Call Centar:  011 36 22 888

office@beo-lab.rs

Pratite nas

Call Centar +381 11 36 22 888

Pratite nas

Korona virus COVID-19 – informacije, najčešća pitanja i odgovori

Korona virusi (CoV) su velika porodica virusa koji izazivaju bolesti u rasponu od blage prehlade do težih respiratornih bolesti, poput poznatog bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS-CoV) i teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS-CoV).

Pored ovih poznatih korona virusa, u Kini se krajem 2019. godine pojavio novi korona virus n-CoV uzrokovan SARS-CoV-2 infekcijom. To je soj koji ranije nije identifikovan kod ljudi.

Svetska zdravstvena organizacija je 11.02.2020. objavila zvanično ime bolesti koja je prouzrokovana ovim novim sojem (SARS-CoV-2), to je COVID -19.

Slike novog korona virusa

Pandemija izazvana korona virusom SARS-CoV-2 je u punoj snazi više od godinu dana. U našem dopunjenom članku možete saznati nove informacije vezane za COVID-19, više o novim, trenutno aktuelnim sojevima virusa koji izazivaju COVID-19, dijagnostičkim testovima za COVID-19 i testovima za praćenje stepena imunizacije.

POSLEDNJA DOPUNA ČLANKA 16.08.2021.

Nove informacije i preporuke za borbu sa korona virusnom infekcijom COVID-19

Saznajte iz članka:

NOVO:

Koji su novi sojevi korona virusa koji izazivaju COVID-19?

Virus koji uzrokuje COVID-19 se neprestano menja kroz mutacije, što dovodi do pojave novih sojeva virusa. Neki od ovih novih sojeva  korona virusa posebno zabrinjavaju, jer imaju potencijal da se lakše i brže šire od drugih, što može dovesti u narednom periodu do više slučajeva obolelih od COVID-19. 

Nedavno sprovedena studija američkih centara za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC) otkrila je da se širenje novih varijanti/sojeva SARS-Cov-2 virusa brzo menjalo u poslednjih 6 meseci, pokazujući da se nove varijante virusa mogu brzo pojaviti i proširiti i postati dominantne, kao što je slučaj sa delta sojem koronavirusa.

Što virus više cirkuliše u ljudskoj populaciji, to je veća mogućnost da mutira. Nedavne studije su pokazale da su trenutno dostupne vakcine efikasne protiv trenutno cirkulišućih, poznatih sojeva virusa, uključujući B.1.617.2. delta soj koronavirusa.

Vakcinacijom zdravih osoba se smanjuje sposobnost virusa da se širi među ljudima, izaziva obljenje i mutira, pa su zvanične preporuke da se što više ljudi vakciniše. 

Važno je znati da se nove genetske mutacije virusa SARS-CoV-2 i dalje pojavljuju, a mutirani virusi tokom pandemije COVID-19, nastavljaju da cirkulišu u ljudskoj popunaciji širom sveta.

Pojava virusnih mutacija i novih sojeva virusa, kako širom sveta, tako i u našoj zemlji, rutinski se prati, posmatra, i ispituje sprovođenjem epidemioloških studija. 

Sojevi koronavirusa koji trenutno kruže su:

  • B.1.1.7 (Alfa soj)
  • B.1.351 (Beta)
  • B.1.617.2 (Delta)
  • P.1 (Gama)

SZO je donela doluku da se grčkim slovima označavaju nove varijante korona virusa koje su prvi put otkrivene. (Npr. britanska varijanta je označena kao Alfa, južno-afrička Beta, a indijska kao Delta soj korona virusa).

Svi novi sojevi zahtevaju pojačan nadozor i konstantno praćenje.

Pri tome, interesantni su oni sojevi sa specifičnim genetskim markerima, koji su povezani sa promenama u vezivanju za receptore, smanjenom neutralizacijom antitelima generisanim tokom prethodnih infekcija ili vakcinacijom, smanjenom efikasnošću lečenja ili povećanom sposobnošću zaražavanja i širenja virusa ili povećanom težinom bolesti.

Delta soj korona virusa trenutno dominira u svetu, kao i u našoj zemlji i smatra se znatno zaraznijim od ranije cirkulišuće dominantne varijante koronavirusa.

Sve ovo zahteva odgovarajuće mere institucija  javnog zdravlja, uključujući pojačan nadzor, unapređenu laboratorijsku dijagnostiku i nove epidemiološke studije, kako bi se procenilo koliko lako virus cirkuliše među ljudima, kakvu težinu bolesti izazivaju novi sojevi virusa i kakva je efikasnost lečenja.

Simptomi infekcije korona virusom (COVID-19)

Tipični znakovi, simptomi infekcije korona virusom uključuju respiratorne simptome:

  • povišenu temperaturu
  • suvi nadražajni kašalj,
  • otežano disanje (kratak dah).

Obično infekcija prvo započinje temperaturom, a zatim suvim, nadražajnim kašljem (bez ispljuvka). Kod velikog broja pozitivnih pacijenata je zabeležen i simptom glavobolje, kao i gubitak čula ukusa i mirisa.

Nakon 5-6 dana, korona virus može da siđe u pluća i tada se javlja kratak dah (otežano disanje) kao simptom usled kojeg pacijent može biti upućen na bolničko lečenje. U težim slučajevima infekcije, može doći do upale pluća, jakog akutnog respiratornog sindroma.

COVID-19 retko izaziva curenje i sekret iz nosa. Zapušen nos i/ili bolno grlo, bolovi u mišićima mogu se javiti ponekad (ovi simptomi su primećeni samo kod oko 5% pacijenata). Upaljeno grlo i kijanje, najčešći su simptomi prehlade i respiratornih infekcija izazvanih drugim virusima.

Takođe, kod malog broja obolelih su zabeleženi simptomi poput glavobolje i dijareje ( < od 5% pacijenata).

Više od 90% pacijenata imalo je više od jednog simptoma. Važno je znati da simptomi COVID-19 mogu izostati ili da budu veoma blagi (asimptomatsko oboljevanje od COVID-19).

Najduži zabeleženi period ispoljavanja simptoma nakon izlaganja virusu, za sada je 14 dana.

simptomi korona virusa

Top 6 činjenica o novom korona virusu

  • nCov-2019 se širi izuzetno velikom brzinom i ima sposobnost mutiranja;
  • Bolest COVID-19 izazvana korona virusom SARS-CoV-2 nije previše smrtonosna i u većini slučajeva protiče kao grip ili upala pluća;
  • Faktori rizika za za komplikacije i teže oblike ispoljavanja infekcije su starost pacijenta preko 65 godina, prisustvo druge hronične bolesti, narušen imunitet.
  • Deca svih uzrasta su podložna oboljevanju od COVID-19.
  • Nije poznato sa sigurnošću da li se nakon bolesti i oporavka od iste stvara trajni imunitet.
  • Postoji mogućnost da je osoba zaražena virusom bez ispoljavanja težih simptoma bolesti.

Karakteristike novog korona virusa

Smatra se da korona virusi koji se prenose sa životinja na ljude, inficiraju ljude kako bi povećali svoje prisustvo i širenje u svetu, pri tome nemaju za cilj da ubiju domaćina.

Ako napravimo poređenje, prethodna dva poznata korona virusa (SARS i MERS) bila su izuzetno smrtonosna za ljude sa veoma retkim asimptomatskim (bez simptoma) slučajevima ispoljavanj. Da je bilo više ovih asimptomatskih slučajeva, bolest bi se širila brže. Na kraju, manje je od 1.000 ljudi umrlo od SARS-a i MERS-a.

Prema dosadašnjim podacima novi koronavirus je okarakterisan i ako smrtonosan, kao ne previše smrtonosan virus.

Ovo je posledica činjenice da i ako ste zaraženi novim korona virusom, nemorate nužno imati simptome teške respiratorne infekcije, što je dovelo do bržeg i većeg širenja virusa u svetu.

Na ovaj način virusu je omogućeno da se slobodno kreće i širi po svetu. Primer navedenog je stanje na kruzeru u Japanu, u kojem je 14 Amerikanaca bilo pozitivno na korona virus bez ikakvih simptoma.

14% potvrđenih slučajeva obolelih korona virusom su „teško oboleli sa ispoljenom pneumonijom koja se može izlečiti i prisutnim nedostatkom daha.

Kod 5% pacijenata bolest se razvila kao respiratorna insuficijencija, septični šok i / ili multiorganski zastoj – ovo su „teži slučajevi“ oboljevanja koji potencijalno mogu dovesti do smrti.

Još uvek nije potpuno jasno zašto pojedini oboleli od COVID-19 imaju jaču kliničku sliku od drugih, niti zašto novi korona virus (u poređenju sa rođacima SARS i MERS ) izgleda smrtonosnije od ostalih korona virusa koji redovno cirkulišu među ljudima svake zime i obično izazivaju simptome prehlade.

Verovatno će biti potrebno dosta vremena da se razume biološko ponašanje virusa i imunološke i kliničke promene do kojih dovode infekcije virusom.

Faktori rizika za teži oblik ispoljavanja COVID-19

Podaci ukazuju na to da su ljudi koji su razvili teži oblik bolesti, nakon što su zaraženi virusnom infekcijom SARS-CoV-2, oni koji imaju hronične bolesti i starije osobe.

  • < od 1% ljudi koji su inače bili zdravi umrlo je od ove bolesti;
  • 10,5% je zabeležena stopa smrtnosti kod osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima;
  • 7,3% smrtnosti je zabeleženo kod pacijente sa dijabetesom;
  •  6% kod bolesnika sa hroničnim respiratornim bolestima, hipertenzijom ili rakom.

Procenjuje se da je prosečna smrtnost od novog korona virusa od 2,3% precenjena, s obzirom na to da veoma blagi slučajevi oboljevanja mogu da ostanu nedijagnostifikovani.

Smrtni slučajevi prijavljeni su u svakoj starosnoj grupi, osim dece mlađe od devet godina. Pored toga, među decom je relativno malo slučajeva oboljevanja i ako do oboljevanja može da dođe i među decom.

Naučnici još uvek ne znaju tačno šta se dešava u telu osobe koja se zarazi novim korona virusom. Kako će se infekcija ispoljiti, u kom stepenu težine i kako će teći oporavak, zavisi od imunološkog sistema i individualnog odgovora osobe.

Više scenarija odgovora imunog sistema na virus

Trenutno je poznato da SARS-CoV-2 ulazi i razmnožava se u epitelu disajnih puteva. Kod većine ljudi primećen je lokalni upalni proces kao odgovor imunog sistema na infekciju.

Međutim, kod starijih i bolesnih ljudi, imunološki sistem možda neće moći da se izbori sa virusom kada dolazi do bržeg umnožavanja virusa.

Drugi scenario bi bio izazivanje nekontrolisanog imunog odgovora organizma, koji uključuje stvaranje ogromnog broja imunih ćelija i preveliku proizvodnju citokina, tzv. citokinska oluja.

Klinički se ovaj scenario manifestuje teškim upalnim stanjima, pneumonijom, nedostatkom daha, upalom disajnih puteva, pa do zastoja više organa.

Drugi mehanizam odgovora imunog sistema je verovatno odgovoran za retke, ali prisutne slučajeve preminulih mladih i zdravih ljudi, poput 34-godišnjeg kineskog lekara Li Venlianga, koji je prvi prijavio virus. Umro je nekoliko nedelja nakon što je oboleo.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da se zaustavi širenje epidemije

Dobro je znati detalje o tome kako se virus širi (Pogledajte: Najčešća pitanja i odgovori o virusu COVID-19) i važno je da budete informisani, kako biste preduzeli odgovarajuće preventivne mere da se zaštitite.  

Preporučene mere prevencije

Mere za sprečavanje infekcije novim korona virusom i one koje ograničavaju širenje virusa trebaju preduzeti svi, posebno oboleli pacijenti, bez obzira da li im je dijagnostikovan virus ili imaju klinička obeležja specifična za njega.

  • Vakcinacija;
  • Izbegavanje gradskog prevoza;
  • Izbegavajte kašljanje i kijanje stavljanjem ruke; preporučuje se da se to radi u prevoj lakta ruke, a ako to nije moguće, da se odmah izvrši higijena ruku bez dodirivanja površina;
  • Upotreba maramice pri kijanju ne isključuje pranje ruku, nakon bacanja maramice u kantu za smeće;
  • Izbegavajte kontakt sa ljudima koji pokazuju znakove infekcije;
  • Izbegavajte blizak kontakt sa osobama koje imaju simptome bolesti;
  • Pravilna ventilacija zatvorenih prostorija (čekaonice, učionice, javni prevoz, konferencijskih sala itd.);
  • Izbegavajte putovanje u pogođena područja;
  • Pravilna ventilacija poslovnih zgrada koje imaju spoljnu strukturu ili zajedničke radne prostore;
  • Pravilno nošenje zaštitne maske i menjanje iste u kratkim intervalima (nakon svakih 1,5h).

Uputstvo za pravilno postavljanje maske

Masku treba postaviti čvrsto, prekrivajući usta, nos i bradu;

Metalni rub na vrhu treba da se fiksira što je više moguće na nosu bez ometanja disanja;

Maska se mora skinuti bez dodirivanja prednje strane. Čim se ukloni, higijenu ruku treba obaviti pomoću tople vode i sapuna.

Maske treba da nose, kako ljudi koji imaju simptome, tako i ljudi koji pružaju medicinsku negu bolesnim osobama.

Terapija u slučaju infekcije

Trenutno ne postoji specifičan tretman infekcije novim korona virusom, pri čemu je preporučeni tretman samo simptomatski. Iz tog razloga, prevencija i vakcinacija su jedini načini da se zaštitite od zaraze i širenja novog korona virusa.

INFO

Sa vestima o ponovnom širenju COVID-19, podsećamo vas da možete preduzeti nekoliko koraka da smanjite šanse oboljevanja od respiratornih infekcija i da pojačate imunitet u slučaju izloženosti.

Preporučujemo vam da pročitate i tekst „Saveti o prevenciji i jačanju imuniteta tokom epidemije novim korona virusom COVID-19 „

jačanje imuniteta

Najčešća pitanja i odgovori

Kako da se ponašam ako sumnjam na infekciju korona virusom?

Povećan rizik da su oboleli od COVID-19 imaju građani sa simptomima kao što su:

  • Povišena temperatura (preko 37,5 C);
  • Malaksalost;
  • Teška respiratorna infekcija sa suvim kašljem i otežanim disanjem;
  • Početna pneumonija.

Preporuke za testiranje na COVID-19 se odnosi na ljude koji imaju simptome i tegobe COVID-19 infekcije ili koji su bili u bliskom kontaktu sa COVID -19 pozitivnom osobom.

Osoba koja je pod sumnjom da je zaražena korona virusnom infekcijom treba da:

  • Da se javi u nadležni Dom Zdravlja – COVID -19 ambulantu (bez prethodnog pozivanja);
  • Izoluje se od drugih ljudi;
  • Odmah stavi masku za lice.

Kako se prenosi korona virus?

Novi koronavirus je respiratorni virus koji se najčešće prenosi kapljično (preko kapljica kroz kašalj ili kijanje). To znači da se infekcija dešava pomoću kapi / aerosola, koje bolesna osoba ispušta u vazduh tokom kijanja, kašljanja i razgovora, a udiše ih druga osoba.

Zbog toga je važno poštovati veoma dobru higijenu – upotrebu maski, kulturu kijanja i kašlja u prevoj lakta / rukava, često pranje ruku i dezinfekciju površina.

Šta da radim ako posumnjam da sam oboleo od COVID-19?

Ako imate simptome oboljevanja od COVID-19 (povišenu temperaturu, suvi nadražajni kašalj, malaksalost, potražite lekarsku pomoć sa prvim simptomima bolesti kako biste smanjili rizik od razvoja težih oblika infekcije.

Prema saopštenju Ministarstva zdravlja, građani koji imaju simptome oboljevanja od COVID-19 treba odmah da se, bez odlaganja, upute ka posebnim COVID-19 ambulantama Domova Zdravlja, u skadu sa svojim mestom prebivališta.

Ove ambulante su opremljene za pacijente sa respiratorinim infekcijama i temperaturom.

U COVID-19 abulantama se obavlja pregled i trijaža pacijenata.

Svakom pacijenatu sa navedenim simptoma biće urađena dijagnostika (kompletna krvna slika, izmerena temperatura, saturacija, rengenski pregled pluća) i dato mišljenje preporuka lekara za dalje lečenje.

Kako se navodi u saopšenju Ministarstva zdravlja, nije potrebno pozivanje domova zdravlja telefonskim putem, već se odmah javiti u domove zdravlja i obavite pregled.

Setite se da kažete lekaru ako ste nedavno putovali u virusom ugrožena područja ili bili u kontaktu sa obolelom osobom od COVID-19.

Uzimanje lekova na svoju ruku poput antibiotika nije efikasno protiv COVID-19 i može čak biti štetno.

Dežurni brojevi telefona epidemiologa za informacije o korona virusu COVID -19 u Beogradu su:

  • Institut za javno zdravlje Srbije „ Dr Milan Jovanović Batut“ – Epidemioloski centar. 011 2685 566.
  • Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235

Više informacija o trenutnoj epidemiloškoj situaciji u Srbiji proverite na sajtu covid19.rs koje je otvorila Republika Srbija – Ministarstvo zdravlja.  

Gde mogu da uradim test na novi korona virus?

DOPUNJENO:

Od početka pandemije, pravovremeni i tačni laboratorijski testovi za dokazivanje infekcije novim korona virusom su bitan deo u savladavanju i kontrolisanju bolesti COVID-19.

Za dokazivanje prisustva infekcije korona virusom koriste se laboratorijske metode kakve se inače primenjuju i za druge infektivne agense (viruse i bakterije). Ove metode se mogu podeliti na:

VAŽNO! U Srbiji PCR test na novi koronavirus radi se isključivo u državnim referentnim laboratorijama.

PRC test

Od početka COVID-19 pandemije laboratorije koriste testove amplifikacije nukleinskih kiselina – PCR test, da bi detektovale prisustvo SARS-CoV-2 virusa, koji izaziva oboljenje.

PCR metoda je standardna metoda za umnožavanje i dokazivanje prisustva specifičnih gena, odnosno molekula DNK.

S obzirom na to da je genetički materijal SARS-CoV-2 virusa u formi molekula RNK, virusni geni se najpre prepisuju (procedurom koja se zove reverzna transkripcija) u molekul DNK.

Određeni virusni geni, sada u formi molekula DNK, se potom umnožavaju milijardu puta, kako bi se mogli detektovati. Ukoliko se u uzorku nalazi svega stotinak virusa, ovom metodom će se umnožiti i specifično detektovati geni karakteristični upravo za SARS-CoV-2 virus.

Prisustvo gena drugih virusa, pa čak i drugih veoma srodnih korona virusa (kao što su oni koji izazivaju običnu prehladu) se ovom metodom NEĆE detektovati. Zbog toga se kaže da je PCR test praktično 100% specifičan (jer se ne detektuju drugi virusi osim onog testiranog), kao i da je veoma senzitivan (jer se detektuje prisustvo od svega stotinak virusa u uzorku).

PCR test na novi korona virus u Srbiji može da se obavi u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji instituta “Torlak” koja je do skoro bila i jedina ovlašćena za sprovođenje testiranja. zatim u Direkciji za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici i na Veterinarskom institutu u Kraljevu, Novom Sadu i Nišu i drugim referentnim državnim laboratorijama.

Uzimanje uzorka za PCR test se obavlja pri COVID-19 centrima.

SAZNAJ VIŠE

Više o PCR test na koronavirus pročitajte u članku:

SARS-CoV-2 antigen testovi

Sa cijem da se dođe do pouzdanog, ali bržeg i jeftinijeg testa koji bi detektovao antigen specifičan za infekciju SARS-CoV-2, razvijeni su testovi koji su jednostavniji i brži za izvođenje, ali nešto manje osetljivi od PCR testova. Takvi su upravo SARS-CoV-2 antigen testovi.

SARS-CoV-2 antigen je protein jezgra koronavirusa, koji čini 90% ukupnih proteina koje proizvodi virus u toku svog razmnožavanja, na sluzokoži disajnih organa.

Dijagnostički testovi za detekciju SARS-CoV-2 antigena su napravljeni tako da direktno detektuju upravo proteine jezgra virusa, koji se nalaze na sluzokoži disajnih organa. Ovi testovi su dostupni kako u državnim, tako i u privatnim laboratorijama.

U Beo-lab laboratorijama, samo na određenim lokacijama u Beogradu, dostupni su vam:

VAŽNO! Oba antigen testa su vam dostupna samo u Beogradu na određenim lokacijama Beo-lab laboratorija.

Saznaj više o antigenskim testovima u članku:

Šta znači bliski kontakta sa potencijalno zaraženom osobom?

  • Živite u istom domaćinstvu;
  • Direktan fizički kontakt sa obolelim (npr. dodir);
  • Nezaštićen direktan kontakt (boravak u neposrednoj blizini) sa pacijentom tokom njegovog kihanja, kašalja, itd.
  • Boravite u istoj prostoriji manjoj od 2 m u trajanju dužem od 15 minuta;
  • Kontakt medicinskog i laboratorijskog osoblja koje se brine o bolesnima;
  • Let avionom sa bolesnom osobom;
  • Boravak na aerodromu;
  • Korišćenje javnog prevoza;

Koje su potencijalne komplikacije infekcije novim korona virusom?

  • Pneumonija koja ne zadovoljava standardni tretman antibioticima;
  • Prerano rođenje, pobačaj, komplikacije ili smrt pri rođenju.

Da li postoji vakcina protiv korona virusa?

DOPUNJENO:

Dobra vest je da je novi koronavirus identifikovan izuzetno brzo, njegov genom je u potpunosti sekvenciran i podeljen svim naučnicima širom sveta u roku od nekoliko nedelja. Spajk glikoprotein je prepoznat kao ključni antigen za razvoj vakcina.

Globalna naučna zajednica je intenzivno radila na stvaranju efikasne vakcine.

Stvaranje efikasne vakcine koja 100% štiti protiv težih oblika ispoljavanja bolesti COVID -19 je jedna od najjasnijih strategija za spasavanje života u godinama koje dolaze. Prvi koraci na tom putu su učinjeni.

Dostupne COVID-19 vakcine u Srbiji su:

  • Sputnik V (Gam-COVID-Vac ruska vakcina) – Nacionalni centar za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleya Rusija.
  • Pfizer – BioNTech – Nemačka/SAD
  • Moderna – SAD
  • AstraZeneca  – oksfordska vakcina – Velika Britanija / Švedska
  • Sinopharm – kineska vakcina – Kina

Naprednije faze kliničkih studija za svaku od navedenih vakcina se i dalje sprovode.

Potrebno je da vakcina sadrži  tačnu sekvencu virusa koja će dovesti do stvaranja efikasnog i trajnog imunološkog pamćenja. Istovremeno, ne bi trebalo da izazove jak upalni odgovor, kao što su „simptomi nalik gripu.“

Zbog sličnosti sa virusima gripa i mogućnosti mutacija, vakcine protiv novog korona virusa će biti u stalnom razvoju, baš kao i vakcine protiv virusa gripa.

Napomena: Za proveru imunološkog statusa nakon završene imunizacije putem vakcinacije ili nakon preležanog COVID-19 koristi se test SARS-CoV-2 IgG antitela na Spajk protein.  

Ovaj test se radi u cilju:

  • Procene imunološkog statusa osoba koje su primile vakcinu čiji je zaštitini efekat zasnovan na produkciji antitela na receptor vezujući domen S1 subjedinice Spajk (spike) proteina.
  • Procene imunološkog statusa osoba koje su preležale infekciju izazvanu virusom SARS-CoV-2

Više o serološkom testu na spajk protein pročitajte u članku:

Da li je stvoren imunitet na korona virus nakon preležane infekcije?

Potvrđeno je da većina pacijenta razvije neki nivo antitela posle COVID-19 koja će ih zaštititi od budućih (novih) infekcija, ali u kom obimu i koliko dugo još uvek je misterija. Studije pacijenata sa drugim virusima iz porodice korona virusa pokazuju da antikorona virusna antitela ne postoje jako dugo u krvi oporavljenog.

Nisu još poznate sve imunološke promene koje izaziva infekcija novim korona virusom. Moguće imati imunitet na virus nakon bolesti, ali, malo je verovatno da je trajan posebno imajući u vidu moguće mutacije virusa.

Veoma nizak ili nedostajući nivo antitela nije dovoljan da spreči novu infekciju.

Zašto je se kod COVID-19 infekcije preporučuje provera vrednost D-dimera?

Tokom epidemije COVID-19 primećeno je kod određenog broja obolelih pacijenata povećanje vrednosti D-dimera.

Smatra se da je glavni razlog, koji stoji u osnovi povećanja vrednosti D-dimera i nastanka sklonosti stvaranju krvnih ugrušaka (tromba) kod obolelih od COVID-19, u aktivaciji endotelnih ćelija koje oblažu krvne sudove.

Endotelne ćelije imaju ulogu i u agregaciji trombocita, migraciji leukocita i stvaranju fibrina.

Ova aktivacija je veća kod ljudi koji i inače imaju probleme sa krvnim sudovima, kao što su dijabetičari, ljudi koji boluju od povišenog krvnog pritiska, nekih autoimunih oboljenja i slično.

Sprovedene naučne studije su pokazale da postoji značajna korelacija između povećanih vrednosti d-dimera u krvnoj plazmi sa težinom slučaja COVID-19. Takođe, smatraju da vrednosti koje su preko pet puta veće od cut off-a, kod hospitalizovanih pacijenata, imaju veće šanse za loš ishod.

Više o D-dimeru pročitajte u članku – “ Sve što treba da znate o D-dimeru“

Mogu li se zaraziti svojim ljubimcem?

Nema dokaza da su kućni ljubimci poput mačaka ili pasa zaraženi ili bi mogli da šire virus koji izaziva COVID-19.

Može li se korona virus preneti na površine poput kvake na vratima i koliko dugo preživljava na njima?

Ako kapljice koje sadrže virus dospeju na površinu ili se šire preko kontaminiranih ruku obolelih, neko drugi se takođe može zaraziti dodirivanjem tih površina, a zatim svog lica (oči, usta, nos).

Ručke na vratima, ručice vrata lifta, ograde na stepeništu, mesta za držanje u javnom prevozu su primeri površina koje mogu biti kontaminirane. Još nije jasno koliko dugo virus može da živi na tim površinama – satima ili danima, ali najbolje je izbegavati da dodirujete ove javne površine i pojačate higijenu ruku.

Da li će prskanje tela alkoholnim rastvorom i izbeljivačem uništiti korona virus?

Upotreba dezinfekcijskih površinskih rastvora na telu ne može da utiče na virus koji je već prodro u telo. Istovremeno, ovi rastvori mogu oštetiti vašu kožu, sluzokožu (oči, usta, nos-a) ili odeću, pa ne preporučujemo da ih koristite na telu.

Ova sredstva su isključivo namenjena za dezinfekciju površina, deaktiviranje virusa na površinama procesom dezinfekcije.  

Utiču li klima i temperatura na širenje korona virusa?

Još nije poznato da li sezonske promene temperature utiču na širenje virusa, za razliku od drugih virusa poput gripa.

Ono što je za sada potvrđeno je da virus gubi na agresivnosti na višim temperaturama, iznad 25 stepeni.

Da li se osoba može zaraziti ako konzumira hranu koju priprema oboleli?

Da, moguće je ako obolela osoba kašlje i/ili kija po hrani. Detaljno pranje ruku pre pripreme, korišćenje zaštitnih maski, preventivna je mera širenja virusa.

Koje su razlike između korona virusa i gripa?

Korona virusi i infekcije gripa imaju slične simptome koji otežavaju dijagnozu. Glavni simptomi korona virusne infekcije su groznica i kašalj. Grip često prate i drugi dodatni simptomi poput bolova u mišićima i grlu.

Svako ko sumnja da ima korona virusnu infekciju ili je imao kontakt sa bolesnom osobom trebalo bi da se konsultuje sa svojim lekarom.

SAZNAJ VIŠE

Stop Gripu! – KKS i CRP pomoć lekaru u dijagnostici i praćenju toka bolesti

grip

Koliko je efikasna upotreba virusne maske za lice?

Uz pojačanu higijenu (pranje) ruku i izbegavanje dodirivanja moguće, najčešće kontaminiranih javnih površina, upotreba maske je jedno od najefikasnijih sredstava zaštite.

Da li se korona virus može preneti seksualnim putem?

Trenutno se veruje da su jedini načini prenosa virusa kapljični.

Koliko dana traje inkubacija korona virusa?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) period inkubacije varira između 2 i 10 dana, a nedavni podaci pokazuju da se može produžiti na 21 dan.

Da li je moguće da se pacijenti sa korona virusom potpuno oporave?

Kod većine zaraženih, korona virusna infekcija javlja se sa blagim simptomima i potpunim oporavkom u roku od oko dve nedelje.

Međutim, infekcija kod starijih osoba i osoba sa narušenim imunitetom, osoba sa dijabetesom ili rakom, može biti ozbiljna i dovesti do brojnih komplikacija.

Da li se korona virus može preneti kroz predmete i robu kupljenu iz Kine, posebno iz Vuhana?

Korona virus može da izazove kontaminaciju predmeta ako ih koristi zaraženi pacijent koji kija ili kašlje, ali, malo je verovatno da će dugo preživeti, posebno u međunarodnom i interkontinentalnom prevozu.

Postoji li razlog zašto takvi virusi potiču uglavnom iz Kine?

To je zbog velike populacije ljudi i onih koji žive u neposrednoj blizini životinja. To stvara sposobnost za mešanje životinjskih virusa sa ljudima i stvaranje novih virusa.

INFO:

Značajni testovi u COVID-19 dijagnostici

Sve navedene analize možete poručiti i platiti online putem Beo-lab E-laboratorije, na ovaj način skraćujete vreme zadržavanja u laboratoriji prilikom odlaska na uzorkovanje.

Tekst napisan u saradnji sa Medicinskim direktorom Medicover, Dr Tsvetelina Velikova i  Dr Mirjanom Kovačević, specijalistom mikrobiologije sa parazitologijom, načelnicom mikrobiološke Beo-lab laboratorije.

Izvor: https://www.synevo.bg/koronavirus/

Dodatne reference i izvori:

https://www.cdc.gov/

https://www.ifm.org/news-insights/boosting-immunity-functional-medicine-tips-prevention-immunity-boosting-covid-19-coronavirus-outbreak/

https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019

https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/situation-reports/

https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019

https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/situation-reports/

https://www.who.int/health-topics/coronavirus

https://www.bbc.com/news/world-asia-china-51176409

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/855-korona-virus

https://www.the-scientist.com/news-opinion/why-some-covid-19-cases-are-worse-than-others-67160

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Facebook
LinkedIn

Podeli na mrežama:

Facebook
LinkedIn

Najnovije objave

Preventivni paneli

Pošaljite poruku

Poruči analize onlajn

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice
polno prenosive bolesti

POTREBAN VAM JE ANTIGEN TEST ZBOG PUTOVANJA?

Poručite ga putem e-laboratorije ili dođite direktno u jednu od tri laboratorije u Beogradu u kojima se vrši uzorkovanje: Resavska 60, Ratka Mitrovića 148 i Pjarona de Mondezira 30/5.
Proverite radno vreme lokacija na kojima je dostupan brzi Antigen test na COVID-19.
Prilikom dolaska u laboratoriju, ponesite sa sobom popunjen ANTIGEN UPITNIK i ubrzajte proceduru uzorkovanja.
Rezultat brzog antigen testa (SARS-Cov-2 rapid test) u Beo-lab laboratorijama sadrži i QR code, koji vam omogućava da jednostavno u svakom trenutku imate brz pristup vašem rezultatu antigen testa i po potrebi ga pokažete nadležnoj osobi, prilikom prelaska granice tokom putovanja. 

YOU NEED AN ANTIGEN TEST FOR TRAVEL?

Order via E-labs or come directly to one of the three Beo-lab laboratories in Belgrade where the antigen test is available: Resavska 60, Ratka Mitrovića 148, and Pjarona de Mondezira 30/5.
Check the working hour of locations in Belgrade where COVID-19 antigen testing is available.
Please, bring a completed ANTIGEN QUESTIONNAIRE with you and make faster the sampling procedure.

The result of the Antigen test (SARS-Cov-2 rapid test) in Beo-lab laboratories contains a QR code, which allows you to have quick access to your antigen test result at any time and show it to the responsible officer when crossing the border.