Polno prenosive bolesti

Polno prenosive bolesti se ubrajaju među najčešće infektivne bolesti u svetu. To su oboljenja koja se prenose, pre svega, ali ne isključivo, seksualnim kontaktom.

Svaki nezaštićen seksualni kontakt sa inficiranom osobom može dovesti do prenošenja infekcije.

Kako se prenose polno prenosive bolesti?

Mikroorganizmi – izazivači polno prenosivih bolesti se prenose putem:

  • semene tečnosti,
  • vaginalne tečnosti,
  • kao i putem krvi.

Bakterije i virusi koji izazivaju polno prenosive bolesti prodiru u organizam prvenstveno kroz sluzokožu:

  • vagine,
  • uretre,
  • anusa
  • i usne duplje

Seksualni kontakt jeste glavni i najčešći, ali ne i jedini način prenošenja polno prenosivih infekcija.

Neke  infekcije, poput virusa HIV-a (uzročnik AIDS-a), sifilisa i gonoreje se mogu preneti sa majke na bebu tokom perioda trudnoće, tokom porođaja ili dojenja.

Uzročnici infekcije

Uzročnici polno prenosivih bolesti mogu biti bakterije, virusi, gljivice, paraziti i protozoe.

Najčešći uzročnici polno prenosivih infekcija su:

  • Ureaplazme – Ureaplasma parvum i Ureaplasma urealyticum
  • Chlamidia trachomatis
  • Mikoplazme – Mycolplasma hominis i Mycolplasma genitalium
  • Neisseria gonorrhoeae (gonokok) – uzročnik gonoreje (triper,kapavac)
  • Treponema pallidum – uzročnik sifilisa
  • HPV (Humani papiloma virus) – čest uzročnik raka grlića materice i kondiloma (genitalnih bradavica)
  • Herpes simplex virusi – HSV 1 i HSV 2

Savremena medicina je omogućila da se danas većina ovih infekcija vrlo uspešno leči.

Polno prenosive bolesti simptomi

Veliki broj ljudi nije ni svestan činjenice da ima neku polno prenosivu bolest.

Često, osoba može istovremeno imati više polno prenosivih bolesti i samim tim, istovremeno ih prenositi svom seksualnom partneru.

Mnoga od ovih oboljenja su asimptomatska, odnosno, osoba jeste inficirana, ali nema nikakvih znakova i simptoma bolesti.

Infekcija može biti praćena i nespecifičnim, blagim simptomima na koje se najčešće ne obrati pažnja, ali se i u tim slučajevima može preneti partneru.

Koliki je period inkubacije od rizičnog kontakta do ispoljavanja simptoma?

Inkubacija, odnosno, period od seksualno rizičnog kontakta do pojave simptoma oboljenja je različit, zavisno od uzročnika, od 3-7 dana do nekoliko meseci.

Simptomi polno prenosivih infekcija se nekada mogu razviti mesecima, pa čak i godinama nakon momenta inficiranja. Iz ovog razloga, postoji veliki rizik da osoba koja nije svesna da je inficirana, praktikovanjem nezaštićenih odnosa, inficira svoje seksualne partnere ili ukoliko se radi o osobama ženskog pola, da tokom trudnoće dođe do inficiranja ploda.

Zbog svih gore navedenih razloga, pravovremeno testiranje i rana dijagnoza su od krucijalne važnosti za sprečavanje širenja infekcije i sprečavanje pojave komplikacija koje mogu značajno ugroziti zdravlje.

Kada se obratiti lekaru?

Rani simptomi polno prenosivih bolesti

Bilo koji od sledećih simptoma znak da je potrebno da se obratite Vašem lekaru:

  • Svrab, crvenilo ili osip u predelu genitalija
  • osećaj blažeg ili jačeg peckanja prilikom mokrenja
  • nelagodnost ili bol pri mokrenju
  • nelagodnost ili bol pri seksualnom odnosu
  • krvarenje prilikom mokrenja i polnog odnosa
  • pojačana vaginalna sekecija uz sekret specifičnog mirisa i/ili boje – kod žena
  • gnojni iscedak iz uretre (mokraćne cevi) – kod muškaraca
  • tamna mokraća neprijatnog mirisa
  • promene na koži i sluzokoži genitalne regije u vidu ranica, bradavica ili plikova
  • pojava kožnih promena u vidu ranica, bradavica ili plikova u regiji rektuma
  • pojava kožnih promena u vidu ranica, bradavica ili plikova u usnoj duplji

Navedeni simptomi, čak i kada postoji samo jedan od njih, ne mogu nestati sami od sebe.

Neophodno je laboratorijskim testovima utvrditi koja je infekcija u pitanju, kako bi se sprovela adekvatna terapija i sprečilo dalje širenje infekcije na unutrašnje organe, što može ostaviti trajne posledice po zdravlje. 

Kasniji simptomi polno prenosivih bolesti  

Kasniji simptomi polnih infekcija se mogu pojaviti mesecima ili čak godinama od trenutka kada je došlo do infekcije. Usled nelečene infekcije, javljaju se:

  • osip, crvenilo, ili ranice bilo gde na telu
  • dugotrajna i uporna upala genitalija, koja ne reaguje na terapiju
  • vrlo neprijatan bol pri polnom odnosu
  • crvenilo, otok i bol u testisima
  • bolovi i grčevi u predelu trbuha
  • smanjena sposobnost začeća
  • nemogućnost začeća
  • rizik za spontane pobačaje
  • neurološki poremećaji – otežana sposobnost pamćenja, anksioznost (sifilis)
  • kardiovaskularni problemi (sifilis)
  • karcinom – cervikalni i analni karcinom (HPV)

Koje su komplikacije prate polno prenosive bolesti?

Pravovremena dijagnostika i adekvatna terapija može sprečiti mnoge komplikacije polno prenosivih bolesti. Neke od mogućih komplikacija su:

  • upala jajnika
  • upala bešike
  • neplodnost
  • vanmaterična trudnoća
  • prevremen porođaj
  • oštećenje ploda
  • karcinom grlića materice
  • rak anusa
  • upala zglobova
  • upala oka
  • pojava hroničnih infekcija

Kako se postavlja dijagnoza polno prenosivih bolesti?

Kod sumnje na polno prenosivu infekciju, dijagnoza se postavlja na osnovu rezultata laboratorijskog testiranja:

Koji su dodatni faktori rizika za polno prenosive bolesti?

Polno aktivne osobe koje često menjaju partnere su u većem riziku da se zaraze od polno prenosive bolesti, pri čemu nije važno da li istovremeno imaju više partnera ili su više partnera imale tokom dužeg vremenskog perioda.

Međutim, i kod osoba koje dugo vremena imaju jednog partnera se može dogoditi da imaju polno prenosivu bolest, npr.može biti inficirana herpes virusom bez ikakvih simptoma, a da se simptomi ispolje kod partnera, odnosno, moguće je da osoba bude samo prenosilac oboljenja.

Pri nezaštićenom seksualnom odnosu sa inficiranom osobom, procenat prenosa oboljenja je veoma veliki, oko 70-80%.

Generalno, osobe ženskog pola su u većem riziku za razvoj komplikacija nelečenih polnih infekcija, a postojanje jednog seksualno prenosivog oboljenja nosi rizik od lakšeg dobijanja druge polne bolesti.

Ukoliko je trudnica inficirana, veliki je rizik za infekciju novorođenčeta – do infekcije dolazi prolaskom kroz porođajni kanal ili putem mleka zaražene majke.

Zahvaljujući napretku medicine, danas se većina polno prenosivih infekcija vrlo uspešno leči, a i načini prevencije su efikasni, pod uslovom da se redovno primenjuju.

Terapija zavisi od uzročnika. Antibiotici se uspešno primenjuju u lečenju mikoplazmi, ureaplazmi, gonoreje, sifilisa, hlamidije i trihomonas infekcije.

Većina virusnih seksualno prenosivih infekcija nisu izlečive.

Od izuzetne je važnosti da se oba partnera testiraju i leče.

Kako se leče polno prenosive bolesti?

Kako se zaštititi od polno prenosivih bolesti?

Korišćenjem zaštite (prezervativ), odnosno insistiranjem da je partner koristi, štite se oba partnera.

ZA HBV i HPV postoje vakcine, kao preventivne mere da do oboljevanja ne dođe.

Treba uvek imati u vidu, da pored nelagodnih simptoma koji mogu proći uz terapiju, neke od infekcija nose ozbiljne i trajne posledice po zdravlje.

Važno je napomenuti da seksualna aktivnost, osim prenošenja polnih infekcija, omogućava  širenje i drugih oboljenja iako je njih moguće dobiti i na druge načine – Epstein Barr (mononukleoza), hepatitis A, B i C, HIV.

Redovni ginekološki i urološki pregledi i laboratorijsko testiranje omogućavaju pravovremenu dijagnostiku, uspešno lečenje i sprečavanje prenošenja infekcija partneru/partnerima.

Redovni pregledi su važni čak i u odsustvu simptoma, a posebno kod promene seksualnog partnera.

Izvor: Stručni tim Beo-lab laboratorija.

Datum objave 7.4.2020

Ukoliko vam se sviđa članak, podelite ga sa prijateljima.

beolab-white-180

Ako se vratimo u istoriju i pogledamo unazad, sve značajne kompanije u svetu su krenule sitnim koracima, kombinujući viziju, upornost, strpljenje, šanse i inovacije.

Istorija razvoja Beo-lab laboratorija u tom smislu, nije izuzetak.

Vraćamo se unazad samo da bi videli koliko nas je fokus na srce Beo-Laba odveo napred.
Srce naše kompanije su pacijenti i njihove potrebe iz oblasti laboratorijske dijagnostike.

Beo-lab laboratorije, Medicover/Synevo , pripadajući logotip i sve povezane Beo-lab marke su registrovani zaštitni znakovi kompanije Beo-lab laboratorije. Sve oznake trećih strana - ® i ™ - vlasništvo su njihovih vlasnika. © 2000-2019 Beo-lab laboratorije. Sva prava zadržana