Prema predviđanjima svetskih zdravstvenih organizacija do 2040. godine širom sveta se očekuje da će godišnje biti 28 miliona novih slučajeva raka. U Srbiji je prošle 2023. godine prema podacima Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije preko 42.000 ljudi obolelo od malignih bolesti i taj broj je iz godine u godinu u stalnom porastu. Stoga je od posebnog interesa da se što više ukazuje na potencijane mogućnosti prevencije nastanka karcinoma uvođenjem zdravih navika u načinu življenja u svakodnevni život. Pored toga, veliki značaj u pravovremenom otkrivanju kancera, kada je lečnje mnogo efikasnije, pa samim tim i mogućnost potpunog izlečenja veća, predstavlja otkrivanje novih skrining testova.
U tekstu koji je pripremila Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu saznaćete o uticaju hrane i dobrih životnih navika na naše zdravlje, kao i o povezanosti ishrane i pojave raka i kako određene namirnice, voće i povrće, dodaci ishrani, lekovito bilje i alge i različiti suplementi mogu da pruže podršku u borbi protiv karcinoma. Takođe, dobićete uvid u neke od najčešće korišćenih skrining testova u prevenciji i ranom otkrivanju različitih vrsta raka.
Ključ zdrave ishrane je da jedete pravu količinu kalorija u zavisnosti od toga koliko ste aktivni kako biste uravnotežili energiju koju trošite sa energijom koju koristite. Ukoliko jedete ili pijete više nego što je vašem telu potrebno, ugojićete se jer se energija koju ne koristite skladišti kao masnoća. Sa druge strane, ako jedete i pijete premalo, izgubićete težinu. Takođe bi trebalo da jedete širok spektar namirnica kako biste bili sigurni da imate uravnoteženu ishranu i da vaše telo dobija sve hranljive materije koje su mu potrebne. Preporučuje se da muškarci unose oko 2.500 kalorija dnevno (10.500 kilodžula). Žene bi trebalo da unose oko 2.000 kalorija dnevno (8.400 kilodžula). Nažalost, većina odraslih u modernom društvu i kod nas jede više kalorija dnevno nego što im je potrebno.
Prema preporuci Nacionalne zdravstvene službe (The National Health Service, NHS) Ujedinjenog Kraljevstva (UK) ovih 8 praktičnih saveta za zdravu ishranu pokrivaju osnove zdrave ishrane i mogu vam pomoći da donesete zdravije odluke i steknete zdravije navike.
Više o značaju vitamina, minerala i suplementacije za naše zdravlje pogledajte na linku:
1. Zasnivajte svoje obroke na ugljenim hidratima sa visokim sadržajem skrobnih vlakana
Skrobni ugljeni hidrati bi trebalo da čine nešto više od trećine hrane koju jedete. Oni uključuju: krompir, hleb, pirinač, testenine i žitarice.
Birajte sorte sa više vlakana ili integralnih žitarica, kao što su: testenina od celog zrna, smeđi pirinač ili krompir sa ljuskom. Sadrže više vlakana od belih ili rafinisanih skrobnih ugljenih hidrata i mogu vam pomoći da se duže osećate siti. Pokušajte da uključite najmanje 1 skrobnu hranu uz svaki glavni obrok. Neki ljudi misle da skrobna hrana goji, ali gram ugljenih hidrata koji sadrže skrob daje manje od polovine kalorija koje daje 1 gram masti.
Pazite na masti koje dodajete kada kuvate ili servirate ove vrste hrane jer to povećava sadržaj kalorija – na primer, ulje na čipsu, puter na hlebu i kremasti sosovi na testenini.
2. Jedite puno voća i povrća
Preporučuje se da svakog dan jedete najmanje 5 porcija različitog voća i povrća. Mogu biti sveže, smrznute, konzervisane, sušene ili otopljene u soku. Konzumirati svojih 5 obroka voća i povrća dnevno je mnogo lakše nego što zvuči, na primer: iseckajte bananu preko žitarica za doručak ili svoju uobičajenu jutarnju užinu zameniti komadom svežeg voća. Porcija svežeg, konzervisanog ili smrznutog voća i povrća je 80g. Porcija sušenog voća (koja treba da vas drži do obroka) je 30 g. Čaša od 150 ml voćnog soka, soka od povrća ili smutija takođe se računa kao 1 porcija, ali ograničite količinu koju morate da pijete na najviše 1 čašu dnevno jer su ova pića zašećerena i mogu oštetiti vaše zube.
3. Jedite više ribe, uključujući porciju masne ribe
Riba je dobar izvor proteina, esencijalnih masnih kiselina koje naš organizam ne može da proizvodi i sadrži mnogo vitamina i minerala. Pokušajte da jedete najmanje 2 porcije ribe nedeljno, uključujući najmanje 1 porciju masne ribe.
Masna riba je bogata omega-3 mastima, što može da pomogne u prevenciji mnogih bolesti.
U masne ribe spadaju:
U nemasne ribe spadaju:
Možete da birate između sveže, smrznute i konzervisane ribe, ali treba da imate u vidu da konzervisana i dimljena riba može biti slana. Većina ljudi bi trebalo da jede više ribe, ali postoje preporučena ograničenja za neke vrste ribe.
4. Smanjite unos zasićenih masti i šećera
Zasićene masti
Potrebno vam je malo masti u ishrani, ali je važno da obratite pažnju na količinu i vrstu masti koju jedete. Postoje 2 glavne vrste masti: zasićene i nezasićene. Previše zasićenih masti može povećati količinu holesterola u krvi, što povećava rizik od razvoja srčanih bolesti.
U proseku, muškarci ne bi trebalo da unose više od 30 g zasićenih masti dnevno. U proseku, žene ne bi trebalo da unose više od 20 g zasićenih masti dnevno. Deca mlađa od 11 godina treba da unose manje zasićenih masti od odraslih, ali ishrana sa niskim sadržajem masti nije prikladna za decu mlađu od 5 godina.
Zasićene masti se nalaze u mnogim namirnicama, kao što su:
Pokušajte da jedete manje zasićenih masti i umesto toga birajte hranu koja sadrži nezasićene masti, kao što su biljna ulja i namazi, masna riba i avokado. Za zdraviji izbor, koristite malu količinu biljnog ili maslinovog ulja ili namaze sa smanjenim sadržajem masti kao što je gi (prečišćeni) puter umesto putera i svinjske masti. Kada jedete meso, izaberite posne komade i odrežite vidljivu masnoću. Sve vrste masti su bogate energijom, pa ih treba jesti samo u malim količinama.
Šećer
Redovno konzumiranje hrane i pića sa visokim sadržajem šećera povećava rizik od gojaznosti. Slatka hrana i pića često su bogati energijom (mereno u kilodžulima ili kalorijama) i ako se konzumiraju prečesto mogu da doprinesu povećanju telesne težine.
Slobodni šećeri su svi šećeri koji se dodaju u hranu ili piće ili se prirodno nalaze u medu, sirupima i nezaslađenim voćnim sokovima i smutijima. Ovo je vrsta šećera koju treba da smanjite, a ne šećer koji se nalazi u voću i mleku. Mnoga upakovana hrana i pića sadrže iznenađujuće velike količine slobodnih šećera.
Slobodni šećeri se nalaze u mnogim namirnicama, kao što su:
Oznake na hrani mogu da pomognu da proverite koliko šećera sadrži hrana.
Više od 22.5 g ukupnih šećera na 100 g znači da je hrana bogata šećerom, dok 5 g ukupnih šećera ili manje na 100 g znači da hrana ima malo šećera.
5. Jedite manje soli: ne više od 6g dnevno za odrasle
Previše soli može da podigne vaš krvni pritisak. Ljudi sa visokim krvnim pritiskom imaju veću verovatnoću da razviju srčane bolesti ili imaju moždani udar. Čak i ako ne posolite hranu, možda i dalje unosite previše soli.
Otprilike tri četvrtine soli koju jedete je već u hrani kada je kupite, kao što su žitarice za doručak, supe, hlebovi i sosovi. Koristite etikete na hrani da proverite koliko soli sadrži hrana.
Više od 1.5 g soli na 100 g znači da je hrana bogata soli. Odrasli i deca starija od 11 godina ne bi trebalo da jedu više od 6 g soli (oko kašičice) dnevno. Mlađa deca bi trebalo da unose još manje.
6. Budite aktivni i ODRŽAVajte zdravu težinu
Osim što se zdravo hranite, redovno vežbanje može da pomogne u smanjenju rizika od ozbiljnih zdravstvenih stanja. Takođe je važno za vaše opšte zdravlje i dobrobit. Fizička aktivnost je jedna od najosnovnijih ljudskih funkcija i izuzetno je važna za poboljšanje fizičkog i mentalnog zdravlja, a samim tim je i preduslov za zdrav i dugovečan život. Ona ima ogroman i mnogostruki uticaj na svakodnevni život i zdravlje osobe. Poboljšava cirkulaciju krvi i funkciju srca, kontroliše šećer u krvi čime se smanjuje rizik od dijabetesa, snižava nivo holesterola i krvni pritisak, smanjuje nivo napetosti i stresa. Pored toga, donosi pozitivnu energiju, jača imunitet i naše telo, a takođe poboljšava snagu i koordinaciju mišića. Potreban nivo fizičke aktivnosti zavisiće od vašeg zdravlja, fizičke spremnosti i uzrasta. Iako ne postoji zvanično preporučena količina i vrsta fizičke aktivnosti, mišljenje međunarodnog tima stručnjaka je da je za poboljšanje i održavanje zdravlja neophodno najmanje pola sata fizičke aktivnosti umerenog intenziteta (sa deset minuta zagrevanja pre početka i deset minuta opuštanja po završetku vežbanja) tokom većine dana u nedelji. Pokušajte da postavite sebi cilj od 10.000 koraka dnevno, ako je moguće. Za decu i mlade preporučuje se da svakog dana provedu najmanje 60 minuta u fizičkoj aktivnosti koja je najmanje umerenog intenziteta. Nažalost, u današnje vreme moderni čovek sve više vremena provodi ispred kompjutera, okrenut je sedećem načinu života i ne kreće se dovoljno. Kao posledica fizičke neaktivnosti trenutno imamo pravu epidemiju prekomerne težine i gojaznosti u razvijenim zemljama sveta. Prekomerna težina ili gojaznost, sa svoje strane, mogu dovesti do zdravstvenih stanja, kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti (bolesti srca i moždani udar, hipertenzija), određene vrste kancera (debelog creva, dojke ), mišićno-skeletne bolesti i psihički poremećaji. Sa druge strane, nedovoljna težina takođe može da utiče na vaše zdravlje.
Većina odraslih treba da smrša jedući manje kalorija. Ukoliko pokušavate da smršate, pokušajte da jedete manje i budite aktivniji. Zdrava, uravnotežena ishrana može vam pomoći da održite zdravu težinu. Proverite da li imate zdravu težinu pomoću kalkulatora zdrave težine preko indeksa telesne mase (BMI). Ukoliko ste zabrinuti za svoju težinu, pitajte svog lekara opšte prakse ili dijetetičara za savet.
7. UZIMAJTE DOVOLJNO TEČNOSTI
Morate piti puno tečnosti da biste sprečili dehidrataciju. Preporučuje se da se svakog dana pije 6 do 8 čaša vode ili neke druge tečnosti. Ovo je dodatak tečnosti koju dobijate hranom koju jedete. Sva bezalkoholna pića se takođe računaju, ali voda, mleko sa niskim sadržajem masti i pića sa niskim sadržajem šećera, uključujući čaj i kafu, su zdraviji izbor. Pokušajte da izbegavate slatka bezalkoholna i gazirana pića, jer su kalorična. Čak i nezaslađeni voćni sokovi i smutiji sadrže mnogo slobodnog šećera. Vaša kombinovana količina pića od voćnih sokova, sokova od povrća i smutija ne bi trebalo da bude veća od 150 ml dnevno, što je mala čaša.
Ne zaboravite da pijete više tečnosti tokom vrućeg vremena ili tokom vežbanja!
8. Ne preskačite doručak
Neki ljudi preskaču doručak jer misle da će im to pomoći da izgube težinu. Međutim, zdrav doručak bogat vlaknima i sa malo masti, šećera i soli može biti deo uravnotežene ishrane i može vam pomoći da dobijete hranljive materije koje su vam potrebne za dobro zdravlje. Pahuljice sa niskim sadržajem šećera od celog zrna sa poluobranim mlekom i voćem narezanim preko vrha su ukusan i zdraviji doručak.
Naše telo koristi hranu kao pogonsko gorivo za rad. Hrana utiče na to kako se osećamo, kako naše telo funkcioniše i na rizik od bolesti kao što je rak. Nijedna hrana ili grupa hrane ne može da spreči pojavu raka, a isključivanje određene hrane neće u potpunosti eliminisati vaš rizik. Međutim, stručnjaci naglašavaju da pravilna ishrana može da smanji rizik od dobijanja raka. Kako ćemo to postići – pa jednostavno tako što ćemo neku hranu izbegavati, a neku drugu uvrstiti u svakodnevnu ishranu.
Hrana koju treba IZBEGAVATI
Prema podacima koji su objavljeni u britanskom medicinskom časopisu BMJ (British Medical Journal), a koji obuhvataju rezultate višegodišnje studije (od 2009. do 2017. godine) koja je bila sprovedena u Francuskoj nad 105.000 ljudi utvrđena je veza između konzumiranja industrijski prerađene hrane i gotovih jela sa rizikom dobijanja raka. Naučnici su utvrdili da prerađena hrana sadrži više masnoće, zasićenih masti, šećera i soli, a manje vlakana i vitamina i da je konzumiranje takve hrane povezano sa povećanim rizikom od dobijanja raka za 6 do 18% i raka dojke od 2 do 22%.
Pod „rizičnom“ hranom se smatraju:
Prerađene žitarice: hleb, slatkiši, krekeri, peciva, testenine, žitarice i beli pirinač.
Crveno meso: Ovde se ne misli samo na govedinu, već i na svinjetinu i jagnjetinu. Međutim, ukoliko jedete crveno meso, Svetski fond za istraživanje raka preporučuje ograničavanje potrošnje na ne više od tri porcije – oko 350–500 g mesa (kuvanog) nedeljno. Ukoliko želite da jedete meso više koristite čisto organsko meso živine.
Prerađeno meso: Prerađeno meso je meso koje je izmenjeno soljenjem, sušenjem, fermentacijom, dimljenjem ili drugim procesima da bi se poboljšao ukus ili poboljšalo očuvanje. Primeri uključuju mesne prerađevine, kao što su šunke ili medaljoni od mlevenog mesa, kobasice, slanina i konzervisano meso. Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala prerađeno meso kao kancerogen grupe 1 (za koji se zna da izaziva rak). Nemojte da pretpostavljate da ako na etiketi piše „bez nitrata“da to smanjuje rizik od karcinoma.
Pića puna šećera: Ova bezalkoholna pića trebalo bi odmah izbaciti iz svakodnevne upotrebe. Probajte da vodi dodate ukus tako što ćete dodati limun ili limetu. Takođe, umesto slatkih pića možete da koristite gaziranu vodu.
Pored toga u “rizičnu” vrstu hrane spadaju i instant supe, “brza hrana” i zamrznuti gotovi obroci.
Izbegavajte alkohol. Žene ne bi trebalo da piju više od jedne porcije alkohola dnevno. Muškarci ne bi trebalo da piju više od dve porcije alkohola dnevno. Manje unošenje alkohola je bolje!
Iako pušenje ne spade u hranu, to je navika za koju je pokazano da je jedan od glavnih uzročnika kancera. Pokazano je da su pušenje i upotreba duvana uzrok do jednog od tri svih smrtnih slučajeva povezanih sa rakom. Stoga je u prevenciji raka, a pogotovo ako ga već imate obavezno da odmah prestanete sa pušenjem!
Hrana koju treba uvrstiti u svakodnevnu ishranu
Konzumiranje obroka bogatih zdravom hranom kao što su povrće, integralne žitarice, orašasti plodovi, pasulj, voće i pridržavanje nekih osnovnih smernica može da vam pomogne da smanjite rizik od pojave raka i nekoliko drugih hroničnih bolesti. Praktično sve što smo prethodno naveli da je važno za dobro zdravlje je ujedno i važno u prevenciji kancera. Pripremite svaki obrok tako da sadrži zdravu i hranljivu hranu tako što ćete najmanje dve trećine tanjira napuniti povrćem, integralnim žitaricama, voćem i pasuljem. Orašasti plodovi i semenke su takođe dobri. Preostala trećina vašeg obroka je meso, riba ili životinjski proizvodi kao što su sir i jaja, ili probajte biljne proteine kao što je tofu. Zdravi obroci mogu da budu ukusni, bez obzira koju vrstu hrane volite da jedete. Uzmite svoja omiljena jela i pogledajte gde možete u njih da dodate više celih žitarica, povrća, voća, orašastih plodova i semenki.
Riba: U ishranu posebno ubacite masnu ribu koja sadrži omega-3 masne kiseline kao što je losos, tuna, pastrmka i morska riba.
Integralne žitarice: Prilikom kupovine posebno potražite robne marke koje na svojoj deklaraciji imaju reč „cela zrna“.
Voće i povrće: Razmislite o raznovrsnosti voća i povrća koje kupujete. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da jedete najmanje tri porcije neskrobnog povrća i dve porcije voća (ukupno 400 g) svakog dana. Voće i povrće pružaju mešavinu sastojaka koji unapređuju zdravlje, kao što su vlakna, fitohemikalije, vitamini i minerali. Nijedno voće ili povrće ne obezbeđuje sve hranljive materije koje su nam potrebne da bismo bili zdravi, tako da treba da jedemo mnogo različitih vrsta svakog dana. Uključite u ishranu i povrće kao što je kelj, kupus i karfiol. Ovo povrće bogato je vitaminima A, C i manganom, a u umerenim količinama sadrži kalcijum i vitamin B6.
Orašasti plodovi: Odličan su izvor biljnih proteina i zdravih masti. Pinjole, pistaći, lešnici, bademi, a posebno orasi, su bogati omega-3 masnim kiselinama. Mleveno laneno seme je još jedan dobar biljni izvor omega-3 masnih kiselina. Indijski orasi, bademi i semenke bundeve su takođe i odlični izvori magnezijuma. Pored toga, orašasti plodovi će obezbediti telu cink, bakar, vitamine E i B. Međutim, ne treba ni preterivati sa konzumacijom orašastih plodova zato što sadrže zdrave masti i visokokalorični su.
Bilje i začini: Iako se dodaju u hranu gram po gram, imaju najviši nivo antioksidansa od bilo koje grupe hrane.
Prema nekim istraživanjima najmoćnija hrana protiv raka broj 1 je beli luk. Beli luk je POTPUNO zaustavio rast raka protiv ovih tumorskih ćelijskih linija:
Praziluk je bio broj 1 protiv raka bubrega. Beli luk je bio broj 2.
Međutim, ne samo beli luk i praziluk, skoro svo povrće iz porodica Allium i Cruciferous potpuno je zaustavilo rast u različitim testiranim vrstama raka.
U povrće iz porodice Allium spadaju: beli luk, praziluk, žuti i zeleni luk.
U povrće iz porodice Cruciferous (Krstašica) spadaju: brokoli, prokelj, karfiol, kelj, crveni kupus.
Spanać i koren cvekle su se takođe našli u prvih deset namirnica protiv mnogih testiranih karcinoma.
Rezultati ovih studija su pokazali da različito povrće ima različita anti-kancerogena svojstva. Tako, utvrđeno je da rotkvice zaustavljaju rast tumora za 95-100% kod raka dojke i želuca, ali su možda čak i povećale rast tumora za 20-25% kod raka pankreasa, mozga, pluća i bubrega, što treba imati na umu. Međutim, povrća iz ove 2 prethodno pomenute porodice (Allium i Cruciferous ) trebalo bi obavezno uključiti u svakodnevnu ishranu u cilju prevencije pojave raka.
Sa druge strane, važno je imati na umu da pored efekta povrća direktno na ćelije raka mora se uzeti u obzir indirektni uticaj vitamina, minerala i fitonutrijenata iz povrća koji podržavaju sposobnost našeg tela da se oporavi, regeneriše, detoksikuje i izleči. Rak nastaje je kao proizvod toksičnog zagađenja tela, tako da je detoksikacija našeg tela ključna u lečenju raka. Na primer, šargarepa je moćan izvor beta-karotena, koji se u telu pretvara u vitamin A. Vitamin A, sa svoje strane, podržava vašu jetru. Vaša jetra je kritična komponenta vašeg imunološkog sistema jer detoksikuje vaše telo, tako da je detoksikacija vašeg tela ključna u lečenju raka.
Cela zrna, povrće, voće, pasulj, orasi i semenke su važni za vaše telo jer sadrže antioksidanse. Antioksidansi –“hvatači slobodnih radikala”(engl. Free radical scavengers) su biološki aktivni molekuli prisutni u ćelijama koji onemogućavaju stvaranje slobodnih radikala u organizmu, a istovremeno neutrališu one postojeće. Više o tome kako se antioksidansi bore protiv slobodnih radikala, koji su prirodni antioksidansi, kao i u kojim namirnicama se nalaze možete saznati na https://www.beo-lab.rs/sta-su-antioksidansi-i-koja-je-njihova-uloga/.
Antioksidansi štite i biljke od bolesti i kada jedete ovu biljnu hranu, i vi imate koristi. Oni pomažu u popravljanju naših ćelija i uklanjanju toksina koje ste možda apsorbovali tokom svog svakodnevnog života, uključujući toksine iz zagađenja, bakterije i viruse, kao i aditive i konzervanse u prerađenoj hrani. Takođe, oni imaju i antiinflamatorna (protivzapaljenska) svojstva. Antioksidansi se ponekad nazivaju i fitohemikalije i nalaze se u svakoj vrsti povrća i voća, kao i u nekim biljkama i začinima.
Boja povrća ili voća signalizira vrstu fitonutrijenata koju uključuje:
Zeleno povrće i povrće kao što je brokoli, karfiol, kelj, prokelj, krastavci, avokado i rukola bogato je vitaminima A, C i K. Takođe je bogato vlaknima, sulforafanom i folatom.
Jarko crvena, narandžasta i žuta hrana bogata je karatenoidima: beta-karotenom, likopenom, vitaminima A i C, kalijumom i još mnogo toga. Povrća koja su bogata karotenoidima – crveno, žuto i narandžasto povrće (npr. paradajz, paprika, šargarepa, slatki krompir – batat, bundeva) i obojeno voće (npr. kajsije, papaja, mango). Obično se najbolje apsorbuju kada se pomešaju u uljnoj bazi ili jedu zajedno sa uljnim prilogom (kao što su žumanca ili malo maslinovog ulja) i ako priprema (mešanje, zagrevanje) uništi ćelijske zidove biljke.
Tamnoljubičaste namirnice kao što je plavi patlidžan, bobičasto voće, grožđe, šljiva, cvekla, ljubičaste šargarepe i crveni kupus pored ostalih vitamina i minerala sadrže grupu antioksidanata koji se nazivaju antocijanini.
BelE namirnice kao što su pečurake, beli luk, karfiol, crni luk i artičoka su bogate antioksidansima, kao i drugim vitaminima i mineralima.
Omega-3 polinezasićene masne kiseline (PUFA) se smatraju imunonutrijentima i obično se koriste u nutritivnoj terapiji pacijenata obolelih od raka zbog svog velikog biološkog dejstva. Omega-3 igraju važnu ulogu u ćelijskoj signalizaciji i u ćelijskoj strukturi i fluidnosti membrana. Učestvuju u otklanjanju upale i imaju anti-inflamatorno i anti-nociceptivno (antineuropatsko, protiv bola) dejstvo. Rezultati nekih studija sugerišu da omega-3 mogu sprečiti ili usporiti razvoj raka smanjenjem upale, usporavanjem rasta i deobe ćelija raka i zaustavljanjem ćelija raka da proizvode nove krvne sudove. Podaci o značaju omega-3 za prevenciju raka su još uvek nepotpuni, ali je pokazano da može smanjiti rizik od raka debelog creva; poboljšati imuni odgovor kod pacijenata koji su podvrgnuti resekciji kolorektalnog karcinoma; i smanjuju učestalost i ozbiljnost neurotoksičnosti povezane sa oksaliplatinom, ali nisu uticali na ishod raka. Pozitivni efekti omega-3 masnih kiselina su primećeni na odlaganju ili smanjenju razvoja tumora kod raka dojke i prostate.
Omega-3 polinezasićene masne kiseline (PUFA) su klasifikovane kao esencijalne masne kiseline što znači da ih naš organizam ne proizvodi i moraju se uneti ishranom ili suplementacijom. Stoga je konzumacija hrane bogate omega-3, obavezna. Omega-3 se nalaze u biljkama, uglavnom u obliku alfa-linolenske kiseline (ALA) i u morskim plodovima kao dokozaheksaenska kiselina (DHA) i eikozapentaenska kiselina (EPA).
Izvori i preporučene porcije hrane sa visokim sadržajem omega-3 masnih kiselina uključuju:
Kada treba izbegavati unošenje omega-3 masne kiseline
Američko društvo za rak preporučuje izbegavanje suplemenata omega-3 masnih kiselina u sledećim situacijama:
Dodavanje hrane bogate vlaknima vašoj ishrani može pomoći u smanjenju rizika od raka. Nalazi jedne najnovije studije objavljene 2023. godine u časopisu Nutrients pokazuju da je visok unos dijetetskih vlakana povezan sa smanjenim rizikom od nekoliko vrsta karcinoma, uključujući: karcinom jednjaka, želuca, debelog creva, rektuma, kolorektalnog adenoma, dojke, endometrijuma, jajnika, bubrežnih ćelija, prostate i pankreasa, što potvrđuje da unos dijetalnih vlakana ima različite zaštitne efekte na različite vrste raka. Američki institut za istraživanje raka (AICR) preporučuje unos od najmanje 30 grama dijetalnih vlakana svakog dana kao deo obrasca zdrave ishrane kako bi se smanjio rizik od raka. Najnoviji AICR izveštaj pokazuje da je svaki porast od 10 grama dijetalnih vlakana povezan sa 7% manjim rizikom od raka debelog creva, a ako se uzima da 90 grama celih žitarica dnevno smanjuje se rizik od kolorektalnog raka čak za 17%.
Neprerađeno povrće, voće, integralne žitarice i pasulj su najbolji izvor vlakana. Međutim, važno je istaći da su cela (neprerađena) zrna bolja od rafinisanih ne samo zbog dijetetskih vlakana, već i zbog vitamina E, magnezijuma i selena koje sadrže. Pored toga, integralne žitarice obezbeđuju biljna jedinjenja koja se zovu polifenoli, koja mogu da pomognu u podršci antioksidantnoj odbrani organizma i promovisanju zdravlja na različite načine.
Evo svih prednosti vlakana:
Izvori vlakana
Postoje dve vrste vlakana: rastvorljiva i nerastvorljiva. Oba su deo zdrave ishrane koja može pomoći u smanjenju rizika od raka.
Rastvorljiva vlakna privlače vodu i pretvaraju se u gel tokom varenja, usporavajući proces varenja. Hrana bogata rastvorljivim vlaknima uključuje:
Nerastvorljiva vlakna pomažu da hrana brže prođe kroz stomak i creva. Namirnice bogate nerastvorljivim vlaknima uključuju:
Sok nije dobar izvor vlakana, čak i ako se pravi od svežeg voća i povrća, pošto se vlakna često uklanjaju u procesu ceđenja.
Namirnice sa najmanje 2.5 grama vlakana po porciji smatraju se dobrim izvorima vlakana, a hrana sa najmanje 5 grama ili više po porciji vlakana smatra se odličnim izvorima vlakana.
NAPOMENA: Obavezno postepeno povećavajte unos vlakana. Prebrzo dodavanje velike količine vlakana vašoj ishrani može da izazove nelagodnost ili gasove. Umesto toga, pokušajte da dodate malo više vlakana u svaki obrok tako što ćete uključiti komad voća ili zamenite prerađena ili rafinisana zrna za cela zrna i obavezno uzmite puno vode što će pomoći da se osigura da dodatna vlakna ne izazivaju probleme sa stomakom.
Kurkuma je višegodišnja zeljasta biljka koja potiče iz tropske Južne Azije (Indije). Pripada familiji đumbira i upotrebljava se kao začin. Često se naziva „Kraljica začina“ a njene glavne karakteristike su aroma nalik biberu, oštar ukus i zlatna boja i glavni je začin u kuhinjama Bliskog istoka i jugoistočne Azije već više od 5000 hiljada godina. Kurkuma ima mnogo lekovitih svojstava jer sadrži brojne hranljive sastojke, antioksidanse, antiinflamatorna jedinjenja i fitonutrijente.Zbog toga kurkuma ima širok spektar dejstava: antioksidansna, antivirusna, antibakterijska, antimikotička, antikancerogena, antimutagena i antiupalna. Takođe, kurkuma je puna mnogih zdravih hranjivih sastojaka kao što su proteini, dijetetska vlakna, niacin, vitamin C, vitamin E, vitamin K, kalijum, kalcijum, bakar, gvoždje, magnezijum i cink.
Zbog svih ovih faktora, kurkuma se često koristi za lečenje širokog spektra zdravstvenih problema. Kurkumin, supstanca izolovana iz kurkume, obeležena je kao prehrambeni aditiv znakom E100. Njena uloga je da zaštiti prehrambrene produkte od sunca. Kurkumin, prirodni fenol i jedinjenje kurkume, takođe je široko istražen i poznat po brojnim prednostima. Kurkumin je zapravo odgovoran za davanje kurkumi prepoznatljive boje, i smatra se da je upravo on izvor mnogih poboljšanih zdravstvenih efekata koje daje kurkuma. U brojnim istraživanjima na ljudima je utvrdjeno da samo kurkumin utiče na više od 560 bolesti. Budući da naš organizam nije u stanju da sasvim apsorbuje hranljive materije kurkume, ona se često kombinuje sa crnim biberom.
Kurkuma i rak
Neke studije sugerišu da kurkumin u kurkumi ima niz zdravstvenih prednosti, uključujući borbu protiv ćelija raka. Neke laboratorijske studije su otkrile da može da deluje protiv raka pluća, dojke, prostate i debelog creva, dok druge studije sugerišu da kurkumin može da pomogne da hemoterapija ima bolje dejstvo.
Postoji više kliničkih ispitivanja koja testiraju kurkumin kod ljudi sa rakom. Studija na ljudima sa kolorektalnim karcinomom pokazala je da kurkumin može da pomogne u usporavanju napredovanja bolesti. Druge studije su pokazale da svakodnevno uzimanje kurkume može smanjiti šanse za rak kod ljudi koji su pod visokim rizikom od njega. Preliminarni nalazi iz jedne druge studije pokazuju da kurkumin može pomoći u smanjenju nivoa proteina koji je ključni znak raka prostate.
Kurkuma može da pomogne u prevazilaženju neželjenih efekata lečenja raka.
Druge studije su testirale da li kurkuma može da pomogne da hemoterapija bolje funkcioniše kod ljudi sa uznapredovalim rakom pankreasa ili kolorektalnog karcinoma. Studije sa ljudima obolelim od raka pokazuju da kurkuma može da pomogne u poboljšanju kvaliteta života. U jednoj studiji, ljudi koji su koristili kremu za lokalnu upotrebu na bazi kurkume imali su smanjenu iritaciju kože uzrokovanu hemioterapijom. U drugom slučaju, vodica za ispiranje usta koja sadrži kurkumin smanjila je oticanje usta, a takođe je i pokazano da oralno ispiranje sa kurkumom može pomoći kod rana u ustima koje su uobičajene kod ljudi koji imaju radioterapiju za karcinom glave i vrata. Kurkuma takođe može da pomogne u smanjenju bolova kod nekih pacijenata sa rakom dojke sa problemima sa zglobovima, a slična ispitivanja su u toku kod ljudi sa rakom prostate, kolorektuma i pankreasa. Različite studije razmatraju i druge moguće prednosti uzimanje kurkume kao što je pomoć kod problema sa kožom i bolova kod ljudi koji su podvrgnuti zračenju zbog raka dojke.
Više kurkume nije uvek bolje. Kurkuma ima neželjene efekte o kojima treba da se vodi računa. Nema dokaza da je kurkuma kao začin štetna, ali za bilo šta više od toga, trebalo bi da se konsultujete sa svojim lekarom ili specijalistom za integrativnu medicinu. To je zato što konzumiranje većih količina kurkumina – koji se nalazi u kapsulama kurkume, na primer – može ometati dejstvo određene hemioterapije, čineći je manje efikasnom. Kurkuma takođe može da poveća rizik od krvarenja i kamena u bubregu, a previše unete kurkume može da izazove bol u stomaku.
Biljka Đumbir je zeljasta cvetna biljka iz porodice biljaka koja uključuje kurkumu i kardamom. Koren ove egzotične biljke od davnina se koristi za lečenje brojnih bolesti kao što je prehlada, artritis, mučnine, migrene i još mnogo toga. Ne zna se mnogo o tome kako tačno đumbir deluje u našem telu, ali se smatra da je bezbedan za većinu ljudi. Ubrzava metabolizam, poboljšava cirkulaciju, sprečava nastajanje ugrušaka krvi, podstiče detoksikaciju, a ima i protivupalna dejstva.
ĐUMBIR i rak
Đumbir ima bioaktivne komponente kao što je gingerol. Koristi se kao tretman u komplementarnoj terapiji. Đumbir ima mnoge prednosti i funkcija kao nutritivni dodatak telu kao što je antiinflamatorno, antioksidativno i antikancerogeno dejstvo, kao i dejstvo protiv mučnine i povraćanja usled hemioterapije kod raka dojke. Antikancerogeno dejstvo u đumbiru pokazuju polifenoli koji imaju antimetastatska, antiproliferativna, antiangiogena i antiinflamatorna svojstva. Istraživanja koja su sprovedena na nekim životinjama, pokazuju da je đumbir smanjio veličinu tumora za čak 56%. Pretpostavlja se da je ovaj efekat postignut zaustavljanjem ćelijskog ciklusa, apoptozom i autofagijom. Pokazano je da redovno konzumiranje đumbira može da utiče na prevenciju i lečenje raka dojke i služi kao prevencija protiv efekata hemioterapije.
NAPOMENA: Đumbir je često bezbedan za jelo tokom lečenja. Međutim, razgovarajte sa svojim lekarom ako razmišljate o korišćenju đumbira u bilo kom obliku za ublažavanje simptoma hemioterapije jer može uticati na lekove koje možda uzimate. Ukoliko vam lekar kaže da je u redu da dodate đumbir u ishranu, ne bi trebalo da jedete više od 4 grama (1 supena kašika) sirovog đumbira dnevno ili 2 kašičice đumbira u prahu dnevno. Trebalo bi da pokušate da kupite dodatke ishrani koje su napravljeni od pravog đumbira. Najsigurniji oblik za jelo je prirodni koren đumbira. Iako se suplementi đumbira lako uzimaju, nisu uvek najbolji tokom lečenja. Količina đumbira u nekim suplementima može biti veća od preporučene što može da učini da se osećate još gore.
Ko ne bi trebalo da uzima đumbir?
Trudnice ili dojilje, osobe sa srčanim oboljenjima i osobe sa dijabetesom ne bi trebalo da uzimaju đumbir bez razgovora sa svojim lekarom. NEMOJTE uzimati đumbir ako imate poremećaj krvarenja, ili ako uzimate lekove za razređivanje krvi, uključujući aspirin.
“SUPER ZELENIŠI”
Zeleno lisnato povrće. Spanać, zelena salata i drugo zeleno lisnato povrće preporučuju se za ishranu pacijenata sa kancerom, a posebno onih sa rakom štitne žlezde pošto je ovo povrće bogato magnezijumom, mineralom koji pomaže u promociji metabolizma štitne žlezde. Simptomi kao što su umor, bolovi u mišićima ili promene u otkucaju srca mogu biti znaci da ne dobijate dovoljno magnezijuma u vašoj ishrani.
Spirulina. Spirulina je vrsta algi, plavo-zelene boje, čiji pigmenti su zapravo proteinski molekuli. Ovi molekuli imaju antiinflamatorne agense i antioksidanse u sebi koji će pomoći onima koji se bore protiv raka. To znači da spirulina može da pomogne u sprečavanju tumora i rasta tumora pre i posle lečenja prema podacima Translational Cancer Research. Ova alga je takođe pojačivač imunog sistema koji će pomoći kada je telo slabo. Pored toga, spirulina može da pomogne kod visokog krvnog pritiska, promovisanju detoksikacije, balansiranju holesterola i simptoma alergija. Spirulina je obično dostupna u obliku praha, ali se može kupiti i kao tableta i može se koristiti kod pripremanja raznih smutija ili kao super-zeleni punč.
HLORELA (Chlorella). Hlorela je druga vrsta algi, koja je specijalizovana za pomoć u oksigenaciji u krvi. Ona je dobar izvor omega-3 masnih kiselina i poznato je da potpomaže bolji kvalitet života pacijenata sa rakom dojke. Hlorela takođe pomaže u borbi protiv efekata zračenja i uklanja radioaktivne čestice i na taj način pomaže u eliminisanju neželjenih efekata hemioterapije i zračenja. To znači da ona nije dodatak ishrani koji se koristi tokom lečenja, ali može da pomogne posle završetka određenog dela terapije. Kao i obično, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što dodate ili oduzmete bilo šta od svoje ishrane tokom lečenja. Hlorela je obično dostupna u obliku praha, ali se može kupiti i kao tableta.
Važna napomena: Izbegavajte hlorelu ukoliko ste alergični na jod ili buđ.
Hlorofil. Hlorofil je pigment koji biljke čini zelenim. Većina ljudi konzumira hlorofil kroz zeleno povrće kao što su spanać, kupus, špargle i brokoli, ali možete povećati unos hlorofila i suplementima. U odnosu na rak, utvrđeno je da hlorofil usporava rast raka i ubija ćelije tumora. Prednosti hlorofila se kreću od podsticanja zarastanja rana, do sprečavanja rana, akni i neprijatnog mirisa. Uzimajte preporučene doze ili manje, jer hlorofil može biti veoma jak. Kao suplement je dostupan u tečnim kapima koje možete dodati raznim napicima kao što su smutiji ili čak voda!
Pšenična trava (Engl. Wheatgrass). Pšenična trava je puna vitamina, minerala, aminokiselina i (kao što je ranije pomenuto) hlorofilom. Bogata je antioksidansima koji su korisni u podržavanju sposobnosti vašeg tela da se detoksuje. Ćelije raka bolje napreduju u uslovima gde ima malo kiseonika prema istraživanjima koja su objavljena u Journal of Clinical and Diagnostic Research, a sastojci koji se nalaze u pšeničnoj travi oksigenišu krv, odnosno obogaćuju krv kiseonikom. Takođe, poznato je da pšenična trava pomaže u spavanju i obnavljanju energije. Pšenična trava je obično dostupna u obliku praha, ali se može kupiti i kao dnevni antioksidans.
Većina bobica sadrži antioksidanse. Studije pokazuju da ovi antioksidansi štite telo od oštećenja ćelija koje mogu dovesti do raka kože, kao i raka bešike, pluća, dojke i jednjaka. Sve više dokaza ukazuje na razne zdravstvene prednosti bobičastog voća koje se obično pripisuju njihovim nenutritivnim bioaktivnim jedinjenjima. Bobice sadrže brojne borce protiv slobodnih radikala, kao što su:
Iako je još uvek nejasno koji su određeni sastojci odgovorni za proširene zdravstvene koristi bobica, čini se da konzumacija celog bobičastog voća generalno daje određenu antioksidativnu i antiinflamatornu zaštitu ljudima i životinjama.
BOBIČASTO VOĆE i rak
Što se tiče raka, rezultati različitih studija su ukazali na korisna dejstva bobica ili njihovih sastojaka, uključujući slabljenje upale, inhibiciju angiogeneze, zaštitu od oštećenja DNK, kao i efekte na apoptozu ili stope proliferacije malignih ćelija. Bobice proširuju efekte na stope proliferacije i premalignih i malignih ćelija. Njihov efekat na premaligne ćelije je važan za njihovu sposobnost da izazovu regresiju premalignih lezija i kod životinja i kod ljudi. In vivo i studije ishrane kod ljudi pokazale su da redovno uzimanje bobičastog voća ishranom može sprečiti početak raka i odložiti napredovanje kod ljudi ili poboljšati status raka pacijenata. Pigmenti koji su pronađeni u bobicama nude novi uvid u mehanizme koji stoje iza njihovog dejstva na rak. Najpoznatiji pigment je antocijanin koji je posebno rasprostranjen u borovnicama, brusnicama, malinama i crnim ribizlama. Antioksidativne sposobnosti antocijana intrigiraju istraživače godinama.
U nedavnoj studiji, ustanovljeno je da su ekstrakti bobica usporili rast ćelija raka; konkretno, ekstrakti jagode i crne maline imali su najveći uticaj na ćelije raka debelog creva. Jagode i maline su bogate antioksidansima kao što su vitamin C i elaginska kiselina, bioflavonoidi. U laboratorijskim testovima je pokazano da elaginska kiselina ima određena svojstva protiv raka koja podstiču enzime, koji uništavaju supstance koje izazivaju rak i usporavaju rast tumora i time sprečava rak kože, bešike, pluća, jednjaka i dojke. Jagode i maline takođe sadrže flavonoide, koji blokiraju enzim koji oštećuje DNK i koji je povezan sa rakom pluća. I druge vrste bobičastog voća, bogate flavonoidima, takođe zaslužuju mesto na vašem tanjiru: kupine, borovnice i brusnice. Borovnice su prepune antocijanina, koji smanjuju upalu i jedan su od najmoćnijih antioksidanasa. Zbog ovih svojstava superhrane, istraživači su nedavno počeli da proučavaju efekte ekstrakta borovnice u tretmanu zračenja. Mnogi su zaključili da ovaj dodatak tretmanu zračenjem može značajno poboljšati efikasnost lečenja. Ekstrakt borovnice pomaže u senzibilizaciji ćelija raka na zračenje. Pored toga, otkriveno je i da antioksidansi u borovnicama smanjuju abnormalni rast ćelija koji podstiču razvoj raka.
Antocijanini su vrsta flavonoida. Danas je poznato preko 500 različitih vrsta antocijanina. Oni su jedni od najmoćnijih antioksidanasa i utvrđeno je da imaju niz antikancerogenih svojstava, uključujući aktivnost uklanjanja radikala, stimulaciju enzima za detoksikaciju faze II i smanjenje ćelijske proliferacije i upale. Trenutno se malo zna o tome kako antocijanini mogu da komuniciraju i utiču na molekularne puteve u telu. Neke najnovije studije ukazuju na to da antocijanini deluju na enzim koji je umešan u rak i starenje: sirtuin 6 (SIRT6). Sirtuini regulišu ekspresiju gena uključenih u brojne ćelijske signalne puteve. SIRT6 je tako umešan u dugovečnost, metabolizam, popravku DNK i smanjenje inflamatornog odgovora, a važan je i u metabolizmu glukoze. Kako starimo, sirtuin – kao i većina nas – takođe prestaje da radi, što može doprineti raznim bolestima. Samim tim supstance koje regulišu put SIRT6 mogu biti korisne u borbi protiv raka, pa bi to moglo biti objašnjenje za antikancerogena svojstva antocijanina. Dakle, svakodnevno jedenje bobica može, ali ne mora, poboljšati vaše zdravlje i produžiti životni vek.
RESVERATOL koji se nalazi u kožici crvenog grožđa, takođe ima brojne zdravstvene prednosti. Pored unapređenja kardiovaskularnog zdravlja, resveratrol je u stanju da inhibira sve faze karcinogeneze. Ovaj moćni antioksidans ne samo da deluje kao hemopreventivni agens, već pokazuje i hemoterapeutska svojstva kao što je protiv upale.
Generalno, utvrđeno je da jestivo bobičasto voće proširuje hemoprevenciju kod raka prvenstveno gastrointestinalnog trakta, kao i dojke i u manjem stepenu jetre, prostate, pankreasa i pluća. Značajno je da primena bobičastog voća nije pokazala nikakve negativne efekte, što je čini verodostojnom i potencijalno korisnom strategijom ishrane za smanjenje rizika od raka i pomoć pacijentima sa rakom u prognozi bolesti.
Dijetetski suplementi su proizvodi koje dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju koncentrovane izvore vitamina, minerala ili drugih supstanci sa hranljivim ili fiziološkim efektom, pojedinačno ili u kombinaciji. Neki suplementi pomažu u ublažavanju neželjenih efekata kod obolelih od raka, ali, uvek treba konsultovati svog lekara i dobro proveriti koji dodatak se uzima, jer neki mogu da uspore ili čak i zaustave terapiju. Kada suplementi dođu u interakciju sa lekovima protiv raka na ovaj način, tretman može da postane manje efikasan ili čak i toksičan. Naime, interakcije između lekova za karcinom i suplemenata su složene i često variraju, i zavisno od dodatka ishrani, vrste karcinoma i načina lečenja, često mogu da budu štetniji nego što bi se od njih imalo koristi. Vreme uzimanja suplemenata takođe može da napravi razliku kada se uzimaju suplementi zajedno sa lekovima, jer je nekim lekovima protiv raka potrebno više vremena od drugih da se potpuno izbace iz tela. Imajući u vidu da mnogi suplementi i lekovi mogu da interaguju, važno je da svaki pacijent o svemu što uzima, bilo da su to antioksidansi, vitamini, probiotici ili biljni suplementi, obavesti svog lekara.
Sa druge strane neki dijetetski suplementi mogu da budu od pomoći, pogotovo kada se ima u vidu da većina pacijenata koji imaju karcinom je pothranjena i nedostaju im hranljive materije koje bi mogli da dobiju iz hrane. Zbog toga je neophodno da se pacijenti rutinski testiraju na nedostatke vitamina i po potrebi dobijaju odgovarajuće suplemente. Vitamin D i folna kiselina su dva od najčešćih nedostataka kod pacijenata obolelih od kancera. Dodatak vitamina D može da poboljša ishode kod pacijenata, koji su primili transplantaciju matičnih ćelija, tako što će pomoći ugrađivanju i obnovi imunološkog sistema, dok suplementacija folne kiseline može da pomogne da se poveća nizak broj crvenih krvnih zrnaca i nivo hemoglobina. Većina studija je otkrila da je nizak nivo vitamina D u cirkulaciji povezan sa povećanim rizikom od raka dojke. Međutim, ove studije nisu pokazale da uzimanje suplemenata vitamina D smanjuje rizik od raka dojke, iako njihovo uzimanje može vratiti nivoe vitamina D u serumu u zdravo stanje. Ako ne možete da dobijete dovoljne nivoe vitamina D putem sunca i ishrane, preporučuju se dodaci vitamina D kako bi se nivo vitamina D vratio na zdrav nivo. Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica, da li treba da uzimate dodatno D vitamin ili ne zamolite svog lekara da proveri vaš nivo vitamina D.
Kada govorimo o dijetetskim suplementima kao podršci ishrani za prevenciju karcinoma postoji dosta neslaganja. Iako dokazi nisu dosledni, odgovarajuće doze vitamina B12, vitamina D, vitamina C, selena, folne kiseline i antioksidanasa kao što su karotenoidi su pokazale preventivni efekat kod određenih vrsta raka. Međutim, nepravilna upotreba dijetetskih suplemenata kod dobro hranjenih ljudi ne daje nikakve efekte ili čak može da ima štetne efekte za povećanje rizika od nekog raka. Većina svetskih Instituta za istraživanje kancera smatra da je pravilna i raznovrsna ishrana dovoljna. Prema njihovoj preporuci suplementi su preporučljivi za određene grupe stanovništva:
Tumor markeri se najčešće određuju iz krvi, urina ili uzorka tkiva korišćenjem različitih laboratorijskih metoda. Potrebno je odrediti ih kad je osoba zdrava pošto svaka osoba ima svoju osnovnu ili početnu (etalonsku) vrednost svakog tumorskog markera posebno. Određivanje koncentracije tumorskih markera se može raditi u vreme postavljanja dijagnoze; pre, u toku ili nakon završetka terapije; i na kraju periodično da bi se ustanovilo eventualno ponovno jaljanje tumora. Jedna od bitnih uloga određivanja koncentarcije tumor markera upravo jeste u praćenju uspešnosti primenjenih terapijskih pocedura. Oni se mogu određivati periodično tokom terapije, pri čemu smanjenje nivoa tumor markera ili povratak na normalan nivo može da ukaže na to da kancer reaguje na terapiju. Sa druge strane, povećanje ili isti nivo tumor markera ukazuje na to da kancer ne reaguje na primenjenu terapiju. Ukoliko se tumorski marker određuje da bi se ustanovila uspešnost terapije ili da bi se videlo da li je došlo do pogoršanja osnovne bolesti i ponovnog javljanja tumora, njegovu koncentraciju potrebno je određivati periodično u određenim vremenskim razmacima (da bi se videlo da li dolazi do povišenja ili smanjenja koncentracije istog). Ovakva SERIJSKA određivanja su svakako daleko značajnija u odnosu na pojedinačno merenje nivoa tumorskih markera.
Detaljne odgovore na pitanja vezana za tumorske markere možete dobiti na linku https://www.beo-lab.rs/tumorski-markeri/
U BeoLab laboratorijama je dostupan čitav niz panela i pojedinačnih skrining testova i analiza koji mogu pomoći u ranom otkrivanju različitih tipova kancera, kao i o naslednoj predispoziciji prema nekoj vrsti kancera ukoliko postoji porodična istorija te bolesti, čime se u mnogome može doprineti prevenciji i izlečenju ovih teških i često smrtonosnih bolesti. Rezultati ovih testova mogu da ukažu na rizik da se kod osobe javi kancer naslednog / genetskog porekla.
O značaju genetskog testiranja u prevenciji i ranom otkrivanju kancera, kako se ono sprovodi i kako se možete prijaviti za genetsko testiranje u BeoLab laboratorijama možete pročitati na https://www.beo-lab.rs/nasledne-predispozicije-za-karcinome/ .
Međutim, ovi testovi se ne preporučuju svima i preporučuje se da ljudi dobiju odgovarajuće genetsko savetovanje pre testiranja kako bi bili sigurni da su uradili pravi test i da bi razumeli rezultate testova.
VAŽNA NAPOMENA
Za sva genetska testiranja kontaktirajte nas putem mejla: genetika@beo-lab.rs i zakažite laboratorijsko genetičko konsultovanje pre izbora bilo kog genetičkog testa, kako biste se posavetovali u vezi sa informacijama šta konkretni genetički test pruža, kao i o svim opcijama nalaza i pravog izbora genetičkog testa za vas ili vašeg člana porodice. Pre bilo kog genetskog testa važno je da pripremite podatke o eventualnoj porodičnoj istoriji nasledne kancerske bolesti koja se popunjava u porudžbenici testa. Pred testiranje popunjava se formular porudžbenica za testiranje na nasledne predispozicije za karcinome sa genetičkim informisanim pristankom.
Pred testiranje popunjava se formular porudžbenica za testiranje na nasledne predispozicije za karcinome sa genetičkim informisanim pristankom. Formular porudžbenice za testiranje pogledajte ovde (https://www.beo-lab.rs/wp-content/uploads/2021/08/obrazac-nasledni-paneli-gena.pdf ).
Pročitajte više o našim genetskim panelima, kome su namenjeni, značaju genetskog testiranja, kako poručititi genetski panel – tok testiranja i dr. Posetite stranicu: Nasledne predispozicije za karcinome – genetski paneli (https://www.beo-lab.rs/nasledne-predispozicije-za-karcinome/ )
Usluga genetičkog laboratorijskog konsultovanja je važna pre testiranja, radi izbora pravog testa za vas ili vašeg člana porodice.
Vaš lekar može da vam preporuči „panel test“, kojim se traže mutacije u više različitih gena u isto vreme.
Tumorski markeri za rak prostate
PSA (prostata specifični antigen) tumor marker
Antigen specifičan za prostatu (PSA) je složeni protein (glikoprotein) koji stvaraju samo žlezdane ćelije u prostati (i normalne ćelije i ćelije raka). PSA se uglavnom nalazi u spermi, ali mala količina se takođe nalazi u krvi. Nivo PSA u krvi se meri u jedinicama koje se zovu nanogrami po mililitru (ng/mL). Šansa za rak prostate raste kako nivo PSA raste, ali ne postoji određena granična tačka koja može sa sigurnošću reći da li muškarac ima ili nema rak prostate. I pored ovih nedostatka, PSA test je za sada najbolji tumorski marker karcinoma prostate od uvođenja u kliničku praksu 1987. godine. Mnogi lekari koriste graničnu tačku PSA od 4 ng/mL ili više kada odlučuju da li će muškarcu možda trebati dalje testiranje, dok drugi mogu preporučiti da se počne sa nižim nivoom, kao što je 2,5 ili 3 ng/mL.
PSA se u krvi nalazi u dva oblika:
Vezani PSA znači da je ovaj protein vezan za druge proteine. PSA koji nije vezan za druge proteine naziva se slobodnim PSA jer slobodno cirkuliše u krvi. Ukupan (total) PSA čine ove dve frakcije zajedno i obuhvata količinu slobodnog i vezanog PSA u krvi.Total PSA se koristi kao pomoć u praćenju odgovora na terapiju tumora prostate, u otkrivanju recidiva bolesti, kao i pomoć u postavljanju dijagnoze tumora prostate. Umesto da svakoga ko ima povišen PSA podvrgnu biopsiji, neki urolozi mere slobodni PSA kod pacijenata sa ukupnim nivoom PSA između 4 ng/mL i 10 ng/mL. Studije su pokazale da je veća verovatnoća da će muškarci sa ukupnim PSA u ovoj „sivoj zoni“ i slobodnim PSA većim od 25% imati benigno stanje nego rak, što čini biopsiju nepotrebnom. Muškarcima sa ukupnim PSA u istom opsegu između 4 ng/mL i 10 ng/mL i slobodnim PSA ispod 10% morala bi da se uradi biopsija, pošto je verovatnije da imaju rak prostate.
Testovi na slobodni prostata-specifični antigen (free PSA) mogu pomoći u otkrivanju znakova raka prostate. Test za određivanje slobodnog PSA, kao što je prethodno rečeno, meri samo PSA koji slobodno pluta u krvotoku i nije vezan za drugi protein. Ovaj test se radi kada ukupan PSA daje granične rezultate i kada se čini da PSA brzo raste, čak i ako je stvarni broj relativno nizak. Dakle, iako test za sobodni PSA nije od suštinskog značaja, rezultati mogu uticati na odluku lekara da li će predložiti biopsiju u kombinaciji sa drugim testovima.
Procenat slobodnog (free) PSA (%fPSA) je odnos koliko PSA slobodno cirkuliše u poređenju sa ukupnim nivoom PSA. Procenat slobodnog PSA je niži kod muškaraca koji imaju rak prostate nego kod muškaraca koji nemaju. Ukoliko je rezultat vašeg PSA testa u graničnom opsegu (između 4 i 10 ng/ml), %fPSA može se koristiti da bi se odlučilo da li treba da uradite biopsiju prostate. Niži %fPSA znači da su vaše šanse za rak prostate veće i verovatno bi trebalo da uradite biopsiju. Ovaj test se široko koristi, ali se svi lekari ne slažu da je 25% najbolja granična tačka za odlučivanje o biopsiji, a granica se može promeniti u zavisnosti od ukupnog nivoa PSA
Upoređenje ukupnog i slobodnog PSA može pomoći da se ustanovi rizik od prisutnosti raka prostate. Opseg slobodnog PSA može da varira, ali generalno, veći odnos slobodnog PSA prema ukupnom PSA ukazuje na manji rizik od raka prostate. Sa druge strane, nizak odnos slobodnog PSA prema ukupnom PSA ukazuje na veći rizik od raka prostate.
Tumorski markeri za rak štitne žlezde
Tireoglobulin je vredan serumski marker za otkrivanje rekurentnog ili perzistentnog dobro diferenciranog karcinoma štitne žlezde folikularnog ćelijskog porekla, pošto tireoglobulin ne bi trebalo da bude prisutan nakon totalne tiroidektomije osim ako nije prisutno rezidualno tkivo štitne žlezde. Tireoglobulin je protein koji stvaraju ćelije u štitnoj žlezdi.Test na tireoglobulin se uglavnom koristi kao test tumorskih markera koji pomaže kod lečenja karcinoma štitne žlezde. Tireoglobulin igra odlučujuću ulogu u sintezi perifernih tiroidnih hormona T3 i T4. Određivanje tiroglobulina može biti od pomoći kod pravljenja razlike između subakutnog tiroiditisa i veštačke tireotoksikoze. Povišene koncentracije tireoglobulina se detektuju kod mnogih tiroidnih stanja poput Hašimotove bolesti , Gravesove bolesti, tiroidnog adenoma i karcinoma štitne žlezde.
Kalcitonin takođe predstavlja jedan od pozdanih markera kancera štitne žlezde. Pokazano je da je njegov nivo povećan kod kancera štitne žlezde. Pretpostavlja se da ovi tumori mogu da oslobađaju supstance koje poseduju parakrino stimulativno dejstvo na C-ćelije tako što povećavaju njihovu aktivnost što će na kraju podići nivoe serumskog kalcitonina. Ustanovljeno je da je kod pacijenata sa medularnim karcinomom štitne žlezde nivo kalcitonina viši od normalnog i može da se koristi kao gruba mera jačine bolesti. Generalno, što je veći nivo kalcitonina, pacijent je bolesniji. Medularni rak štitne žlezde potiče od C-ćelija štitne žlezde koje proizvode kaclitonin. Povišeni nivo kalcitonina može se detktovati i kod tumora kalcitoninskih sekretornih ćelija štitne žlezde.
Tumorski markeri karcinoma dojke i/ili jajnika:
Rak dojke je najčešći tumor kod žena u Srbiji sa udelom od oko 25% u svim karcinomima kod žena. Procenjuje se da je 5-10% svih karcinoma dojke nasledno. Nasledni karcinom dojke nastaje kada se promene gena, koje se nazivaju mutacije, prenose unutar porodice sa roditelja na dete. Mnoge od tih mutacija su u genima za supresiju tumora, kao što su BRCA1 (eng. breast cancer gene 1, gen raka dojke 1), BRCA2 (eng. breast cancer gene 2, gen raka dojke 2) i PALB2 (eng. partner and localizer of BRCA2, partner i lokalizator BRCA2). Ovi geni obično sprečavaju ćelije dojke da rastu van kontrole i da se pretvore u rak. Međutim, kada ove ćelije imaju mutaciju u nekim od ovih gena, to može dovesti do toga da one rastu van kontrole.
Patogene mutacije u genima BRCA1 ili BRCA2 otkrivene su kod oko 24% žena ili porodica na koje se primenjuje jedan od kriterijuma ciljne populacije. Ove promene u jednom od gena BRCA1 / BRCA2 značajno povećavaju rizik od karcinoma dojke i jajnika, ali su takođe povezane sa povećanim rizikom od drugih karcinoma, npr. raka gušterače, prostate i raka dojke kod muškaraca.
BRCA test otkriva mutacije na BRCA1 i BRCA2 genima, koje su u osnovi nastanka naslednog karcinoma dojke i/ili jajnika.
Više o tome kome se savetuje BRCA1 i 2 testiranje, zašto je sve korisno da znate da li ste nosilac BRCA mutacija, kako se vrši priprema i uzorkovanje materijala za testiranje, kao i kako se tumače rezultati BRCA testa možete saznati na https://www.beo-lab.rs/brca-test-test-na-prisustvo-mutacija-koje-dovode-do-pojave-sindroma-naslednog-karcinoma-dojke-i-ili-jajnika/ , i https://www.beo-lab.rs/analiza/brca1-brca2-ngs/ i https://www.beo-lab.rs/analiza/brca-12-sekvenciranje-poznatog-regiona-srodnik/
CA 15-3 tumor marker karcinoma dojke. To je protein koga luče ćelije sekretornog epitela i može se naći i kod zdravih osoba i tada mu je koncentracija mala. Porast koncentracije CA 15-3 najviše govori u prilog karcinoma dojke. Njegov se porast, ali najčešće ne u tolikoj meri, može videti i kod nekih drugih nemalignih i malignih bolesti. Važno je istaći da tumori dojke u ranim fazama bolesti često nisu praćeni povećanjem koncentracije ovog proteina. Stoga se ovaj marker ne koristi za dijagnostikovanje karcinoma dojke. Svega oko 30% žena sa lokalizovanim karcinomom dojke ima povišen CA 15-3, dok je kod metastatskog karcinoma dojke CA 15-3 povišen u 50 do 80 % slučajeva. Zbog toga je CA 15-3 vrlo dobar pokazatelj uspešnosti lečenja karcinoma dojke i eventualne pojave metastaza koje mogu biti praćene porastom ovog markera i do 6 meseci pre bilo kojih drugih kliničkih pokazatelja bolesti, posebno ako se uz CA 15-3 koristi i srodan tumorski marker CA 27-29, sličnih osobina kao i CA 15-3. Njihovom zajedničkom primenom podiže se osetljivost ovog testa na preko 85%. Dobra osetljivost testiranja na mogući nastanak metastaza raka dojke se postiže i istovremenim određivanjem CEA i CA 15-3. Zbog ovih svojih osobina CA 15-3 ima najveći značaj u kontroli toka bolesti pacijentkinja sa rakom dojke. Pokazano je da povišene ili snižene vrednosti koreliraju sa progresijom, odnosno regresijom bolesti i može da se koristi za razgraničavanje od dobroćudnih oboljenja dojki kod žena. Dalje studije su ukazale da povećane vrednosti tumor markera dojke CA 15-3 kod pacijenata koji nose rizik od recidiva kancera dojke nakon primarne terapije, mogu biti indikatori recidiva bolesti, čak i pre nego što se bolest može klinički detektovati. Pored toga, vrednosti CA 15-3 mogu da budu povećane i u nekim drugim malignim bolestima, npr. pluća, kolona, jetre (primarno), jajnika, grlića materice i endometrijuma.
Tumorski markeri karcinoma jajnika (ovarijuma)
Karcinom ovarijuma (rak jajnika) je često maligno oboljenje (nalazi se na 5. mestu po učestalosti smrtnog ishoda medju karcinomima kod žena). Stoga je rana dijagnostika karcinoma ovarijuma od izuzetne važnosti jer će lečenje i terapija u tom slučaju imati veći stepen uspešnosti kao i veću stopu preživljavanja. U cilju ranog otkrivanja karcinoma jajnika, procene uspešnosti terapije kao i pojave recidiva (ponovnog javljanja bolesti) u BeoLab laboratorijama se u tu svrhu primenjuje panel analiza sledećih tumorskih markera jajnika:
CA 125 – Karcinom antigen 125 (CA-125) je protein koji se nalazi na površini većine, ali ne svih, ćelija karcinoma jajnika. Koristi se kao tumor marker. Vrednosti ovog markera su povišene kod karcinoma jajnika, ali CA-125 nije specifičan samo za karcinom jajnika, već može biti povišen u različitim benignim stanjima kao što su: trudnoća, menstruacija, endometrioza, upalne bolesti karlice, adenomioza…Njegovo određivanje u krvi se vrši u cilju ranog otkrivanja karcinoma jajnika, procene uspešnosti terapije kao i pojave recidiva (ponovnog javljanja bolesti).
HE 4 – HE 4 (humani epididimalni protein 4) je protein koga produkuju epitelne ćelije karcinoma jajnika. Osetljiviji je i specifičniji tumorski marker od CA-125. Do njegove ekspresije dolazi 5-6 meseci ranije u odnosu na CA 125, što omogućava detekciju tumora u ranoj fazi razvoja, kada simptomi bolesti nisu ni prisutni. HE4 koristi se u kombinaciji sa CA 125 jer se na taj način povećava osetljivost i specifičnost merenja i detekcije karcinoma jajnika. Na na osnovu njihovih vrednosti se može odrediti ROMA INDEX ( Risk of Ovarian Malignancy Algorithm).
ROMA INDEX je matematički proračun dobijen iz vrednosti HE 4 i CA 125, u obzir se uzima i status menopauze (premenopauza ili postmenopauza), na osnovu kog se procenjuje rizik za razvoj karcinoma jajnika, odnosno pacijenti se svrstaju u grupu niskog ili visokog rizika za razvoj karcinoma jajnika.
Tumorski markeri i skrining testovi za rak grlića materice:
Rak grlića materice ima visoku učestalost u Srbiji. Nažalost, vrlo retko se otkriva u početnim fazama, već mnogo češće u fazi dva i/ili tri, kada je bolest već uzela maha.
U BeoLab laboratorijama su Vam dostupni sledeći skrining testovi za rak grlića materice:
PAPA test – Papanicolaou je najčešće korišćena metoda skrininga grlića materice koja se koristi za otkrivanje potencijalno premalignih i malignih procesa na grliću materice. Uloga ovog testa je da identifikuje pacijente koji mogu imati prisutne promene na celijama cerviksa (grlića), promene koje imaju potencijal da prerasu u ozbiljne lezije pa čak i kancer. U slučaju abnormalnog Papa nalaza potrebna su dodatna ispitivanja po preporuci lekara, da bi se postavila tačna dijagnoza. Abnormalni nalazi se često prate osetljivijim dijagnostičkim procedurama i, ako su opravdane, intervencijama koje imaju za cilj da spreče progresiju i nastanak raka grlića materice. Imajući u vidu da se Papa test, pre svega, koristi kao skrining metoda raka grlića materice, ovim testom se mogu otkriti i prisutne infekcije i inflamatorna stanja koja nisu (uvek) kancerogenog karaktera. Papa test sa najčešće radi istovremeno kad i kolposkopija (medicinska dijagnostička procedura za vizuelno ispitivanje grlića materice, kao i vagine i vulve pomoću kolposkopa). Glavni cilj kolposkopije je prevencija raka grlića materice ranim otkrivanjem i lečenjem prekancerogenih lezija. Kombinacijom ove dve metode ispitivanja postiže se velika tačnost i preciznost kliničke i laboratorijske dijagnostike.
Preporuka lekara je da se Papa test radi jednom tokom šest meseci ukoliko postoji potreba, a obavezno jednom godišnje (normalni uslovi) za sve žene od 21 – 65 godina starosti.
Detaljno o tome kada se radi Papa test, kako se uzima uzorak za ovu analizu, kako se treba pripremiti za ovaj test, kako se tumači ovaj test po staroj (i kod većine naših ginekologa korišćenoj) i novoj klasifikaciji možete pročitati na https://www.beo-lab.rs/analiza/papanicolaou-papa-test/ i https://www.beo-lab.rs/priprema-za-analize/priprema-kod-uzimanja-uzoraka-za-papa-test/ . O prednostima novije verzije Papa testa na tečnoj podlozi – liquid based, koja je novija metoda za pripremu brisa grlića materice pogledajte na https://www.beo-lab.rs/papa-test-na-tecnoj-podlozi-liquid-based/. Kod rezultata koji daju sumnjive vrednosti, pristupa se biopsiji tkiva grlića materice i patohistološkoj analizi koja se smatra definitvnom analizom za potvrdu/odustvo dijagnoze karcinoma grlića materice.
Napomena: Rezultat Papa testa tumači stručno lice tj. lekar koji ima uvid u zdravstveno stanje pacijentkinje.
HPV test (genotipizacija humanog papilloma virusa) je test koji se radi paralelno sa Papa testom, iz istog uzorka, ako se za Papa test koristi metoda uzorkovanja na tečnoj podlozi. Korisno je da se HPV test radi paralelno sa Papa testom pošto se time povećava njegova osetljivost i specifičnost i doprinosi se otkrivanju rizika od razvoja lezija koje mogu da prerastu u ozbiljne promene pa čak i kancer. Pored toga, isti uzorak cervikalnog brisa može se koristiti i za HPV test. Time se smanjuje nelagodnost pacijenta, potreba za novim uzorkovanjem (za koje je potrebno da prođe do 6 nedelja). Ukoliko su rezultati oba testa negativni zajedno daju dobru prognozu za naredne dve godine.
HPV infekcija humanim papilloma virusom je seksualno prenosiva infekcija koja je najčešći uzrok pojave lezija na grliću materice i može da izazove rak grlića materice. Danas se smatra da je infekcija određenim genotipovima humanim papiloma virusima odgovorna za nastanak preko 80% svih slučajeva raka grlića materice (visokorizični tipovi HPV-a su nađeni kod 80% slučajeva karcinoma grlića materice). Pokazano je da kod većine žena koje su zaražene HPV-om, imuni sistem će stvoriti antitela i savladati virusnu infekciju, ali kod određenog broja, imunitet ipak ne uspe da pobedi infekciju i one tada imaju povećan rizik da obole.
Najopasniji sojevi HPV-a su tipovi 16 i 18. Oni su ti koji dovode do bržeg razvoja lezija, u poređenju s drugim sojevima, manje lezije i ranice brzo prelaze u velike, pa čak i do raka. Iz tog razloga, testiranje se može obaviti samo za ova dva soja i produženo ispitivanje po potrebi, kako bi se otkrili drugi postojeći sojevi. HPV tipizacija sojeva ovog virusa u BeoLab Laboratorijama radi se primenom PCR metode
Za sve informacije u vezi sa analizama pomenutim u prethodno navedenom tekstu, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošaljite na mail office@beo-lab.rs
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Literatura
https://www.cancerresearchuk.org/health-professional/cancer-statistics/worldwide-cancer#heading-Zero
https://www.nhs.uk/live-well/eat-well/how-to-eat-a-balanced-diet/eight-tips-for-healthy-eating/
https://www.scripps.org/news_items/6276-mediterranean-diet-is-best-diet-once-again
https://www.healthline.com/nutrition/meal-plans
https://www.mdanderson.org/prevention-screening/manage-your-risk/diet.html
https://www.news-medical.net/health/How-to-Prevent-Cancer.aspx
https://foodrevolution.org/blog/cancer-fighting-foods/
https://www.goingbeyondthepink.org/blog/cancer-fighting-super-greens
https://www.cancer.org.au/iheard/does-turmeric-prevent-cancer-growth
https://www.piedmont.org/living-real-change/can-berries-help-prevent-cancer
https://www.medicalnewstoday.com/articles/321410
https://www.piedmont.org/living-real-change/can-berries-help-prevent-cancer
https://serbiancancer.org/wp-content/uploads/2020/06/04_ishrana_i_rak.pdf
https://www.ozonpress.net/zdravlje/utvrdena-veza-izmedu-industrijski-preradene-hrane-raka/
https://www.kancer.rs/promena-nacina-ishrane-u-terapiji-karcinoma/
Hu J, Wang J, Li Y, Xue K, Kan J. Use of Dietary Fibers in Reducing the Risk of Several Cancer Types: An Umbrella Review. (2023) Nutrients. May 30;15(11):2545. doi: 10.3390/nu15112545. PMID: 37299507; PMCID: PMC10255454. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10255454/
Usman AN, Manju B, Ilhamuddin I, Ahmad M, Ab T, Ariyandy A, Budiaman B, Eragradini AR, Hasan II, Hashim S, Sartini S, Sinrang AW. Ginger potency on the prevention and treatment of breast cancer. (2023) Breast Dis.;42(1):207-212. doi: 10.3233/BD-239003. PMID: 37424457. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/37424457/
Khanashyam AC, Thorakkattu P, Babu KS, Shah K, Rajput MS, Nirmal S, et al. Diet and Supplements in Cancer Prevention. Cancer Screening and Prevention. 2023;2(2):138-147. doi: 10.14218/CSP.2023.00001. https://www.xiahepublishing.com/2835-3315/CSP-2023-00001
Subramaiam, Hemavathy, Wan-Loy Chu, Ammu Kutty Radhakrishnan, Srikumar Chakravarthi, Kanga Rani Selvaduray, and Yih-Yih Kok. „Evaluating Anticancer and Immunomodulatory Effects of Spirulina (Arthrospira) platensis and Gamma-Tocotrienol Supplementation in a Syngeneic Mouse Model of Breast Cancer“ (2021) Nutrients.13, no. 7: 2320. https://doi.org/10.3390/nu13072320
Freitas RDS, Campos MM. Protective Effects of Omega-3 Fatty Acids in Cancer-Related Complications. (2019) NutrientsApr 26;11(5):945. doi: 10.3390/nu11050945. PMID: 31035457; PMCID: PMC6566772. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6566772/
Kristo AS, Klimis-Zacas D, Sikalidis AK. Protective Role of Dietary Berries in Cancer. Antioxidants (Basel). 2016 Oct 19;5(4):37. doi: 10.3390/antiox5040037. PMID: 27775562; PMCID: PMC5187535 https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5187535/
Martínez ME, Jacobs ET, Baron JA, Marshall JR, Byers T. Dietary supplements and cancer prevention: balancing potential benefits against proven harms. J Natl Cancer Inst. 2012 May 16;104(10):732-9. doi: 10.1093/jnci/djs195. Epub 2012 Apr 25. PMID: 22534785; PMCID: PMC3352833. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3352833/
Dominique Boivin, Sylvie Lamy, Simon Lord-Dufour, Jessica Jackson, Edith Beaulieu, Martine Côté, Albert Moghrabi, Stéphane Barrette, Denis Gingras, Richard Béliveau. Antiproliferative and antioxidant activities of common vegetables: A comparative study. (2009) Food Chemistry, Volume 112, Issue 2, 374-380, https://www.chrisbeatcancer.com/wp-content/uploads/2013/01/Anti-Cancer-Vegetables-Study.pdf
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Najnovije objave
Preventivni paneli
Pošaljite poruku
Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.
Ako se vratimo u istoriju i pogledamo unazad, sve značajne kompanije u svetu su krenule sitnim koracima, kombinujući viziju, upornost, strpljenje, šanse i inovacije.
Istorija razvoja Beo-lab laboratorija u tom smislu, nije izuzetak.
Vraćamo se unazad samo da bi videli koliko nas je fokus na srce Beo-Laba odveo napred.
Srce naše kompanije su pacijenti i njihove potrebe iz oblasti laboratorijske dijagnostike.
Mreža laboratorija
Posećeni linkovi
Nove analize
Beo-lab laboratorije, Medicover/Synevo , pripadajući logotip i sve povezane Beo-lab marke su registrovani zaštitni znakovi kompanije Beo-lab laboratorije. Sve oznake trećih strana – ® i ™ – vlasništvo su njihovih vlasnika. © 2000-2024 Beo-lab laboratorije. Sva prava zadržana
