Stop gripu! – KKS( kompletna krvna slika ) i CRP pomoć LEKARU u dijagnostici i praćenju toka bolesti

Epidemija virusa gripa trenutno vlada u svim zemljama u okruženju. Infekcijom su naročito ugrožena deca i starije osobe.  

 “Postoje 4 tipa virusa sezonskog gripa: tip A, B, C i D. Tip A i tip B izazivaju sezonske epidemije gripa.

Trenutno, u ljudskoj populaciji cirkulišu dva podtipa virusa gripa tipa A: podtip A (H1N1) i podtip A (H3N2)” – ističe  Dr Mirjana Kovačević, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom, načelnik mikrobiološke Beo-lab laboratorije i dodaje:

“Samo tip A virusa gripa je do sada izazivao pandemije – epidemije koje se prošire na čitave zemlje ili kontinente i masovno zahvate veliki broj ljudi.

Po podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, jedna sezonska epidemija gripa rezultira sa  3 – 5 miliona slučajeva teških oblika bolesti i oko 290 000 do 650 000 smrtnih ishoda usled respiratornih komplikacija.”

Virus gripa se lako širi, posebno ukoliko potcenjujemo njegove simptome i pokušavamo da ga „odbolujemo“ na nogama. Time doprinosimo kako daljem širenju virusa, tako i dodatnom slabljenju svog imunog sistema, čime se izlažemo povećanom riziku od komplikacija.

Simptomima virusa gripa treba da pristupimo ozbiljno i odgovorno i da se, zbog svog zdravlja i zdravlja ljudi u našoj okolini blagovremeno obratimo lekaru.

grip

Preventivne mere

Virus gripa se prenosi kapljičnim putem. Širenje bolesti podstiče prisustvo obolelih u kolektivima (kancelarijama, obdaništima, školama, javnom prevozu i dr.).

Važno je znati da oboleli ne mora kijati direktno u druge da bi preneo virus gripa.

Infekcija virusom gripa može nastati i dodirom predmeta ili kontaktom sa obolelom osobom.  Npr. oboleli je pokrio rukom usta tokom kašlja, a onda se rukovao sa vama.

Ukoliko sa vaših neopranih ruku virus dospe do hrane koju jedete, ili do vaših usta ili nosa, put za ulazak virusa u organizam je obezbeđen.

Da bismo sprečili prenošenje virusa na okolinu, prilikom kijanja i kašljanja treba da stavimo maramicu na usta i nos i da redovno i detaljno peremo ruke a, pre svega, da ostanemo kod kuće ukoliko imamo simptome gripa. Zdrave osobe treba da izbegavaju kontakt sa obolelima.

Važne preventivne mere su dovoljno odmora i sna, uz uravnoteženu ishranu bogatu vitaminima i mineralima, kako bi se ojačao imunitet i kako bi se organizam lakše izborio sa virusom ako do infekcije dođe.

Dr Kovačević ističe, da je najefikasnija mera u sprečavanju oboljenja vakcinacija. „Vakcinacija je posebno važna kod osoba sa visokom rizikom za razvoj komplikacija gripa, kao i kod osoba koje sa njima žive ili ih neguju“.

CRP I KKS – pomoć lekaru u dijagnostici i praćenju toka bolesti

Vreme od infekcije do prvih znakova bolesti, odnosno inkubacija je prosečno 2 dana, a kreće se od 1 do 4 dana.

Simptomi gripa se pojavljuju iznenada. Visokoj temperaturi  često prethode groznica i drhtavica,  bolov i u mišićima i zglobovima, jaka malaksalost, glavobolja, gušobolja i kijavica.

Kašalj (obično suvi) može biti jak i može trajati dve i više nedelja. Mogu se pojaviti i mučnina i povraćanje, posebno kod dece. Simtomi variraju od blagih do teških, pa čak i onih sa smrtnim ishodom.

Teški oblici gripa se javljaju kod osoba sa visokim rizikom (osobe starije od 65 godina, bebe i mala deca do 5 godina, koja još nemaju dovoljno razvijen imuni sistem).

Ove simptome nikako ne treba ignorisati već se blagovremeno JAVITI LEKARU za konačnu dijagnozu.

Osobe sa povećanim rizikom za razvoj teških oblika bolesti su, takođe,i:  

  • trudnice,
  • osobe sa  hroničnim bolestima srca, pluća i bubrega,
  •  osobe sa metaboličkim i hematološkim oboljenjima i oboljenjima jetre,
  •  oboleli od HIV- a,
  • oboleli od malignih oboljenja i osobe na hemioterapiji.

Zdravstveni radnici su takođe pod povećanim rizikom od oboljevanja zbog povećane izloženosti obolelima od gripa.

Ukoliko osoba obolela od gripa  pripada nekoj od rizičnih grupa, posetu lekaru treba obaviti bez odlaganja, odmah  posle pojave prvih simptoma.

Laboratorijski testovi KKS ( kompletna krvna slika) i CRP spadaju u brze laboratorijske testove. Dobijeni rezultati  KKS i CRP-a su pomoć lekaru u uspostavljanju dijagnoze, odnosno razlikovanju virusne od bakterijske infekcije.  

Više o ulozi CRP testa u dijagnostici upalnog procesa možete pročitati ovde.

Po preporuci lekara, radi pažljivog praćenja toka bolesti, brzu laboratorijsku dijagnostiku je moguće ponavljati.

O obimu potrebnih laboratorijskih analiza, prilagođenih Vašoj kliničkoj slici, posavetujte se sa svojim lekarom ili stručnim laboratorijskim osobljem.

Kada virusna infekcija pređe u bakterijsku

Kod virusnih infekcija postoji rizik od komplikacija, tj. prelaska iz virusne u bakterijsku infekciju. Najčešće se kao oblik komplikacije gripa javlja bakterijska upala uha i sinusa, bronhitis i upala pluća.

Ukoliko klinička slika i naknadni rezultati brzih laboratorijskih testova ukazuju na sekundarnu bakterijsku infekciju, onda je neophodno utvrditi i vrstu bakterije koja je uzročnik infekcije i ispitati njenu osetljivost na antibiotike.

Tu na značaju dobijaju laboratorijski testovi – bris nosa, grla, ispljuvak (sputum ), urinokultura sa antibiogramom, kako bi lekar odredio najadekvatniju antibiotsku terapiju.

„U situacijama bakterijske infekcije sa teškom kliničkom slikom pacijenta, Brza analiza jednog bakterijskog patogena sa antibiogramom do 36h  posebno dobija na značaj“- preporučuje Dr Kovačević.


Dr Mirjana Kovačević, specijalista mikrobiologije sa parazitologijo, načelnik mikrobiološke Beo-lab laboratorije 

Datum objave 6.2.2019

Ukoliko vam se sviđa članak, podelite ga sa prijateljima.

Laboratorije Beo-Lab

beolab-white-180

Ako se vratimo u istoriju i pogledamo unazad, sve značajne kompanije u svetu su krenule sitnim koracima, kombinujući viziju, upornost, strpljenje, šanse i inovacije.

Istorija razvoja Beo-Lab laboratorija u tom smislu, nije izuzetak.

Vraćamo se unazad samo da bi videli koliko nas je fokus na srce Beo-Laba odveo napred.
Srce naše kompanije su pacijenti i njihove potrebe iz oblasti laboratorijske dijagnostike.

Beo-lab laboratorije, Medicover/Synevo , pripadajući logotip i sve povezane Beo-lab marke su registrovani zaštitni znakovi kompanije Beo-lab laboratorije. Sve oznake trećih strana - ® i ™ - vlasništvo su njihovih vlasnika. © 2000-2019 Beo-lab laboratorije. Sva prava zadržana