Call Centar:
Pratite nas
Call Centar +381 11 36 22 888

Značaj vitamina D za zdrav izgled kože i rast kose

O uticaju nedostatka vitamina D na izgled vaše kože i na opadanje kose govorimo u ovom tekstu, koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U prethodnim tekstovima koje možete pogledati na Blog stranicama sajta Beo-lab laboratorije dali smo vam informacije o važnosti vitamina D za održavanje normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi, što je neophodno za rast, razvoj i očuvanje dobrog stanja  kostiju, o uzrocima nedostatka D vitamina, kao i povezanosti manjka vitamina D i pojedinih oboljenja, kako kod dece tako i kod odraslih, ali i o posledicama prevelike količine vitamina D u organizmu. Takođe, informisali smo vas o vezi između nedostatka ovog vitamina i povećanog rizika od autoimunih bolesti, kao i povećanom osetljivošću na infekcije, naročito gornjeg respiratornog trakta.Više o svemu ovome možete pročitati na https://www.beo-lab.rs/osteoporoza/ i https://www.beo-lab.rs/vitamin-d/ . Pored toga, o ulozi vitamina D u borbi našeg imunskog sistema protiv COVID-19 možete pročitati na https://www.beo-lab.rs/uloga-vitamina-d-u-borbi-imunskog-sistema-protiv-covid-19/ .

U ovom tekstu saznaćete:

Šta je Vitamin D?

Vitamin D je liposolubilni (rastvara se u mastima) steroidni hormon sa biološkim svojstvima koja stimulišu različite ćelijske odgovore. Poznato je da on ima endokrine, parakrine i autokrine funkcije. Endokrini efekti vitamina D su uglavnom uključeni u homeostazu kalcijuma u ​​serumu, dok parakrini i autokrini efekti vitamina D zavise od genske transkripcije, koja je jedinstvena za ćelije koje eksprimiraju nuklearni (jedarni) receptor za vitamin D. Ovi efekti vitamina D uključuju inhibicija proliferacije ćelija, potencijaciju ćelijske diferencijacije i apoptoze.

Naše telo dobija vitamin D na dva načina. Mala količina aktivnog vitamina D u obliku kolekalciferola (vitamin D3) može se dobiti ishranom životinjskog porekla: namirnice sa značajnim nivoima su žumanca i određene plave ribe. Ergokalciferol, drugi oblik pre-vitamina D (vitamin D2), nalazi se u malim količinama u hrani biljnog porekla kao što su neke vrste gljiva i kvasaca. Više o vitaminu D možete pročitati u našem prethodnom tekstu na https://www.beo-lab.rs/vitamin-d/ .

Drugi način na koji telo dobija vitamin D je izlaganje Sunčevom ultraljubičastom B (engl. ultraviolet; UV) zračenju (elektromagnetno zračenje talasne dužine 250 – 330 nm, sa maksimumom na 295 nm). Fotoni u UV-B zračenju foto-izomerizuju 7-dehidroholesterol (7-DHC) u bazalnom sloju epidermisa u prekolekalciferol (previtamin D3), koji se zatim brzo konvertuje kroz reakciju posredovanu toplotom u kolekalciferol ili vitamin D3. Oblik nastao ovim procesom nema biološke aktivnosti i nužna je njegova aktivacija reakcijama hidroksilacije. Oba molekula se hidroksiluju u jetri pri čemu nastaje najvažniji cirkulirajući oblik vitamina D – kalcifediol (kalcidiol, 25-hidroksivitamin D, 25(OH)D), koji se kasnije hidroksiliše u proksimalnom kanaliću bubrega dejstvom enzima 25(OH)D-1-hidroksilaze (CYP27B1) u kalcitriol (1,25-dihidroksivitamin D3, 1.25(OH)2D3) čime je proces aktivacije vitamina D završen. Ovaj aktivni metabolit vitamina D obavlja veliki broj različitih funkcija (genskih i negenskih) vezivanjem za svoj ćelijski receptor (vitamin D receptor – VDR). VDR nakon aktivacije ulazi u interakciju sa retinoidnim X receptorom, a novostvoreni heterodimerni kompleks zatim reguliše ekspresiju ciljnih gena vezivanjem za DNK regulatorne sekvence, koje se nazivaju elementima odgovora vitamina D. Nivoi paratiroidnog hormona (PTH), kalcijuma i fosfora su samo neki od faktora koji igraju ulogu u regulaciji ovog procesa, pored faktora transformacije rasta beta.

U zavisnosti od toga da li je D vitamin sintetisan i aktiviran nizom hemijskih reakcija koje se odvijaju u koži, jetri i bubrezima, ili je unet u organizam ishranom ili kao dijetetski suplement, razlikujemo endogeni i egzogeni vitamin D.

Vitamin D naš organizam može da proizvede u dovoljnoj količini, međutim upotreba krema za sunčanje efikasno blokira apsorpciju UVB-a, a samim tim i sintezu vitamina D u koži (na pr. krema za sunčanje sa zaštitnim faktorom od sunca (SPF) 8 smanjuje proizvodnju vitamina D u koži za više od 95%). Pored toga, izbegavanje da se zbog narušenog ozonskog omotača provodi više vremena na suncu, kao i aktuelna situacija sa pandemijom virusa korone ograničile su ovaj “prirodni” izvor vitamina D i hipovitaminoza D je sve se češće prisutna u razvije­nim zemljama. Prevalenca se značajno razliku­je između pojedinih geografskih područja, pa tako područja iznad 40° severne i južne geografske širine imaju smanjen dotok sunčeve svetlosti i UV-zračenja u zimskim mesecima i stanovnici imaju veći rizik za razvoj hipovitaminoze vitamina D. Po nekim istraživanjima suboptimalni nivoi vita­mina D registrovani su čak kod 30–90 % stanovništva, a pro­cenjuje se da manjak vitamina D postoji kod oko jedne milijarde ljudi u celom svetu.

Povezanost vitamina D i kože započinje sintezom vitamina D u koži, koja je najveći organ ljudskoga tela, tako da će mehanizmi kojima ovaj vitamin utiče na zdravlje kože našeg lica, tela, ali kože glave pa time i naše kose biti tema ovog teksta.

Sunce, vitamin D i koža

Vitamin D je važan nutrijent koji je neophodan za naše zdravlje tokom celog života i prvi je vitamin koji uzimamo nakon rođenja. Primarna uloga vitamina D je da pomogne našem telu da apsorbuje kalcijum i fosfor iz hrane, koji su neophodni za održavanje zdravih kostiju i zuba, ali i da jača imunitet, održava kožu zdravom, stimuliše rast ćelija i pomaže u stvaranju novih folikula dlake.

Nazvan je još i “Vitamin Sunca” pošto je prvenstveni izvor (80-100%) fotosinteza u koži nakon izlaganja Suncu, ali ga možete uneti i kao dijetetski suplement, ili jesti određenu hranu bogatu vitaminom D da biste povećali (10-20%) njegov unos u organizam. Međutim, treba naglasiti da telo proizvodi vitamin D samo kada je koža direktno izložena Suncu i da koža koja je izložena Suncu kroz prozor u zatvorenom prostoru neće proizvesti vitamin D. Oblačno vreme i tamna boja kože takođe smanjuju količinu vitamina D koju koža proizvodi, dok svetla koža ima bolju apsorpciju. Boravak na suncu u dužini od oko 10 do 30 minuta tri puta nedeljno je dovoljno za većinu ljudi. Međutim, ljudima sa tamnijom kožom možda će biti potrebno više izlaganja suncu od ljudi sa svetlom kožom da bi imali iste koristi. Tako osobama koje imaju svetliju kožu dovoljno je oko 15 minuta izlaganja suncu, dok je osobama sa tamnijom kožom za istu količinu D vitamina potrebno čak nekoliko sati. Organizam je u stanju da proizvede od 10.000 (250 µg) do 25.000 IU (internacionalnih jedinica) (625 µg) vitamina D pre nego što koža počne da „gori“. Najviše vitamina D ćete dobiti kada izložite veći deo kože, kao što su leđa, za razliku od manjih delova kao što su lice ili ruke. Važno je naglasiti da vitamin D koji “proizvedemo” tokom izlaganja suncu jeste ključan za zdravlje kože i organizma, ali kao što može da ojača njenu otpornost i pozitivno utiče na pojedine kožne bolesti, previše vremena provedenog na suncu može da ošteti vašu kožu, izazove opekotine od sunca i poveća rizik od raka kože te stoga pokušajte da ograničite izlaganje suncu.

Vitamina D – uloga u biološkim procesima u koži

Aktivni oblik vitamina D, poznat i kao kalcitriol, se sintetiše u keratinocitima i reguliše njihov rast, diferencijaciju, apoptozu i ostale biološke procese autokrinim i parakrinim dejstvom. Keratinocite su specijalizovane ćelije kože koje produkuju keratin, protein koji se nalazi u kosi, noktima i koži. To su ćelije koje se nalaze u donjem ili bazalnom sloju epiderma. One se neprestano dele kako bi proizvele nove ćelije koje će činiti gornje epidermalne slojeve i daju našoj koži stabilno snabdevanje novim ćelijama što je posebno važno jer keratinocite predstavljaju oko 95% od ukupnih ćelija kože. Kada keratinocit napusti bazalni sloj, počinje proces diferencijacije (specijalizacija ćelija za specifične funkcije) poznat kao keratinizacija. Tako nove ćelije iz bazalnog sloja zamenjuju spoljašnji sloj ćelija kože koji se vremenom odvaja. Ustanovjeno je da je stopa obnavljanja i deoba ćelija vezana za količinu i prisustvo vitamina D u našem organizmu. Samim tim nedostatak vitamina D može da dovede do stanjivanja kože koja postaje krhka i počinje da se opušta. Pored toga, kada telo nema dovoljno vitamina D, keratinociti u folikulima kose imaju problema da regulišu rast i opadanje kose.

Naše telo proizvodi vitamin D u određenoj količini, ali kako starimo ovi procesi se usporavaju. Ustanovljeno je da je kod ljudi koji su stariji od 50 godina manja sposobnost sintetizovanja vitamina D iz sunčeve svetlosti. Takođe, ženama u menopauzi, negde oko pedesete godine, prirodna proizvodnja ovog vitamina znatno opada pa se lagano menja “ trougao lepote”. Dolazi do opuštanja obraza i spuštanja usana ka dole. Suplementacija vitamina D značajno pomaže da se koža obnovi ne samo time što se poveća deoba keratinocita i time poveća njihov broj, već vitamin D kada dospe do dubljih slojeva kože, aktivira stvaranje dodatnih proteina. Nastaje veća količina kolagena i elastina koji zajedno daju čvrstinu koži, prave štit i jačaju zaštitnu barijeru kože lica. Neka novija Istraživanja pokazuju da vitamin D može da kontroliše proces starenja kože i putem svoje uloge u regulisanju upale, smanjenja oksidativnog stresa/slobodnih radikala, genetskih promena, poremećaja DNK i promena nivoa kalcijuma. Poznato je da svi ovi navedeni faktori ubrzavaju starenje kože. Starenje kože se može ispoljiti i na molekularnom nivou, skraćivanjem telomera (genetskog materijala na slobodnim krajevima DNK lanca) što čini DNK molekul sve nestabilnijim. Istraživanje je pokazalo da su telomere značajno duže kod onih ljudi sa najvišim nivoom vitamina D u krvi. Samim tim primena D vitamina bilo direktnim nanošenjem na kožu i/ili unosom u organizam sprečava starenje kože i doprinosi podmlađivanju kože.

Poznato je takođe da prisustvo vitamina D3  u organizmu ubrzava zarastanje rana tako što pomaže u regulaciji sinteze antimikrobnih proteina, kao što su katelicidin i defenzini. Ovi proteini imaju antimikrobno dejstvo protiv različitih mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse i gljivice, što sve zajedno doprinosi pozitivnom uticaju vitamina D na jačanje imuniteta kože. Pored toga što podržavaju prirodni imunitet kože, ovi proteini i pomažu u opštoj popravci oštećenog tkiva. Jedna studija na ljudima je otkrila da je ekspresija katelicidina pojačana tokom ranih faza normalnog zarastanja rana. Druge studije su pak pokazale da katelicidin moduliše zapaljenske procese u koži, indukuje angiogenezu (stvaranje novih krvnih sudova, a samim tim i bolju prokrvljenost tkiva), i poboljšava reepitelizaciju (proces obnavljanja epidermalne barijere za ponovno uspostavljanje funkcionalna barijera koja štiti ćelije ispod barijere od izloženosti uticajima životne sredine).

Vitamin D – veza sa pojavom akni, bubuljica i masne/suve kože

Simptomi koji se uobičajeno javljaju na koži kao posledica nedostatka vitamina D uključuju:

  • Pojavu akni i sitnih bubuljica na licu
  • Ubrzano starenje kože (prerana pojava bora i finih linija)
  • Opuštenost kože
  • Perutanje kože
  • Ekcemi
  • Rozacea

Prema definiciji akne (lat. acne vulgaris) su inflamatorno (upalno, zapaljensko) oboljenje kože, uzrokovano promenama u pilosebacealnoj jedinici (strukturi koja se nalazi u koži i sastoji se iz folikula dlake i njemu pridružene lojne žlezde). Akne nastaju kada se lojne žlezde zapuše. Promena nivoa hormona, bakterije, pojačano lučenje sebuma i lična higijena su primarni uzroci nastanka akni. Ako imate akne, nedostatak vitamina D takođe može biti deo onoga što izaziva simptome ili ih pogoršava. Njihovo pojavljivanje obično počinje u toku puberteta, u skladu sa hormonskim promenama, а može da traje i u odraslom dobu. Oko 80-90% mladih je u određenoj meri pogođeno ovim problemom. Sve veći broj odraslih, naročito žena, takođe ima akne kasnije tokom života. Međutim i oslabljeni imuni sistem, usled nedostatka vitamina D, takođe može da poveća proizvodnju masnoće (sebuma) u ćelijama kože. Ovo je potvrđeno u jednoj skorašnjoj studiji u kojoj je opisan efekat vitamina D na lojne žlezde. Zapaženo je da dolazi do povećanja lipogeneze (proizvodnje sebuma) kada su nivoi vitamina D bili nedovoljni, što je potom dovelo do povećanja broja akni. Unosom vitamina D reguliše se lučenje sebuma na površini kože lica i samim tim smanjuje crvenilo, odnosno upala.

Istraživanja su pokazala da osobe koje imaju bubuljice imaju manjak vitamina D i da suplementacija ovog vitamina značajno pomaže da se koža obnovi. Uporedna studija nivoa serumskih 25(OH)D (kalcidola) kod adolescenata sa i bez akni koja je objavljena u časopisu PloS One 2016. godine pokazala je da su pacijenti sa aknama imali niže nivoe vitamina D u odnosu na zdrave kontrole i primećena je inverzna veza između nivoa vitamina D i broja akni. Nakon 2 meseca suplementacije vitaminom D, broj akni se smanjio. Uloga vitamina D kod akni može da se objasni odnosom između ovog vitamina i smanjene sinteze interleukina (IL) 6, IL-8 i metaloproteinaze-945, kao i smanjenjem ekspresije IL-17 zbog njegovog delovanje na Th17 ćelije. Autori nedavne studije su izvestili da su nivoi 25(OH)D bili viši nakon tretmana nego na početnoj vrednosti kod pacijenata lečenih oralnim izotretinoinom, zaključujući da je uloga vitamina D u inflamatornoj patogenezi akni važna, te da tretman vitaminom D sprečava pojavu upale i nastanak bolnih potkožnih akni. Suplementacija D vitamina jača imunitet i koža se lakše bori sa spoljašnjim uticajima i slobodnim radikalima koji je napadaju i stvaraju infekcije.

Vitamin D ima i antimikrobna svojstva pošto se jačanjem imunološkog sistema smanjuje količina bakterija u organizmu, što je praćeno i smanjenjem broja akni. Samim tim ukoliko su akne prouzrokovane bakterijskom infekcijom, upotreba lokalnog vitamina D može da smiri vaše simptome.

Već smo naveli da vitamin D takođe ima protivupalno svojstvo tako da održavanje adekvatnog nivoa vitamina D u telu vam može pomoći da se upaljene akne smanje, što bi mogao biti alternativni način lečenja hroničnih akni koje su crvene i upaljene. Snažno protiv-upalno svojstvo vitamina D čini ga efikasnim i u lečenju opekotina, povreda kože, oštećenja kože i strija na stomaku. Zbog tog svog svojstva vitamin D se uglavnom dodaje kremama i losionima.

Rozacea, poremećaj preosetljive kože, ima mnogo zajedničkog sa aknama i slično izgleda. Bolest se najčešće javlja između 40 i 50 godina, tri puta češće kod žena nego muškaraca. Na koži se javljaju karakteristične kliničke promene kao što su: eritem (crvenilo), papule (čvorići) i papulopustule (promene iznad nivoa kože nalik gnojanicama), a kasnije se javljaju tačkasta proširenja kapilara (teleangiektazije). Međutim, nasuprot aknama, kod rozacee nema zapušenih pora, koža je mnogo češće suva nego masna i promene ne ostavljaju ožiljke. Pored toga, sunčanje koje je izvor vitamina D i povoljno je za kožu kod rozacee samo pojačava simptome bolesti. Skorašnje studije na ljudima su pokazale da pacijenti sa rozaceom imaju značajno veći (25%) nivo D vitamina u serumu od zdravih kontrola što je ukazalo na pretpostavku da povećani nivoi vitamina D mogu delovati kao faktor rizika za razvoj rozacee.

Suvoj koži lica narušena je zaštitna barijera, ćelije gube vodu i usporavaju se procesi regeneracije. Pokazano je da je teži oblik suve kože, koji je praćen perutanjem, povezan sa niskim nivoom vitamina D. Sa druge strane, nedostatak vitamina D može biti i uzrok masne kože i kose. Dovoljno unošenje Vitamina D, bilo nanošenjem, sunčanjem, ishranom ili suplementacijom će učiniti da koža bude hidrirana, jedra, elastična i što je najvažnije – zdrava.

Uloga vitamina D u terapiji kožnih bolesti

Delovanje vitamina D u koži je imunomodulatorno. On istovremeno deluje na urođeni, ali i na stečeni imunološki odgovor. Pored toga, vitamin D deluje i na formiranje zaštitne barijere kože, a važnu ulogu ima i u stvaranju i regulaciji antimikrobnih peptida što podstiče lokalnu otpornost na infekciju. Upravo zato nedostatak vitamina D u organizmu, može da ima značajnu ulogu u patogenezi i lečenju širokog spektra kožnih bolesti.

Kožne bolesti koje su povezane sa promenama nivoa vitamina D:

  • Psorijaza
  • Vitiligo
  • Atopijski dermatitis
  • Akne i rozacea
  • Kongenitalna Ihtioza (Ichthyosis congenita)
  • Zapaljenje znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa)
  • Sistemski eritemski lupus
  • Polimorfna svetlosna erupcija, alergija na sunce
  • Alopecija areata
  • Melanom
  • Nemelanomski karcinom kože

Pored toga, pokazana je pozitivna uloga vitamina D kao adjuvantne terapije kod pacijenata na dugotrajnom lečenju sa kortikosteroidima. U daljem tekstu prikazana je uloga D vitamina u nastanku i lečenju nekih od najčešćih kožnih bolesti kao što su psorijaza, vitiligo, atopijski dermatitis, a prethodno smo već govorili o vezi vitamina D, akni i rozacee.

Jedna od najpoznatijih primena vitamina D u pogledu zdravlja kože je upravo lečenje psorijaze (hronična inflamatorna bolest kože koja pogađa 2–3% populacije širom sveta, stanje koje je povezano sa oslabljenim imunološkim sistemom). Iako patogeneza psorijaze nije u potpunosti shvaćena, postoji mnogo dokaza koji ukazuju na to da disregulacija imunskih ćelija u koži, posebno T ćelija, igra ključnu ulogu u razvoju psorijaze, a ispituje se i moguća uloga nedostatka vitamina D u razvoju bolesti. Procenjuje se da kod 25.6 – 68% pacijenata sa psorijazom postoji nedostatak vitamina D, a manjak vitamina D je prisutan kod čak 97% pacijenata. Prema istraživanjima, oralna i lokalna primena kalcitriola (1.25(OH)2D3) i lokalna primena takalcitola (1.24-dihidroksivitamin D3) dovode do značajnog poboljšanja kožnih promena kod 70-80% pacijenata i njihovog potpunog povlačenja kod 20-25% pacijenata sa psorijazom.

Vitiligo je stečeni poremećaj pigmentacije koji se karakteriše područjima depigmentacije kože, kose i/ili sluzokože različitih veličina i nastaje uništavanjem funkcionalnih melanocita (ćelija koje proizvode pigment kože – melanin) u epidermu. Pojedina istraživanja dokazala su da čak kod 70.5 % pacijenata sa vitiligom postoji nedostatak vitamina D. Smatra se da vitamin D štiti melanocite preko nekoliko mehanizama uključujući kontrolu aktivacije, proliferacije i migracije melanocita i puteva pigmentacije modulacijom aktivacije T ćelija imunskog sistema kože. Preliminarna istraživanja ukazuju na to da peroralno uzimanje kalcitriola u periodu od šest meseci dovodi do 25 – 75 % repigmentacije kod 88 % ispitanika.

Lokalna primena vitamina D u obliku masti, krema, losiona i šampona, najčešće se koristi u lečenju psorijaze i vitiliga, bilo samostalno ili u kombinaciji sa fototerapijom.

Atopijski dermatitis (AD) je hronična inflamatorna bolest kože (vrsta ekcema), koja se manifestuje svrabom, ekcematoznim plakovima i oštećenjem epidermalne barijere, a uzrokovana je promenom imunološkog sistema kože. Pogađa oko 20% pedijatrijske populacije (više je zastupljen kod dece rođene tokom jesenjih i zimskih meseci) i oko 7.2% odraslih. Veći broj studija i kliničkih ispitivanja je ukazao na vezu između vitamina D i AD. U poređenju sa zdravom kontrolom, pacijenti sa AD imali su niže nivoe vitamina D, posebno u pedijatrijskoj populaciji. Pozitivno dejstvo vitamina D kod pacijenata sa AD prvenstveno potiče od njegovog protivupalnog svojstva koje se maniestuje smanjenjem lučenja proinflamatornih citokina (IL-2, IL-4, IL-6, IL-17, TNF-α i interferon gama – IFN-γ), a podstiče anti-inflamatorni efekat regulatornih T-limfocita koji je posredovan sa IL-10 (anti-inflamatorni citokin).

Nedostatak vitamina D i opadanje kose

Opadanje kose kod žena i muškaraca je normalna pojava. Svaka vlas ima svoj životni vek i potpuno je normalna pojava da tokom dana opadne i do 100 dlaka. Međutim, mnogi ljudi se susreću sa problemom prekomernog opadanja kose. Upravo to može dovesti do pojave ćelavosti ili alopecije. Do opadanja kose dolazi kada na folikul djeluje neka štetna materija spolja ili iznutra. Najčešći uzroci su trudnoća, psihološka trauma, bolest, hospitalizacija, hirurški zahvat, pothranjenost i lekovi.

Vitamin D stimuliše rast folikula i zato njegova insuficijencija dovodi do opadanja i drugih nedostataka kose kao što je krta i kruta kosa koja često ne može da izraste na određenu dužinu. Pregledni članak iz 2017. godine u časopisu International Journal of Molecular Sciences pokazao je da je nizak nivo vitamina D povezan sa sledećim problemima sa opadanjem kose:

  • Telogeni efluvium, ili prekomerno opadanje kose
  • Alopecia areata, autoimunski poremećaj gde kosa opada u krugovima/pečatima
  • Gubitak kose kod žena

Takođe, u najnovijim studijama iz 2020. i 2021.god. objavljenim u časopisima Journal of Cosmetic Dermatology i Cureus ukazano je na blisku povezanost između nivoa vitamina D u serumu i androgene alopecije, pojave ćelavosti kod muškaraca.

Povezanost nedostatka vitamina D i telogenog efluvijuma je dokazana brojnim kliničkim studijama. Telogeni efluvijum (TE) tipično nastaje tri meseca nakon izloženosti nekom od mnogobrojnih okidača ovog stanja (stres, visoka temperature, lekovi, endokrini poremećaji, dijete itd.). Studije pokazuju da što je nivo vitamina D niži to je izraženije i opadanje kose, a ovo je posebno izraženo kod žena.

Insuficijencija vitamina D je povezana i sa nastankom alopecije areata. Poslednja naučna istraživanja dokazuju da pacijenti sa ovakvim gubitkom kose u pečatima imaju sniženi nivo vitamina D. Pretpostavlja se da imunomodulatorna svojstva vitamina D utiču na ovo inače autoimuno stanje. U jednoj od studija nedostatak vitamina D kod pacijenata sa alopecijom areatom povezuje se sa manjim izlaskom ovih pacijanata napolje (zbog izgleda koji je uzrokovan ovim obolenjem), pa time i manjem izlaganju suncu. Prema navodima pojedinih kliničkih studija Izolovani pečati mogu da se topikalno tretiraju analogom vitamina D, posebno kod dece.

Gubitak kose kod žena usled insuficijencije vitaminom D je veoma česta pojava, a posebno je izražen kod žena u klimaksu (posle 50-te godine) kada dolazi do pada u produkciji D vitamina u koži. Ustanovjeno je da čak 95% žena kojima opada kosa imaju snižen nivo vitamina D. Takođe, pokazana je nasledna osnova ove pojave, tako da su žene kod kojih već u porodici postoji opadanje kose i insuficijencija vitamina D su sklonije da imaju izraženo opadanje kose u odnosu na one kod kojih je vitamin D u normalnom rangu.

Opadanje kose nakon bolesti i stresa nije neuobičajeno. Jedan od simptoma koji se javljaju kao posledica preležanog COVID-19 je i opadanje kose (više o tome pogledajte na https://www.beo-lab.rs/post-covid-sindrom-koji-su-uobicajeni-simptomi-i-kako-da-utvrdite-da-li-ga-imate/ ). Oko 20 % pacijenata nakon preležane infekcije ovim virusom ima upravo problem sa opadanjem kose. Prema navodima najnovije studije publikovane 2022.godine u časopisu Irish Journal of Medical Science infekcija COVID-19 utiče na ciklus rasta kose i glavni je uzrok akutnog telogenog efluvijuma. Akutni telogeni efluvijum (ATE) je difuzno opadanje kose koje se obično javlja 2-3  meseca nakon virusne infekcije i traje do 6 meseci. Međutim, pored uticaja same virusne infekcije dodatno pojačanje opadanja kose izaziva i narušeno psihosocijalno stanje pacijenata koji su se oporavili od COVID-19, a koji su često podložniji depresiji i anksioznosti, što može izazvati ATE. Imajući u vidu da postoji direktna korelacija između nedostatka vitamina D u krvi i težine kliničke slike nakon COVID-19 (za više inormacija pogledati na https://www.beo-lab.rs/uloga-vitamina-d-u-borbi-imunskog-sistema-protiv-covid-19/ ), može se zaključiti da je to jedan od uzroka opadanja kose nakon preležanog COVID-19. Potrebno je naglasiti da pojačano opadanje kose nije specifično samo za COVID-19 već može da se javi nakon bilo koje virusne ili druge infekcije.

Vitamin D je neophodan za rast kose

Značaj vitamina D za zdrav izgled kože i rast kose 1

Vitamin D je za kosu jedan od najvažnijih vitamina koji omogućava brži rast vaših vlasi. On stimuliše rast folikula i zato njegova insuficijencija dovodi do opadanja i drugih nedostataka kose kao što je krta i kruta kosa koja često ne može da izraste na određenu dužinu. Ovaj vitamin ima ključnu ulogu u stvaranju novih folikula dlake. Na koži glave nalazi se od 90.000 do 150.000 folikula, ali nikada nemamo svih 90.000 do 150.000 vlasi na glavi u isto vreme. Folikul je živi deo kose koji se nalazi u strukturi same kože, iz koje dobija sve potrebne hranljive sastojke preko spleta krvnih sudova smeštenih u dermalnoj papili. U samom korenu folikula nalaze se i matične ćelije koje su odgovorne za rast kose, sebacealne žlezde, koje luče sebum i mišić podizač dlake (musculus arrector pili). Deo kose koji se vidi iznad površine kože – dlaka, ne poseduje biološku aktivnost, zbog čega se često opisuje kao “mrtva” struktura. Poznato je da kosa raste u ciklusima, čije je trajanje genetski determinisano:

  • Anagena faza je prva fazakojom započinjerast kose, u kojoj se nalazi oko 90% vlasi. To je ujedno i najduža aza u rastu kose i uobičajeno traje od 2 do čak 6 godina. Kosa raste do 1.2 cm mesečno tokom ove faze što je u proseku oko 15 cm godišnje. Tokom ove faze se kosa produžuje.
  • Katagena faza nastupa posle anagene faze.To je prelazni period prestanka rasta kose koji traje 1 do 2 nedelje i obuhvata manje od 1% vlasi. U toku ove faze folikuli se skraćuju na 1/6 svog prvobitnog prečnika i zatvaraju do same vlasi, odvajajući se od papile i prekidajući na taj način dotok hranljivih materija usled čega dlaka polako odumire.
  • Telogena faza je završna faza ciklusa rasta kose. Poznata je i kao faza mirovanja. Ova faza traje 3 do 6 nedelja, dok se anagena faza ponovo ne nastavi i u njojoj se nalazi 10 do 15% vlasi. U tom periodu dlaka u potpunosti ispada iz folikula, odnosno otpada. Tokom ove faze u proseku svaki dan opadne 25-100 vlasi kose, što se smatra normalnim vrednostima. To su vlasi koje se najčešće gube češljanjem ili pranjem kose. Međutim, sve što je preko tog broja smatra se kao pojačano opadanje kose i ukazuje na prisustvo nekog problema. Nakon završene telogene faze, folikul se ponovo spaja sa papilom (svojim izvorom hranljivih materija), čime su stvoreni uslovi za otpočinjanje novog ciklusa. Iz folikula počinje da se razvija nova dlaka.

Normalno je da je oko 80-90% dlaka u aktivnoj fazi rasta (anagena faza), dok je ostatak u telogenoj (pasivnoj) fazi rasta.  Pošto je nemoguće da sve dlake rastu u isto vreme, sasvim je normalno da one opadaju u različitim periodima. Međutim, ako većina folikula dlake uđe u fazu mirovanja ili telogenu fazu ciklusa rasta kose onda govorimo o hroničnom telogenom efluvijumu, a prekomerno opadanje i stanjivanje kose može se pojaviti kao rezultat nemogućnosti folikula da započne anagenu fazu. Pokazano je da je nedostatak vitamina D je povezan sa hroničnim telogenim efluvijem. Takođe, kako starimo i proces rasta dlake se usporava.

Sam period rasta kose je cikličan, a vitamin D pomaže u održavanju ciklusa rasta kose, od faze rasta, preko regresivne faze do faze mirovanja. Kod pacijenata sa alopecijom areatom, na primer, istraživanja su pokazala da je ovaj ciklus rasta dlake poremećen zbog niskog nivoa vitamina D. Vitamin D reguliše epidermalnu proliferaciju i diferencijaciju preko svog receptora (VDR – receptor vitamina D) koji se nalazi u folikulima dlake i odgovoran je za njihovo normalno funkcionisanje i rast. Ekspresija VDR u folikulu dlake je povećana tokom kasne anagene i katagene faze, što je u korelaciji sa smanjenom proliferacijom i povećanom diferencijacijom keratinocita. Pokazano je da je VDR neophodan za funkciju matičnih ćelija u folikulima dlake, deluje na keratinocite da pokrenu ciklus rasta kose i stimuliše rast kose. Studije su pokazale da smanjena funkcija ili nedostatak VDR može da izazove gubitak kose i može biti jedan od uzroka alopecije areata. Ekspresija VDR je smanjena kod ove bolesti, ali nije u korelaciji sa nivoima vitamina D u serumu, ozbiljnošću, obrascem ili trajanjem bolesti.

Vitamina D – analiza i cena

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, kao i da sami ne možete da odredite u kojoj količini vaš organizam stvara vitamin D, a već je prethodno rečeno da prevelika količina ovog vitamina može da stvori probleme ne samo sa kožom lica i kosom, već i čitavim organizmom, najbolje je da redovno kontrolišete status vitamina D u krvi. Na osnovu analize krvi lekar može da vam prepiše tačnu količinu i jačinu suplementa koja je za vas neophodna da bi na taj način obezbedili dovoljan unos ovog vitamina. Pravilnom ishranom i suplementacijom svaki deficit se lako ublažava i otklanja.

Za sve informacije u vezi sa analizom vitamin D total, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošlajite na mail office@beo-lab.rs

U Beo-lab laboratorijama dostupne su vam sledeće analize vitamina D:

Povezane analize:

Ukoliko vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Literatura

https://www.kremeimelemi.rs/nedostatak-vitamina-d-i-problemi-sa-kozom/

https://www.stetoskop.info/vitamini/kako-resiti-nedostatak-vitamina-d

https://lepolice.com/vitamin-d-za-lice/

https://minutzamene.com/vitamin-d-za-kozu/

https://onaportal.com/nedostatak-vitamina-d/

https://lpi.oregonstate.edu/mic/health-disease/skin-health/vitamin-D

https://www.rosacea.org/rosacea-review/2013/fall/is-rosacea-affected-by-too-much-vitamin-d

https://www.news-medical.net/health/Rosacea-and-Vitamin-D.aspx

https://www.mbc.rs/sr/ciklus-rasta-kose

https://haircenter.rs/nedostatak-vitamina-d-i-opadanje-kose/

https://sveokosi.com/vitamin-d-za-kosu/

https://101hair.rs/efekat-nedostatka-vitamina-d-na-folikule-dlake/

https://www.webmd.com/connect-to-care/hair-loss/vitamin-d-deficiency-and-hair-loss

Sharquie KE, Jabbar RI. COVID-19 infection is a major cause of acute telogen effluvium. Ir J Med Sci. 2022 Aug;191(4):1677-1681. doi: 10.1007/s11845-021-02754-5.

Gašparini, D. i Kaštelan, M. (2021). Vitamin D i koža. Medicina Fluminensis, 57 (4), 356-364. https://doi.org/10.21860/medflum2021_264890

Saini K, Mysore V. Role of vitamin D in hair loss: A short review. J Cosmet Dermatol. 2021 Nov;20(11):3407-3414. doi: 10.1111/jocd.14421.

Zubair Z, Kantamaneni K, Jalla K, Renzu M, Jena R, Jain R, Muralidharan S, Yanamala VL, Alfonso M. Prevalence of Low Serum Vitamin D Levels in Patients Presenting With Androgenetic Alopecia: A Review. Cureus. 2021 Dec 15;13(12):e20431. doi: 10.7759/cureus.20431.

Sanke S, Samudrala S, Yadav A, Chander R, Goyal R. Study of serum vitamin D levels in men with premature androgenetic alopecia. Int J Dermatol. 2020 Sep;59(9):1113-1116. doi: 10.1111/ijd.14982.

F.J. Navarro-Triviño, S. Arias-Santiago, Y. Gilaberte-Calzada, Vitamin D and the Skin: A Review for Dermatologists, Actas Dermo-Sifiliográficas (English Edition), Volume 110, Issue 4, 2019, Pages 262-272, ISSN 1578-2190,  https://doi.org/10.1016/j.adengl.2019.04.001. (https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S157821901930112X)

Lin, X., Meng, X., & Song, Z. (2019). Vitamin D and alopecia areata: possible roles in pathogenesis and potential implications for therapy. American Journal of Translational Research, 11(9), 5285–5300.

Daroach M, Narang T, Saikia UN, Sachdeva N, Sendhil Kumaran M. Correlation of vitamin D and vitamin D receptor expression in patients with alopecia areata: a clinical paradigm. Int J Dermatol. 2018 Feb;57(2):217-222. doi: 10.1111/ijd.13851.

Gerkowicz A, Chyl-Surdacka K, Krasowska D, Chodorowska G. The Role of Vitamin D in Non-Scarring Alopecia. Int J Mol Sci. 2017 Dec 7;18(12):2653. doi: 10.3390/ijms18122653.

Lim SK, Ha JM, Lee Y, Seo YJ, Kim CD, Lee JH, et al. Comparisonof vitamin D levels in patients with and without acne: A case-control study combined with a randomized controlled trial. PloSOne. 2016;11: e0161162.

Mostafa WZ, Hegazy RA. Vitamin D and the skin: Focus on a complex relationship: A review. J Adv Res. 2015 Nov;6(6):793-804. doi: 10.1016/j.jare.2014.01.011.

Ekiz O, Balta I, Sen BB, Dikilitaş MC, Ozuğuz P, Rifaioğlu EN. Vitamin D status in patients with rosacea. Cutan Ocul Toxicol. 2014 Mar;33(1):60-2. doi: 10.3109/15569527.2013.797907.

Amor KT, Rashid RM, Mirmirani P. Does D matter? The role of vitamin D in hair disorders and hair follicle cycling. Dermatol Online J. 2010 Feb 15;16(2):3. PMID: 20178699.

Demay MB, MacDonald PN, Skorija K, Dowd DR, Cianferotti L, Cox M. Role of the vitamin D receptor in hair follicle biology. J Steroid Biochem Mol Biol. 2007;103(3-5):344-346. doi:10.1016/j.jsbmb.2006.12.036

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Facebook
LinkedIn

Podeli na mrežama:

Facebook
LinkedIn

Najnovije objave

Preventivni paneli

Pošaljite poruku

Poruči analize onlajn

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice
polno prenosive bolesti
POTREBAN VAM JE ANTIGEN TEST ZBOG PUTOVANJA?​

Poručite ga putem e-laboratorije ili dođite direktno u jednu od tri laboratorije u Beogradu u kojima se vrši uzorkovanje: Resavska 60, Ratka Mitrovića 148 i Pjarona de Mondezira 30/5.
Proverite radno vreme lokacija na kojima je dostupan brzi Antigen test na COVID-19.
Prilikom dolaska u laboratoriju, ponesite sa sobom popunjen ANTIGEN UPITNIK i ubrzajte proceduru uzorkovanja.
Rezultat brzog antigen testa (SARS-Cov-2 rapid test) u Beo-lab laboratorijama sadrži i QR code, koji vam omogućava da jednostavno u svakom trenutku imate brz pristup vašem rezultatu antigen testa i po potrebi ga pokažete nadležnoj osobi, prilikom prelaska granice tokom putovanja. 

YOU NEED AN ANTIGEN TEST FOR TRAVEL?

Order via E-labs or come directly to one of the three Beo-lab laboratories in Belgrade where the antigen test is available: Resavska 60, Ratka Mitrovića 148, and Pjarona de Mondezira 30/5.
Check the working hour of locations in Belgrade where COVID-19 antigen testing is available.
Please, bring a completed ANTIGEN QUESTIONNAIRE with you and make faster the sampling procedure.

The result of the Antigen test (SARS-Cov-2 rapid test) in Beo-lab laboratories contains a QR code, which allows you to have quick access to your antigen test result at any time and show it to the responsible officer when crossing the border.