Pratite nas

Faktori koagulacije laboratorijski testovi

Faktori koagulacije i njihova uloga u organizmu

Faktori koagulacije utiču na to, kojom brzinom će vam se krv zgrušavati prilikom povreda koje su izazvale krvarenja, kako unutrašnja, tako i spoljašnja. 

Učestvuju u procesu koji reguliše sposobnost zarastanja rana i stvaranja tog „famoznog“ čepa tj. kraste koja zaustavlja krvarenje.

Proces zaustavljanja krvarenja (hemostaza) je vrlo složen i funkcioniše po principu kaskade tj. reakcija koje uslovaljavaju jedna drugu, aktivirajući sledeći činilac (u ovom slučaju faktor koagulacije).

Kako možemo posumnjati da imamo problem sa koagulacijom?

Možemo posumnjati na probleme sa koagulacijom ukoliko:

  • Dolazi do česte pojave curenja krvi iz nosa koje nije posledica udarca
  • Dolazi do česte pojave modrica koje se stvaraju „bez razloga“
  • Imate utisak da su vam prsti na rukama i nogama uvek hladni
  • Se posle obične posekotine krv ne može brzo zaustaviti
  • Usled prisutnih obilnih krvarenja kada ne dolazi brzo do zgrušavanja krvi na mestu povrede (npr. prilikom vađenja zuba).

Koji sve laboratorijski testovi mogu ukazati na poremećaje koagulacije krvi?

Laboratorijsko-dijagnostički testovi koji mogu ukazivati na problem sa koagulacijom i faktorima koagulacije su:

Prilikom intervencija, bilo da je u pitanju rutinska intervencija, a posebno ako je u pitanju neka ozbiljnija hirurška intervencija, koja podrazumeva da će na neki način doći do gubljenja krvi iz organizma, lekar će vam najverovatnije tražiti da uradite laboratorijske testove vreme krvarenja i vreme koagulacije.

Vreme krvarenje

Vreme krvarenja je test kojim se meri vreme koje potrebno da se zaustavi krvarenje usled stvaranja trombocitnog čepa.

Vreme koagulacije

Vreme koagulacijeje test kojim se meri vreme koje je potrebno da se stvori koagulum usled aktivacije faktora koagulacije.

Vreme koagulacije je arhaična metoda, koja se i danas koristi da se na brz i jednostavan način isključe poremećaji hemostaze, kao deo preoperativnog skrininga. Međutim, ova metoda se sve češće zamenjuje naprednijim testovima kojima se određuje protrombinsko vreme i  aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme.

Protrombinsko vreme (PT) – INR

Ovaj test služi za procenu sposobnosti krvi da pravilno koaguliše, kao i da se prati  antikoagulantna terapija – antagonistima vitamina K.

Protrombinsko vreme se određuje osobama koje uzimaju antikoagulantnu terapiju, osobama koje imaju neobjašnjiva krvarenja, neobjašnjive tromboze i kao deo pripreme pred operacije ili druge invazivne procedure kada se radi zajedno sa aktiviranimparcijalnim tromboplastinskim vremenom aPTT.

Aktivirano parcijalno tromboplastinskovreme

Aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme se koristi u dijagnostici i praćenju poremećaja hemostaze (nedostatak faktora koagulacija VIII, IX, XI, i XII i prisustvo inhibitora koagulacije), za praćenje terapije nefrakcionisanim heparinom i kao deo skrininga pred operacije ili druge invazivne procedure.

Lekar  će vam uvek preporučiti da uradite i krvnu sliku kao jednu od osnovnih analiza, gde putem parametra koje se naziva Trombociti (krvne pločice) može takođe utvrditi na koji način vaš organizam funkcioniše kad je u pitanju koagulacija i kako će se ponašati.

D – dimer

Jedan od bitnih parametara koji se takođe prati je D-dimer. D-dimer je proteinski fragment koji nastaje u procesu razgradnje krvnog koaguluma i ukazuje na aktivaciju procesa koagulacije u organizmu.

D-dimer se određuje osobama kod kojih se sumnja da imaju tromboze (duboku vensku trombozu, plućnu emboliju, diseminovanu intravaskularnu koagulaciju) ili stanja koja mogu da dovedu do njih, kao i u praćenju terapije tromboza.

Protein S i C

Pored gore navedenih parametara, značajni deo laboratorijske dijagnostike su i analize protein S i protein C, koji služe da spreče preteranu koagulaciju blokiranjem određenih faktora koagulacije.

Laboratorijskom dijagnostikom određuju se najčešće njihove aktivnosti, koje imaju praktičnog značaja samo ako se rade uz konsultaciju sa izabranim lekarom za praćenje oralne antikoagulativne terapije.

Protein C se određuje osobama koje su imali tromboze, kao i kod njihovih srodnika.

Protein S je kofaktor proteina C i kao takav učestvuje u regulaciji procesa koagulacije krvi kao antikoagulans. Određuje se zajedno sa proteinom C.

Vrste poremećaja koagulacije

Oblici ispoljavanja poremećaja koagulacije mogu biti:

  • urođeni  
  • stečeni (tj. sekundarni kao posledica različitih pridruženih oboljenja)

Urođeni poremećaji koagulacije se najčešće odlikuju nedostatkom samo jednog faktora koagulacije.

Stečeni poremećaji koagulacije su oni kod kojih postoji skoro uvek nedostatak više od jednog faktora koagulacije, čija je učestalost znatno češća od urođenih poremećaja. 

Krvarenja različitog stepena, izazvana poremećajem koagulacije krvi, mogu se javiti kao sekundarna pojava u toku različitih bolesti.

Stečeni poremećaji koagulacije su mnogo kompleksniji nego urođeni oblici i često su komplikovani zbog prisustva smanjenog broja trombocita i poremećaja njihove funkcije, prisustvom inhibitora koagulacije, kao i vaskularnim abnormalnostima, tj. postojanjem poremećaja sve tri komponente hemostatskog mehanizma.

Stepen težine stečenog poremećaja koagulacije najčešće je manje izražen nego u urođenim oblicima, a klinička slika je složenija jer je praćena kliničkim znacima i simptomima osnovnog oboljenja.

Najčešći oblici ispoljavanja poremećaja koagulacije

Dva najčešća oblika ispoljavanja urođenih poremećaja koagulacije su hemofilija (A, B i C) i genetska mutacija faktora V (Leiden) 

Hemofilija

Hemofiija je nasledni poremećaj koagulacije koji se odlikuje sklonošću ka krvarenju. Postoji hemofilija A, B i C.

Hemofilije A i B se nasleđuju u X-vezanom recesivnom obrascu (od majke).

U hemofiliji A postoji nedostatak faktora VIII.

U hemofiliji B postoji nedostatak faktora IX.

Hemofilija C je autozomno recesivna mutacija, gde postoji nedostatak faktora XI.

Faktor V (Leiden) 

Faktor V (Leiden) je genetska mutacija rasprostranjenija kod ljudi evropskog porekla. Ovaj nedostatak izaziva stanje hiperkoagulabilnosti (povećan rizik od tromboze).

Genetska mutacija uzrokuje defekt faktora V takav da protein C ne može da ga deaktivira, omogućavajući faktoru V da kontinuirano aktivira nizvodne faktore.

Nedostaci proteina C i S takođe mogu dovesti do hiperkoagulabilnih stanja zbog nemogućnosti da na odgovarajući način inhibiraju faktore V i VIII.

Kada se određuju faktori koagulacije?

Faktori koagulacije se određuju kako bi se utvrdio uzrok prisutnog poremećaja, nakon što se  isključe sve druge mogućnosti zbog kojih bi ta cela kaskada normalnog funkcionisanja zgrušavanja krvi u organizmu mogla biti poremećena.

Upućivanje na laboratorijsku dijagnostiku, tumačenje rezultata analiza, zaključak i preporuku daje isključivo izabrani lekar – hematolog, koji ima uvid u celokupnu anamnezu i kliničku sliku pacijenta.

Koji se laboratorijsko-dijagnostički testovi, faktori koagulacije najčešće rade?

Navodimo samo neka stanja koja mogu zahtevati određivanje faktora koagulacije, na koje vas upućuje isključivo lekar specijalista – hematolog.

  • Najčešće se kod osoba koje imaju česta krvarenja iz nosa ili nemogućnost zaustavljanja krvarenja prilikom posekotina rade faktori VIII, IX i XIII, kao i Von-Willebrand faktor.
  • Kod ležećih pacijenata sa težom kliničkom slikom (nakon reanimacija, moždanog udara) uobičajeno traže se faktori II, III, V, VII, VIII, IX i X.
  • Kod sumnje na trombofiliju često se traži faktor VIII.
  • Kod osoba sa pojavom plućnog edema faktori II, VII i VIII.
  • Kod osoba na oralnoj terapiji farinom, traže se najčešće faktori II, VII i X, ponekad ali ređe se traži INR i aPTT.
  • Nakon ozbiljnih hirurških intervencija (npr. transplantacija jetre) često se radi antitrombin III koji sprečava proces koagulacije, kao i protein S.
  • Kod osoba kod kojih se pojavljuju modrice i koje imaju slabiju perifernu cirkulaciju, prati se broj trombocita, aPTT i INR.
  • Ukoliko je INR produžen, a osoba nije na terapiji najčešće se određuju Von-Willebrandov faktor, kao i faktori VIII i X. Čak iako je vrednost INR-a u granicama referentnih vrednosti, doktor može zahtevati da se urade svi ovi faktori zbog postojeće kliničke slike i simptoma koji je prate.
  • Takođe se kod onkoloških pacijenata (posebno kod gastrointestinalnih tumora) traži određivanje faktora koagulacije, gde je najčešće prisutno stanje hiperkoagulabilnosti jer je poremećena funkcija jetre, a jetra je organ koji je odgovoran za sintezu upravo faktora koagulacije. Tumor remeti prirodni proces hemostaze što dovodi do povećane koagulacije krvi.

Faktori koagulacije u Beo-lab laboratorijama

Svi navedeni faktori koagulacije dostupni su vam u Beo-lab laboratorijama. Za laboratoriju vama najbližu, pogledajte spisak svih naših lokacija.

Tražene analize možete poručiti i platiti online putem E-laboratorije, čime skraćujete vreme zadržavanja u laboratoriji prilikom uzorkovanja. 

Tekst napisala: Jelena Trnavac Prijović, mr ph medicinski biohemičar

SAZNAJ VIŠE

Reference:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK482253/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4260295/

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Share on facebook
Facebook
Share on linkedin
LinkedIn

Podeli na mrežama:

Najnovije objave

Preventivni paneli

Osnovni preventivni panel analiza
Osnovni preventivni panel analiza

2,785din

Panel analiza za štitnu žlezdu
Panel analiza za štitnu žlezdu

2,090din

Muški panel analiza
Muški panel analiza

5,105din

Panel za trudnice
Panel za trudnice

1,605din

TORCH preventivni panel
TORCH preventivni panel

5,950din

Pošaljite poruku

Poruči analize onlajn

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice