Trudnoća iz ugla laboratorijske dijagnostike

Trudnoća predstavlja jedinstveno iskustvo u životu žene. Kroz trudnoću saznajemo koliko smo zapravo povezani sa ciklusom života, kako kao pojedinci, tako i kao ljudska vrsta. Trudnoća istovremeno predstavlja snagu i nežnost ženskog tela i duha, pružajući neverovatnu priliku za rađanjem novog života. Trudnoća predstavlja vrhunac ljudske reprodukcije, gde je svaki korak u procesu fino podešen kako bi se obezbedio opstanak i razvoj nove generacije. Naučno razumevanje trudnoće svakodnevno nastavlja da se razvija, omogućavajući nam da pružimo najbolju negu i podršku i majkama i bebama tokom ovog izuzetnog životnog putovanja.

U tekstu koji za vas piše mr ph medicinske biohemije Jana Vukadin, saznaćemo kako izgleda trudnoća iz ugla laboratorijske dijagnostike.

• Trudnoća kao prirodni fenomen
• Začeće označava početak trudnoće
• Laboratorijski test za potvrđivanje trudnoće
• Metaboličke promene koje se dešavaju u organizmu žene tokom trudnoće
• Trudnoća i prvi trimestar
• Šta je aviditet i kada se radi?
• Trudnoća i drugi trimestar
• Trudnoća i treći trimestar
• Laboratorijska dijagnostika i njen značaj za zdravu trudnoću

Trudnoća kao prirodni fenomen

Trudnoća je čudesno putovanje koje označava početak novog života. Od trenutka začeća, odvija se jedinstven ali komplikovan proces, tokom kojeg se malo oplođeno jaje razvija u složeno ljudsko biće. Tokom devet meseci, telo žene prolazi kroz značajne promene da bi se prilagodilo i negovalo fetus u razvoju. Tri trimestra označavaju ključne faze rasta, kada fetus prolazi kroz brze promene i dostiže važne razvojne prekretnice. Tokom ovog putovanja, hormoni igraju vitalnu ulogu u vođenju fizioloških i emocionalnih promena koje doživljava buduća majka. Redovna prenatalna nega, uključujući preglede lekara i laboratorijske testove, obezbeđuje zdravu trudnoću, identifikujući i rešavajući sve potencijalne rizike ili komplikacije tokom ovog putovanja od 9 meseci. Iako je trudnoća obično vreme radosti i pozitivnog iščekivanja rođenja deteta, neke žene se mogu suočiti sa komplikacijama koje zahtevaju dodatnu medicinsku pomoć i podršku. Emotivno, trudnoća donosi duboku radost i sreću, jačajući vezu između roditelja i njihovog nerođenog deteta. Kako se termin bliži, majka se priprema za porođaj koji označava kraj puta trudnoće i početak roditeljstva. Osim porođaja, postporođajni period je vreme prilagođavanja i negovanja, jer majka kreće u prelepu avanturu majčinstva, negujući doživotnu vezu sa svojim detetom.

Začeće (oplodnja) označava početak trudnoće

Začeće, posmatrano iz ugla nauke, kao i sa aspekta biološke (prirodne) perspektive, je izuzetan događaj koji označava početak novog života.

Sa naučnog stanovišta, oplodnja je složen biološki proces koji uključuje fuziju (spajanje) genskog materijala oba roditelja. Kada spermatozoid koji nosi očevu gensku informaciju prodre u jajnu ćeliju koja sadrži genski materijal majke, oni se ujedinjuju i formiraju jednu ćeliju koja se zove zigot. Ovaj zigot sadrži sva neophodna genska „uputstva“ za razvoj nove jedinke.

Naučno razumevanje začeća obuhvata zamršene mehanizme koji upravljaju oplodnjom, uključujući oslobađanje hormona, putovanje sperme kroz ženski reproduktivni trakt i promene u jajnoj ćeliji koje je pripremaju za oplodnju. Takođe, začeće uključuje naredne korake embrionalnog razvoja, gde zigot prolazi kroz višestruke podele tj. kroz različite faze razvoja – od blastocista do nastanka embriona.

Iz biološke perspektive, začeće predstavlja nastavak životnog ciklusa i perpetuum mobile vrste. To je inherentni (nerazdvojni) deo reproduktivnog procesa, dizajniran da obezbedi opstanak živih organizama prenosom genskog materijala na sledeću generaciju. Međutim, začeće nije samo puki biološki događaj i duboko je povezan sa osnovnim instinktom svih živih bića da se reprodukuju i održavaju život. Od najsitnijih organizama pa sve do najsloženijih stvorenja, nagon za razmnožavanjem je suštinski aspekt prirode i prirodnog toka.

Kada se posmatraju zajedno, naučna i prirodna perspektiva začeća se harmonično kombinuju u nastanak života kroz gustu mrežu molekularnih interakcija, gensko nasleđe i očuvanje vrsta.

Laboratorijski test za potvrđivanje trudnoće

Test trudnoće je medicinski dijagnostički test koji se koristi za utvrđivanje da li je žena trudna. On otkriva prisustvo hormona humanog horionskog gonadotropina (hCG) u urinu ili krvi žene. hCG proizvodi placenta u razvoju ubrzo nakon što se oplođeno jaje pričvrsti za sluzokožu materice, što ga čini pouzdanim indikatorom trudnoće.

Postoje dve glavne vrste testova za trudnoću:

• Test trudnoće u urinu: Ovaj kućni test otkriva prisustvo hormona hCG u urinu. Preporuka je da se radi nakon izostanka menstruacije, a izvodi se tako što se test štapić uroni u uzorak urina. Test daje pozitivan ili negativan rezultat. Lažno negativan rezultat može se pojaviti ako se test uradi prerano, pre nego što se nivoi hCG-a mogu detektovati. Pozitivne rezultate bi uvek trebalo potvrditi testom iz krvi, uz obavezan odlazak ginekologu.
• Test trudnoće iz krvi: Test za trudnoću iz krvi je obično osetljiviji i tačniji od testova iz urina. Test beta HCG iz krvi za potvrdu trudnoće se može raditi čim izostane ciklus, što bi bilo nekih 12-14 dana od ovulacije. Obično se vrednosti u prvih 8 nedelja trudnoće udvostručuju na svakih 48 h, pa je samim tim serijsko određivanje ovog parametra značajno za praćenje napredovanja trudnoće.

Većina testova na trudnoću može precizno otkriti trudnoću u roku od 7-14 dana nakon začeća, iako tačno vreme može da varira u zavisnosti od osetljivosti testa i nivoa hormona beta-hCG kod svake žene pojedinačno.

NAPOMENA: Ginekolog postavlja konačnu dijagnozu prisustva trudnoće na osnovu sveobuhvatne procene koja uključuje ginekološki pregled, anamnezu mesečnih ciklusa i rezultate beta-HCG testa iz krvi. Anamneza mesečnih ciklusa pomaže u razumevanju menstrualnog obrasca pacijentkinje, dok se beta-HCG testom iz krvi meri prisustvo hormona hCG-a.

Metaboličke promene koje se dešavaju u organizmu žene tokom trudnoće

Tokom trudnoće, telo žene prolazi kroz značajne promene kako bi podržalo rast i razvoj fetusa. Ove promene uključuju prilagođavanje nivoa hormona, metabolizma i iskorišćavanja hranljivih materija.

Neke važne metaboličke promene tokom trudnoće uključuju:

• Povećan energetski zahtev: Kako fetus raste, potrebe majke za energijom se povećavaju kako bi se podržao njegov razvoj. To je zbog energije potrebne za rast fetusa, placente i majčinog tkiva.
• Povećan kalorijski unos: Trudnicama su potrebne dodatne kalorije da bi zadovoljile energetske potrebe trudnoće. Međutim, tačno povećanje unosa kalorija varira u zavisnosti od trimestra i težine žene pre trudnoće.
• Metabolizam ugljenih hidrata: Tokom trudnoće postoji povećana potražnja za glukozom, koja je primarni izvor energije za fetus u razvoju. Osetljivost na insulin se smanjuje, posebno u drugoj polovini trudnoće, kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje fetusa glukozom. Ovo može dovesti do većeg rizika od gestacionog dijabetesa kod nekih žena.

Gestacijski dijabetes – šećerna bolest u trudnoći

• Metabolizam masti: Skladištenje masti se povećava tokom trudnoće kako bi se obezbedila rezerva energije i za majku i za bebu. Razgradnju masti olakšavaju hormonalne promene, a ove uskladištene masti se koriste za energiju kada je to potrebno.
• Metabolizam proteina: Potrebe za proteinima se takođe povećavaju tokom trudnoće kako bi se podržao rast posteljice, fetusa i tkiva majke. Unos proteina je neophodan za razvoj fetalnih organa, mišića i drugih tkiva.
• Metabolizam minerala i vitamina: Tokom trudnoće postoje povećane potrebe za određenim mineralima i vitaminima, uključujući gvožđe, kalcijum, folnu kiselinu i vitamin D. Ovi hranljivi sastojci su ključni za razvoj ploda i zdravlje majke.

• Hormonske promene: Hormoni kao što su estrogen, progesteron i humani horionski gonadotropin (hCG) igraju značajnu ulogu u regulisanju metaboličkih promena tokom trudnoće. Ovi hormoni utiču na osetljivost na insulin, skladištenje masti i unos hranljivih materija.

• Gastrointestinalne promene: Hormonske promene tokom trudnoće mogu usporiti proces varenja, omogućavajući bolju apsorpciju hranljivih materija iz hrane. Međutim, ovo takođe može dovesti do problema kao što su zatvor i gorušica.
• Povećan volumen krvi: Zapremina krvi se povećava tokom trudnoće kako bi se zadovoljile potrebe i majke i fetusa u razvoju. Ovo povećanje zapremine krvi pomaže u transportu hranljivih materija, kiseonika i otpadnih proizvoda između majke i fetusa.
• Nivo holesterola: Nivo holesterola se povećava tokom trudnoće, delimično zbog hormonalnih promena. Ovo povećanje je neophodno za proizvodnju hormona i ćelijskih membrana i kod majke i kod bebe.
• Ravnoteža tečnosti: Zadržavanje tečnosti je uobičajeno tokom trudnoće zbog hormonalnih promena i povećanog volumena krvi. Odgovarajući balans tečnosti je važan za održavanje krvnog pritiska i podržavanje povećanih zahteva kardiovaskularnog sistema.

Trudnoća i prvi trimestar

Prvo tromesečje trudnoće, koje obuhvata prvih 12 nedelja, je ključna faza gestacije obeležena značajnim razvojem. Nakon začeća, oplođeno jaje putuje u matericu, gde se implantira i počinje da formira embrion. Ovaj period svedoči brzoj diferencijaciji ćelija i uspostavljanju osnovnih struktura embriona. Hormonske promene, posebno porast beta hCG-a, podržavaju trudnoću tako što održavaju žuto telo i proizvode progesteron.

Rani simptomi trudnoće kao što su umor, osetljivost dojki i mučnina mogu nastati zbog hormonalnih promena. Prvi trimestar se smatra najosetljivijom fazom trudnoće, sa potencijalnim rizicima od teratogenih uticaja koji zahtevaju oprez u izboru životnog stila. Skrining nuhalne translucence oko 11-14 nedelje procenjuje hromozomske abnormalnosti, dok prenatalna nega, emocionalna prilagođavanja i diskusije o zdravlju postaju integralni deo ovog putovanja.

Rizik od pobačaja je najveći tokom ovog trimestra, često zbog hromozomskih problema. Placenta se dalje razvija, podržavajući razmenu hranljivih materija, dok se zapremina krvi majke povećava. Ultrazvučni pregledi mogu potvrditi trudnoću i proceniti gestacionu starost. Prvo tromesečje predstavlja osnovu za rast i razvoj fetusa.

Testovi osnovnih biohemijskih markera

Trudnica će tokom 9 meseci trudnoće svakog meseca raditi osnovne biohemijske analize poput kompletne krvne slike, statusa gvožđa, parametara koji daju uvid u rad bubrega (urea i kreatinin) i jetre (enzimi, albumin), kao i fizičko-hemijskog pregleda urina sa sedimentom. Takođe, jako je važno pratiti status glukoze jer povećane vrednosti mogu ukazivati na potrebu za dodatnim testiranjem poput OGTT testa (više o tome ćemo pričati kod drugog i trećeg trimestra). Zbog povećane potrošnje gvožđa i potrebe za folnom kiselinom, ginekolog će redovno pratiti da ne dođe do nastanka anemičnog stanja koje može imati uticaja na dalji tok trudnoće.

Double test

Prilikom dolaska u laboratoriju neophodno je priložiti fotokopiju ultrazvučnog pregleda koji bi trebalo da uradite istog dana kada planirate da izvadite krv za double test. Poželjno je da se ultrazvučni pregled i laboratorijske analize rade istog dana, s obzirom da je u pitanju kombinovani test (prihvataju se rezultati laboratorijskih analiza urađenih u roku od 48h nakon ultrazvučnog pregleda). Double test možete uraditi u laboratoriji, ali ultrazvučni pregled obavlja izabrani ginekolog jer su za tumačenje rezultata double testa, pored parametara iz krvi, potrebni i parametri koji se mere na ultrazvučnom pregledu.

NAPOMENA: U slučaju da postoji istorija određenog hroničnog stanja kod trudnice, i pre same trudnoće, odgovorni lekari specijalisti mogu zahtevati praćenje tačno definisanih biohemijskih parametara koji dalju uvid u uspešnost same terapije, protokole lečenja i njihov uticaj na tok trudnoće ( npr. terapija za štitnu žlezdu).

Testovi za trombofilije

Testovi na trombofiliju tokom trudnoće se obično rade ako postoji sumnja da postoji povećan rizik od poremećaja zgrušavanja krvi. Ovi testovi imaju za cilj da identifikuju stanja koja mogu povećati verovatnoću nastanka krvnih ugrušaka, što može predstavljati rizik i za trudnicu i za fetus u razvoju.

Testovi na trombofiliju mogu se preporučiti pod određenim okolnostima:

• Lična ili porodična anamneza: Ako trudnica ili članovi njene bliske porodice imaju istoriju poremećaja zgrušavanja krvi, ovi testovi se mogu uzeti u obzir za procenu rizika na razvoj ploda.
• Istorija prethodnih krvnih ugrušaka: Ako je trudnica ranije imala krvne ugruške, posebno u nogama (duboka venska tromboza) ili plućima (plućna embolija), može se predložiti testiranje na trombofiliju da bi se razumeo osnovni uzrok.
• Spontani pobačaji (ponovljeni gubitak trudnoće): Testovi na trombofiliju mogu se razmotriti za trudnice koje su imale više od jednog spontanog pobačaja, jer određeni poremećaji zgrušavanja krvi mogu potencijalno doprineti gubitku trudnoće.
• Vantelesesna oplodnja (IVF): Ljudi koji se podvrgavaju IVF proceduri mogu biti izloženi većem riziku zgrušavanja krvi zbog hormonalnih promena i upotrebe lekova. U takvim slučajevima se mogu preporučiti testovi na trombofiliju.
• Višestruki faktori rizika: Ako postoji više faktora rizika, kao što je kombinacija lične istorije, porodične istorije i drugih zdravstvenih stanja, lekari mogu razmotriti testiranje na trombofiliju.
• Određena medicinska stanja: Stanja poput antifosfolipidnog sindroma, koji povećavaju rizik od krvnih ugrušaka i komplikacija u trudnoći, mogu zahtevati testiranje na trombofiliju tokom trudnoće.
• Duži periodi nepokretnosti: Ako se očekuje da će trudnica biti nepokretna tokom dužeg perioda (npr. odmor u krevetu ili dugi letovi), može se razmotriti testiranje na trombofiliju zbog povećanog rizika od krvnih ugrušaka.
• Određeni genski faktori: Neki nasledni faktori mogu predisponirati pojedince na poremećaje zgrušavanja krvi. Ako se sumnja na ove genske faktore (faktor V Leiden mutacija), može se preporučiti testiranje.

NAPOMENA: Važno je napomenuti da neće svim trudnicama biti potrebno testiranje na trombofiliju. Odluka o sprovođenju ovih testova se obično donosi od slučaja do slučaja, uzimajući u obzir medicinsku istoriju žene, faktore rizika i opšte zdravlje trudnice.

Zašto je važna dijagnoza trombofilije kod planiranja potomstva?

TORCH laboratorijski testovi

TORCH je akronim koji predstavlja grupu infekcija koje potencijalno mogu uticati na fetus u razvoju tokom trudnoće.

T: Toksoplazmoza

O: Ostalo (što može uključivati različite infekcije kao što su sifilis, varičela-zoster virus i parvovirus B19)

R: Rubeola (nemačke boginje)

C: Citomegalovirus (CMV)

H: Herpes simplex virus (HSV)

Ove infekcije mogu izazvati ozbiljne komplikacije i za trudnicu i za fetus u razvoju. TORCH testiranje je serija krvnih testova iz oblasti serologije koji se rade tokom trudnoće da bi se na vreme otkrile ove infekcije.

U nastavku možete pročitati par informacija o svakoj od ovih infekcija i zašto je TORCH testiranje važno:

• Toksoplazmoza:  Toksoplazmoza je uzrokovana parazitom koji se nalazi u nedovoljno kuvanom mesu, kontaminiranoj vodi i zemljištu. Može dovesti do urođenih mana ako se prenese na fetus sa majke. TORCH testiranje pomaže da se utvrdi da li je trudnica bila izložena toksoplazmozi.
• Druge infekcije: Ova kategorija može uključivati različite infekcije kao što su sifilis, virus varičela-zoster (varičele) i parvovirus B19 (peta bolest).
• Rubeola: Infekcija rubeolom tokom trudnoće može izazvati ozbiljne urođene mane, posebno ako se infekcija dogodi u ranim fazama trudnoće. TORCH testiranjem se može utvrditi da li trudnica ima imunitet na rubeolu ili da li joj je potrebna vakcinacija pre nego što zatrudni.
• Citomegalovirus (CMV): CMV je uobičajen virus koji može izazvati ozbiljne probleme za fetus ako se trudnica prvi put zarazi tokom trudnoće. TORCH testiranje pomaže u otkrivanju CMV antitela i proceni rizika.
• Herpes Simplex Virus (HSV): HSV se može preneti na fetus tokom porođaja, što dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema. TORCH testiranje može uključivati proveru antitela na HSV i procenu rizika od prenošenja sa majke na dete.

NAPOMENA: TORCH testiranje se ne sprovodi rutinski za svaku trudnicu. Obično se preporučuje kada postoji zabrinutost zbog mogućeg izlaganja ovim infekcijama ili ako postoji potreba da se proceni potencijalni rizik za fetus. Obratite se svom lekaru za više informacija o TORCH testiranju.

NIPT (neinvazivna prenatalna dijagnostika)

NIPT je skraćenica za neinvazivno prenatalno testiranje. NIPT je vrsta prenatalnog testa koji se, za razliku od nekih drugih invazivnih metoda, izvodi vrlo jednostavno jer je za analizu potreban samo uzorak krvi trudnice (VERACITY), kao i uzorak bukalnog brisa biološkog oca u slučaju VERAgene testa.

NIPT testom se analizira bebin genski materijal iz uzorka krvi majke tzv. fetalna DNK. Ovaj test daje informacije ukoliko postoji neki od genskih poremećaja u razvoju fetusa koji se detektuju kroz ovakav vid testiranja.

Prenatalni test – Šta je bitno da znam prilikom izbora?

Prednosti NIPT testiranja su:

• Test iz krvi: NIPT je jednostavan test krvi koji se može uraditi već od 10. nedelje trudnoće iz uzorka krvi majke (trudnice). U slučaju da se opredelite da uradite VERAgene test, tada se uzima u rad i uzorak bukalnog brisa uzet sa unutrašnje strane obraza biološkog oca kako bi se dodatno analiziralo i 100 monogenskih bolesti.
• Analiza fetalne DNK: NIPT analizira fragmente fetalne DNK koji cirkulišu u krvotoku majke. Ovi fragmenti potiču iz placente i sadrže genske informacije o fetusu u razvoju.
• Detekcija hromozomskih poremećaja: NIPT prvenstveno proverava uobičajene hromozomske abnormalnosti, kao što su Daunov sindrom (trizomija 21), Edvardsov sindrom (trizomija 18) i Patauov sindrom (trizomija 13). Takođe može otkriti abnormalnosti polnih hromozoma, kao što su Tarnerov sindrom i Klinefelterov sindrom, kao i mikrodelecije poput DiGeorgovog sindroma i Volf-Hiršohornovog sindroma.
• Visoka tačnost: NIPT genetički test je poznat po svojoj visokoj preciznosti u otkrivanju hromozomskih poremećaja. Obično ima osetljivost (istinska pozitivna stopa) od preko 99% i nisku stopu lažno pozitivnih, što ga čini veoma pouzdanim.
• Nizak rizik i neinvazivan: Za razliku od invazivnih procedura kao što su amniocenteza ili uzorkovanje horionskih resica (CVS), koje nose mali rizik od pobačaja, NIPT je neinvazivan i ne nosi direktan rizik po fetus. To ga čini poželjnom opcijom za mnoge buduće roditelje.
• Smanjenje nepotrebnih procedura: NIPT-ova tačnost pomaže u smanjenju potrebe za nepotrebnim invazivnim testovima. Ako su rezultati NIPT-a niskog rizika, to može pružiti bezbrižnost roditeljima, poštedeći ih potencijalnih rizika povezanih sa invazivnim testovima.
• Trudnoće većeg rizika: NIPT se često preporučuje za trudnoće za koje se smatra da imaju veći rizik od hromozomskih poremećaja. Ovo uključuje trudnoće kod žena koje su starije (35 godina ili više), koje imaju prethodnu istoriju hromozomskih abnormalnosti ili su dobile abnormalne rezultate drugih prenatalnih skrininga (double test), mada stanje poput DiGeorgovog sindroma može izazvati kardiološke komplikacije kod bebe i ovaj sindrom se može razviti i kod znatno mlađih trudnica.
• Dodatne informacije: NIPT takođe može da pruži informacije o polu bebe, što može biti posebno dragoceno ako roditelji žele da znaju pol deteta pre rođenja.

U svim Beo-lab laboratorijama možete uraditi neki od prenatalnih testova koji se rade u našoj genetičkoj laboratoriji na Kipru.

Šta je aviditet i kada se radi?

Testiranje aviditeta virusa je vrsta testa koji se koristi za merenje jačine ili zrelosti antitela koja proizvodi imuni sistem kao odgovor na infekciju, kao što je toksoplazmoza, rubeola ili citomegalovirus. Kada se radi tokom trudnoće, cilj ovog testiranja je da bi se procenila verovatnoća nedavne infekcije i potencijalni rizik za fetus. Ovaj test pomaže da se utvrdi da li je infekcija nedavna (nizak aviditet) ili prošla (visok aviditet).

Rezultati testa avidnosti pružaju ključne uvide poput:

• Vremena infekcije (nedavno ili u prošlosti)
• Procene rizika štetnosti na plod
• Preporuke odgovarajućeg praćenja i lečenja
• Edukacije trudnica o mogućim rizicima
• Zajedno sa drugim parametrima laboratorijske dijagnostike, daju širi uvid u zdravstveno stanje trudnice

Trudnoća i drugi trimestar

Drugi trimestar trudnoće, koji traje od 13. do 28. nedelje, često se naziva „faza medenog meseca“ zbog smanjenih simptoma rane trudnoće. Tokom ovog vremena, rast bebe se ubrzava, a različite fizičke promene postaju sve uočljivije. Razvoj bebe se nastavlja brzo, sa sazrevanjem organa dok pokreti bebe, poput udaraca nogama, postaju sve izraženiji. Posete lekaru postaju uzbudljive prekretnice, jer možete da čujete otkucaje srca vaše bebe i da vidite rast i razvoj tokom ultrazvučnih pregleda.

Tokom drugog tromesečja trudnoće dešavaju se različite metaboličke promene koje podržavaju rastući fetus i zadovoljavaju povećane potrebe trudnice tokom trudnoće. Hormonske promene igraju značajnu ulogu u ovim trenucima.

• Jako važna metabolička promena je povećanje insulinske rezistencije zbog hormona placente, što može dovesti do višeg nivoa šećera u krvi i rizika od nastanka gestacionog dijabetesa. Iz tog razloga, zdravstveni radnici će pratiti nivoe glukoze kroz redovne, mesečne skrining testove kako bi otkrili i upravljali gestacijskim dijabetesom.

• Potrebe za gvožđem takođe rastu tokom ovog perioda kako bi se podržalo povećano snabdevanje krvlju i razvoj fetusa. Praćenje nivoa hemoglobina i feritina pomaže u obezbeđivanju zdrave proizvodnje crvenih krvnih zrnaca i zaliha gvožđa.
• Funkcija štitne žlezde se takođe proverava da bi se osigurala hormonska ravnoteža. Zapremina krvi se povećava kako bi se obezbedio rastući fetus, što potencijalno dovodi do smanjenja nivoa hemoglobina.
• Hormoni poput estrogena i progesterona „pojačavaju“ trudnoću, potencijalno izazivajući simptome poput gorušice.
• Apsorpcija kalcijuma se povećava kako bi se podržao razvoj fetalnih kostiju, pa se kod trudnica mogu kontrolisati i nivoi kalcijuma koji je uključen u metabolizam i zdravlje kostiju.
• Funkcija bubrega se intenzivira jer bubrezi sve više rade na filtriranju otpada, što može povećati učestalost mokrenja. Analiziranje urina pomaže u praćenju funkcije bubrega i otkrivanju potencijalnih infekcija urinarnog trakta.

Kako se ove metaboličke promene dešavaju tokom trudnoće, redovne posete lekaru, kao i odgovarajući laboratorijski testovi su od vitalnog značaja kako bi se osigurala zdrava trudnoća.

OGTT test tokom trudnoće

Oralni test tolerancije glukoze (OGTT) je važan za skrining tokom trudnoće za otkrivanje gestacionog dijabetesa. Obično se radi između 24. i 28. nedelje. Trudnica dolazi u laboratoriju u jutarnjim časovima (najkasnije do pola 8) nakon noćnog gladovanja i sa sobom donosi glukozu kupljenu u apoteci jer prema Zakonu Republike Srbije, laboratorije nisu registrovane za prodaju (pa čak ni za besplatnu distribuciju) glukoze u prahu. Nakon ispijanja rastvora glukoze, uzimaju se uzorci krvi u intervalima definisanim prema preporuci lekara.

Povišeni nivoi šećera u krvi OGTT testa mogu ukazivati na gestacijski dijabetes. Faktori rizika za gestacijski dijabetes uključuju gojaznost, porodičnu istoriju dijabetesa i određenu etničku pripadnost.

Ako se dijagnostikuje, protokol upravljanja gestacijskim dijabetesom može uključivati prilagođavanje načina ishrane, određenu fizičku aktivnost, kao i povremeno uzimanje lekova. Nakon porođaja, nivo šećera u krvi se obično vraća u normalu, ali je važno pratiti gestacijski dijabetes i nakon porođaja.

OGTT test je značajan laboratorijski test koji smanjuje rizike povezane sa gestacijskim dijabetesom, kada se radi po preporuci lekara.

Test opterećenja glukozom – OGTT test

Ukoliko želite da zakažete termin za OGTT test, to možete učiniti pozivanjem broja bilo koje lokacije Beo-lab laboratorija.

Triple test

Triple test je test krvi koji se radi u drugom tromesečju trudnoće, obično između 15. i 20. nedelje. On meri koncentracije tri hormona u krvi trudnice:

• alfa-fetoprotein (AFP)
• humani horionski gonadotropin (hCG)
• nekonjugovani estriol ( uE3)

Test pomaže lekaru u proceni rizika od potencijalnih hromozomskih abnormalnosti i defekata neuralne tube kod bebe. Na rezultate utiču faktori kao što su starost i težina. Rezultat visokog rizika ukazuje na potrebu za daljom evaluacijom, mada je važno napomenuti da je triple test skrining, a ne dijagnostički test.

Polno prenosive bolesti

Laboratorijsko testiranje igra ključnu ulogu u prevenciji polno prenosivih bolesti pre začeća, kao i tokom trudnoće.  Laboratorijska dijagnostika polno prenosivih bolesti može biti od velikog značaja koji se može ogledati kroz nekoliko primera:

• Laboratorijsko testiranje je kamen temeljac sveobuhvatne prenatalne nege, čuvajući zdravlje i majki i beba.
• Laboratorijski rezultati pomažu zdravstvenim radnicima u donošenju informisanih odluka o lečenju, preventivnim merama i savetovanju pacijenata (trudnica) sa STD infekcijama.
• Laboratorijski testovi procenjuju rizike od STD infekcije za osobe koje planiraju trudnoću, omogućavajući preventivne i proaktivne mere.
• Laboratorijski testovi pomažu u proceni rizika od prenošenja polno prenosivih infekcija sa majke na dete, čime se prevenira vertikalni prenos (transmisija).
• Laboratorijski STD testovi omogućavaju istovremeno testiranje partnera, samim tim istovremeno uvođenje u proces lečenja.
• Laboratorijski testovi mogu odrediti status imuniteta žene na određene infekcije, kao što su rubeola i hepatitis B. Ove informacije dalje mogu pomoći lekarima o planiranju potencijalnih vakcinacija pre začeća kako bi se osiguralo da je osoba adekvatno zaštićena od ovih infekcija.
• Rezultati laboratorijskih ispitivanja pružaju mogućnost zdravstvenim radnicima da edukuju pojedince i parove o važnosti bezbednih polnih odnosa, redovnog testiranja na polno prenosive bolesti i preduzimanja preventivnih mera.
• Laboratorijsko testiranje je posebno značajno jer identifikuje asimptomatske polno prenosive bolesti, sprečavajući na taj način komplikacije i prenos na partnera ili bebu.
• Rano otkrivanje kroz laboratorijske testove omogućava blagovremeno lečenje, minimizirajući rizike kako za trudnice, tako i za njihovu buduću decu.
• Laboratorijski podaci pomažu u kreiranju personalizovanih intervencija zasnovanih na specifičnim infekcijama, obezbeđujući efikasno upravljanje protokolima lečenja (za osobe sa hroničnim infekcijama kao što je hepatitis, laboratorijski testovi omogućavaju kontinuirano praćenje progresije bolesti i efikasnosti lečenja)

Testiranje na hlamidiju i gonoreju

Hlamidija  i gonoreja su jako česte bakterijske infekcije koje mogu biti štetne ako se ne leče tokom trudnoće. Testiranje uključuje prikupljanje uzoraka genitalnih briseva ili urina (prvi mlaz prvog jutarnjeg urina) kako bi se identifikovalo prisustvo ovih bakterija. Rano otkrivanje i lečenje su ključni za sprečavanje komplikacija kao što su prevremeni porođaj, mala porođajna težina i prenošenje infekcija sa majke na bebu tokom porođaja.

Testiranje na sifilis

Sifilis je bakterijska infekcija koja može dovesti do teških zdravstvenih problema ako se ne leči, uključujući mrtvorođenu bebu, prevremeno rođenje ili urođeni sifilis kod bebe. Testovi krvi pomažu u dijagnostici sifilisa i određivanju stadijuma infekcije. Pravovremeni tretman antibioticima može sprečiti prenošenje na fetus i obezbediti zdraviju trudnoću.

Testiranje na HIV

Virus humane imunodeficijencije (HIV) može se preneti sa majke na bebu tokom trudnoće, porođaja ili dojenja. Testovi krvi identifikuju prisustvo antitela na HIV ili samog virusa. Rano otkrivanje je ključno, jer antiretrovirusna terapija tokom trudnoće može značajno smanjiti rizik od prenošenja na bebu.

Testiranje na hepatitis B i C

Hepatitis B  i hepatitis C su virusne infekcije koje mogu dovesti do hronične bolesti jetre. Testovi krvi otkrivaju prisustvo ovih virusa, pomažući da se utvrdi rizik od prenošenja na bebu tokom porođaja. Tretman i intervencije se mogu planirati kako bi se smanjili rizici prenošenja sa majke na dete.

Herpes simolex virus (HSV)

HSV infekcije, i HSV-1 i HSV-2, mogu predstavljati specifične rizike tokom trudnoće, posebno ako trudnica ima primarnu ili rekurentnu epidemiju genitalnog herpesa. Važno je napomenuti da se virus može preneti na bebu tokom porođaja ako majka izlučuje virus u vreme porođaja, čak i ako nema vidljive simptome.

Ako je novorođenče tokom rođenja izloženo HSV-u, to može dovesti do neonatalnog herpesa, što može biti ozbiljno, i po život opasno stanje. Neonatalni herpes može izazvati infekcije kože, očiju, usta i centralnog nervnog sistema kod bebe.

U svim slučajevima, testovi na polno prenosive bolesti su deo rutinske prenatalne nege. Rezultati pružaju značajne informacije za pružaoce zdravstvenih usluga kako bi se donele informisane odluke u vezi sa lečenjem, i merama predostrožnosti tokom trudnoće. Identifikovanjem i rešavanjem ovih infekcija, medicinski radnici mogu raditi na sprečavanju ili ublažavanju potencijalnih rizika kako za trudnicu, tako i za njeno nerođeno dete.

NAPOMENA: Trudnicama ne vršimo uzimanje genitalnih briseva u laboratorijskim uslovima, ali uzimamo u rad uzorke briseva uzetih od strane ginekologa.

Trudnoća i treći trimestar

Treće tromesečje, koje obuhvata 28. do 40. nedelju, obeleženo je brzim rastom fetusa, sazrevanjem organa (naročito pluća i mozga) i izraženim fetalnim pokretima. Kako beba dobija na težini, može se pojaviti nelagodnost poput bolova u leđima i/ili problema sa spavanjem. Osnovni skrining testovi uključuju praćenje šećera u krvi, kompletne krvne slike, aktivnosti enzima jetre i funkcije bubrega, dok se krvni pritisak i nivoi proteina prate kako bi se procenio rizik od preeklampsije.

U ovom trimestru se obično rade analize koje su potrebne za prijem trudnice u bolnicu, među kojima je svakako najvažnija analiza krvne grupe i RH faktora. Krvna grupa i Rh faktor su važni faktori tokom trudnoće, posebno u kontekstu potencijalnih komplikacija i kompatibilnosti sa krvnom grupom bebe.

Krvna grupa se odnosi na klasifikaciju krvi na osnovu prisustva ili odsustva specifičnih antigena na površini crvenih krvnih zrnaca. Četiri glavne krvne grupe su A, B, AB i O. Pored ABO krvne grupe, krv se takođe klasifikuje kao Rh-pozitivna (+) ili Rh-negativna (-) na osnovu prisustva ili odsustva Rh faktor (takođe poznat kao Rh antigen). Rh faktor je protein koji može biti prisutan na površini crvenih krvnih zrnaca. Ako imate Rh faktor, smatrate se Rh pozitivnim. Ako vam nedostaje Rh faktor, smatrate se Rh negativnim. Rh faktor se nasleđuje i igra ulogu u određivanju kompatibilnosti krvi između pojedinaca.

Rh nekompatibilnost

Rh nekompatibilnost postaje alarmantna tokom trudnoće ako je majka Rh negativna, a beba Rh pozitivna. Ako Rh-negativna krv majke dođe u kontakt sa Rh-pozitivnom krvlju bebe (obično tokom porođaja), imuni sistem majke može proizvesti antitela protiv Rh faktora. Ovo potencijalno može dovesti do hemolitičke bolesti novorođenčeta u narednim trudnoćama, kada majčina antitela napadaju crvena krvna zrnca bebe. Da bi se sprečila Rh senzibilizacija i razvoj Rh antitela, Rh-negativnim trudnicama se obično daje vakcinacija Rh imunoglobulina (Rhogam). Ova injekcija se obično primenjuje oko 28. nedelje trudnoće i ponovo nakon rođenja ako je beba Rh-pozitivna. Rhogam shot pomaže da se spreči da imuni sistem majke proizvodi antitela protiv Rh faktora, čime se smanjuje rizik od hemolitičke bolesti u narednim trudnoćama.

Preeklampsija

Preeklampsija predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje koje se može javiti tokom trudnoće. Karakteriše ga visok krvni pritisak (hipertenzija) i oštećenje organa, najčešće jetre i bubrega. Preeklampsija se obično javlja nakon 20. nedelje trudnoće i može uticati i na majku i na fetus u razvoju.

Tačan uzrok nastanka preeklampsije nije do kraja poznat, ali se smatra da započinje u placenti, gde bi krvni sudovi trebalo da se pravilno razvijaju što se u slučaju ovog stanja ne odvija na ispravan način. To može dovesti do nepravilne regulacije krvnog pritiska kod majke. Dodatni faktori rizika mogu biti posledica porodične istorije ovog stanja, hronična hipertenzija, gojaznost, starosna dob, dijabetes itd.

Laboratorijski testovi igraju ključnu ulogu u dijagnostici i praćenju preeklampsije.

• Analiza urina je standardni test koji se koristi za otkrivanje proteinurije (prisustva viška proteina u urinu), uobičajenog znaka preeklampsije. Da bi se kvantifikovala proteinurija, može se izvršiti 24-časovno sakupljanje urina ili pratiti odnos proteina i kreatinina u urinu.

• Kompletna krvna slika (KKS) meri različite komponente krvi, uključujući crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i trombocite. Abnormalnosti u njihovom broju može ukazivati na komplikacije povezane sa preeklampsijom.
• Testovi funkcije jetre, kao što su alanin aminotransferaza (ALT) i aspartat aminotransferaza (AST), mogu pomoći u proceni funkcije jetre. Povišeni enzimi jetre mogu ukazivati na oštećenje jetre zbog preeklampsije.
• Testovi poput uree i kreatinina u serumu mogu proceniti funkciju bubrega. Abnormalni rezultati mogu ukazivati na oštećenje bubrega povezano sa preeklampsijom.

• Preeklampsija može poremetiti fiziološki proces koagulacije krvi. Testovi kao što su protrombinsko vreme (PT) i aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT) mogu se uraditi da bi se procenila funkcija zgrušavanja krvi.
• Povišeni nivoi mokraćne kiseline u krvi mogu biti znak preeklampsije. Međutim, ovaj test je manje specifičan od drugih i često se koristi u kombinaciji sa drugim dijagnostičkim kriterijumima.
• Redovno praćenje krvnog pritiska je neophodno. Visok krvni pritisak je karakteristični znak preeklampsije. Vrednosti krvnog pritiska konstantno iznad 140/90 mm Hg su zabrinjavajuća.
• Preeklampsija može imati neželjene efekte na fetus u razvoju. Praćenje razvoja bebe može uključivati testove kao što su ultrazvuk fetusa, testiranje bez stresa (NST) ili biofizički profil (BPP).

Važno je napomenuti da se dijagnoza preeklampsije ne zasniva samo na laboratorijskim testovima. Klinički simptomi kao što su visok krvni pritisak, proteinurija i drugi znaci zahvatanja organa (kao što su glavobolja, smetnje vida i bol u stomaku) takođe se uzimaju u obzir prilikom postavljanja dijagnoze. Preeklampsija može brzo napredovati, a rano otkrivanje i odgovarajući medicinski tretman su ključni za sprečavanje komplikacija i za majku i za bebu.

Epidural i carski rez

Za trudnicu koja se odluči za epiduralnu analgeziju, važno je da se izvrše određene laboratorijske analize kako bi se procenila sposobnost tela da zgrušava krv i da bi se identifikovali potencijalni faktori rizika. Ove analize pomažu medicinskom timu da pravilno proceni sigurnost i izvodljivost epiduralne analgezije tokom porođaja.

Evo nekoliko laboratorijskih analiza koje se mogu raditi u sklopu pripreme za epiduralnu analgeziju:

• Vreme krvarenja: Ovo je test kojim se meri vreme koje je potrebno da se zaustavi krvarenje nakon sitne površinske povrede prsta ili ušne resice. Vreme se meri od trenutka povrede do trenutka kada se krvarenje potpuno zaustavi, što daje uvid u sposobnost trombocita da stvore čep i zaustave krvarenje. Skraćeno vreme krvarenja može ukazivati na povećanu sklonost ka trombozama, dok produženo vreme krvarenja može biti povezano s problemima u trombocitnoj funkciji ili niskim nivoima trombocita.
• Vreme koagulacije: Vreme koagulacije se meri kroz različite testove, uključujući vreme krvarenja, protrombinsko vreme (PT), parcijalno trombinsko vreme (aPTT) i druge specifične testove. Produženo vreme koagulacije može ukazivati na probleme sa zgrušavanjem krvi, što može biti važno prilikom izvođenja invazivnih procedura kao što je epiduralna anestezija.

Vreme krvarenja se odnosi na početnu fazu hemostaze gde se dešava agregacija trombocita na mestu povrede kako bi privremeno zaustavili krvarenje, dok se vreme koagulacije odnosi na kasniju fazu hemostaze gde se složeni procesi enzimskih reakcija aktiviraju kako bi se formirao trajni fibrinski ugrušak koji čini glavni deo zaustavljanja krvarenja.

• Protrombinsko vreme*: Protrombinsko vreme je test koji meri vreme koje je potrebno da krv koaguliše (da se zgruša). Ova analiza procenjuje funkciju faktora koagulacije koji su vitamin K zavisni faktori. Ti faktori uključuju faktor II (protrombin), faktor VII, faktor IX i faktor X. Produženo protrombinsko vreme može ukazivati na probleme sa zgrušavanjem krvi.
• Aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT): Ova analiza meri vreme potrebno za stvaranje ugruška u prisustvu određenih faktora koagulacije, i pomaže u proceni unutrašnjeg puta zgrušavanja. Unutrašnji put koagulacije uključuje faktore kao što su faktor VIII, faktor IX, faktor XI i faktor XII. Produženo aPTT vreme može ukazivati na poremećaje u unutrašnjem putu zgrušavanja.
• Krvna slika i broj trombocita: Opšti pregled krvne slike, uključujući broj trombocita, pomaže u proceni opšteg zdravstvenog stanja krvi i sposobnosti za zgrušavanje. Trombociti su neophodni za početnu fazu hemostaze, kada stvaraju privremeni čep na mestu povrede. Nizak broj trombocita (trombocitopenija) može dovesti do produženog vremena krvarenja i povećanog rizika od krvarenja.

Ove analize pomažu medicinskom timu da proceni rizike povezane sa zgrušavanjem i krvarenjem kod trudnice koja se odlučila za epiduralnu analgeziju. Na osnovu rezultata analiza, tim može doneti informisanu odluku o bezbednosti primene epiduralne analgezije tokom porođaja. Ako se ukaže da postoji povećan rizik od zgrušavanja ili krvarenja, medicinski tim može prilagoditi plan analgezije ili doneti druge odluke kako bi se očuvalo zdravlje trudnice i bebe.

*NAPOMENA: International Normalized Ratio (INR) je standardizovani način za izveštavanje o rezultatima protrombinskog vremena. INR jedinica se uglavnom koristi za praćenje efikasnosti antikoagulantnih terapija, kao što je varfarin, posebno kod osoba koje imaju problem s koagulacijom krvi i povećanu sklonost ka stvaranju tromba.

Carski rez je hirurški postupak kojim se beba izvlači iz materice. Odluka o opravdanosti izvođenja carskog reza je kompleksna i donosi se na osnovu pažljive procene raznih medicinskih faktora, potreba majke i bebe, kao i potencijalnih rizika i koristi. Tokom carskog reza, medicinski tim, uključujući lekara, medicinske sestre, anesteziologa i druge stručnjake, radi zajedno kako bi osigurao siguran tok operacije za majku i bebu.

Različite laboratorijske analize igraju ključnu ulogu u proceni zdravstvenog stanja majke i rizika tokom i nakon operacije carskog reza, poput praćenja nivoa hemoglobina i hematokrita jer niske koncentracije mogu ukazivati na anemiju, dok nizak broj trombocita (trombocitopenija) može povećati rizik od krvarenja. Dalje, testovi kao što su protrombinsko vreme (PT) i parcijalno trombinsko vreme (aPTT) procenjuju sposobnost koagulacije krvi.

Laboratorijske analize jetrenih enzima i uree i kreatinina pomažu u proceni funkcije jetre i bubrega. To je važno jer ovi organi igraju ključnu ulogu u eliminaciji toksina iz organizma i održavanju ravnoteže hemijskih komponenti u krvi. Analize elektrolita, kao što su natrijum, kalijum i kalcijum, pomažu u proceni ravnoteže elektrolita i kiselina u organizmu. Ovo je bitno za održavanje normalnog srčanog ritma, nervnog sistema i drugih vitalnih funkcija.

Krvna grupa i Rh faktor je takođe važan test za medicinski tim kako bi se unapred znala krvna grupa majke, u slučaju potrebe za hitnom transfuzijom krvi kako bi se izabrala kompatibilna krv.

Autoimune bolesti i trudnoća

Do pojave automune bolesti  dolazi kada imuni sistem (koji predstavlja niz složenih mehanizama koji učestvuju u odbrani organizma od stranih materija, kao što su bakterije, virusi, paraziti i tumorske ćelije), greškom počne da napada sopstveni organizam, odnosno počne da stvara antitela protiv sopstvenih ćelija. Neke autoimune bolesti  dovode do oštećenja samo jednog organa (npr. Diabetes mellitus tip 1 u kome dolazi do oštećenja pankreasa), dok druge autoimune bolesti mogu zahvatiti ceo organizam (npr. sistemski eritemski lupus – SLE).

U trudnoći, jako je važno pratiti tok i progresiju automunih bolesti kako bi se sprečila pojava zdravstvenih komplikacija trudnice. Određene autoimune bolesti imaju specifične obrasce aktivnosti tokom trudnoće. Na primer, neka stanja poput reumatoidnog artritisa ili sistemskog eritematoznog lupusa mogu imati veću verovatnoću da se dodatno „rasplamsaju“ tokom trudnoće, dok druga stanja kao što je multipla skleroza mogu pokazati smanjenu aktivnost.

Sistemski eritematozni lupus (SLE)

Sistemski eritematozni lupus je složeno autoimuno stanje koje pogađa različite organe i sisteme. Tokom trudnoće, SLE se može ponašati nepredvidivo, sa periodima povećane aktivnosti bolesti ili remisije. Da bi potencijalne rizike sveli na minimum, lekari specijalisti (reumatolog) se oslanjaju na laboratorijske testove kao što su antinuklearna antitela (ANA) da bi dijagnostikovala i nadgledala aktivnost bolesti. Nivoi komplementa, posebno C3 i C4, se takođe procenjuju da bi se procenila težina bolesti i zahvaćenost organa.

Problemi u vezi sa lupusom mogu se svesti na minimum ako žene zatrudne u periodu nakon što bolest nije bila aktivna 6 meseci, primenjuju odgovarajuću terapiju i imaju normalni krvni pritisak i očuvanu funkciju bubrega.

Reumatoidni artritis (RA)

Reumatoidni artritis karakteriše hronična upala zglobova. Trudnoća može imati različite efekte na simptome RA, pri čemu neke trdunice osećaju poboljšanje, dok se druge suočavaju sa izazovima.

Laboratorijski testovi kao što su reumatoidni faktor (RF) i anti-ciklični citrulinirani peptid (anti-CCP) antitela pomažu u dijagnostici RA i praćenju aktivnosti bolesti. Pored toga, testovi C-reaktivnog proteina (CRP) i brzine sedimentacije eritrocita se koriste za merenje nivoa upale, pružajući uvid u progresiju bolesti.

Reumatoidni artritis i trudnoća

Sjogren-ov sindrom

Sjogrenov sindrom pretežno utiče na žlezde odgovorne za proizvodnju suza i pljuvačke, što dovodi do simptoma poput suvih očiju i usta. Uticaj trudnoće na Sjogrenove simptome varira među trudnicama. Laboratorijski testovi na anti-SSA (Ro) i Anti-SSB (La) antitela pomažu u identifikaciji Sjogrenovog sindroma i proceni rizika za fetus ako su ova antitela prisutna u krvi majke.

Antifosfolipidni sindrom (APS)

Antifosfolipidni sindrom uključuje abnormalno zgrušavanje krvi, što može dovesti do komplikacija u trudnoći kao što su spontani pobačaji i preeklampsija. Laboratorijski testovi su neophodni u upravljanju APS-om tokom trudnoće. Ovi testovi, uključujući antikardiolipinska antitela, lupus antikoagulans i anti-b2 glikoprotein antitela, procenjuju rizik od zgrušavanja, pomažući u prevenciji potencijalnih komplikacija.

Inflamatorna bolest creva (IBD)

Inflamatorna bolest creva obuhvata stanja kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis. Trudnoća može uticati na aktivnost bolesti, a laboratorijski testovi igraju ključnu ulogu u upravljanju ovim uslovima. Testovi C-reaktivnog proteina (CRP) i fekalnog kalprotektina pomažu u merenju upale u crevima, usmeravajući odluke o lečenju. Pored toga, praćenje kompletne krvne slike pomaže u rešavanju potencijalne anemije.

Hashimoto i Graves-ova bolest

Hašimotov tiroiditis  je autoimuni poremećaj koji dovodi do nedovoljne aktivnosti štitne žlezde (hipotireoza). Tokom trudnoće, ključno je održavati nivoe tiroidnih hormona u zdravom opsegu kako bi se podržala i majka i fetus u razvoju.

Grejvsova bolest je autoimuni poremećaj koji dovodi do prekomerne aktivnosti štitne žlezde (hipertireoze). Lečenje hipertireoze tokom trudnoće je ključno za sprečavanje potencijalnih komplikacija.

Prenatalna laboratorijska dijagnostika je jedna od ključnih komponenti prenatalne nege tokom trudnoće. Laboratorijska dijagnostika trudnoće obuhvata niz testova i skrininga koji pomažu zdravstvenim radnicima da prate napredovanje trudnoće i fetusa u razvoju. Ovi testovi i skriningi su od suštinskog značaja jer pružaju dragocene informacije koje omogućavaju zdravstvenim radnicima da identifikuju i upravljaju potencijalnim problemima, obezbeđujući najbolje moguće ishode i za majku i za bebu.

Sve testove dostupne u Beo-lab laboratorijama,sada možete poručiti i platiti online putem E-laboratorije

Za više informacija o laboratorijskim testovima dostupnim u Beo-lab laboratorijama, možete nam pisati na mail office@beo-lab.rs ili nas pozvati na broj telefona našeg call centra 011 36 22 888 svakog radnog dana od 07h-22h, subotom od 07h-20h, kao i nedeljom od 08h-16h.

Povezani tekstovi:

Test opterećenja glukozom – OGTT test

Trombofilije i polno prenosive bolesti u trudnoći

Štitna žlezda – hormoni štitne žlezde utiču na rad svih ćelija

Literatura:

https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/pregnancy-week-by-week/in-depth/pregnancy-basics/art-20503433

https://www.cdc.gov/pregnancy/index.html

https://www.acog.org/womens-health/faqs/routine-tests-during-pregnancy

https://my.clevelandclinic.org/health/articles/9703-pregnancy-tests

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/preeclampsia/diagnosis-treatment/drc-20355751

https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/getting-pregnant/in-depth/home-pregnancy-tests/art-20047940