Sindrom policističnih jajnika (PCOS) simptomi, dijagnoza i terapija

Sindrom policističnih jajnika (engl. Polycystic Ovary Syndrome – PCOS) je čest hormonalni poremećaj koji se javlja kod mladih žena u periodu između puberteta i menopauze. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 116 miliona žena (3.4%) širom sveta je pogođeno PCOS-om. Septembar je mesec svesti o PCOS-u, koji sponzoriše Nacionalno udruženje za sindrom policističnih jajnika kako bi ponudilo resurse, informacije i događaje da bi se podigla svest javnosti o ovoj bolesti i poboljšali životi onih koji su pogođeni ovim stanjem. PCOS je stanje u kome jajnici počinju da prekomerno proizvode muške polne hormone, što dovodi do neravnoteže hormona i utiče na ovulaciju i dovodi do njenog izostanka. Kao rezultat toga osobe sa PCOS-om obično imaju retke, neredovne ili produžene menstruacije i problem sa začećem. U tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dobićete odgovore na pitanja šta su policistični jajnici, a šta sindrom policističnih jajnika, koji su njegovi znaci i simptomi, šta je uzrok njegovog nastanka i koje to zdravstvene probleme izaziva, kako utiče na začeće, tok i ishod trudnoće, kao i kako ga dijagnostifikovati i lečiti.

U ovom tekstu saznaćete:

• Šta su policistični jajnici?
• Šta je PCOS sindrom?
• Sindrom policističnih jajnika – komplikacije
• Sindrom policističnih jajnika – simptomi
• Sindrom policističnih jajnika – faktori rizika
• PCOS i polni hormoni
• Sindrom policističnih jajnika – dijagnoza
• Ishrana i suplementacija i PCOS
• PCOS lečenje
• Sindrom policističnih jajnika i trudnoća
• Da li PCOS može uticati na tok i ishod trudnoće?
• PCOS laboratorijski testovi 

Šta su policistični jajnici?

Jajnici su reproduktivne organi žena koji proizvode estrogen i progesteron – hormone koji regulišu menstrualni ciklus. Oni takođe proizvode i malu količinu muških hormona zvanih androgeni. Jajnici proizvode jajne ćelije koje se oslobađaju svakog meseca kao deo zdravog menstrualnog ciklusa koje treba da oplodi muška sperma. Oslobađanje jajne ćelije svakog meseca naziva se ovulacija. Policistični jajnici su stanje u kome jajnici proizvode neobično visok nivo androgena, što negativno utiče na ovulaciju. Policistični jajnici su obično dvostruko veći od normalnih, napete sivobele površine ispod koje se u kori nalaze cistice veličine 5 do 15 mm. Policistična građa jajnika označava prisutvo više cističnih folikula u jajnicima, nastalih usled poremećaja rasta i razvoja folikula tj. jajne ćelije i izostanka ovulacije. Ovakav izgled jajnika fiziološki se javlja u pubertetu kada u prvim godinama posle prve menstruacije veliki broj menstrualnih ciklusa nije ovulatoran, zbog sazrevanja same hipotalamo-hipofizno-ovarijalna osovine ili skraćeno HPO osovine. Pokazano je da su amenoreja (izostanak menstruacije) i oligomenoreja (retke menstruacije) kod adolescenata često rezultat anovulacije (izostanka ovulacije) zbog nezrele HPO ose.

Klasična slika policističnih jajnika koji se mogu detektovati transvaginalnim ultrazvukom manifestuje se kao:

1.niz “perlica” (10 ili više cističnih folikula, promera 2-8 mm), lociranih subkapsularno u vidu nanizanih perli duž jajnika.

2. kao prisustvo 12 ili više folikula, promera 2-9 mm u oba jajnika, i/ili volumenom jajnika većim od 10 cm3. Ove “perlice” se nazivaju još i preantralni folikuli.

Antralni folikuli, za razliku od njih, predstavljaju male folikule u jajnicima (prečnika od 2-3.5 mm) i njihov broj predstavlja veoma pouzdani test ovarijalne rezerve. Antralni folikuli predstavljaju ranu fazu sazrevanja jajne ćelije.

Kod žena sa PCOS, folikuli prestaju da se razvijaju u preantralnoj fazi. Kao posledica toga, ove žene retko imaju ovulaciju. Često imaju i neredovne menstrujacije ili uopšte nemaju cikluse.

Šta je PCOS sindrom?

Sindrom policističnih jajnika (Engleski Polycystic ovary syndrome – PCOS) je uobičajen zdravstveni problem koji je uzrokovan neravnotežom reproduktivnih hormona. Ovaj hormonski poremećaj uobičajen je među ženama reproduktivnog uzrasta. PCOS pogađa oko 8-13% žena u reproduktivnom dobu (između 15. i 44. godine). PCOS se može javiti u bilo kom uzrastu nakon puberteta. Obično se javlja u roku od 4 godine nakon prve menstruacije. Međutim, do 70% obolelih žena ostaje nedijagnostikovano širom sveta. Većina žena otkrije da imaju PCOS u 20-im i 30-im godinama, kada zbog toga što imaju problema da zatrudne odu kod lekara.

PCOS je heterogeni poremećaj. Tačan uzrok PCOS-a nije poznat, ali su žene sa porodičnom istorijom ili dijabetesom tipa 2 u većem riziku. Smatra se da hormonska neravnoteža stvara probleme u jajnicima. Kod PCOS-a jajna ćelija se možda neće razviti kako bi trebalo ili se možda neće osloboditi tokom ovulacije kako bi trebalo da bude. Simptomi PCOS-a mogu početi ubrzo nakon puberteta, ali se mogu razviti i tokom kasnijih tinejdžerskih godina i ranog odraslog doba. Rana dijagnoza i lečenje, zajedno sa gubitkom težine, mogu smanjiti rizik od dugoročnih komplikacija kao što su insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2 i bolesti srca.

Žene svih rasa i etničkih grupa mogu da imaju PCOS. Međutim, prevalencija PCOS-a je veća među nekim etničkim grupama i ove grupe često imaju više komplikacija, posebno u vezi sa metaboličkim problemima. PCOS se javlja u porodicama, ali postoje etničke varijacije u tome kako se PCOS manifestuje i kako utiče na ljude, što sve ukazuje na gentske uzroke ove bolesti. Smatra se da PCOS nastaje kombinacijom genetskih i sredinskih faktora

PCOS može izazvati izostanak ili neredovne menstruacije. Neredovne menstruacije mogu dovesti do:

• Neplodnosti (nemogućnost da se zatrudni). U stvari, PCOS je jedan od najčešćih uzroka neplodnosti kod žena.
• Razvoja cista (male vrećice ispunjene tečnošću) u jajnicima
• Anovulacije (izostanka ovulacije). PCOS je najčešći uzrok.
• Niza dugoročnih zdravstvenih problema koji utiču na fizičko i emocionalno blagostanje, povezanih sa PCOS-om.

Sindrom policističnih jajnika – komplikacije

Brojne studije su otkrile da postoji veza između PCOS-a i drugih zdravstvenih problema.

