Call Centar: +381 11 3622888
Pretraga
Close this search box.

Prolećna alergija na polen

Prolećne alergije, poznate i kao sezonske alergijske reakcije ili polenske alergije, su alergijske reakcije koje se javljaju kao odgovor na prisustvo određenih alergena koji su najaktivniji tokom prolećnih meseci. Ovi alergeni obično uključuju polen iz različitih biljaka, kao i druge čestice koje se oslobađaju u vazduh tokom proleća.

Prolećne alergije i uzrok njihovog nastanka

Glavni uzrok prolećnih alergija su čestice polena koje biljke otpuštaju u vazduh kako bi se razmnožavale. Kada osoba koja je alergična na određeni polen udahne ili dođe u kontakt sa tim polenom, to može izazvati imunološku reakciju u organizmu. Imuni sistem reaguje na prisustvo polena tako što proizvodi antitela, što dovodi do oslobađanja hemijskog jedinjenja-histamina u telu. Histamin može izazvati simptome kao što su kijanje, curenje nosa, svrab u očima i iritaciju disajnih puteva.

Prolećne alergije su česte u ljudskoj populaciji na globalnom nivou, a simptomi se mogu kretati u opsegu od blagih do težih oblika, u zavisnosti od individualne osetljivosti i nivoa izloženosti alergenima.

Važno je napomenuti da prolećne alergije mogu biti samo jedan oblik sezonskih alergija, s obzirom na to da isti ili slični simptomi mogu biti izazvani alergenima koji su aktivni u drugim godišnjim dobima, poput letnjeg trave, ambrozije ili jesenjih gljiva i buđi.

Da li su alergija i intolerancija na histamin isti pojmovi?

Intolerancija na histamin je stanje u kojem se u organizmu javlja povišen nivo histamina. Ovo stanje može biti rezultat prekomernog stvaranja histamina usled smanjene aktivnosti enzima diamino oksidaze (DAO), ali i zbog konzumiranja određenih alkoholnih pića, hrane bogate histaminom, određenih lekova, kao i genetskih faktora. Smanjena aktivnost enzima DAO sprečava normalnu eliminaciju histamina iz tela, što dovodi do njegovog nakupljanja i potencijalno neugodnih simptoma.

Histamin je neurotransmiter koji se oslobađa od strane imunog sistema kako bi komunicirao sa različitim delovima našeg tela, uključujući creva, mozak, srce, kožu i pluća. On igra ulogu u pokretanju trenutne inflamatorne reakcije. Oslobađanje histamina se dešava kada imunološke ćelije reaguju na alergene poput prašine, polena ili drugih supstanci koje se smatraju pretnjom za organizam.

Manifestacije intolerancije na histamin mogu obuhvatiti simptome poput glavobolje, vrtoglavice, eritema kože, gastrointestinalnih smetnji (nadutost, gasovi i dijareja), kao i druge simptome koji podsećaju na simptome alergijske reakcije.

Bitno je naglasiti da intolerancija na histamin nije isto što i alergija, jer nije uzrokovana specifičnom vrstom hrane. Umesto toga, intoleranciju na histamin izaziva unos namirnica sa visokim sadržajem histamina, što može uključivati različite vrste i izvore hrane, od banana do starih crvenih vina. Ova raznolikost dodatno otežava identifikaciju namirnica koje izazivaju simptome, jer mogu postojati različite vrste hrane koje mogu biti uzročnici.

Koji su alergeni prisutni u proleće?

U proleće su prisutni različiti alergeni koji mogu izazvati alergijske reakcije kod osetljivih osoba.

Najčešći alergeni u proleće uključuju:

  • Polen je jedan od glavnih alergena u proleće. Različite biljke otpuštaju polen  u vazduh kako bi se razmnožavale. Neke od biljaka čije cvetnice oslobađaju polen u proleće uključuju drveće poput breze, hrasta, jasena i bora, kao i različite vrste trava i korove.
  • Topliji i vlažniji uslovi proleća pogoduju rastu buđi i gljivica, pa se može javiti alergija na budj. Ovi mikroorganizmi mogu biti prisutni u sporama koje se šire vazduhom i mogu izazvati alergijske reakcije kod nekih ljudi.
  • Prolećna sezona takođe može doneti veću aktivnost insekata poput komaraca, osa, pčela i drugih. Ujedi ovih insekata mogu izazvati alergijske reakcije kod nekih osoba.
  • Prašina može biti prisutna u domaćinstvima tokom cele godine, ali se tokom proleća često pojačava čišćenjem i provetravanjem prostorija, što može izazvati reakcije kod osoba kod kojih postoji alergija na prašinu.

Ovi alergeni mogu izazvati širok spektar simptoma kod alergičnih osoba, uključujući kijanje, curenje nosa, svrab u očima, osip, astmatične napade i druge respiratorne smetnje.

Šta je polen i zašto izaziva prolećne alergije?

Polen je fini praškasti materijal koji se proizvodi u muškim reproduktivnim organima biljaka, poznatim kao cvetni prašnici. Njegova osnovna funkcija je da prenese muške gamete (spermatozoide) do ženskih reproduktivnih organa biljke kako bi se ostvarilo oplodnja i stvaranje novih semena.

Polen može izazvati prolećne alergije kod osetljivih osoba.

Alergijska reakcija imunološkog sistema

Kod osoba sklonih alergijama, imunološki sistem prepoznaje polen kao strano telo i reaguje na njega proizvodnjom antitela, posebno imunoglobulina E (IgE). Kada osoba ponovo dođe u kontakt sa polenom, imunološki sistem oslobađa histamin, što dovodi do pojave simptoma alergijske reakcije. Nakon prve alergijske reakcije, svaka buduća izloženost istom alergenu, ponovo će izazvati alergijsku reakciju, čak i jaču od prethodne.

IgE antitela su specifična za svaki alergen. Ponovno unošenje alergena u organizam dovodi do tzv. senzibilizacije, odnosno do vezivanja alergena za IgE na površini mastocita i bazofilnih granulocita i izazivanja reakcije na alergiju.

Sposobnost polena da se lako širi vazduhom

Polen je veoma lagan i može se lako širiti vazduhom, često putujući na velike udaljenosti od biljke koja ga je proizvela. To znači da čak i ako niste u blizini biljke koja oslobađa polen, još uvek možete biti izloženi alergenima.

Prolećna alergija na polen 1

Visoka koncentracija polena u vazduhu

Tokom proleća, mnoge biljke cvetaju i oslobađaju velike količine polena u vazduh. Ova visoka koncentracija polena može pojačati reakcije kod osetljivih osoba.

Različiti tipovi polena

Različite biljke oslobađaju različite vrste polena, što znači da osobe koje su alergične na više vrsta polena mogu biti izložene većem broju alergena tokom proleća. Specifična IgE antitela koja se stvaraju na određeni alergen, vezuju se za alergene koji imaju sličnu strukturu i mogu dovesti do ukrštene reakcije.

Simptomi alergije na polen

Simptomi prolećnih alergija na polen mogu varirati od blagih do teških i mogu se razlikovati kod različitih osoba.

  • Kijanje je čest simptom prolećnih alergija na polen.
  • Curenje nosa, poznato i kao rinoreja, čest je simptom alergijskog rinitisa. Nos može biti zapušen ili se može javiti stalno curenje nosa.
  • Svrab u nosu, grlu i očima može biti veoma iritantan simptom prolećnih alergija na polen.
  • Oči mogu postati crvene, nadražene i otečene usled alergijske reakcije na polen. Takođe može doći do pojačanog lučenja suza.
  • Kod nekih osoba, alergijska reakcija na polen može dovesti do blagog do umerenog oticanja lica, posebno oko očiju.
  • Osobe koje imaju astmu mogu doživeti pogoršanje simptoma tokom sezone polena, uključujući kašalj, otežano disanje i osećaj stezanja u grudima.
  • Alergijske reakcije mogu izazvati opštu nelagodnost, umor i loše raspoloženje.

Važno je napomenuti da simptomi mogu varirati kod različitih osoba i mogu se razviti u skladu sa tipom polena na koji su alergične, nivoom izloženosti, kao i individualnom osetljivošću organizma.

Ako primetite ove simptome tokom proleća, važno je da se obratite lekaru radi postavljanje blagovremene dijagnoze i odgovarajućeg tretmana.

Kako smanjiti izloženost polenu u proleće?

Smanjenje izloženosti alergenima u proleće može pomoći u ublažavanju simptoma prolećnih alergija.

Evo nekoliko korisnih saveta kako to postići:

  • Redovno pratite prognozu kako biste bili informisani o nivou polena u vazduhu i prilagodili svoje aktivnosti u skladu sa tim. Ako je nivo polena visok, pokušajte da ostanete unutra koliko je to moguće, posebno tokom jutarnjih i večernjih sati kada je koncentracija polena obično najveća.
  • Držite prozore i vrata zatvorenim kako biste sprečili ulazak polena u vaš dom. Koristite klima uređaje sa filterima koji mogu zadržati polen izvan prostorije. Razmotrite upotrebu filtera za vazduh u svom domu koji mogu pomoći u filtriranju polena i drugih alergena iz vazduha.
  • Tokom vožnje, zatvorite prozore automobila kako biste smanjili izloženost polenu.
  • Nakon boravka napolju, tuširajte se i presvucite kako biste uklonili polen sa kože i odeće i smanjili rizik od dalje izloženosti. Izbegavajte sušenje odeće napolju tokom visoke sezone polena kako biste sprečili da se polen zadrži na odeći.
  • Ako planirate putovanje tokom sezone polena, razmislite o odabiru lokacije sa manjim nivoom polena, poput planinskih područja ili oblasti blizu vode.

Primenom ovih saveta možete smanjiti izloženost polenu i olakšati simptome prolećnih alergija.

Kako razlikovati alergiju od prehlade?

Razlikovanje alergije od prehlade može biti izazovno jer imaju slične simptome, ali postoje određene razlike koje vam mogu pomoći da procenite koji je pravi uzrok vaših simptoma.

  • Alergijski simptomi obično traju sve dok ste izloženi alergenu (tokom prolećnih meseci kada se priroda budi i biljke počinju da cvetaju), dok prehlada obično traje 7 do 10 dana.
  • Alergije obično imaju sezonske uzročnike, poput cvetanja biljaka u proleće ili prisustva određenih alergena u vazduhu, dok se prehlade mogu se pojaviti u bilo koje doba godine.
  • Alergije obično izazivaju svrab u nosu, očima i grlu, često kijanje, curenje nosa ili zapušen nos, dok su kod prehlade češći simptomi kao što su bol u grlu, kašalj, umor koji su često praćeni povišenom telesnom temperaturom i groznicom.
  • Simptomi alergije obično se javljaju odmah nakon izlaganja alergenu, dok se simptomi prehlade obično postepeno razvijaju i po nekoliko dana.

Ukoliko niste sigurni šta je glavni uzročnik vaših simptoma, uvek je najbolje da se posavetujete sa svojim lekarom.

Prolećne alergije i laboratorijski testovi

Laboratorijski testovi igraju važnu ulogu u dijagnostikovanju prolećnih alergija i pomažu lekarima da utvrde specifične alergene na koje je osoba alergična.

Prolećna alergija na polen 2

Testovi specifičnih IgE antitela

Ovi testovi mere nivo specifičnih antitela (IgE) [JV9] u krvi koja se vezuju za alergene. Rezultati ovih testova mogu pomoći u identifikaciji alergena na koje je osoba alergična.

Testovi specifičnih IgE antitela na inhalatorne alergene iz krvi

Ovi testovi se koriste za identifikaciju alergija na inhalatorne alergene poput polena, buđi, prašine i životinjske dlake.

Testovi specifičnih IgE antitela na kombinovane inhalatorne i nutritivne alergene

Ovi testovi se koriste za identifikaciju alergija na inhalatorne i nutritivne alergene, najčešće alergene koji su izazivači alergijskih reakcija.

Kako se radi test na alergije u laboratoriji?

Alergijski testovi iz uzorka krvi nude nekoliko prednosti:

  • Za razliku od drugih metoda testiranja na alergije koje zahtevaju prestanak uzimanja terapije, alergijski testovi iz uzoraka krvi ne zahtevaju posebnu pripremu.
  • Pacijenti mogu da nastave da koriste antihistaminike i druge lekove za ublažavanje simptoma alergije jer oni ne utiču na rezultate testova, što je veliko olakšanje za pacijente.
  • Sama procedura uzimanja krvi je brza, jednostavna i bezbolna, što dodatno smanjuje stres za pacijente.
  • Rezultati testova na alergiju iz uzorka krvi obično su dostupni relativno brzo, što omogućava bržu dijagnozu i planiranje lečenja.

Važno je napomenuti da se laboratorijski testovi koriste u kombinaciji sa kliničkom procenom simptoma i anamnezom kako bi se postavila tačna dijagnoza i odredio najbolji pristup lečenju.

Povezani tekstovi:

Reference:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/lat/26-vesti/117-alergeni-i-kako-se-zastiti

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/allergies/diagnosis-treatment/drc-20351503

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Facebook
LinkedIn
Podeli na mrežama:
Facebook
LinkedIn

Najnovije objave

Preventivni paneli

Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja

Poruči analize onlajn i ostvari popust od 10%

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice