Call Centar: +381 11 3622888
Pretraga
Close this search box.
HPV test - genotipizacija HPV virusa

Šta je Humani Papiloma virus? HPV genotipizacija

U ovom članku dajemo vam odgovore na važna pitanja vezana za Humani papiloma virus – HPV virus i HPV infekciju, čiji su visokorizični, onkogeni tipovi, nađeni kod 80% slučajeva karcinoma raka grlića materice.

Saznajte:

Šta je HPV (Humani papiloma virus) i kako se prenosi?

HPV (humani papiloma virus) je vrlo rasprostranjen virus u ljudskoj populaciji. Smatra se da većina seksualno aktivnih ljudi bude zaraženo ovim virusom u nekom trenutku života.

Virusom češće bivaju zaražene žene, zbog anatomije ženskih polnih organa. Virusu prija topla i vlažna sredina i tu se lakše zadržava, zbog toga su važne redovne preventivne kontrole.

U pitanju je polno prenosiva virusna infekcija.

HPV „napada“ kožu i sluzokožu i prenosi se najčešće tokom intimnog (seksualnog) kontakta sa jednog partnera na drugog.

Koji su simptomi HPV infekcije?

U najvećem broju slučajeva infekciju ne možemo ni da primetimo, jer se simptomi virusne infekcije ne ispoljavaju. Posle izvesnog vremena bivamo samoizlečeni delovanjem imuniteta (imunitet eliminiše virus) i to je najčešći scenario. Zato se kaže da je HPV virus koji nema simptome.

Da li će doći do ispoljavanja bolesti, pojave kondiloma ili premalignih i malignih promena, zavisi od brojnih faktora: upornih infekcija pojedinim tipovima humanog papiloma virusa, oslabljenog imuniteta, gojaznosti, višestrukih porođaji i dr.

Koji su najopasniji sojevi?

Najopasniji sojevi HPV-a su tipovi 16 i 18.

Oni su ti koji dovode do bržeg razvoja lezija, u poređenju s drugim sojevima, manje lezije i ranice brzo prelaze u velike, pa čak i do raka.

Iz tog razloga, testiranje se može obaviti samo za ova dva soja i produženo ispitivanje po potrebi, kako bi se otkrili drugi postojeći sojevi.

Navedene testove možete poručiti i online preko e-laboratorije.

Da li pozitivan nalaz na visokorizični tip HPV-a, znači da će osoba oboleti od karcinoma?

Pozitivan nalaz na prisustvo visokorizičnih HPV virusa ne znači da će ta osoba ikada oboleti od raka grlića materice, nego da bi ta osoba trebalo da redovnije odlazi na kontrolne preglede u intervalima koje utvrdi sa svojim ginekologom (na Papa test i kolposkopiju) ili urologom, kada su muškarci u pitanju.

Koje su dijagnostičke metode za otkrivanje HPV infekcije?

Na Papa testu se može videti da li postoje izmene na ćelijama koje ukazuju na postojanje HPV infekcije, nakon čega se u dogovoru sa ginekologom pacijent upućuje na dodatnu dijagnostiku, HPV test i/ ili kolposkopiju.

Zato je redovna, godišnja kontrola ključna u prevenciji bolesti.

Korisno je da se HPV test radi paralelno sa Papa testom, povećavajući njegovu osetljivost i specifičnost, doprinoseći otkrivanju rizika od razvoja lezija koje mogu da prerastu u ozbiljne promene pa čak i kancer.

Isti uzorak cervikalnog brisa može se koristiti i za HPV test. Time se smanjuje nelagodnost pacijenta, potreba za novim uzorkovanjem (za koje je potrebno da prođe do 6 nedelja).

Ako su rezultati ova testa negativni zajedno daju dobru prognozu za naredne dve godine.

Preporučujemo vam da pročitate i tekst:

skrining testovi u prevenciji raka grlića materice

“Skrining testovi u prevenciji raka grlića meterice”.

Koliko često treba ponavljati Papa i HPV test?

Lekari uglavnom preporučuju ponavljanje Papa testa svake godine za žene u životnoj dobi od 21 do 64 godina.

Ako imate određene faktore rizika, vaš lekar može da preporuči da češće radite Papa test. Ovi faktori rizika uključuju:

  • Dijagnoza raka grlića materice ili Papa testa  koji pokazuje predmaligne promene na ćelijama cerviksa;
  • Prisutna HIV infekcija;
  • Oslabljen imuni sistem usled transplantacije organa, hemoterapije ili hronične upotrebe kortikosteroida.

Sa lekarom možete razgovarati o prednostima i rizicima Papa testa i HPV testa i na osnovu vaših faktora rizika odlučiti šta je za vas najbolji vremenski okvir za kontrolno testiranje.

Pogledajte video sa ginekologom Prim dr sci med Igorom Plješom, načelnikom službe za ginekologiju KBC Zemun, koji objašnjava značaj redovnih godišnjih skrining pregleda.

Kako se izvodi uzorkovanje za HPV test?

HPV test poznat je i kao genotipizacija HPV-a. Test se izvodi prikupljanjem uzorka celija sa i iz grlića materice (kao u slučaju uzimanja brisa za Papa test). Uzorak se sakuplja u posebnoj epruveti i šalje u laboratoriju.

HPV test se može uraditi iz istog uzorka prikupljenog za Papa test ako se koristi metoda u tečnom medijumu.

SAZNAJ VIŠE

papa test na tečnoj podlozi

5 prednosti Papa testa na tečnoj podlozi

Test nije bolan ali može postojati nelagodinost prilikom uvođenja instumenta kojim se šire zidovi vagine. Test ne predastavlja rizik za pacijenta.

Uzorkovanje za Papa test kao i za HPV genotipizaciju moguće je uraditi i u laboratrorijskim uslovima.

Kao neželjene efekte, ponekad pacijenti mogu da primete blago vaginalno krvarenje posle testa. U naredna 24-48 sati preporučuje se izbegavanje ispiranja vagine i seksualni kontakti.

Priprema pacijenta za uzorkovanje

24-48 sati pre uzimanja uzoraka treba izbegavati: seksualni odnos, vaginalno ispiranje, drugi intravaginalni tretmani (gelovi, kreme, kontraceptivni sredstva, dezinfekciona sredstva, maziva) ili drugi intravaginalni manevari (intravaginalni bris, vaginalni pregled).

Više o pripremi za Papa test koje je identično i za HPV test , pročitaj u uputstvu:

priprema za uzorkovanje za papa test

Priprema kod uzimanja uzorka za Papa test.

Zašto je značajna genotipizacija Humanog papiloma virusa?

“Genotipizacija visokorizičnih sojeva virusa je važna zato što je dokazana apsolutna veza između raka grlića materice i prisustva onkogenih tipova HPV-a”- kaže Profersor dr Oliver Stojković.

Indentifikovano preko 100 sojeva HPV-a, od kojih oko 40 ima tropizam za donji genitalni trakt. Pri tome, samo pojedini visokorizični tipovi virusa, mogu da prouzrokuju zdravstvene probleme, poput genitalnih bradavica, kondiloma i karcinoma.

Po epidemiološkim kriterijumima, imamo sledeću klasifikaciju sojeva HPV-a: 

  • Sojevi niskog rizika: 6, 11, 40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 81 i CP 6108, koji retko izazivaju lezije koje napreduju do predancerogenih promena raka.
  • Sojevi sa višim rizikom: 26, 53, 66;
  • Visoko rizični, onkogeni sojevi: 16, 18 kao i 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68.

Visokorizični tipovi HPV-a su nađeni kod 80% slučajeva karcinoma raka grlića materice.

Pored raka grlića materice i vagine, ovaj virus izaziva i rak penisa, anusa, pluća i grla.

Rizik oboljevanja od ovih vrsta kancera postoji kako kod žena tako i kod muškaraca. 

Testovi na HPV u Beo-lab laboratorijama?

Testiranje na prisustvo nisko i visokorizičnih HPV virusa se radi u cilju prevencije nastanka raka grlića materice i uspostavljanja tačne dijagnoze.

U sklopu HPV tipizacije u našoj laboratoriji detektujemo sledeće genotipove:

  • Niskorizični su 6,11
  • Visokorizični 16,18,31,39,45,59,33,35,56,68,51,52,58,66

Beo lab laboratorijama testove za HPV tipizaciju možete poručiti i platiti i online putem E-laboratorije.

Rezultati ispitivanja

Rezultati HPV testa stižu u roku od 10 dana nakon uzorkovanja. Rezultat može biti:

  • Normalan – HPV test negativan
  • Abnormalan – pozitivan na HPV virus, postoji virusno opterećnje određenim, izolovanim tipom virusa.

U poslednjem slučaju, kada je pacijent pod visokim rizikom da ima ćelije sa prekanceroznim promenama, preporučuju se dalja ispitivanja, poput kolposkopije i eventualno po proceni lekara biopsije promena grlića materice.

Da li HPV vakcina garantuje 100% zaštitu?

Od aprila 2019. HPV vakcina protiv određenih visokorizičnih sojeva HPV-a je postala preporučena vakcina i u Srbiji. Vakcina, na bazi iskustava ostalih zemalja koje su je sistemski primenile kao Australija, značajno smanjuje rizik oboljevanja od raka grlića materice.

Vakcina je preporučena ali još uvek ne i dostupna u okviru redovnog zdravstvenog osiguranja, za sve one koji žele da se vakcinišu. 

Uloga vakcinacije je da spreči infekciju. Vakcina protiv HPV-a ne leči HPV infekciju.

Što se tiče uloge vakcine, vakcina nas štiti od infekcije na određene visoko onkogene sojeve HPV-a. Ali postoji mnogo više sojeva u cirkulaciji kojima se možemo zaraziti.

I drugi sojevi protiv kojih nismo vakcinisani mogu izazvati leziju koja može prerasti u rak, ako se ne pojavljujemo redovno na preventivnim pregledima.

Kada možete da se vakcinišete?

Prema preporukama SZO ( Svetske zdravstvene organizacije), najprikladnija starost za vakcinaciju je 10-12 godina, kako za devojčice, tako i za dečake, pre početka seksualnog život i pre dolaska u kontakt sa humani papiloma virusom.

Imuni odgovor je u ovom uzrastu bolji i telo ima vremena da razvije antitela, tako da postoji zaštita kada mladi ljudi stupe u intimne odnose.

Međutim, i nakon vakcinacije kultura redovne posete lekaru ginekologu i skrining testovi treba da se vrše redovno.

Postoje li neželjeni efekti vakcine protiv HPV-a?

Vakcinu protiv HPV-a najbolje je sprovesti tokom perioda punog zdravlja, tako da nema sumnje da su neželjene reakcije povezane sa vakcinom ili da mogu biti u toku, a reakcije su presečene. Neželjene reakcije su veoma retke, ali kada su prisutne, obično su lokalne (crvenilo ili blagi otok na mestu uboda).

Za više informacija o HPV testu – genotipizaciji HPV virusa, kontaktirajte nas putem Beo-lab call centra na tel.: +381 11 36 22 888.

Tekst napisao: stručni tim Beo-lab Medicover-a.

Izvori:  https://www.medicover.ro/despre-sanatate/importanta-testului-hpv-in-depistarea-cancerului-de-col-uterin,243,n,295

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Facebook
LinkedIn
Podeli na mrežama:
Facebook
LinkedIn

Najnovije objave

Preventivni paneli

Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja

Poruči analize onlajn i ostvari popust od 10%

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice