Call Centar:
Pratite nas
Call Centar +381 11 36 22 888
Pratite nas
Zašto je hipotalamo-hipofizno-tiroidna osovina važna za zdravlje žena

Zašto je hipotalamo-hipofizno-tiroidna osovina važna za zdravlje žena

Hipotalamo-hipofizno-tiroidna osovina (engl. hypothalamic–pituitary–thyroid ili skraćeno HPT osa) je deo neuroendokrinog sistema i odgovorna je za regulaciju metabolizma, rasta, reprodukcije i veoma je osetljiva na stres. Kao što samo ime govori njeno pravilno funkcionisanje zavisi od hipotalamusa, hipofize i štitaste žlezde.

U čemu je značaj hipotalamo-hipofizno-tiroidne osovina za naš organizam

Hipotalamus (latinski hypothalamus) je deo međumozga koji je smešten na bazi i na zidovima treće moždane komore ispod brežuljka, talamusa, a iznad hipofizne peteljke preko koje je mrežom krvnih sudova povezan sa hipofizom. U njemu je smešteno više vitalnih centara koji kontrolišu osnovne životne funkcije, kao što su apetit, žeđ, regulacija telesne temperature, spavanje i budnost, kontrola dnevnog ritma, menstrualnog ciklusa, stresa, fizičkog naprezanja i raspoloženja.

Hipofiza (latinski Glandula pituitaria) je složena endokrina žlezda, veličine zrna graška (veličine oko 1cm, težine 0.5 g kod odraslih osoba). Nalazi se u bazi mozga, u udubljenju sfenoidne kosti, koje je označeno kao “tursko sedlo” (sella turcica). Hipofiza luči hormone pod dejstvom hormona hipotalamusa, autonomnog nervnog sistema i povratne sprege endokrinih žlezda na koje deluje. Hormoni koji se luče iz hipofize pomažu u kontroli sledećih telesnih procesa: rast, krvni pritisak, neki aspekti trudnoće i porođaja, uključujući stimulaciju kontrakcija materice, proizvodnja majčinog mleka, funkcionisanje polnih organ kod oba pola, funkcija štitne žlezde, metabolička konverzija hrane u energiju, regulacija vode i osmolarnosti u telu, balans vode putem kontrole reapsorpcije vode u bubrezima, regulacija temperature, ublažavanje bola.

Štitna žlezda, koja je poznata još i pod nazivima štitasta ili tiroidna žlezda (latinski naziv je Glandula thyreoidea) je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu. Osnovna funkcija tiroidne žlezde je sinteza i sekrecija tiroidnih hormona. Prisutne su dve vrste ćelija: folikularne i parafolikularne ćelije. Folikularne ćelije su dominantne i one izlučuju hormone koji sardže jod: trijodtironin – T3 i tetrajodtironina ili tiroksin – T4. Shodno tome, ćelije ove žlezde imaju sposobnost da iz krvi preuzmu velike količine joda. Parafolikularne ili C ćelije proizvode hormon kalcitonin, koji učestvuje u regulaciji koncentracije kalcijuma u organizmu i zajedno sa parathormonom i vitaminom D reguliše okoštavanje kosti.

Tiroidni hormoni neophodni su za biološku funkciju svih tkiva, uključujući razvoj mozga i nervnog sistema u fetalnom period, ali i sposobnost učenja i pamćenja. Pokazano je da oni utiču i na emocije, a primarni poremećaji osovine štitaste žlezde mogu biti povezani sa širokim spektrom psihijatrijskih bolesti čije se manifestacije kreću od depresije i anksioznosti do psihoze. Pored toga, hormoni štitne žlezde su važni za regulaciju kardiovaskularne, koštane i funkcije jetre; unos hrane i potrošnju energije; pravilan metabolizam, stimulišu stvaranje toplote, katabolizam proteina, ubrzavaju razlaganje glikoze i povećavaju metabolizam masti, holesterola, čime se smanjuje njihova količina u krvi. Utiču takođe i na seksualnu funkciju kod oba pola i na održavanje trudnoće.

Hipotalamo-hipofizno-tiroidna osovina je odgovorna za kontrolu sinteze i lučenja dva hormona štitne žllezde: trijodtironina (T3) i tetrajodtironina ili tiroksina (T4) i prvenstveno ima ulogu da održi normalne nivoe ovih hormona u cirkulaciji. Ova kontrola se odvija po principu negativne sprege tako što hipotalamus detektuje nizak nivo tiroidnog hormona u cirkulaciji (T3 i T4) i reaguje oslobađanjem tireotropin oslobađajućeg hormona (engl. thyrotropin-releasing hormone; TRH) koji stimuliše prednju hipofizu da proizvodi tireostimulirajući hormon koji stimuliše štitnu žlezdu (engl. thyroid-stimulating hormone; TSH, tireotropin). TSH stimuliše folikularne ćelije štitne žlezde da proizvode tiroidne hormone i usmerava ih u krvotok dok se nivoi u krvi ne vrate u normalu. Porast koncentracije tiroidinih hormona u krvi koji nakon toga nastaje signalizira hipotalamusu i hipofizi da smanje proizvodnju TRH i TSH zbog čega se smanjuje i proizvodnja tiroidnih hormona u štitnoj žlezdi. Na taj način, tiroidni hormoni vrše negativnu povratnu kontrolu nad hipotalamusom, kao i prednjom hipofizom, čime se kontroliše oslobađanje i TRH iz hipotalamusa i TSH iz prednje hipofize. Mehanizam negativne povratne sprege spada među najvažnije biološke sisteme koji održavaju ravnotežu unutrašnje sredine ili homeostazu, a sva tri činioca ove povratne veze obrazuju hipotalamo-hipofizno-tiroidnu osovinu.

Zašto je hipotalamo-hipofizno-tiroidna osovina važna za zdravlje žena

Slika 1. Hipotalamo – hipofizno – tiroidna (HPT) osovina

TRH – tireotropin oslobađajući hormon (engl. thyrotropin-releasing hormone) stimuliše prednju hipofizu da proizvodi TSH

TSH – tireostimulirajući hormon (engl. thyroid-stimulating hormone) stimuliše štitnu žlezdu da proizvodi T3, T4, C

T3 – trijodtironin

T4 – tetrajodtironin ili tiroksin

 C – kalcitonin

Hipotalamo-hipofizno-tiroidna osovina i reproduktivni sistem žena

Sve je veći broj dokaza dobijenih iz eksperimentalnih i kliničkih studija koji sugerišu da su osovina hipotalamus-hipofiza-tiroidna žlezda (skraćeno HPT osa) i osovina hipotalamus-hipofiza-jajnici (engl. hypothalamic-pituitary-ovarian axis; hipotalamo-hipofizno-ovarijalna osa ili skraćeno HPO osa) fiziološki povezane i deluju zajedno kao jedinstven sistem u brojnim fiziološkim i patološkim stanjima. Pokazano je da su amenoreja (izostanak menstruacije) i oligomenoreja (retke menstruacije) kod adolescenata često rezultat anovulacije (izostanka ovulacije) zbog nezrele HPO ose.  Pozitivna povratna reakcija na estrogen, koji omogućava ovulaciju, često je odsutna u periodu neposredno nakon prve menstruacije, tako da je menstrualna neregularnost uobičajena u 1. godini. Sa daljim sazrevanjem HPO ose pojavljuje se obrazac redovnih ovulatornih ciklusa koji su praćeni uspostavljanjem redovnog menstrualnog ciklusa.

Konstatacija da specifični receptori tiroidnih hormona na nivou jajnika mogu da regulišu reproduktivnu funkciju, kao i predloženi uticaj estrogena na višim nivoima HPT ose, izgleda da integrišu recipročan odnos ove dve glavne endokrine ose. Reproduktivne disfunkcije, kao što su abnormalni seksualni razvoj, neplodnost ili nepravilnosti u reproduktivnom ciklusu, uglavnom su povezani sa poremećajima štitne žlezde. Pokazano je tako da poremećaji u funkciji štitne žlezde, kao što su hiper- i hipotireoza mogu dovesti do menstrualnih poremećaja.

Kod hipertireoze najčešća manifestacija je oligomenoreja (retke menstruacije), a anovulatorni ciklusi koji se karakterišu izostanakom ovulacije su veoma česti. Može doći i do pojačanog krvarenja, ali je to retko. Hipertireoza kod odraslih žena, pored toga što može da izazove poremećaj u ovulaciji i neredovan ciklus, dovodi i do teškoće pri začeću ili iznošenju trudnoće.

Hipotireoza kod devojčica može izazvati promene u početku pubertetskog procesa koji je obično odložen (zakasneli pubertet), ali povremeno može dovesti i do preranog puberteta. Pretpostavlja se da do ovoga dolazi zbog efekta „prelivanja“ glukoproteinskih hormona: TSH, koji je značajno povećan kod hipotireoze, ima mali efekat sličan folikulostimulirajućem hormonu (FSH) i luteinizirajućem hormonu (LH), koji pripadaju familiji gonadotropnih hormona čija je uloga da stimulišu rast i funkciju reproduktivnih organa. Kod zrelih žena hipotireoza je obično povezana sa abnormalnim menstrualnim ciklusima koje karakteriše uglavnom polimenoreja (učestale menstruacije), a posebno anovulacijski ciklusi koji su praćeni izostanakom ovulacije ali ne i menstruacije. Hronična anovulacija čest je uzrok neplodnosti. Pored toga, hipotireoza kod zrelih žena dovodi i do povećanja gubitka fetusa. Rezultati najnovijih istraživanja pokazuju da hipotireoza narušava receptivnost materice. Receptivnost materice je period kada je epitel materice spreman za implantaciju embriona. Tokom perioda receptivnosti (implantacije embriona), novoformirana blastocista se ugrađuje u epitel materice. Rezultati ove studije sugerišu da mehanizmi pomoću kojih hipotireoza utiče na ženske reproduktivne abnormalnosti mogu uključivati signalni put prostaglandina (koji je važan za implantaciju embriona u matericu), što rezultira naknadnim smanjenjem receptivnosti materice i zapaženog povećanja gubitka fetusa kod ovih pacijentkinja.

Uloga hipotalamo-hipofizno-tiroidne osovine u trudnoći i laktaciji

Normalna funkcija hipotalamo – hipofizno – tiroidne (HPT) osovine majke je neophodna u trudnoći kako bi se izbegli neželjeni ishodi za majku i fetus.

HPT osa fetusa funkcioniše najvećim delom nezavisno od majke, a isporuka TSH od majke do fetusa putem transplacentalnog prolaza je zanemarljiva. Nasuprot tome, postoji transfer majčinog T4 i T3 u fetalnu krv, što je neophodno za normalnu, ranu fetalnu neurogenezu. Tokom prvih 8-16 nedelja gestacije, štitna žlezda ljudskog fetusa sintetiše samo male količine T4 i T3. TRH je pronađen u hipotalamusu do 9 nedelja gestacije, a TSH se može otkriti u krvi fetusa za 10-12 nedelja. Kao rezultat sazrevanja HPT ose, ekspresija TRH u hipotalamusu fetusa, kao i proizvodnja TSH i T4 progresivno raste od sredine gestacije i dostiže vrhunac tokom meseca pre termina porođaja. Nivo TSH tada ostaje viši od nivoa kod majke. Nivoi T3 u krvi fetusa ostaju niski do 26-30 nedelje gestacije, što je posledica visokog nivoa aktivnosti dejodinaze tipa III (koja pretvara T4 u neaktivni reverzni T3) u perifernim fetalnim i placentnim tkivima.

Poznato je da nizak nivo hormona štitne žlezde kod majke tokom trudnoće može imati štetan uticaj na razvoj centralnog nervnog sistema fetusa. Konkretno, funkcija centralnog nervnog sistema može biti oštećena, uzrokujući nizak koeficijent inteligencije i mentalnu retardaciju. Pokazano je da prvih 12 do 29 nedelja trudnoće predstavlja kritičan period, kada su nervne sposobnosti koje zavise od vizuelnog sistema, kao i delovi motoričkog sistema koji takođe zavise od vida, posebno osetljivi na nedostatak tiroidnih hormona, kao i da su nivoi slobodnog T4 i prisustvo cirkulišućih antitela na tiroidnu peroksidazu (TPO) jaki prediktori za mentalni razvoj i koeficijent inteligencije u detinjstvu. Pored toga, hipotireoza može da poveća predispoziciju za prevremeni porođaj i poveća rizik od pobačaja.

Sa druge strane, iako je pojava hipertireoza tokom trudnoće relativno retka, potrebno je hitno lečenje zbog komplikacije kod majke, fetusa i novorođenčadi, kao što su eklampsija, mala težina za gestacionu dob, nedonoščad i mala porođajna težina, povećani rizik od prevremenog porođaja, urođenih malformacije i smrti fetusa.

Prolazna gestacijska hipertireoza je samoograničeni neautoimuni oblik hipertireoze sa negativnim antitelom na TSH receptore, koji je povezan sa povećanim lučenjem tiroidnih hormona. Povećano lučenje ovih hormona je posledica direktne stimulicije štitne žlezde visokim nivoima humanog horionskog gonadotropina (hCG) – hormona koji se proizvodi u posteljici, ondosno placenti 10 i više dana nakon začeća i čija je uloga u organizmu žene da stimuliše produkciju progesterona u prvom trimestru trudnoće, kako bi se trudnoća normalno održala. Međutim, velikoj većini ovih pacijenata nije potrebna antitireoidna terapija.

Funkcija štitne žlezde kod čoveka se povećava tokom normalne trudnoće. Ovo povećanje se manifestuje povećanjem ukupnog i slobodnog T4 u serumu. Povećanje T4 je delimično posledica dejstva estrogena na globulin koji vezuje tiroksin u serumu (engl. Thyroxine binding globulin; TBG). Međutim, veruje se da je ovaj efekat pre na stabilizaciju TBG estrogenom nego na povećanje sinteze. Pored toga, kao što je već rečeno i visoki nivo hCG može direktno da stimuliše štitnu žlezdu.

Malo je informacija o funkciji štitne žlezde kod žena tokom laktacije. Nedavna studija na ljudima pokazuje da količina tiroksina pronađena u mleku nije dovoljno velika da utiče na nivo T4 u serumu kod dojenčadi. Jod se prenosi do bebe kroz mleko, iako su nivoi joda u mleku veoma varijabilni zbog majčine potrošnje joda. Galaktoreja (produkciju mleka u dojkama van perioda laktacije) može biti prisutna kod hipotireoze, verovatno zato što TSH i TRH, povećavaju sekreciju i TSH i prolaktina.

Savremeni način života, ishrana, stres i zagađena sredina u kojoj živimo glavni su uzrok narušavanja pravilnog funcionisanja hipotalamo-hipofizno-tiroidne osovine i što se broj pacijenata sa neuroendokrinim poremećajima sve više povećava u celom svetu. Smatra se da oko 200 miliona ljudi u svetu ima neki oblik bolesti štitne žlezde. Iako su u najvećem broju slučajeva bolesti štitne žlezde mogu lečiti i izlečiti, ako se ne leče mogu da dovedu do teških poremećaja pa i smrti. Neka statistička istraživanja ukazuju na to da je njihova učestalost posebno visoka u razvijenim zemljama gde jedna od 20 osoba ima neki oblik poremećaja rada ili oboljenje štitne žlezde. Ustanovljeno je da su žene više pogođene i da je učestalost i do 8 puta veća kod žena nego kod muškaraca. Stoga je veoma važno da povremeno kontrolišete nivo prethodno pomenutih hormona u krvi da bi na taj način na vreme detektovali poremećaje u radu štitne žlezde. Imajući u vidu da su poremećaji u radu štitne žlezde mnogo češći kod žena nego nego kod muškaraca učestalije kontrole se više preporučuju ženama nego muškarcima, pogotovo kada se zna da smanjena funkcija štitne žlezde može da nepovoljno utiče na menstrualni ciklus i mogućnost začeća.

U Beo-lab laboratorijama dostupan vam je sledeći osnovni panel analiza za štitnu žlezdu:

Kategorija                                                Paneli analiza

Kratak opis analize

U Beo-lab laboratorijama možete proveriti stanje i funkciju štitne žlezde kroz Panel analiza za štitnu žlezdu koji obuhvata TSH, FT4 i ANTI – TPO at

Ovo su parametri koji najpreciznije govore lekaru o stvarnoj, trenutnoj funkciji i aktivnosti vaše štitne žlezde.

Rezultati panela za štitnu žlezdu budu gotovi u toku istog dana.

Priprema:

 Za analizu hormona štitne žlezde koristi se venska krv, a unos hrane (umeren) nema uticaja na parametre.

Ukoliko niste na supstitucionoj terapiji, krv se ne mora uzorkovati ujutru, a najbolje je da to bude pre 17h. Uzorkovanje krvi za ovu analizu možete raditi u bilo koje doba dana, nezavisno od toga da li ste pre toga uzimali hranu ili piće.

 Napomena: Ako ste na supstitucionoj terapiji (npr. Euthyrox, Letrox), ne bi trebalo da uzimate propisanu dozu leka neposredno pre vađenja krvi već nakon uzorkovanja krvi za određivanje hormona štitne žlezde, ukoliko preporuka vašeg izabranog lekara nije drugačija.

Panel analize za štitnu žlezdu vam je dostupan u svim Beo-lab laboratorijama širom Srbije. Zakazivanje nije potrebno.

Da bi ste dobili potpunu sliku o statusu Vaše Hipotalamo – hipofizno – tiroidne osovine i osovine hipotalamus-hipofiza-jajnici preporučujemo:

Kategorija   Paneli analiza

Kratak opis analize

Namenjeni su svim ženama koje imaju potrebu za proverom svog hormonskog statusa, kao i ženama koje žele da se ostvare kao majke.

Hormonski paneli za žene Beo-lab laboratorija, nastali su kao rezultat  praćenja potreba žena, a uz stručnu podršku našeg tima biohemičara.

Namenjeni su svim ženama koje imaju potrebu za proverom svog hormonskog statusa, kao i ženama koje žele da se ostvare kao majke.

Hormonski panel za žene – prošireni, obuhvata sledeće hormone:

 

  1. FSH
  2. LH
  3. Estradiol
  4. Testosteron
  5. Prolaktin
  6. Progesteron
  7. AMH hormon
  8. TSH
  9. FT4

FSH (folikostimulirajući hormon) – hormon koji je povezan sa rezervom jajnika jer stimuliše rast folikula jajnika u jajniku pre oslobađanja jajašca iz jednog folikula prilikom ovulacije.

LH (luteinizirajući hormon) – hormon koji je odgovoran za ovulaciju i drugi deo menstrualnog ciklusa u kome se materica priprema za prihvatanje oplođene jajne ćelije.

Estradiol – hormon koji utiče na rast folikula na jajniku i na sazrevanje materične sluzokože.

Testosteron – “muški” hormon, ali veoma značajan da bi se procenilo da li postoje policistični jajnici.

Prolaktin – povišeni nivo ovog hormona utiče, kod žena, na smanjenje estradiola.

Progesteron – radi se u okviru bazalnog hormonskog statusa ili 21. dana ciklusa da bi se potvrdilo da li je bilo ovulacije.

Anti Milerov hormon (AMH test) – hormon koji govori u prilog rezervi jajnika.

Hormoni štitne žlezde TSH i FT4 – poremećen rad štitne žlede u velikoj meri utiče i na nemogućnost ostvarivanja trudnoće, tako da je veoma važno da se ovi hormoni ispitaju.

Kome se preporučuje navedeni panel analiza?

Prošireni hormonski panel analiza namenjen je svim ženama koje žele da provere status hormona (kao i ženama koje planiraju potomstvo), bitnih za rad i pravilno funkcionisanje mnogih organa i metaboličkih procesa u organizmu.

AMH test (Anti Mullerian hormon) – ECLIA daje referentne vrednosti prema godinama za zdravu populaciju žena, kao i referentne vrednosti za pacijentkinje sa PCOS (sindrom policističnih jajnika). Rezultati analize AMH test (Anti-Milerov hormon) – ECLIA se radi na dnevnom nivou.

Priprema za analizu:

Navedene analize hormona rade se iz seruma (uzorka krvi).

Kako da se pravilno pripremite za uzorkovanje krvi pročitajte u uputstvu koje smo pripremili za vas: Priprema za uzimanje uzorka krvi.

Navedeni panel analiza vam je dostupan u svim Beo-lab laboratorijama. Zakazivanje nije potrebno.

Tekst napisala: Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, pofesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Reference

Feldt-Rasmussen U, Effraimidis G, Klose M. The hypothalamus-pituitary-thyroid (HPT)-axis and its role in physiology and pathophysiology of other hypothalamus-pituitary functions. Mol Cell Endocrinol. (2021) Apr 5; 525:111173. doi: 10.1016/j.mce.2021.111173. Epub 2021 Feb 4.

Mariotti S, Beck-Peccoz P. Physiology of the Hypothalamic-Pituitary-Thyroid Axis. [Updated 2021 Apr 20]. In: Feingold KR, Anawalt B, Boyce A, et al., editors. Endotext [Internet]. South Dartmouth (MA): MDText.com, Inc.; 2000-, pp. 1-118

Kowalczyk-Zieba I, Staszkiewicz-Chodor J, Boruszewska D, Lukaszuk K, Jaworska J, Woclawek-Potocka I. Hypothyroidism Affects Uterine Function via the Modulation of Prostaglandin Signaling. Animals (Basel). (2021) Sep 8;11(9):2636. doi: 10.3390/ani11092636.

Delitala AP, Capobianco G, Cherchi PL, Dessole S, Delitala G. Thyroid function and thyroid disorders during pregnancy: a review and care pathway. Arch Gynecol Obstet. (2019) Feb;299(2):327-338. doi: 10.1007/s00404-018-5018-8. Epub 2018 Dec 19. PMID: 30569344.

Rose SR and Chuang JS. TSH Function and Secretion (2017) Editor(s): Ilpo Huhtaniemi, Luciano Martini, In Encyclopedia of Endocrine Diseases (Second Edition). Academic Press, Pages 408-415, ISBN 9780128122006, https://doi.org/10.1016/B978-0-12-801238-3.04110-6.

(https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780128012383041106)

Mescher AL. Junqueira’s basic histology: text and atlas. 13th edition. (2013). USA, McGraw-Hill Education.

Bassett JH, Williams GR. Critical role of the hypothalamic-pituitary-thyroid axis in bone. Bone (2008) Sep;43 (3):418-26. doi: 10.1016/j.bone.2008.05.007.

Zoeller RT, Tan SW, Tyl RW. General background on the hypothalamic-pituitary-thyroid (HPT) axis. Crit Rev Toxicol. (2007) Jan-Feb;37(1-2):11-53. doi: 10.1080/10408440601123446. PMID: 17364704.

Ross MH, Pawlina W. (2005). Histology: a text and atlas. USA, Lippincott Williams & Wilkins.

Doufas AG, Mastorakos G. The hypothalamic-pituitary-thyroid axis and the female reproductive system. Ann N Y Acad Sci. (2000); 900:65-76. doi: 10.1111/j.1749-6632.2000.tb06217.x..

Hendrick V, Altshuler L, Whybrow P, PSYCHONEUROENDOCRINOLOGY OF MOOD DISORDERS: The Hypothalamic-Pituitary-Thyroid Axis, Psychiatric Clinics of North America (1998), 21 (2): 277-292, ISSN 0193-953X, https://doi.org/10.1016/S0193-953X(05)70005-8.

Koutras DA. Disturbances of menstruation in thyroid disease. Ann N Y Acad Sci. (1997) Jun 17;816:280-4. doi: 10.1111/j.1749-6632.1997.tb52152.x

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Facebook
LinkedIn

Podeli na mrežama:

Facebook
LinkedIn

Najnovije objave

Preventivni paneli

Pošaljite poruku

Poruči analize onlajn

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice
polno prenosive bolesti
POTREBAN VAM JE ANTIGEN TEST ZBOG PUTOVANJA?​

Poručite ga putem e-laboratorije ili dođite direktno u jednu od tri laboratorije u Beogradu u kojima se vrši uzorkovanje: Resavska 60, Ratka Mitrovića 148 i Pjarona de Mondezira 30/5.
Proverite radno vreme lokacija na kojima je dostupan brzi Antigen test na COVID-19.
Prilikom dolaska u laboratoriju, ponesite sa sobom popunjen ANTIGEN UPITNIK i ubrzajte proceduru uzorkovanja.
Rezultat brzog antigen testa (SARS-Cov-2 rapid test) u Beo-lab laboratorijama sadrži i QR code, koji vam omogućava da jednostavno u svakom trenutku imate brz pristup vašem rezultatu antigen testa i po potrebi ga pokažete nadležnoj osobi, prilikom prelaska granice tokom putovanja. 

YOU NEED AN ANTIGEN TEST FOR TRAVEL?

Order via E-labs or come directly to one of the three Beo-lab laboratories in Belgrade where the antigen test is available: Resavska 60, Ratka Mitrovića 148, and Pjarona de Mondezira 30/5.
Check the working hour of locations in Belgrade where COVID-19 antigen testing is available.
Please, bring a completed ANTIGEN QUESTIONNAIRE with you and make faster the sampling procedure.

The result of the Antigen test (SARS-Cov-2 rapid test) in Beo-lab laboratories contains a QR code, which allows you to have quick access to your antigen test result at any time and show it to the responsible officer when crossing the border.