Pokazano je da osobe sa PCOS-om češće imaju:

• Insulinsku rezistenciju/dijabetes tipa 2.Više od polovine žena sa PCOS-om imaće dijabetes ili predijabetes (intoleranciju na glukozu) pre 40. godine.
• Hipertenziju (visok krvni pritisak). Žene sa PCOS-om imaju 40% veći rizik da imaju visok krvni pritisak u poređenju sa ženama istog uzrasta bez PCOS-a, posebno ako su gojazne ili tokom trudnoće. Visok krvni pritisak je vodeći uzrok srčanih bolesti i moždanog udara.
• Dislipidemiju – poremećaji metabolizma lipida (holesterola i triglicerida). Žene sa PCOS pokazuju smanjeno uklanjanje ostataka koji izazivaju aterosklerozu, naizgled nezavisno od insulinske rezistencije/dijabetesa tipa 2.
• Visok holesterol. Žene sa PCOS često imaju nezdrav odnos dobrog i lošeg holesterol – viši nivo LDL (lošeg) holesterola i nizak nivo HDL (dobrog) holesterola. Visok holesterol povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
• Kardiovaskularne bolesti. Bolesti srca i krvnih sudova su 7 puta češće kod žena sa PCOS. Jedna studija ukazuje na dvostruko veći rizik od arterijske bolesti za žene sa PCOS u odnosu na žene bez PCOS, nezavisno od BMI.
• Apneja u snu (Engl. sleep apnea). Poremećaj spavanja sa trenutnim i ponovljenim zastojima u disanju koji prekidaju san. U težim slučajevima apneja može biti uzrok infarkta ili moždanog udara. Mnoge žene sa PCOS-om imaju prekomernu težinu ili gojaznost, što može izazvati apneju u snu. Apneja u snu povećava rizik od srčanih bolesti i dijabetesa.
• Hiperplazija endometrijuma i karcinom endometrijuma (rak unutrašnje sluzokože materice), usled prekomerne akumulacije sluzokože materice, a takođe i nedostatka progesterona, što rezultira produženom stimulacijom ćelija materice estrogenom. Nije jasno da li je ovaj rizik direktno posledica sindroma ili je povezan sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom, dijabetesom i hiperandrogenizma – problemima koji su uobičajeni kod žena sa PCOS. Rizik za obolevanje od raka endometrijuma i jajnika je 2-3 puta veći u odnosu na žene bez PCOS i češće je potrebno odstranjenje materice (histerektomija).
• Depresija i anksioznost. Depresija i anksioznost su uobičajene kod žena sa PCOS.
• Pobačaj ili prevremeni porođaj.
• Nealkoholna bolest masna jetre („masna jetra“), posebno ako je prisutna gojaznost.
• Autoimuni tiroiditis.
• Nedostatak gvožđa, anemiju.

Neki simptomi kao što su neplodnost, gojaznost i neželjeni rast kose mogu dovesti do društvene stigme. Sve ovo može uticati na druge oblasti života kao što su porodica, odnosi, posao i uključenost u zajednicu.

Sindrom policističnih jajnika – simptomi

Simptomi sindroma policističnih jajnika mogu se razlikovati od osobe do osobe. Mogu se menjati tokom vremena i često se javljaju bez jasnog okidača.

Koji su prvi znaci PCOS-a?

Pošto se simptomi mogu pripisati drugim uzrocima ili ostati neprimećeni, PCOS može ostati nedijagnostikovan neko vreme. Obično se dijagnoza PCOS-a može postaviti kada osetite najmanje dva od ova tri navedena simptoma:

• Nepravilne menstruacije (obilne, duge, povremene, nepredvidive ili odsutne). Ljudi sa PCOS-om obično imaju neredovne ili izostale menstruacije kao rezultat neovulacije. Retke menstruacije su čest znak PCOS-a. Na primer, možda imate manje od devet menstruacija godišnje sa više od 35 dana između menstruacija. Druge žene pate od nenormalno obilnih menstruacija.
• Policistični jajnici. Funkcija jajnika je izmenjena kod žena koje imaju PCOS. Dolazi do pojave većeg broja malih cisti na jajnicima. Višestruke ciste se mogu javiti na jednom ili oba jajnika. Vaši jajnici mogu biti uvećani i sadrže folikule ispunjene tečnošću koja okružuje jajne ćelije. Zbog visokog nivoa androgena, može da izostane ovulacija jer folikuli prestaju da se razvijaju već u preantralnoj fazi. Kao rezultat toga, jajnici možda neće pravilno funkcionisati.
• Višak androgena. Povišeni nivoi muških hormona mogu dovesti do fizičkih znakova, kao što su višak dlačica na licu i telu (hirzutizam), a povremeno i teške akne i muški tip ćelavosti.

Ostali simptomi uključuju:

• Povećanje telesne težine. Gojaznost i nakupljanje masnog tkiva posebno u predelu stomaka (muški tip debljine) se javlja kod gotovo 80% žena sa PCOS-om. Takođe, gojazne žene koje imaju PCOS imaju veći rizik od neželjenih ishoda, kao što su hipertenzija, insulinska rezistencija, metabolički sindrom i hiperplazija endometrijuma.
• Umor. Mnogi ljudi sa PCOS-om prijavljuju povećan umor i nisku energiju. Srodni problemi kao što je loš san mogu doprineti osećaju umora.
• Pojačana maljavost (hirzutizam). Oblasti pogođene prekomernim rastom dlaka mogu uključivati lice, ruke, leđa, grudi, palčeve, prste na nogama i stomak (na delovima tela gde muškarci obično imaju pojačanu maljavost). Hirzutizam povezan sa PCOS-om je posledica hormonalnih promena u androgenima. Hirzutizam pogađa do 70% žena sa PCOS.
• Ćelavost muškog tipa ili proređena kosa na glavi. Gubitak kose povezan sa PCOS-om može se povećati u srednjim godinama.
• Neplodnost. PCOS je vodeći uzrok ženske neplodnosti. Međutim, nije svaka žena sa PCOS-om ista. Iako je nekim ljudima možda potrebna pomoć tretmana plodnosti, druge su u stanju da zatrudne prirodnim putem.
• Akne i masna koža. Hormonske promene povezane sa androgenima mogu dovesti do problema sa aknama. Muški hormoni mogu učiniti kožu masnijom nego obično i izazvati izbijanje akni na područjima kao što su lice, grudi i gornji deo leđa.
• Mrlje potamnele kože (Acanthosis nigricans) posebno duž vratnih nabora ili na zadnjem delu vrata, ispod pazuha, u predelu prepona, na potiljku, ispod grudi, ruku.
• Promena na koži u vidu malih viškova kože u predelu pazuha ili vrata.
• Promene raspoloženja. Postojanje PCOS-a može da poveća verovatnoću promena raspoloženja, depresije i anksioznosti.
• Bol u karlici. Bol u karlici se može javiti tokom menstruacije, zajedno sa obilnim krvarenjem. Može se pojaviti i kada žena ne krvari.
• Povećanje klitorisa.
• Glavobolje. Hormonske promene izazivaju glavobolje.
• Problemi sa spavanjem. Ljudi sa PCOS-om često prijavljuju probleme kao što su nesanica ili loš san. Postoji mnogo faktora koji mogu uticati na san, ali PCOS je povezan sa poremećajem spavanja koji se naziva apneja za vreme spavanja. Sa apnejom u snu, osoba će prestati da diše na kratko vreme tokom spavanja. To znači da čak i kada spavate, ne osećate se odmorno nakon što se probudite. Takođe možete imati problema da zaspite.
• Depresija. I hormonalne promene i simptomi poput neželjenog rasta dlačica mogu negativno uticati na vaše emocije. Mnoge žene sa PCOS-om na kraju doživljavaju depresiju i anksioznost.

Sindrom policističnih jajnika – faktori rizika

Predisponirajući faktori rizika koji doprinose razvoju sindroma policističnih jajnika uključuju:

• genetiku,
• način života/okruženje,
• neuroendokrine faktore,
• gojaznost.

Genetika. Neke žene imaju veći rizik od razvoja PCOS-a zbog preovlađujućih gena. Nekoliko studija je ukazalo na specifične genske lokuse i alele koji igraju glavnu ulogu u identifikaciji fenotipa PCOS. Tačan gen koji je pogođen još nije identifikovan i neka najnovija istraživanja patogeneze ovog sindroma sugeriše da je to složen multigenski poremećaj. U svakom slučaju rizik da imate PCOS može biti (50%) veći ako imate majku, sestru ili tetku sa PCOS-om.

Faktori životne sredine, uključujući fizičku aktivnost, način života i ishranu, mogu značajno da variraju u zavisnosti od populacije i takođe značajno utiču na PCOS. Pored toga, faktori životne sredine uključuju i hemikalije i takozvane endokrine disruptore (glikotoksine, pesticide) koji ometaju rad endokrinog sistema i mogu da izazovu pojavu nove genske varijanse i poremećaj metaboličkih i reproduktivnih puteva, što sve može uticati na pojavu PCOS fenotipa i komplikacija koje ga prate. Endokrini disruptori su hemikalije koje ometaju ili blokiraju prirodne hormone ljudskog tela ili njihove metabolite. Neki od njih oponašaju ženske i muške polne hormone, izazivajući konfuziju u reproduktivnom sistemu. Često se nalaze u konzervisanoj hrani, sapunima i šminki. Najpoznatiji među njima su: dioksini, ftalati, pesticidi, glikol etri.

Izloženost povišenim nivoima androgena može da ometa nivoe drugih hormona i da utiče na proporciju luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulirajućeg hormona (FSH) (LH:FSH) što može da dovode do zastoja u formiranju folikula (nerazvijeni folikuli) i displazije. Takođe, postoje neki dokazi da izlaganje višim od tipičnih nivoa androgena i anti-Mullerovog hormona (AMH) u materici povećava rizik od razvoja PCOS-a u kasnijem životu.

Kada se govori o gojaznosti kao faktoru rizika za PCOS, treba istaći da gojazne žene koje imaju PCOS imaju i veći rizik od neželjenih ishoda za neka druga oboljenja, kao što su hipertenzija, insulinska rezistencija, metabolički sindrom i hiperplazija endometrijuma.

Neka skorašnja istraživanja ukazuju na to da PCOS može biti povezan sa hroničnom inflamacijom i da postoji veza inflamatornih medijatora sa anovulacijom i drugim simptomima PCOS. Istraživanja pokazuju da ljudi sa PCOS-om imaju vrstu dugotrajne (hronične) upale niskog stepena koja dovodi do toga da policistični jajnici proizvode androgene. To može dovesti do problema sa srcem i krvnim sudovima. Slično, izgleda da postoji veza između PCOS-a i povećanog nivoa oksidativnog stresa.

PCOS i polni hormoni

Osobe sa PCOS-om imaju hormonsku neravnotežu koja remeti njihov menstrualni ciklus, ovulaciju i verovatno začeće. Ovi hormoni su poput zamršene mreže i funkcija našeg reproduktivnog sistema se u velikoj meri oslanja na njegovu ravnotežu.

Polni hormoni i njihov značaj za reproduktivno zdravlje

Hormoni koji imaju važnu ulogu u PCOS-u su:

• Androgeni (testosteron i androstendion).
• Luteinizirajući hormon (LH).
• Folikulostimulirajući hormon (FSH).
• Estrogen.
• Progesteron.
• Insulin.

Utvrđeno je da mnoge žene sa PCOS-om imaju:

• Povišen nivo testosterona – hormona koji se često smatra muškim hormonom, iako sve žene obično proizvode male količine ovog hormona.
• Povišeni nivo luteinizirajućeg hormona (LH)– ovo stimuliše ovulaciju, ali može da ima abnormalan efekat na jajnike ako su nivoi previsoki. Luteinizirajući hormon (LH) pripada familiji gonadotropnih hormona (zajedno sa folikulostimulirajućim hormonom – FSH) čija je uloga da stimulišu rast i funkciju reproduktivnih organa (jajnika i testisa). Kod žena u reproduktivnom dobu LH I FSH se pulsno oslobađaju i učestvuju u regulaciji menstrualnog ciklusa. Oni u jajnicima stimulišu rast i sazrevanje folikula, kao i produkciju progesterona i estrogena. Najveće koncentracije LH se postižu sredinom ciklusa kada dolazi do ovulacije. Određivanje LH se koristi kao pomoć u proceni funkcije hipofize i reproduktivnih organa (jajnika i testisa) kod neplodnosti, kod žena da se proceni da li je došlo do ovulacije, ženama koje ne mogu da zatrudne, koje imaju neredovne cikluse, kao i kod žena koje žele da procene kada treba da ovuliraju. LH se najčeće određuje zajedno sa FSH, progesteronom, testosteronom i estardiolom.
• Nizak nivo globulina koji vezuje polne hormone (Engl. sex hormone binding globuline – SHBG) – proteina u krvi koji se vezuje za testosteron, dihidrotestosteron (DHT), estradiol i smanjuje njihov efekat. Sniženi serumski nivoi SHBG su udruženi sa stanjima povišenih nivoa androgena ili kada je prekomeran efekat androgena na ciljne organe što se sve sreće kod PCOS. Niske serumske koncentracije SHBG mogu biti povezane sa rizikom za kardiovaskularne bolesti, dijabetesom tipa 2, kao i sa karcinomom dojke.
• Povišen nivo prolaktina (samo kod nekih žena sa PCOS) – hormona koji izaziva rast grudi i stimuliše grudne žlezde da proizvode mleko tokom trudnoće i nakon porođaja. Prolaktin je hormon koji proizvodi prednja hipofiza. Ukoliko su nivoi ovog hormona preniski, majka neće moći da proizvodi mleko, a ako su nivoi ovog hormona povišeni, to može dovesti do galaktoreje (produkcije mleka u dojkama van perioda laktacije). Pored toga, poremećaj ravnoteže prolaktina može imati značajan uticaj na menstrualni ciklus. Kod žena, previše prolaktina dovodi do amenoreje (odsustva menstruacije). Visoka koncentracija prolaktina ima inhibirajuće dejstvo na steroidogenezu jajnika i na proizvodnju i izlučivanje gonadotropina hopofize. Pokazano je takođe da visok nivo prolaktina može da prekine normalnu proizvodnju hormona estrogena i progesterona i samim tim smanji mogućnost začeća. Smanjenje stvaranja estrogena i progesterona može dovesti do toga da jajnici neredovno oslobađaju jajašca ili da potpuno izostane njihovo oslobađanje.
• VIši nivo progesterona nego obično. 17-OH progesteron  je koristan laboratorijski parametar u dijagnostici nastanka pojačane maljavosti, kao i sekundarnih muških polnih karakteristika kod žena (hirzuitizam). Povišena koncentracija ovog hormona se može javiti kod žena sa PCOS-om.

Tačan razlog zašto kod sindroma policističnih jajnika dolazi do ovih hormonskih promena nije poznat. Pretpostavlja se da problem može početi u samom jajniku, ali i u drugim žlezdama koje proizvode ove hormone ili u delu mozga (hipotalamus, hipofiza) koji kontroliše njihovu proizvodnju. Promene mogu biti uzrokovane i rezistencijom na insulin. 

Sindrom policističnih jajnika – dijagnoza

Nalaz može biti vrlo šarolik i bolest se razlikuje kod pojedinih žena.Kao što je prethodno navedeno sindrom policističnih jajnika se dijagnostikuje prisustvom najmanje dva od sledećih simptoma:

• Znaci ili simptomi visokog nivoa androgena (neželjene dlake na licu ili telu, gubitak kose sa glave, akne ili povišen nivo testosterona u krvi) – nakon što su isključeni drugi uzroci za to.
• Neredovne ili izostale menstruacije – nakon što su isključeni drugi uzroci za to.
• Policistični jajnici na ultrazvučnom pregledu.

Ne postoji jedinstveni test za dijagnozu PCOS-a. Dijagnoza se postavlja kombinacijom kliničkih, ultrazvučnih i laboratorijskih nalaza hormona.

Da bi pomogao u dijagnostici PCOS-a i isključio druge uzroke vaših simptoma, vaš lekar će razgovarati sa vama o vašoj medicinskoj istoriji i obaviti fizički pregled i različite testove:

• Fizički pregled. Vaš lekar će vam izmeriti krvni pritisak, indeks telesne mase (BMI) i veličinu struka. Takođe će pogledati vašu kožu u potrazi za dodatnim dlačicama na licu, grudima ili leđima, aknama ili promeni boje kože. Pored toga, vaš lekar može da proveri da li postoji muški tip gubitka kose ili znaci drugih zdravstvenih stanja (kao što je uvećana štitna žlezda).

• Karlični pregled. Vaš lekar može da uradi pregled karlice da bi utvrdio da li postoje znaci viška muških hormona (na primer, uvećani klitoris) i proveri da li su vam jajnici uvećani ili otečeni.

• Ultrazvuk karlice (sonogram). Ovaj test koristi zvučne talase za pregled vaših jajnika na ciste i proveru endometrijuma (sluzokože materice). Ultrazvuk može da proveri izgled vaših jajnika i debljinu sluzokože materice, koja može biti deblja od normalne ako se menstruacija ne dešava kada bi trebalo. Vaši jajnici mogu biti 1½ do 3 puta veći od normalnih kada imate PCOS. Ultrazvuk može da pokaže promene jajnika kod oko 90% žena koje imaju PCOS. Uređaj nalik štapiću (transduktor) se postavlja u vaginu. Transduktor emituje zvučne talase koji se pretvaraju u slike na ekranu računara. Transvaginalnim ultrazvukom vrlo se pouzdano mogu meriti i analizirati detalji u jajniku.

• Testovi krvi. Testovi krvi se mogu koristiti za identifikaciju karakterističnih promena u nivou hormona, iako ove promene nisu univerzalne. Krvni testovi proveravaju nivoe hormona androgena, koji se ponekad nazivaju „muški hormoni“. Vaš lekar će takođe proveriti da li postoje disbalansi drugih hormona koji su povezani sa ostalim uobičajenim zdravstvenim problemima koji se mogu zameniti sa PCOS, kao što je bolest štitne žlezde.

Pored toga, testiraće vam i nivo holesterola i testirati vas na dijabetes. Lekari često rade ove testove da bi proverili vaše opšte zdravlje i šanse da imate druga stanja:

• Lipidni profil proverava vaš holesterol i trigliceride. PCOS može povećati verovatnoću da ćete razviti srčane bolesti.

• Test glukoze pomaže da se utvrdi da li imate dijabetes. Više od polovine žena koje imaju PCOS dobijaju ovu bolest.
• Insulin: Vaš lekar će želeti da sazna koliko dobro vaše telo reaguje na insulin, što pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi. Ukoliko vaše telo ne reaguje na insulin koji proizvodi, možda imate insulinsku rezistenciju. To je uobičajeno kod žena sa PCOS-om i može dovesti do dijabetesa.

Žene sa sindromom policističnih jajnika mogu imati povišene nivoe:

• Testosterona (muški polni hormon koji utiče na rast kose). Usled razvoja muških polnih karakteristika kod žena, lekar vam može savetovati da proverite nivo testosterona (zajedno sa drugim polnim hormonima). Preporučuje se merenje nivoa slobodnog testosterona tj. nevezane frakcije serumskog testosterona, kao određivanje biološki aktivnog hormona. Smatra se da je nivo slobodnog testosterona najbolji pokazatelj pošto približno 60% pacijenata sa PCOS-om pokazuju povišene nivoe. Pokazano je da on posebno raste kod žena sa hiperandrogenizmom (povišenom koncentracijom muških polnih hormona) udruženim sa hirzutizmom (pojačana maljavost) u prisustvu ili odsustvu policističnih jajnika.
• Estrogena (hormon jajnika koji utiče na rast folikula na jajniku i stimuliše rast sluzokože materice endometrijuma). Biološki najaktivniji oblik estrogena – estradiol se koristi kao pomoć u proceni funkcije jajnika.
• Luteinizirajućeg hormona (LH, hormon hipofize koji utiče na proizvodnju hormona u jajnicima i važan je za normalnu ovulaciju).
• Insulina (hormona koji je jedan od glavnih regulatora koncentracije glukoze u krvotoku). Test za insulin se korieti kao pomoć u dijagnostici insulinske rezistencije i određivanje terapija kod dijabetesa tipa 2.
• Anti Milerovog hormona (AMH test) (koji meri nivo plodnosti jajnika) o čemu više možete saznati na tekstu na blogu putem linka: https://www.beo-lab.rs/amh-anti-milerov-hormon-sta-pokazuje/
• Osobe sa PCOS-om imaju tendenciju da imaju hroničnu inflamaciju niskog stepena. Vaš lekar može da preporuči da se urade testovi krvi koji mere nivoe C-reaktivnog proteina (CRP) i belih krvnih zrnaca, što može da ukaže na nivo upale u vašem telu.

Prilikom postavljanja dijagnoze, lekari takođe uzimaju u obzir da neredovne menstruacije i ovulacija mogu biti normalan deo puberteta ili menopauze, da se policistični jajnici mogu javiti u porodicama, pri čemu su žene sa porodičnom istorijom PCOS-a ili dijabetesa tipa 2 u većem riziku od PCOS. Pored toga, ultrazvučna slika nije uvek jasna i neke žene sa PCOS-om mogu imati ultrazvučni pregled koji ne pokazuje policistične jajnike.

Ishrana i suplementacija i PCOS

Ishrana

Konzumiranje zdrave hrane i izbegavanje određenih sastojaka može pomoći u ublažavanju simptoma PCOS-a. Odgovarajući režim ishrane može pomoći u regulisanju hormona i menstrualnog ciklusa. Pokazano je da tamo gde je PCOS povezan sa prekomernom težinom ili gojaznošću, uspešan gubitak težine je najefikasniji metod za obnavljanje normalne ovulacije/menstruacije. Smernice Američkog udruženja kliničkih endokrinologa (The American Association of Clinical Endocrinologists) preporučuju da postizanje gubitka težine od 10–15% ili više, poboljšava insulinsku rezistenciju i sve hormonske poremećaje. Ipak, mnogim ženama je veoma teško da postignu i održe značajan gubitak težine. Pored toga, sama insulinska rezistencija može da izazove povećanu želju za hranom i niži nivo energije, što može da oteža gubitak težine na redovnoj dijeti za mršavljenje. Rezultati naučne studije iz 2013. godine ukazuju na to da se sa gubitkom težine, nezavisno od sastava ishrane, dešavaju slična poboljšanja u težini, stopi trudnoće, redovnosti menstruacije, ovulaciji, hiperandrogenizmu, insulinskoj rezistenciji, lipidima i kvalitetu života. Ishrana sa niskim indeksom glukoze (GI), u kojoj se značajan deo ukupnih ugljenih hidrata dobija iz voća, povrća i izvora celih žitarica, rezultirala je većom redovnošću menstruacije.

Štitna žlezda i ishrana

SAVET: Jedite četiri do šest malih obroka tokom dana, umesto tri velika obroka. Ovo će vam pomoći da kontrolišete nivo šećera u krvi!

Namirnice koje bi osobe sa PCOS trebalo da uključe u ishranu:

• povrće bogato vlaknima, kao što je brokoli
• nemasni proteini, na primer iz ribe
• antiinflamatorna hrana i začini, kao što su kurkuma i paradajz.

Hrana bogata vlaknima može da pomogne u borbi protiv insulinske rezistencije usporavanjem varenja i smanjenjem uticaja šećera na krv, što može da bude korisno za osobe sa PCOS-om.

Evo nekoliko primera hrane bogate vlaknima:

• povrće krstašice, kao što su brokoli, karfiol i prokulice
• “zeleniš”, uključujući crvenu salatu i rukolu
• zelena i crvena paprika
• pasulj i sočivo
• bademi
• bobice
• slatki krompir
• bundeva
• Integralne žitarice (100% hleb od celog zrna pšenice, kinoa, smeđi pirinač, ovsena kaša, heljda)

Nemasni izvori proteina kao što su tofu, piletina i ribe ne obezbeđuju vlakna, ali su veoma zasitna i hranljiva dijetalna opcija za osobe sa PCOS. Konzumiranje proteina stimuliše vaše telo da proizvodi insulin!

Hrana koja pomaže u smanjenju upale takođe može biti korisna. Ove namirnice uključuju:

• paradajz
• tamno lisnato povrće (kelj, spanać, itd.)
• zdrave masti (ekstra devičansko maslinovo ulje, avokado, orasi, bademi, pistaći)
• bobičasto voće (borovnice, kupine, jagode)
• masne ribe bogate omega-3 masnim kiselinama, kao što su losos, tunjevina, skuše i sardine

Začinsko i lekovito bilje sa pozitivnim dejstvom na PCOS:

• Kurkuma, začin koji je uobičajen u kariju, dugo se koristi u istočnoj medicini kao lek za upalu. Kurkuma ima mnogo lekovitih svojstava jer sadrži brojne hranljive sastojke, antioksidanse, anti-inflamatorna jedinjenja i fitonutrijente, koji su odlični u brobi sa raznim upalama. Pored toga, kurkuma može da reguliše insulinsku rezistenciju. Budući da organizam nije u stanju da sasvim apsorbuje njene hranljive materije, kombinuje se sa crnim biberom. Dva aktivna sastojka u ovim začinima, kurkumin i piperin, ublažavaju bolove i smanjuju upale. Najnovije studije potvrđuju da aktivni sastojak kurkume, kurkumin, može da pomogne u smanjenju upale. Ukoliko niste ljubitelj karija, suplementi kurkumina su široko dostupni. Samo obavezno razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što dodate bilo koji dodatak vašoj ishrani.
• Đumbir je još jedan začin za koji se smatra da obuzdava upalu. Koren ove egzotične biljke od davnina se koristi za lečenje brojnih bolesti. Ubrzava metabolizam, poboljšava cirkulaciju, sprečava nastajanje ugrušaka krvi, podstiče detoksikaciju, a ima i protivupalna dejstva. Takođe može pomoći kod nuspojava povezanih sa lekovima kao što su mučnina i bol u stomaku.
• Cimet. Pokazano je da ekstrakt cimeta ima pozitivan efekat na insulinsku rezistenciju. Cimet takođe može da reguliše menstruaciju kod pacijenata sa PCOS.
• Ulje noćurka se koristi za pomoć kod menstrualnih bolova i neredovnih menstruacija. Takođe, može da poboljša nivo holesterola i oksidativni stres, a oba su povezana sa PCOS-om.
• Ulje jetre bakalara. Ulje iz jetre bakalara sadrži vitamine D i A, kao i velike količine omega-3 masnih kiselina. Omega-3 masne kiseline mogu pomoći u poboljšanju redovnosti menstruacije i pomoći da se oslobodite masti oko struka.
• Soja deluje kao prirodni estrogen u našem telu i može da pomogne u balansiranju vaših hormona ako imate PCOS. Međutim, postoje i dokazi da dodavanje soje vašoj ishrani može da poremetiti vaš endokrini sistem. Treba biti posebno oprezan ako postoji porodična istorija raka dojke! Zato se uvek konsultujte sa lekarom pre nego što uključite soju u ishranu.

Adaptogene biljke po nekim tvrdnjama pomažu vašem telu u balansiranju insulina i muških polnih hormona. Neke adaptogene biljke takođe mogu da ublažavaju druge simptome PCOS-a, kao što su neredovne menstruacije. U neke od njih spadaju:

• Maca koren. Koren biljke maca je tradicionalna biljka koja se koristi za povećanje plodnosti i libida. Pored toga, može da pomogne u balansiranju hormona i smanjenju nivoa kortizola. Takođe, može da bude od pomoći u lečenju depresije, koja može biti simptom PCOS-a.
• Koren biljke sladića sadrži jedinjenje zvano glicirizinska kiselina, koje ima protivupalno dejstvo, reguliše metabolizam ugljenih hidrata i doprinosi skidanju kilograma i sniženju „loših“ masnoća u krvi. Sladić je dobar hormonalni balanser. Takođe pomaže i u borbi protiv ekcema.
• Ashvagandha se takođe naziva „indijski ženšen“. Može da pomogne u ravnoteži nivoa kortizola, što bi moglo da poboljša stres i simptome PCOS-a.
• Bosiljak, koji se naziva i tulsi, rešava hemijski i metabolički stres. Pominje se kao „kraljica bilja“. Bosiljak može da pomogne u smanjenju šećera u krvi, sprečavanju povećanja telesne težine i smanjenju nivoa kortizola.
• Konopljika (monahov biber) je vekovima korišćena kao pouzdan izvor za pomoć kod reproduktivnih stanja. Deluje tako što smanjuje upale i balansira hormone. Pomaže kod stanja u kojima nivoi estrogena i progesterona rastu i opadaju. Može da poboljša neke simptome PMS-a, iako njen uticaj na plodnost zahteva više istraživanja.

Koju hranu bi trebalo da ograniče ili izbegavaju osobe sa PCOS-om?

Studije pokazuju da hrana bogata zasićenim mastima i šećerom sa malo vlakana izaziva upalu. Konzumiranje prerađene i jako konzervisane hrane takođe može doprineti razvoju upale i pojavi insulinske rezistencije. Prema ovim istraživanjima iz ishrane trebalo bi da redukujete ili potpuno isključite:

• hranu bogatu rafinisanim ugljenim hidratima
• slatke grickalice i pića
• hranu koja izaziva zapaljenje, kao što je prerađeno i crveno meso

Rafinisani ugljeni hidrati izazivaju upalu, pogoršavaju insulinsku rezistenciju i treba ih izbegavati ili značajno ograničiti. To uključuje visoko prerađenu hranu kao što su:

• Beli hleb
• mafini
• peciva za doručak
• slatki deserti
• sve napravljeno od belog brašna

Rezanci za testeninu u kojima se kao prvi sastojak navode griz, durum brašno ili brašno od durum pšenice, sadrže mnogo ugljenih hidrata i malo vlakana. Testenina napravljena od brašna od pasulja ili sočiva umesto pšeničnog brašna je hranljiva alternativa.

Šećer je ugljeni hidrat i treba ga ograničiti na dijeti sa PCOS-om. Kada čitate etikete na hrani, obavezno potražite različita imena šećera, uključujući:

• saharoza
• visoko fruktozni kukuruzni sirup
• dekstroza

Na dijeti sa PCOS-om, možda ćete želeti da smanjite potrošnju pića kao što su gazirana pića i sokovi, koji mogu da sadrže mnogo šećera, kao i hranu koja izaziva upale, kao što su pomfrit, margarin i crveno ili prerađeno meso.

Smanjite unos kafe. Potrošnja kofeina može da bude povezana sa promenama nivoa estrogena. Ukoliko ne možete da izdržite bez kofeina, pokušajte da koristite zeleni čaj koji takođe sadrži kofein.

Međutim, pre nego što uklonite određeni broj namirnica iz svoje ishrane, najbolje je da razgovarate sa lekarom. Oni mogu da preporuče plan ishrane koji je pravi za vas i vaše individualne potrebe.

Suplementacija

Vitamin D je od vitalnog značaja za endokrini sistem i imuni sistem. Nedostatak vitamina D je čest kod žena sa PCOS i može da igra određenu ulogu u razvoju metaboličkog sindroma koji može da se javi kod PCOS. Pored toga vitamin D je izuzetno važan za pravilan rast kose i u borbi protiv akni, bubuljica i masne kože. Pokazano je da kombinacija vitamina D i kalcijuma može da poboljša neredovne menstruacije i pomogne kod ovulacije.

Inozitol (vitamin B8). Ima izuzetno važnu ulogu u redukovanju holesterola u krvi i sprečava nagomilavanje velikih količina masnoća. Pokazano je da pomaže mozgu da lakše prevaziđe depresivna stanja. Može da pomogne u poboljšanju insulinske rezistencije. Takođe je utvrđeno da pomaže kod plodnosti u nekim slučajevima PCOS-a. Pored suplemenata izvori vitamina B8 su: kvasac, citrusi, žitarice, žumance, orasi, pomorandže i banane. Čak i meso, posebno džigerica, takođe su značajan izvor vitamina B8.

Povećajte unos gvožđa. Kod pacijentkinja sa PCOS-om veoma često je obilno krvarenje tokom menstruacije, što može da dovede do razvoja nedostatka gvožđa ili anemije. Ukoliko vam lekar preporuči da unosite gvožđe, pored suplemenata pojačajte ishranu sa namirnicama koje su njime bogate: spanać, jaja i brokoli.

SAVET: Ne bi trebalo da povećavate unos gvožđa bez prethodne konsultacije sa lekarom. Previše gvožđa može da poveća rizik od komplikacija!

Cink. Poznato je da cink može da poveća plodnost i aktivnost imunog sistema. Prekomerni ili neželjeni rast kose i alopecija mogu se takođe poboljšati suplementima cinka. Pored suplemenata dobri prirodni izvori cinka su: pasulj, orasi i morski plodovi.

Hrom. Dodaci hroma mogu da poboljšaju vaš indeks telesne mase (BMI), što može da bude od pomoći kod PCOS-a. Oni takođe mogu da stabilizuju insulinsku rezistenciju pomažući vašem telu da metaboliše šećer.

Probiotici. Pokazano je da probiotici ne pomažu samo varenju i zdravlju creva već mogu da imaju važnu ulogu u lečenju PCOS-a. Pored toga, oni mogu da smanje upalu i regulišu nivo nekih polnih hormona kao što su androgeni i estrogeni.

PCOS lečenje

PCOS je hronično stanje i ne može se izlečiti. Međutim, neki simptomi se mogu poboljšati kroz promene načina života, lekove i tretmane plodnosti. Lečenje zavisi od simptoma i PCOS nalaza, kao i želje pacijentkinje za decom. Glavne mere lečenja uključuju: smanjenje telesne težine, povećanje fizičke aktivnosti, prestanak pušenja, prestanak uzimanja alkohola, uzimanje lekova, hirurški zahvat. Na osnovu vaših simptoma vi i vaš lekar ćete raditi na planu lečenja, vašim planovima za rađanje dece i vašem riziku od dugoročnih zdravstvenih problema kao što su dijabetes i bolesti srca.

Mnogim ženama će biti potrebna kombinacija tretmana, uključujući:

• Korake koje možete sami preduzeti da biste ublažili simptome.
• Lekove.

Koje korake možete sami da preduzmete da biste poboljšali simptome PCOS-a?

Možete preduzeti sledeće korake kako biste ublažili simptome PCOS-a:

• Gubljenje težine. Zdrave navike u ishrani mogu pomoći u ublažavanju simptoma povezanih sa PCOS-om. Gubitak težine može pomoći u snižavanju nivoa glukoze u krvi, poboljšanju načina na koji vaše telo koristi insulin i pomoći vašim hormonima da dostignu normalne nivoe. Čak i gubitak telesne težine od 10% može da pomogne da vaš menstrualni ciklus bude redovniji i da poboljšate vaše šanse za trudnoću.
• Redovna fizička aktivnost. Vežbajte najmanje 30 minuta dnevno tokom većine, ako ne i svih dana u nedelji.
• Uklanjanje dlačica. Možete isprobati kreme za uklanjanje dlaka na licu, lasersko uklanjanje dlaka ili elektrolizu da biste uklonili višak dlačica. Kreme i proizvode za uklanjanje dlaka možete pronaći u apotekama. Procedure poput laserskog uklanjanja dlaka ili elektrolize mora da uradi lekar.
• Usporavanje rasta kose. Tretman kože pomoću odgovarajućih krema može pomoći u usporavanju rasta nove dlake na neželjenim mestima.
• Akupunktura. Postoje neki dokazi da akupunktura može pomoći u poboljšanju PCOS-a. Tako rezultati jedne studije iz 2010. godine sugerišu da bi akupunktura mogla biti bezbedna i efikasna u lečenju PCOS-a putem: povećanja dotoka krvi u jajnike, smanjenja zapremine jajnika i cista jajnika, upravljanja hiperglikemijom tako što poboljšava osetljivost na insulin, smanjenja nivoa kortizola i kao pomoć u gubitku težine. Međutim, potrebno je više dodatnih istraživanja.

Lečenje

Strategija lečenja varira u zavisnosti od kliničkih simptoma i osnovnog uzroka PCOS i možu se podeliti na lečenje: ovulatorne disfunkcije, hiperandrogenizma, poboljšanje insulinske rezistencije i neplodnosti. Vrste lekova koji leče PCOS i njegove simptome uključuju:

• Hormonsku kontrolu rađanja, uključujući pilulu, flaster, injekciju, vaginalni prsten i hormonski intrauterini uložak. Pilule koje sadrže i estrogen i progestin smanjuju proizvodnju androgena i regulišu estrogen tako što smanjuju cirkulišuće androgene podižući SHBG (globulina koji vezuje polne hormone). Za žene koje ne žele da zatrudne, hormonska kontrola rađanja može da pomogne da:
• Učinite svoj menstrualni ciklus redovnijim.
• Smanjite rizik od raka endometrijuma.
• Pomaže u poboljšanju akni i smanjenju dodatnih dlačica na licu i telu.
• Anti-androgeni lekovi. Ovi lekovi blokiraju efekat androgena i mogu pomoći u smanjenju gubitka kose na glavi, rasta dlačica na licu i telu i akni. Uprava za hranu i lekove (FDA) ih ne odobrava za lečenje simptoma PCOS-a. Ovi lekovi takođe mogu izazvati probleme tokom trudnoće.
• Metformin (Glucophage, Fortamet). Metformin se često koristi za lečenje dijabetesa tipa 2 i može pomoći nekim ženama sa simptomima PCOS-a. Međutim, FDA ga nije odobrila za lečenje simptoma PCOS-a. Metformin poboljšava sposobnost insulina da snizi nivo šećera u krvi i može da smanji nivo insulina i androgena. Posle nekoliko meseci upotrebe, metformin može da pomogne u ponovnom pokretanju ovulacije, ali obično ima mali efekat na akne i pojačanu maljavost na licu ili telu. Ukoliko imate predijabetes, metformin može da usporiti napredovanje dijabetesa tipa 2. Nedavna istraživanja pokazuju da metformin može da ima i druge pozitivne efekte, uključujući smanjenje telesne mase i poboljšanje nivoa holesterola. Mogući neželjeni efekti metformina uključuju mučninu, povraćanje, bol u stomaku, dijareju i gubitak apetita.

Hirurgija

Hirurške mogućnosti lečenja PCOS su:

• odstranjenje dela jajnika
• odstranjenje celog jajnika
• elektrokauterizacija jajnika – postupak gde se elektrodom spaljuje tkivo jajnika

Pod opštom anestezijom, vaš lekar će napraviti mali rez u donjem delu stomaka i provući dugačak, tanak mikroskop koji se zove laparoskop u vaš abdomen. Jajnici će zatim biti hirurški tretirani toplotom pomoću fine igle zagrejane strujom ili laserom da bi se uništilo tkivo koje proizvodi androgene (muške hormone). Utvrđeno je da ova operacija snižava nivoe testosterona i luteinizirajućeg hormona (LH) i podiže nivoe folikulostimulirajućeg hormona (FSH). Ovo ispravlja vašu hormonsku neravnotežu i može vratiti normalnu funkciju vaših jajnika.

Sindrom policističnih jajnika i trudnoća

PCOS je jedan od najčešćih uzroka ženske neplodnosti. Prethodno smo naveli da PCOS prekida normalan menstrualni ciklus i otežava trudnoću. Između 70 i 80 procenata žena sa PCOS-om ima problema sa plodnošću. Mnoge žene otkrivaju da imaju PCOS kada imaju poteškoća da zatrudne.

Koje su mogućnosti lečenja PCOS-a ako želite da zatrudnite?

Postoji nekoliko opcija da povećate svoje šanse da zatrudnite ako imate PCOS:

• Gubljenje težine. Ukoliko imate prekomernu težinu ili gojaznost, gubitak težine kroz zdravu ishranu i redovnu fizičku aktivnost može da pomogne da vaš menstrualni ciklus bude redovniji i da poboljšate vašu plodnost.
• Lekovi koji izazivaju ovulaciju. Uspešna trudnoća počinje ovulacijom. Dokazano je da određeni lekovi izazivaju ovulaciju kod osoba sa PCOS. Nakon što isključi druge uzroke neplodnosti kod vas i vašeg partnera, vaš lekar može da vam prepiše lekove koji će vam pomoći da ovulirate, kao što je klomifen (Clomid) i letrozol koji se uzimaju oralno, dok se gonadotropini daju injekcijom. Ovi lekovi mogu da pomognu jajnicima da normalno otpuštaju jajne ćelije. Međutim, oni takođe imaju određene rizike. Mogu da povećaju šansu za višestruko rođenje (blizanci ili više). Pored toga, mogu da izazovu hiperstimulaciju jajnika (jajnici oslobađaju previše hormona). Takođe, mogu da izazovu simptome kao što su nadimanje stomaka i bol u karlici.
• Vantelesna oplodnja (In vitro fertilizacija, IVF). IVF može da bude opcija ako lek ne deluje. U IVF-u, vaša jajna ćelija se oplođuje spermom vašeg partnera u laboratoriji, a zatim se stavlja u vašu matericu da se implantira i razvije. U poređenju sa samo lekom, IVF ima veću stopu uspele trudnoće i bolju kontrolu nad rizikom od blizanaca i trojki (dopuštajući vašem lekaru da prenese jedno oplođeno jaje u vašu matericu).
• Hirurgija. Operacija je takođe opcija, obično samo ako druge opcije ne rade. Spoljna ljuska (nazvana korteks) jajnika je zadebljana kod žena sa PCOS-om i smatra se da igra ulogu u sprečavanju spontane ovulacije. Operacija obično vraća ovulaciju, ali samo za 6 do 8 meseci.

Trudnoća iz ugla laboratorijske dijagnostike

Da li PCOS može uticati na tok i ishod trudnoće?

PCOS može da izazove probleme tokom trudnoće za vas i vašu bebu. Žene sa PCOS-om imaju veći rizik od komplikacija u trudnoći kao što su:

• pobačaj i prevremeni porođaj (rođenje pre 37. nedelje trudnoće)
• visok krvni pritisak (hipertenzija)
• gestacijski dijabetes
• preeklampsija
• porođaj carskim rezom.

Ovi rizici su posebno visoki ako ste gojazni!

Vaša beba takođe ima veći rizik da

• ima veću težinu na porođaju (makrosomija) i
• da provede više vremena u neonatalnoj jedinici intenzivne nege.

Kako možete da sprečite probleme sa PCOS-om tokom trudnoće?

Možete smanjiti rizik od problema tokom trudnoće:

• Dostizanjem zdrave težine pre nego što zatrudnite.
• Dostizanjem zdravog nivoa šećera u krvi pre nego što zatrudnite. To možete učiniti kombinacijom zdravih navika u ishrani, redovne fizičke aktivnosti, gubitka težine i lekova kao što je metformin.
• Uzimanjem folne kiseline. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome koliko vam je folne kiseline potrebno.

PCOS laboratorijski testovi

Kao što je prethodno navedeno sindrom policističnih jajnika (PCOS) je problem sa hormonima koji se javlja tokom reproduktivnih godina.
Kako tačan uzrok nastanka ovog sindroma nije poznat rana dijagnoza i lečenje, zajedno sa regulacijom telesne težine, mogu da smanje rizik od dugoročnih komplikacija kao što su insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2 i kardiovaskularna oboljenja.

U svim Beo-lab laboratorijama možete uraditi PCOS (sindrom policističnih jajnika) profil koji obuhvata praćenje sledećih parametara:

• Andostendion
• Testosteron
• Free testosteron
• 17-OH progesteron
• DHEA-S
• Insulinska rezistencija profil

Uzorkovanje

Uzorak je venska krv.

Priprema za analizu

Vađenje krvi obaviti u jutarnjim časovima, nakon noćnog gladovanja od 10-12 sati pošto se u okviru ovog panela radi određivanje glukoze i insulina.

Vreme izdavanja rezultata

Rezultate analiza glukoze, insulina, androstendiona, testosterona i DHEA-S možete očekivati u toku istog dana, dok je dinamika izdavanja rezultata za slobodni testosteron i 17-OH progesterona do 8 radnih dana.

Tumačenje dobijenih rezultata

Rezultate testa tumači lekar koji vas je uputio na ovo testiranje. Lekar će uz rezultate laboratorijskih testova obaviti i duge kliničke preglede (ultrazvuk, anamneza) značajne za postavljanje dijagnoze PCOS-a.

Kao povezana analiza za PCOS preporučuje se i određivanje (SHBG) koji je transportni protein za testosteron i estradiol u krvi.

Određivanje SHBG hormona u krvi se koristi radi:

• otkrivanja simptoma povezanih sa produkcijom viška androgenih hormona (policistični jajnici, pojačana maljavost tj. hirzuitizam)
• praćenja efekata hormonske terapije
• praćenja i otkrivanja uzroka koji dovode do problema u pubertetu
• procene stepena rizika kod kardiovaskularnih oboljenja
• procene rizika kod dijabetesa tipa 2

Znaci i simptomi hormonskog poremećaja su obično dovoljni da kažu većini žena da nešto nije u redu sa njihovim hormonalnim statusom. Ukoliko ste zabrinuti zbog neredovnih menstruacija ili nemogućnosti da zatrudnite, razgovarajte sa svojim lekarom. U nekim slučajevima on može da vam preporuči dodatne analize kao što su testovi krvi da proveri vaš nivo:

• Folikulostimulirajućeg hormona (FSH) i estrogena (estradiola).

• Tireostimulišućeg hormona (TSH), jer nedovoljno aktivna (hipotireoza), ili prekomerno aktivna (hipertireoza) štitna žlezda može da izazove simptome hormonalnog imbalansa.

U Beo-lab laboratorijama dostupna su vam dva hormonska panela analiza za žene koji su namenjeni svim ženama koje žele da provere status hormona, bitnih za rad i pravilno funkcionisanje mnogih organa i metaboličkih procesa u organizmu, kao i ženama koje žele da se ostvare kao majke:

Panel lipidni status određuje stepen rizika za nastanak ateroskleroze koja ugrožava funkciju vitalnih organa (srce, mozak, jetra, bubrezi), na osnovu koncentracija holesterola i triglicerida u plazmi.

U Beo-lab laboratorijama panel Lipidni status uključuje sve parametre potrebne za rutinsku proveru lipidnog statusa, i to:

• Holesterol
• Trigliceridi
• HDL holesterol
• LDL holesterol
• Indeks ateroskleroze
• Faktor rizika

Navedene analize rade se iz seruma (uzorka krvi). Kako da se pravilno pripremite za uzorkovanje krvi pročitajte u uputstvu koje smo pripremili za vas: Priprema za uzimanje uzorka krvi.

Navedeni paneli analiza su vam dostupni u svim Beo-lab laboratorijama. Zakazivanje nije potrebno.

Rezultate dobijenih nalaza analiza tumači lekar koji vas je poslao na testiranje, na osnovu kojih će vam propisati potrebnu terapiju. Za sve informacije u vezi sa prethodno pomenutim analizama, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošaljite na mail office@beo-lab.rs

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Povezani članci:

Vitamini, minerali i suplementacija u prevenciji zdravlja

Prevencijom do zdravlja

Ishrana i fizička aktivnost u prevenciji zdravlja

Literatura

https://www.internationaldays.co/event/world-pcos-day-of-unity/r/recbSZbPKP0oGLXiX

https://www.pcosaa.org/

https://www.pcosaa.org/pcos-symptoms

https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/polycystic-ovary-syndrome

https://www.womenshealth.gov/a-z-topics/polycystic-ovary-syndrome

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/pcos/symptoms-causes/syc-20353439

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/pcos/diagnosis-treatment/drc-20353443

https://www.nhs.uk/conditions/polycystic-ovary-syndrome-pcos/

https://www.nhs.uk/conditions/polycystic-ovary-syndrome-pcos/symptoms/

https://www.nhs.uk/conditions/polycystic-ovary-syndrome-pcos/causes/

https://www.nhs.uk/conditions/polycystic-ovary-syndrome-pcos/diagnosis/

https://www.nhs.uk/conditions/polycystic-ovary-syndrome-pcos/treatment/

https://www.hopkinsmedicine.org/health/conditions-and-diseases/polycystic-ovary-syndrome-pcos

https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/8316-polycystic-ovary-syndrome-pcos

https://www.healthline.com/health/polycystic-ovary-disease

https://www.healthline.com/health/pcos-acne

https://www.healthline.com/health/womens-health/pcos-and-fertility

https://www.healthline.com/health/pcos-diet

https://www.healthline.com/health/womens-health/natural-treatment-pcos

https://www.healthline.com/health/pcos-diet#foods-to-avoid

https://www.betterhealth.vic.gov.au/health/conditionsandtreatments/polycystic-ovarian-syndrome-pcos

https://www.webmd.com/women/what-is-pcos

https://www.webmd.com/women/symptoms-of-pcos

https://www.webmd.com/women/do-i-have-pcos

https://www.webmd.com/women/treatment-pcos

https://www.webmd.com/women/polycystic-ovary-syndrome-pcos-and-weight-gain

Siddiqui S, Mateen S, Ahmad R, Moin S. A brief insight into the etiology, genetics, and immunology of polycystic ovarian syndrome (PCOS). J Assist Reprod Genet. (2022) Nov;39(11):2439-2473. doi: 10.1007/s10815-022-02625-7. Epub 2022 Oct 3.

Bulsara J., Patel P., Soni A., Acharya S. A review: Brief insight into Polycystic Ovarian syndrome. Endocrine and Metabolic Science (2021) Volume 3, 30 June, 100085

American College of Obstetricians and Gynecologists. (2015). Polycystic ovary syndrome .

Goodman, N. F., Cobin, R. H., Futterweit, W., Glueck, J. S., Legro, R. S., & Carmina, E. (2015). American Association of Clinical Endocrinologists, American College of Endocrinology, and Androgen Excess and PCOS Society disease state clinical review: guide to the best practices in the evaluation and treatment of polycystic ovary syndrome – part 1. Endocrine Practice, 11, 1291–300.

Bremer, A. A. (2010). Polycystic ovary syndrome in the pediatric population. Metabolic Syndrome and Related Disorders, 8(5), 375–394.

Lim CED, et al. (2010). Current evidence of acupuncture on polycystic ovarian syndrome.

https://www.tandfonline.com/doi/full/10.3109/09513591003686304

Boomsma, C. M., Fauser, B. C., & Macklon, N.S. (2008). Pregnancy complications in women with polycystic ovary syndrome. Seminars in Reproductive Medicine, 26, 72–84.

Trivax, B., & Azziz, R. (2007). Diagnosis of polycystic ovary syndrome. Clinical Obstetrics and Gynecology, 50(1), 168–177.

Lorenz, L. B., & Wild, R. A. (2007). Polycystic ovarian syndrome: an evidence-based approach to evaluation and management of diabetes and cardiovascular risks for today’s clinician. Clinical Obstetrics and Gynecology, 50, 226–243.