Call Centar: +381 11 3622888
Pretraga
Close this search box.
Sifilis

Sifilis – Treponema pallidum izazivač veneričnog Sifilisa

Šta je Sifilis?

Sifilis je polno prenosiva bolest koju izaziva Treponema pallidum. Klasifikuje se kao stečeni ili kongenitalni sifilis.

Raniji poznati nazivi za sifilis, kada se pogleda kroz istoriju, su bili velike boginje, lues venerum (venerična bolest), morbus gallicus (francuska bolest), italijanska, španska, nemačka, poljska bolest, ali ime koje je vremenom postalo deo svakodnevnog govora je sifilis.

Do otkrića penicilina, sifils je bio neizlečiva bolest. Danas, ukoliko se otkrije na vreme, sifilis se uspešno leči antibioticima.

Sifilis je oboljenje prisutno širom sveta. Nazastupljenije je kod osoba od 25-44 godina starosti.

Simptomi sifilisa

Osobe obolele od sifilisa najčeše traže pomoć radi lečenja simptoma ili znakova u primarnom, sekundarnom ili tercijarnom stadijumu bolesti.

Simtomi primarnog stadijuma se mogu javiti u vidu ulkusa (zatvorenih ranica-lezija) i šankra – mekih čireva.

Simptomi sekundarnog stadijuma mogu biti osip na koži, mukokutane lezije ili uvećanje limfnih čvorova. Mogu se javiti i umor, malaksalost i blago povišena temperatura, kao i gubitak telesne težine.

Simptomi sifilisa u tercijarnom stadijumu su kardiološke ili oftamološke manifestacije, gumatozne promene, kao i neurološki poremećaji.

U latentnom stadijumu, koji je bez znakova i simptoma oboljenja, sifilis se može otkriti jedino putem laboratorijske dijagnostike, serološkim testiranjem.

Kod žena promene se mogu javiti na spoljašnjim delovima genitalija, a češće u unutrašnjosti vagine, grliću materice, tako da lako mogu proći i ostati neprimećene jer su obično bezbolne i teško uočljive.

Kod muškaraca se promene javljaju na genitalnom području, najčešće na penisu ili ispod prepucijuma, takođe su ranice obično bezbolne, pa mogu ostati nedetektovane.

Promene se mogu javiti i na usnama, jeziku, anusu, krajnicima i koži različitih delova tela.

Uzrok oboljenja

Venerični sifilis izaziva spiroheta Treponeme pallidum subs.pallidum.Treponema pallidum ne preživljava van sisara kao domaćina, a sposobnost infektivnosti se gubi nakon nekoliko sati ili dana.

Uprkos sniženim metaboličkim kapacitetima, osetljivosti na kiseonik i smanjene pokretljivosti u sredini koja ima nižu temperaturu od temperature tela, Treponema pallidum poseduje sposobnost da prodre i preživi u mnogim organima i tkivima.

Način prenošenja sifilisa

Način prenošenja je direktan kontakt sa infektivnim tečnostima iz otvorenih ili skrivenih vlažnih, lezija kože i sluzokože, kao i sa telesnim tečnostima i sekretrima inficirane osobe u toku seksualnog odnosa.  

Do infekcije fetusa dolazi najčešće prenošenjem preko placente ili u toku porođaja.

Prenošenje putem transfuzije krvi je moguće ukoliko je donor u ranoj, latentnoj, fazi obolenja.

Ljubljenje i slučajni kontakt retko se prijavljuje kao put prenošenja.

Infekcija kontaktom sa kontaminiranim predmetima je teoretski moguća, ali je izuzetno retka.

Osobe koje neguju pacijente sa infektivnim promenama ukoliko su nezaštićene mogu razviti primarne lezije na rukama.

Period zaraznosti

Osoba je zarazna za druge dok su prisutne promena na koži i sluzokožama, kao i pri pojavi mukokutanih recidiva, koji se mogu javiti u prve 4 godine perioda bez simptoma.

Prenos sa majke na plod je najverovatniji u toku rane faze infekcije majke, ali do njega može doći tokom celog latentnog perioda. Procenat mogućnosti prenosa je 60-100%, za vreme sekundarnog sifilisa i polako pada sa vremenom.

Adekvatna terapija penicilinom obično eliminiše zaraznost u roku od 24-48h.

Osetljivost i otpornost od zaražavanja pri kontaktu sa inficiranom osobom

Osetljivost neke osobe da li će se inficirati sifilisom tokom nezaštićenog seksualnog odnosa je individualna.

Verovatnoća da će doći do razvoja bolesti, kod osobe koja je imala nezaštićeni odnos sa osobom koja je obolela od sifilisa, se procenjuje na 50%. Ipak, tokom kontrolisanih eksperimenata na volonterima, svi volonteri bez serološkog dokaza da su prethodno imali infekciju Treponema pallidum, su razvili sifilis.

Zaključak je, da relativne razlike usled varijacija u seksualnom ponašanju i higijenskim navikama, imunološkom statusu, veličini kontaktne lezije i drugim faktorima igra važnu ulogu u prenosivosti sifilisa.

Da li se stvara trajni imunitet na sifilis?

Pojava trajnog imuniteta kod osoba koje su preležale sifilis se ne može potvrditi, jer su skloni pojavi reinfekcije, posle dugog niza godina.

Kako se postavlja dijagnoza sifilisa?

Za postavljanje dijagnoze uzima se u obzir  detaljna anamneza, klinička slika pacijenta i ciljana laboratorijska dijagnostika.

U prepoznavanju i određivanju kliničke slike najbolje je konsultovati dermatovenerologa, zbog postojanja/nepostojanja jasno definisane simptomatologije.

Putem precizne laboratorijske dijagnostike moguće je detektovati sifilis iz sledećih uzoraka:

  1. Prvog jutarnjeg urina – direktno – PCR metodom
  2. Brisa direktno – PCR metodom se detektuju žive bakterije.
  3. Uzorka krvi – Indirektno – preko seroloških treponemalnih i netreponemalnih brzih testova utvrđuje se visina titra antitela.

U Beo – lab laboratorijama dosputni su sledeći serološki testovi za dijagnozu Sifilisa: 

  • TPHA (Sifilis) – treponemalni ili specifični testovi koriste se u dijagnostičke svrhe kao skrining testovi. Kod obolelih od sifilisa mogu ostati reaktivni godinama bez obzira na primenjenu terapiju.

Titar antitela: određen treponemalnim testovima ne korelira sa aktivnošću bolesti.

  • VDRL (Sifilis) – netreponemalni ili nespecifični testovi detekuju IgM i IgG antitela na lipoidni materijal oslobođen iz oštećenih ćelija domaćina i iz treponema. Koriste se u dijagnostici sifilisa, a dobri su za praćenje efikasnosti lečenja i kao indikatori reinfekcije.

Testove možete poručiti i platiti online preko e-laboratorija.

Titar određen na dan početka terapije je titar od koga se određuje pad titra.

Titar >= 32 se retko zardžava nakon primenjenog adekvatnog lečenja.

Nedostatak ovih seroloških testova su lažno pozitivni rezultati (kod febrilnih stanja, trudnoće, autoimunskih oboljenja, hroničnih oboljenja jetre, starosti, maligniteta, narkomanije…) kao i lažna negativnost kod 20-25% u ranoj i u oko 30% u kasnoj fazi bolesti.

Bakteriološkim serološke analizama utvrđuje se prisustvo antitela ukupnih ili posebno IgM i IgG (Western blot) antitela na Treponemu Pallidum iz uzorka krvi.

Koje su posledice nelečene infekcije Sifilisom?

Dokazano je da se kod nelečenih inficiranih osoba razvijaju kasne komplikacije. Među ženama kod kojih nije lečena rana faza sifilisa 40% trudnoća završava spontanim abortusom, mrtvorođenošću ili perinatalnom smrću.

Mortalitet kod nelečenog sifilsa se kreće od 8-14%.

Utvrđivanjem tačne antibiotske terapije, najbolje penicilinskim derivatima, sifilis se dobro leči.

Kako se zaštititi od sifilisa?

Kao i kod drugih seksualno prenosivih bolesti, korišćenje prezervativa je najbolji vid prevencije.

Osobe kod kojih se dijagnostikuje sifilis treba da izbegavaju seksualne odnose dok se infekcija potpuno ne izleči, što je najpouzdanije utvrditi ponovnim laboratorijskim testiranjem.

SAZNAJ VIŠE

Reference:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK7716/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5106329/

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Facebook
LinkedIn
Podeli na mrežama:
Facebook
LinkedIn

Najnovije objave

Preventivni paneli

Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja

Poruči analize onlajn i ostvari popust od 10%

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice