Call Centar: +381 11 3622888
Pretraga
Close this search box.

Ishrana i dijabetes

Dijabetes (šećerna bolest) postaje sveprisutniji zdravstveni problem u savremenom svetu. Sa porastom broja obolelih i sve mlađim pacijentima, dijabetes se ističe kao jedna od najvažnijih bolesti današnjice. Ova hronična bolest, koja direktno utiče na nivo šećera u krvi, ima dubok i sveobuhvatan uticaj na zdravlje i kvalitet života miliona ljudi širom sveta.

Dijabetes nije samo medicinski problem, već predstavlja izazov sa velikim uticajem na ekonomiju, socijalne interakcije i mentalno zdravlje pojedinaca. Kroz ovaj tekst, istražićemo šta tačno predstavlja dijabetes, kako se manifestuje, zašto je važna pravilna ishrana u kontroli bolesti, te kako laboratorijske analize igraju ključnu ulogu u dijagnostici, praćenju i terapiji dijabetesa.

Kroz ovu temu provešće vas mr ph medicinske biohemije Jana Vukadin.

Šta je dijabetes?

Dijabetes je hronična bolest koja utiče na način na koji telo reguliše nivo šećera u krvi. Normalno, pankreas proizvodi hormon insulin koji pomaže telu da apsorbuje glukozu (šećer) iz krvi i koristi je kao izvor energije. Međutim, kod osoba sa dijabetesom, ovaj proces nije ispravno regulisan, što može rezultirati visokim nivoima šećera u krvi (hiperglikemijom) i drugim zdravstvenim problemima.

Nakon obroka, nivo glukoze u krvi raste jer se hrana koju jedemo pretvara u glukozu. Pankreas reaguje tako što luči insulin u krvotok. Insulin deluje kao ključ koji otvara ćelije u telu, omogućavajući im da apsorbuju glukozu iz krvi. Glukoza se zatim koristi za proizvodnju energije. Kako se glukoza apsorbuje u ćelije, nivo šećera u krvi se postepeno snižava, održavajući ravnotežu.

Kod osoba sa dijabetesom, ovaj gore pomenuti fiziološki proces može biti promenjen na nekoliko načina.

  • Dijabetes tipa 1: Pankreas ne proizvodi dovoljno ili nimalo insulina jer su beta ćelije pankreasa uništene od strane sopstvenog imunog sistema, što zahteva primenu endogenog insulina kako bi se nadoknadio nedostatak.
  • Dijabetes tipa 2: Telo razvija otpornost na insulin, što znači da ćelije ne reaguju dovoljno dobro na insulin, ili pankreas ne proizvodi dovoljno insulina da nadoknadi ovu otpornost. Prilagođena ishrana, vežbanje i lekovi postaju deo predložene procedure za kontrolu nivoa šećera u krvi.

Kod oba tipa dijabetesa, ako nivo glukoze u krvi ostane visok, to može dovesti do hiperglikemije, koja može uzrokovati razne zdravstvene komplikacije ako se ne kontroliše, uključujući oštećenje krvnih sudova, bubrega, nervnih ćelija i drugih organa.

Vrste dijabetesa

Dijabetes tip 1 (juvenilni dijabetes)

Ovaj tip dijabetesa obično se javlja u mlađem uzrastu (najkasnije do 29. godine) i karakteriše ga nedostatak insulina. Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest u kojoj imuni sistem tela napada i uništava beta ćelije u pankreasu. Beta ćelije su odgovorne za proizvodnju insulina, hormona koji reguliše nivo šećera u krvi. Osobe s dijabetesom tipa 1 često imaju simptome kao što su često mokrenje, žeđ, gubitak telesne mase, umor i promene u vidu. Osobe sa dijabetesom tipa 1 primaju insulin kako bi regulisale nivo šećera u krvi.

Dijabetes tip 2

Dijabetes tipa 2 je najčešći oblik dijabetesa i obično se razvija kod odraslih, iako je sve veća stopa pojavljivanja i kod dece i adolescenata. Dijabetes tipa 2 je često povezan sa genetikom i načinom života. Osnovni problem je insulinska rezistencija, gde telo proizvodi insulin, ali ćelije ne reaguju dovoljno dobro na njega. Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu uključivati često mokrenje, žeđ, umor, promene u telesnoj težini i sporije zarastanje rana.

Dijabetes tipa 2 se često može kontrolisati promenom ishrane, povećanjem fizičke aktivnosti, kontrolom telesne težine i primenom oralnih lekova. U nekim slučajevima, kada se dijabetes tipa 2 ne može adekvatno kontrolisati navedenim metodama, može se pribeći terapiji insulinom.

Važno je napomenuti da svaka osoba ima jedinstvene potrebe u lečenju dijabetesa, i da je najbolje konsultovati se sa lekarom kako bi se utvrdila najbolja terapija i upravljanje ovom hroničnom bolešću.

Gestacijski dijabetes

Gestacijski dijabetes je vrsta dijabetesa koja se razvija tokom trudnoće. Nivo šećera u krvi postaje visok tokom trudnoće i obično se normalizuje nakon porođaja. Ovaj tip dijabetesa obično se javlja u drugom tromesečju trudnoće. Međutim, žene koje su imale gestacijski dijabetes su podložne povećanom riziku od razvoja dijabetesa tipa 2 u budućnosti.

Gestacijski dijabetes može predstavljati rizik za zdravlje kako trudnice, tako i nerođenog deteta. Visoki nivoi šećera u krvi mogu dovesti do komplikacija tokom trudnoće, uključujući preeklampsiju i veliku decu (makrozomiju). Nakon porođaja, važno je pratiti nivoe šećera u krvi i, ako je potrebno, preduzeti korake kako bi se smanjio rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Kao i kod drugih vrsta dijabetesa, pravilna ishrana, fizička aktivnost i, u nekim slučajevima, lekovi mogu biti deo upravljanja gestacijskim dijabetesom tokom trudnoće. Redovni prenatalni pregledi i praćenje od strane zdravstvenog osoblja su važni kako bi se osiguralo zdravlje i bezbednost trudnice i nerođenog deteta.

MODY Dijabetes

MODY dijabetes je retka, nasledna forma dijabetesa, koja se obično javlja u mlađem uzrastu, često pre 25. godine, i karakteriše se poremećajem funkcije beta ćelija pankreasa koje su odgovorne za proizvodnju insulina.

  • MODY dijabetes se često prenosi s generacije na generaciju u porodicama tj. posledica je genske predispozicije za nasleđivanje. Mutacije u određenim genima odgovornim za funkciju beta ćelija pankreasa igraju ključnu ulogu.
  • Nivo šećera u krvi kod osoba sa MODY dijabetesom obično nije tako visok kao kod dijabetesa tipa 1 ili tipa 2, ali se i dalje povećava iznad normalnih vrednosti.
  • Postoje različite podvrste MODY dijabetesa, svaka uzrokovana mutacijama u različitim genima. Ove podvrste mogu imati različite karakteristike i zahtevati različite pristupe lečenju.
  • Lečenje MODY dijabetesa obično uključuje dijetetske promene, kontrolu nivoa šećera u krvi i, u nekim slučajevima, primenu oralnih lekova. Insulin obično nije prva linija lečenja, kao što je slučaj kod dijabetesa tipa 1. Važno je identifikovati tačan genetski uzrok MODY dijabetesa kako bi se odabrala najefikasnija terapija.

Učestalost dijabetesa u svetu

Dijabetes je globalni zdravstveni problem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u svetu je 2022. godine bilo oko 537 miliona ljudi sa dijabetesom. Očekuje se da će se taj broj povećavati usled faktora kao što su starenje stanovništva, loša ishrana, smanjena fizička aktivnost i gojaznost. Osim toga, genska predispozicija igra ulogu u razvoju dijabetesa, ali i stil života takođe igra značajnu ulogu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj osoba sa dijabetesom je porastao u proteklim decenijama, i očekuje se da će taj trend nastaviti i u narednim godinama.

Ishrana i dijabetes 1

Dijabetes je prisutan u svim delovima sveta, ali je njegova prevalencija veća u nekim regionima, posebno u Severnoj Americi, Centralnoj i Južnoj Americi, Bliskom istoku i delovima Azije. Ovi regioni često imaju loše prehrambene navike (unos velikih količina šećera), što doprinosi povećanju rizika od dijabetesa.

Borba protiv dijabetesa zahteva obrazovanje, prevenciju, ranu dijagnozu i upravljanje ovom bolešću kroz zdrav način života i medicinsku terapiju. Globalne inicijative su pokrenute kako bi se smanjila prevalencija dijabetesa i poboljšala briga o osobama koje već imaju dijabetes.

Glavni faktori rizika za dijabetes

Različiti faktori rizika mogu doprineti razvoju dijabetesa.

Neki od najvažnijih faktora rizika uključuju:

  • Gojaznost je jedan od glavnih faktora rizika za dijabetes tipa 2. Višak telesne masti može uzrokovati otpornost na insulin i poremetiti ravnotežu šećera u krvi.
  • Dijabetes može imati gensku komponentu, pa ako imate članove porodice s dijabetesom, možete biti podložniji riziku.
  • Konzumiranje visoko kaloričnih, nezdravih namirnica bogatih šećerom i mastima može povećati rizik od dijabetesa.
  • Nedostatak redovne fizičke aktivnosti može povećati rizik od dijabetesa, jer vežbanje pomaže telu da bolje koristi insulin.
  • Dugotrajan stres može uticati na nivoe šećera u krvi, iako ta veza nije potpuno razjašnjena.
  • Rizik od dijabetesa tipa 2 raste s godinama, posebno nakon 45. godine.
  • Faktori kao što su pušenje, visok krvni pritisak i visok nivo holesterola takođe mogu povećati rizik od dijabetesa.

Važno je napomenuti da kombinacija ovih faktora rizika može značajno povećati verovatnoću razvoja dijabetesa. Zdrav način života, koji uključuje uravnoteženu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i kontrolu telesne težine, može pomoći u smanjenju rizika od dijabetesa ili njegovom upravljanju ako već imate ovu bolest. Redovne lekarske kontrole i praćenje nivoa šećera u krvi takođe su važni za rano otkrivanje i efikasno upravljanje dijabetesom.

Dijabetes i unos ugljenih hidrata

Dijabetes je poremećaj metabolizma šećera u krvi koji zahteva pažnju pri unosu ugljenih hidrata. Osobe sa dijabetesom bi trebalo da prate unos ugljenih hidrata jer oni direktno utiču na nivo šećera u krvi. Ugljeni hidrati se razlažu u glukozu, što može povećati nivo šećera u krvi. Važno je znati koncept glikemijskog indeksa (GI), jer hrana sa nižim GI sporije povećava šećer u krvi.

Glikemijski indeks (GI) pomaže osobama sa dijabetesom da razumeju kako određeni ugljeni hidrati utiču na nivo šećera u krvi. GI meri brzinu kojom se hrana koja sadrži ugljene hidrate razlaže u glukozu i podiže nivo šećera u krvi. Hrana sa niskim GI vrednostima se sporije razgrađuje i postepeno podiže nivo šećera u krvi, dok hrana sa visokim GI vrednostima može brzo povećati nivo šećera.

Listu namirnica sa GI indeksom možete naći na linku https://glycemic-index.net/glycemic-index-chart/

Ishrana i dijabetes 2

Osobe sa dijabetesom bi trebalo da unose hranu sa nižim GI kako bi stabilizovali nivo šećera u krvi. To uključuje namirnice poput integralnih žitarica, mahunarki, povrća i voća sa niskim GI vrednostima. Međutim, trebalo bi imati na umu da sam GI nije jedini faktor koji treba uzeti u obzir pri planiranju ishrane za dijabetes. Važno je takođe razmotriti količinu ugljenih hidrata, balans sa ostalim hranljivim sastojcima i individualne potrebe svake osobe sa dijabetesom.

Značaj ravnoteže šećera u krvi

Održavanje ravnoteže šećera u krvi je ključno za dijabetes, dok je redovno praćenje nivoa šećera u krvi osnovna praksa za osobe sa dijabetesom. Previsok nivo šećera u krvi, ili hiperglikemija, može dovesti do ozbiljnih komplikacija i problema sa zdravljem, dok prenizak nivo šećera u krvi, ili hipoglikemija, takođe može biti opasan i izazvati simptome kao što su vrtoglavica, dezorijentacija ili gubitak svesti.

Edukacija o dijabetesu, redovni pregledi kod zdravstvenih profesionalaca, i samoprocena su takođe važni delovi upravljanja dijabetesom.

Pravilno planiranje obroka za osobe sa dijabetesom

Osobe sa dijabetesom bi trebalo da planiraju obroke koji sadrže uravnotežene količine ugljenih hidrata, proteina i masti. Takođe je važno ograničiti unos rafinisanih šećera i visoko-glikemijskih namirnica. Preporučuje se redovno i kontrolisano konzumiranje hrane tokom dana kroz više manjih obroka.

Ugljeni hidrati

Planiranje unosa ugljenih hidrata je posebno važno jer ugljeni hidrati imaju najveći uticaj na nivo šećera u krvi. Osobe sa dijabetesom bi trebalo da biraju složene ugljene hidrate, poput integralnih žitarica, mahunarki, voća i povrća, umesto rafinisanih ugljenih hidrata kao što su beli hleb i prosti šećeri (konditori, grickalice). Kontrolisano unošenje ugljenih hidrata tokom obroka i užina pomaže sprečavanju naglih skokova u nivou šećera u krvi.

Ishrana i dijabetes 3

Proteini

Proteini igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja i osećaja sitosti. Osobe sa dijabetesom bi trebalo da uključe nemasne izvore proteina, kao što su piletina, riba, nemasni mlečni proizvodi i mahunarke, u svoju ishranu.

Masti

Zdrave masti, poput mononezasićenih i polinezasićenih masti koje se nalaze u maslinovom ulju, orašastim plodovima i avokadu, mogu biti deo uravnotežene ishrane za dijabetičare. Trebalo bi izbegavati zasićene i trans masti koje se nalaze u brzoj hrani i prerađenim proizvodima (maslac, rafinisana biljna ulja, majonez, kečap).

Rafinisani šećeri i visoko-glikemijske namirnice

Osobe sa dijabetesom bi trebalo da ograniče unos rafinisanih šećera, gaziranih napitaka i drugih namirnica sa visokim GI koje mogu brzo povećati nivo šećera u krvi. Umesto toga, biranje prirodnih zaslađivača kao što su stevija, brezin šećer ili konzumiranje voća umesto slatkiša može biti bolja opcija.

Redovni obroci

Redovno konzumiranje kontrolisanih obroka tokom dana pomaže u održavanju stabilnih nivoa šećera u krvi i sprečavanju variranja šećera.

Savetovanje sa stručnjakom za ishranu može pomoći osobama sa dijabetesom da razviju individualizovan plan ishrane koji odgovara njihovim potrebama i ciljevima kontrole šećera u krvi.

Uloga voća i povrća u ishrani osoba sa dijabetesom

Voće i povrće su važni izvori vlakana, vitamina i minerala, i obično čine važan deo zdrave ishrane. Važno je da osobe sa dijabetesom konzumiraju raznovrsno voće i povrće kako bi dobile različite hranljive sastojke.

Određeno voće (grožđe, narandža, banana) ima viši sadržaj šećera i može brže povećati nivo šećera u krvi. S druge strane, bobičasto voće je odličan izbor zbog niskog sadržaja šećera i bogatstva antioksidansima.

Povrće poput spanaća, kelja, brokolija i paradajza ima nizak glikemijski indeks, što znači da neće dramatično povećati nivo šećera u krvi. Ova vrsta povrća može biti osnova za zdrave obroke osoba sa dijabetesom.

Voće i povrće pružaju esencijalne vitamine i minerale kao što su vitamin C, folna kiselina, kalijum i magnezijum. Ovi hranljivi sastojci su važni za opšte zdravlje i pomažu u prevenciji komplikacija dijabetesa. Vlakna usporavaju apsorpciju šećera i doprinose osećaju sitosti. Osobe sa dijabetesom bi trebalo da se fokusiraju na voće i povrće bogato vlaknima kao što su celer, šargarepa, jabuke i kruške.

Osobe sa dijabetesom bi trebalo da izbegavaju unos voćnih sokova i konzervisanih voća kojima su dodati šećeri. Umesto toga, trebalo bi se odlučiti za sveže voće i povrće i pripremati ih na načine koji očuvaju njihove hranljive vrednosti, kao što su kuvanje na pari ili pečenje. Iako su voće i povrće zdravi izbori, i dalje je važno kontrolisati veličinu porcija. Prekomerno konzumiranje čak i zdrave hrane može uticati na nivo šećera u krvi. Praćenje porcija pomaže u održavanju stabilnih nivoa šećera.

Važno je naglasiti da svaka osoba može imati svoje jedinstvene potrebe i ciljeve u ishrani, pa se individualizovan plan ishrane obično razvija u saradnji sa stručnjakom za ishranu. Praćenje nivoa šećera u krvi nakon obroka može pomoći u određivanju kako određeni tipovi hrane utiču na telo i omogućiti prilagođavanje ishrane prema potrebama svake osobe sa dijabetesom.

Ishrana i dijabetes 4

Voda, hidratacija i dijabetes

Hidratacija igra važnu ulogu u održavanju zdravlja i ravnoteže šećera u krvi, ne samo za osobe sa dijabetesom, već i za sve ljude. Preporučuje se da pijete dovoljno vode tokom dana i izbegavate napitke sa dodatim šećerima.

Voda igra ulogu u razblaživanju šećera u krvi i pomaže bubrezima u eliminaciji viška glukoze. Osobe sa dijabetesom često imaju potrebu za povećanim unosom tečnosti, kako bi se nosili sa potrebom za češćim mokrenjem uzrokovanom visokim nivoima šećera u krvi.

Dehidracija može uticati na stabilnost šećera u krvi. Kada niste dovoljno hidrirani, telo može teže regulisati nivoe šećera u krvi. Osobe sa dijabetesom trebaju biti svesne rizika dehidracije i unositi dovoljno vode tokom dana.

Unos dovoljne količine vode može pomoći u osećaju sitosti i smanjenju unosa kalorija iz drugih napitaka, kao što su gazirani napici i voćni sokovi sa dodatim šećerima. Ovo može pomoći u kontroli telesne težine i održavanju nivoa šećera u krvi.

Kako da pametno kombinujem namirnice ako imam dijabetes?

Kombinacija namirnica igra ključnu ulogu u kontroli nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom.

Integralni sendvič sa piletinom

Integralni hleb je bogat vlaknima, što usporava apsorpciju šećera. Dodavanje pečenog pilećeg fileta, paradajza, zelene salate i malo avokada daje ravnotežu proteina, vlakana i zdravih masti.

Ovsena kaša sa voćem

Ovsena kaša je izvrstan izbor za doručak zbog svojih niskih glikemijskih indeksa i bogatstva vlaknima. Dodajte sveže voće poput borovnica, jagoda, malina ili krišku banane za prirodnu slatkost i dodatna vlakna.

Grčki jogurt sa orašastim plodovima

Grčki jogurt je bogat proteinima, a orašasti plodovi kao što su bademi ili orasi donose zdrave masti. Dodajte malo stevije ili cimeta za ukus.

Ishrana i dijabetes 5

Piletina sa brokolijem i smeđim pirinčem

Kombinacija nemasnog proteina (piletina), vlakana (brokoli) i kompleksnih ugljenih hidrata (smeđi pirinač) pomaže da se održe stabilni nivoi šećera u krvi.

Salata sa tunjevinom

Salate su odlične za osobe sa dijabetesom, ali budite pažljivi sa prelivima. Kombinacija lisnatog zeleniša, paradajza, krastavca i konzervirane tunjevine (u vodi, ne ulju) sa maslinovim uljem i limunovim sokom može biti ukusna i hranljiva opcija.

Kinoa sa povrćem

Kinoa je bogata vlaknima i proteinima, a možete je kombinovati sa različitim vrstama povrća kao što su paprika, spanać, paradajz i tikvice. Dodajte malo maslinovog ulja i začina po ukusu.

Smoothie sa povrćem i voćem

Kombinovanje zelenog lisnatog povrća, poput spanaća ili kelja, sa bobicama, jogurtom bez šećera i malo avokada može biti odličan način da se dođe do vitamina, minerala i vlakana bez naglog skoka šećera u krvi.

Ovo je samo nekoliko opštih primera pravilnog kombinovanja namirnica, ali je jako važno pratiti veličinu porcija i nivo ugljenih hidrata u ovim kombinacijama kako biste održavali stabilne nivoe šećera u krvi. Takođe, individualizovani plan ishrane i redovno praćenje nivoa šećera uz savet izabranog lekara i/ili nutricioniste igraju ključnu ulogu u upravljanju dijabetesom.

Da li smem da jedem slatkiše ako imam dijabetes?

Slatkiši i dijabetes – čini se kao nespojiva kombinacija, ali da li je zaista tako?

Osobe sa dijabetesom svakako mogu uživati u slatkišima, ali pod određenim uslovima.

  • Slatkiši obiluju visokim sadržajem ugljenih hidrata, posebno prostih šećera, koji brzo podižu nivo šećera u krvi. Pratite količinu ugljenih hidrata koju unosite konzumiranjem slatkiša, kako biste se prilagodili i kompenzovali ih u svom dnevnom planu ishrane.
  • Povremeno zadovoljenje želje za slatkišima je prihvatljivo, ali morate biti obazrivi. Velike količine slatkiša mogu naglo povećati nivo šećera u krvi, što može biti štetno za kontrolu dijabetesa. Budite umereni.
  • Slatkiši sa niskim glikemijskim indeksom postepeno podižu nivo šećera u krvi. Tamna čokolada sa visokim sadržajem kakaa, orašasti plodovi i voće su neki od primera slatkiša sa nižim glikemijskim indeksom. Ova vrsta slatkiša može zadovoljiti vaše potrebe, bez drastičnih oscilacija u nivou šećera.
  • Razmotrite sa svojim lekarom umereno korišćenje zamena za šećer. Ove alternative smanjuju unos kalorija i ugljenih hidrata, čineći slatkiše prihvatljivijim za osobe sa dijabetesom.
  • Ako planirate uživanje u slatkišima, prilagodite svoj plan ishrane tako da smanjite unos ugljenih hidrata u drugim delovima obroka tog dana kako biste kompenzovali dodatne ugljene hidrate iz slatkiša.
  • Nakon što pojedete slatkiše, redovno pratite nivo šećera u krvi kako biste razumeli kako reagujete na unos šećera iz slatkiša i prilagodili ishranu prema potrebama.

Zamena za šećer-kako utiče na metabolizam i dijabetes?

Obzirom da je jako važno držati nivo glukoze pod kontrolom, u okviru referentnih vrednosti, u nastavku možete pročitati na koji način zaslađivači koji se koriste kao zamena za beli šećer mogu uticati na metabolizam i dijabetes.

Fruktoza

Fruktoza, prirodni šećer prisutan u voću, medu i povrću, varira u količinama među namirnicama (više ga ima u voću nego u povrću). Unos fruktoze iz celog voća može biti deo zdrave ishrane za osobe sa dijabetesom zbog dodatnih benefita vlakana, vitamina i minerala.

Industrijski, fruktoza se ekstrahuje iz voća ili šećerne trske i koristi se kao zaslađivač u različitim proizvodima, zbog svoje velike slatkoće i nižeg glikemijskog indeksa u poređenju s glukozom. Međutim, njena upotreba kao zaslađivača, posebno u obliku fruktoznog sirupa ili visokofruktoznog kukuruznog sirupa (HFCS) u prehrambenoj industriji, izaziva kontroverze zbog potencijalnih zdravstvenih problema, uključujući gojaznost, insulinsku rezistenciju i povećan rizik od srčanih bolesti.

Eritritol

Eritritol, šećerni alkohol koji se uglavnom dobija iz algi poput smeđih algi roda Laminaria i Ascophyllum, industrijski se proizvodi i prerađuje u kristalni prah pogodan za upotrebu kao zaslađivač u različitim prehrambenim proizvodima. S obzirom na nizak glikemijski indeks, eritritol ne utiče značajno na nivo šećera u krvi, čineći ga prikladnom zamenom za šećer za osobe sa dijabetesom. Niskokalorična svojstva čine ga dobrom opcijom za kontrolu kalorijskog unosa i održavanje zdrave telesne težine, ali trebalo bi biti oprezan sa unosom eritritola, zbog potencijalnih laksativnih efekata, koji mogu izazvati gastrointestinalne tegobe poput nadutosti, dijareje i gasova.

Brezin šećer (ksilitol)

Ksilitol, poznat i kao brezin šećer, često se koristi kao zamena za šećer u prehrambenim proizvodima. Dobija se iz kore breze, kukuruznih klipova i biljnih vlakana, ima sličan ukus kao šećer, ali s nižim glikemijskim indeksom i manje kalorija. Pogodan je za osobe sa dijabetesom zbog niskog uticaja na nivo šećera u krvi i često se koristi kao zamena za šećer u žvakama, konditorskim proizvodima i napicima. Takođe, poznat je po koristima za oralno zdravlje, sprečavajući karijes i podržavajući zdravlje zuba. Važno je napomenuti da, poput eritritola, veće količine ksilitola mogu izazvati gastrointestinalne tegobe kod nekih ljudi, uključujući nadutost i dijareju.

Ishrana i dijabetes 6

Stevija

Stevija, prirodni zaslađivač koji se dobija iz lišća biljke Stevia rebaudiana, ima izuzetno sladak ukus, ali ne utiče značajno na nivo šećera u krvi, čineći je popularnim izborom za osobe sa dijabetesom i one koji žele smanjiti unos šećera i kalorija. Sa gotovo nultom kalorijskom vrednošću, stevija je korisna za kontrolu unosa kalorija i održavanje zdrave telesne težine.

Aspartam

Aspartam je često korišćen veštački zaslađivač u prehrambenim proizvodima koji pruža intenzivan sladak ukus s značajno manje kalorija u odnosu na šećer, što ga čini popularnim izborom za smanjenje unosa kalorija i šećera. Međutim, ne preporučuje se za kuvanje ili pečenje zbog nestabilnosti pri visokim temperaturama. Različita istraživanja ukazuju na mogući uticaj veštačkih zaslađivača, uključujući aspartam i sakrulozu, na apetit i povećanu želju za slatkim, što je aktuelna tema diskusije u medicinskim krugovima.

NAPOMENA: Kako biste saznali da li su zameme za šećer dobar izbor, kao i koji od zaslađivača je najbolji izbor za vas, savetujete se sa svojim lekarom.

Važnost laboratorijskih analiza u dijagnostici dijabetesa

Merenje nivoa glukoze (šećera) u krvi je osnovni test za dijagnostiku dijabetesa. Koncentracija glukoze se može određivati iz uzorka venske krvi, kao i iz kapilarne. Normalni nivoi glukoze u krvi se održavaju unutar određenih granica, i povišene vrednosti mogu ukazivati na dijabetes.

OGTT test

Ovi testovi se često koriste za potvrdu dijagnoze dijabetesa ili za procenu kako telo reaguje na unos glukoze. Pacijent pije rastvor glukoze, a zatim se meri nivo glukoze u krvi u određenim vremenskim intervalima nakon unosa. Ovi testovi pomažu u razlikovanju tipa 1 i tipa 2 dijabetesa. OGTT test se radi po preporuci lekara, u tačno definisanim vremenskim intervalima, kao i sa tačno definisanom količinom glukoze u prahu. OGTT test se obično radi sa insulinemijama.

Osim navedenih testova, postoje i drugi laboratorijski testovi koji se mogu koristiti u dijagnostici i upravljanju dijabetesom. To uključuje testiranje nivoa lipida (kao što su LDL i HDL holesterol), testiranje nivoa ketona u mokraći (koristi se za praćenje ketoacidoze kod dijabetesa tipa 1), merenje nivoa C-peptida (za procenu proizvodnje insulina), i drugih testovi koji pomažu u praćenju komplikacija dijabetesa. Određivanje GAD, IA-2, IAA, kao i ICA autoantitela može biti koristan parametar za razlikovanje dijabetesa tipa 1 od dijabetesa tipa 2.

Svi ovi testovi su važni za postavljanje tačne dijagnoze, praćenje kontrole glikemije, prilagođavanje terapije i sprečavanje komplikacija povezanih s dijabetesom.

Ishrana i dijabetes 7

Kontrola dijabetesa kroz laboratorijske analize

Nakon postavljanja dijagnoze dijabetesa, pravilno praćenje dijabetesa je ključno za održavanje zdravlja i sprečavanje komplikacija.

  • Praćenje glukoze u krvi uključuje merenje nivoa glukoze u krvi putem glukometra ili laboratorijskog testa. Redovno praćenje nivoa šećera u krvi kod kuće može pomoći osoba sa dijabetesom da bolje razumeju kako hrana, vežbanje i lekovi utiču na njihove nivoe glukoze.
  • HbA1c je test kojim se meri prosečna koncentracija glukoze u krvi tokom poslednja tri meseca. To daje bolji pregled dugoročne kontrole glikemije kod osoba s dijabetesom.

Ciljani nivo HbA1c zavisi od vrste dijabetesa i individualnih faktora, ali niža vrednost obično ukazuje na bolju kontrolu.

  • Fruktozamin se obično koristi kada postoji potreba za brzim praćenjem promena u kontroli glukoze u krvi, kao što je slučaj s trudnicama koje imaju gestacijski dijabetes ili kod osoba koje menjaju svoj plan lečenja. Takođe, kod osoba s određenim stanjima, kao što su anemija ili bolesti bubrega, nivo hemoglobina može biti promenjen i HbA1c test može biti manje precizan.
  • Merenje nivoa lipida može pomoći u proceni rizika od kardiovaskularnih bolesti, koje su često povezane sa dijabetesom.
  • Testovi kao što su kreatinin i stepen glomerularne filtracije (eGFR) pomažu u proceni funkcije bubrega, budući da dijabetes može dovesti do oštećenja bubrega.

Redovno praćenje nivoa šećera u krvi, HbA1c vrednosti i drugih faktora rizika i komplikacija pomaže dijabetičarima da održe dobru kontrolu nad svojim stanjem i smanje rizik od dugoročnih komplikacija.

Laboratorijske analize i njihov značaj u postavljanju individualne terapije dijabetesa

Laboratorijske analize igraju ključnu ulogu u individualizaciji terapije dijabetesa.

Prilagođavanje ishrane na osnovu laboratorijskih rezultata

Analize glukoze u krvi, kao što su nivoi glukoze natašte i nakon obroka, pomažu u proceni trenutne kontrole glikemije. Na osnovu tih podataka, lekar i nutricionista mogu prilagoditi plan ishrane kako bi se održala stabilna koncentracija glukoze u krvi. Na osnovu HbA1c testa, može se proceniti potreba za promenom ishrane, lekova ili drugih terapijskih pristupa kako bi se postigla bolja kontrola šećera u krvi, dok nivo fruktozamina odražava prosečnu koncentraciju glukoze u krvi tokom poslednjih 2-3 nedelje, za razliku od HbA1c testa koji pokriva duži period. To znači da fruktozamin može ponuditi korisne informacije o kontroli šećera u krvi u kraćem vremenskom okviru.

Izbor terapije – oralni lekovi ili insulin

Analize glikemije igraju ključnu ulogu u određivanju tipa terapije. Ako osoba s dijabetesom ima visoke nivoe glukoze u krvi, možda će biti potrebno preći na insulin kao deo terapije, posebno ako oralni lekovi nisu dovoljni da postignu ciljeve glikemije. C-peptid test može pomoći u određivanju sposobnosti pankreasa da proizvodi insulin. Njegovi rezultati mogu uticati na izbor terapije između oralnih lekova i insulina.

Uticaj rezultata laboratorijskih testova na doziranje lekova

Redovno praćenje nivoa glukoze u krvi može pomoći u prilagođavanju doza insulina ili oralnih lekova kako bi se održala optimalna kontrola glikemije. Na osnovu rezultata HbA1c testa, lekar može prilagoditi doze oralnih lekova ili insulina kako bi se postigla bolja kontrola.

NAPOMENA: Individualna terapija dijabetesa je kompleksan proces koji uključuje različite faktore, uključujući laboratorijske podatke, ishranu, nivo fizičke aktivnosti, godine starosti, kao i druge zdravstvene faktore.

Saveti za život sa dijabetesom

Život sa dijabetesom zahteva veliku pažnju, samodiciplinu, kao i promenu nekadašnjih životnih navika kako biste očuvali dobro zdravlje i kvalitet života.

Ishrana i dijabetes 8
  • Važno je da se dobro informišete o dijabetesu. Razumevanje osnova o tome kako funkcioniše dijabetes, kako se koristi oprema za merenje glukoze, kako tretirati niske i visoke nivoe šećera u krvi je ključno za efikasno upravljanje.
  • Saznajte kako da postupate u slučaju niskih ili visokih nivoa šećera u krvi. Imajte uvek pri ruci brze izvore glukoze za slučaj hipoglikemije.
  • Pravilno planiranje obroka može vam pomoći da kontrolišete nivoe šećera u krvi. Praćenje unosa ugljenih hidrata, raspored obroka i pridržavanje preporučenih porcija su važni koraci. Pobrinite se da unosite dovoljno vlakana, voća, povrća i integralnih žitarica, a ograničite unos šećera i zasićenih masti.
  • Redovna fizička aktivnost pomaže kontroli nivoa šećera u krvi. Konsultujte se sa svojim lekarom o odgovarajućem planu vežbanja koji odgovara vašem zdravstvenom stanju.
  • Održavajte zdravu telesnu težinu, jer višak kilograma može povećati rizik od komplikacija dijabetesa.
  • Redovno praćenje nivoa šećera u krvi, unosa hrane i nivoa aktivnosti može vam pomoći da identifikujete obrasce i trendove. Ovo će vam omogućiti da pravilno prilagodite svoj plan lečenja.
  • Ako vam je propisana terapija lekovima ili insulinom, budite disciplinovani u njihovom uzimanju. Pratite preporuke svog lekara i redovno proveravajte doziranje.
  • Radite na prevenciji komplikacija dijabetesa. Redovne kontrole i tretmane očuvanja zdravlja očiju, bubrega, stopala i drugih organa i sistema.
  • Dijabetes takođe može biti emocionalno izazovan. Potražite podršku porodice, prijatelja ili čak grupe za podršku osoba sa dijabetesom. Razgovor sa psihologom ili terapeutom takođe može biti koristan za suočavanje sa stresom i emocionalnim izazovima.

Za sve informacije u vezi sa laboratorijskim analizama u vezi sa dijabetesom, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888  ili nam svoj upit pošaljite na mail office@beo-lab.rs

Takođe, sve testove možete poručiti i platiti unapred putem usluge E-laboratorije .

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Povezani tekstovi:

Literatura:

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/diabetes/symptoms-causes/syc-20371444

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/type-2-diabetes/symptoms-causes/syc-20351193

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/type-1-diabetes/symptoms-causes/syc-20353011

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/type-2-diabetes/diagnosis-treatment/drc-20351199

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/diabetes/in-depth/diabetes-diet/art-20044295

https://www.mayoclinichealthsystem.org/hometown-health/speaking-of-health/diabetes-definition-prevention-and-warning-signs

https://www.mayoclinichealthsystem.org/services-and-treatments/endocrinology

https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/nutrition-and-healthy-eating/in-depth/artificial-sweeteners/art-20046936


Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Facebook
LinkedIn
Podeli na mrežama:
Facebook
LinkedIn

Najnovije objave

Preventivni paneli

Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja

Poruči analize onlajn i ostvari popust od 10%

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice