Call Centar: +381 11 3622888
Pretraga
Close this search box.
Kortizol Hormon stresa

Hormon stresa kortizol

Kortizol je steroidni hormon koji proizvode i oslobađaju nadbubrežne žlezde, endokrine žlezde koje su smeštene na vrhu svakog od naših bubrega. To je veoma važan hormon koji utiče na skoro svaki organ i tkivo u našem telu. Često se označava i kao „hormon stresa“ jer učestvuje u regulisanju odgovora našeg tela na stres.  Pored toga kortizol: pomaže u kontroli metabolizma, upotrebe masti, proteina i ugljenih hidrata u našem telu, suzbijanju inflamacije, regulisanju krvnog pritiska i nvoa šećera u krvi, a pomaže i u kontroli ciklusa spavanja i buđenja. U tekstu koji je pripremila Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu saznaćete više o tome šta je kortizol, koja je njegova uloga i kako utiče na naše zdravlja, kao i kako stres utiče na oslobađanje kortizola. Pored toga, dobićete više informacija o tome kako je je regulisan nivo koritizola u našem telu, kao i kakav je značaj odnosa prolaktina i kortizola. Takođe, saznaćete kada je potrebno da se uradi testiranje na analizu kortizola, šta je to salivarni kortizol i kako se radi preiprema za ovu analizu. Dobićete uvid u neke od najčešće korišćenih laboratorijskih analiza koje se koriste za određivanje nivoa kortizola, a koje su dostupne u Beo-lab laboratorijama.


Šta je kortizol?

Kortizol možemo da zamislimo kao prirodni alarmni sistem koji upozorava i prpiprema naš organizam da se suoči sa nekom po nas opasnom situacijom. On je glavni hormon uključen u stres i odgovor na borbu, bekstvo ili “zamrzavanje” u mestu što je prirodan i zaštitni odgovor na uočenu pretnju ili opasnost. Povećani nivoi kortizola rezultiraju naletom nove energije i snage koja nam je potrebna u takvoj situaciji. Kortizol sarađuje sa određenim delovima našeg mozga da kontroliše naše raspoloženje, motivaciju i strah.

U odgovoru na borbu, bekstvo ili zamrzavanje u mestu, kortizol potiskuje sve druge funkcije koje su nepotrebne ili štetne za taj odgovor. Tokom ovih odgovora, može se javiti:

  • ubrzan rad srca
  • suva usta
  • uznemiren stomak
  • dijareja
  • panika

Oslobađanje kortizola takođe:

  • potiskuje vaše procese rasta
  • potiskuje vaš probavni sistem
  • potiskuje vaš reproduktivni sistem
  • menja način na koji vaš imuni sistem reaguje
Hormon stresa kortizol 1

Kortizol je steroidni hormon iz grupe glukokortikosteroida. Proizvodi se u kori nadbubrežnih žlezda koje se nalaze na vrhu bubrega, a zatim se oslobađa u krv, koja ga prenosi po celom telKortizol se sintetiše iz holesterola. Sintetiše se u sloju zona fasciculata kore nadbubrežne žlezde. Adrenokortikotropni hormon (ACTH), koji se oslobađa iz prednjeg dela hipofize, povećava aktivnost holesterol dezmolaze, koja pretvara holesterol u pregnenolon i predstavlja korak koji ograničava brzinu sinteze kortizola. Većina glukokortikoida cirkuliše u neaktivnom obliku, vezana ili za globulin koji vezuje kortikosteroide (engl. corticosteroid-binding globulin CBG) ili za albumin. Neaktivni oblik kortizola se pretvara u svoj aktivni oblik pomoću 11-beta-hidroksisteroid dehidrogenaze 1 (11-beta-HSD1) u većini tkiva, dok 11-beta-HSD2 inaktivira kortizol nazad u kortizon u bubrezima i pankreasu.

Skoro svaka ćelija u našem telu sadrži receptore za kortizol, tako da kortizol može da ima mnogo različitih dejstava u zavisnosti od vrste ćelija na koje deluje. Ovi efekti kortizola uključuju kontrolu nivoa šećera u krvi, regulaciju metabolizma, imaju protivupalno (antiinflamatorno) dejstvo, utiču na formiranje pamćenja, kontrolišu ravnotežu soli i vode, utiču na krvni pritisak i pomažu razvoj fetusa. Kod mnogih vrsta kortizol je takođe odgovoran za pokretanje procesa uključenih u rađanje.

Koja je osnovna uloga kortizola u našem organizmu?

Skoro sva tkiva u našem telu, kao što je pomenuto, imaju glukokortikoidne receptore. Zbog toga, kortizol može da utiče na skoro svaki sistem organa u našem telu, uključujući:

  • Nervni sistem.
  • Imuni sistem.
  • Kardiovaskularni sistem.
  • Respiratorni sistem.
  • Reproduktivni sistemi (ženski i muški).
  • Mišićno-skeletni sistem.
  • Integumentarni sistem (koža, kosa, nokti, žlezde i nervi).

Tačnije, uloge kortizola u našem telu su sledeće:

  • Regulisanje odgovora našeg tela na stres. U vreme stresa, naše telo može da oslobodi kortizol nakon što otpusti svoje „bori se ili beži“ hormone, kao što je adrenalin, tako da i dalje ostajete u stanju pripravnosti. Pored toga, kortizol pokreće oslobađanje glukoze (šećera) iz jetre za brzo stvaranje energiju tokom stresa.
  • Regulisanje metabolizma. Kortizol pomaže u kontroli načina na koji naše telo koristi masti, proteine i ugljene hidrate za stvaranje energije.
  • Suzbijanje inflamacije. U kratkim naletima, kortizol može da poveća imunitet ograničavanjem i suzbijanjem inflamacije. Međutim, ako imate konstantno visok nivo kortizola, vaše telo se može naviknuti na previše kortizola u krvi, što može dovesti do inflamacije i slabljenja imunološkog sistema.
  • Regulisanje krvnog pritiska. Tačan način na koji kortizol reguliše krvni pritisak kod ljudi je nejasan. Međutim, povišeni nivoi kortizola mogu da izazovu visok krvni pritisak, a nivoi kortizola niži od normalnog mogu izazvati nizak krvni pritisak.
  • Povećanje i regulisanje šećera u krvi. U normalnim okolnostima, kortizol uravnotežuje efekat insulina, hormona koji proizvodi pankreas, za regulisanje šećera u krvi. Kortizol podiže šećer u krvi oslobađanjem uskladištene glukoze, dok insulin snižava šećer u krvi. Hronično visok nivo kortizola može dovesti do upornog visokog šećera u krvi (hiperglikemije), što može izazvati dijabetes tipa 2.
  • Pomaže u kontroli ciklusa spavanja i buđenja. U redovnim okolnostima, imate niže nivoe kortizola uveče kada odete na spavanje i maksimalne nivoe ujutru neposredno pre nego što se probudite. Ovo sugeriše da kortizol igra značajnu ulogu u pokretanju buđenja i da igra ulogu u cirkadijalnom ritmu našeg tela.
  • Povećava energiju kako bismo mogli da se nosimo sa stresom i vratimo u ravnotežu nakon toga.

Na osnovu prethodno navedenog je jasno da su optimalni nivoi kortizola neophodni za život i održavanje različitih telesnih funkcija. Ukoliko imate konstantno visok ili nizak nivo kortizola, to može da negativno utiče na vaše opšte zdravlje.

Kako stres utiče na kortizol?

Biološki gledano, postoji više različitih vrsta stresa, uključujući:

Akutni stres. Akutni stres se dešava kada ste u iznenadnoj opasnosti u kratkom vremenskom periodu. Na primer, jedva izbegavanje saobraćajne nesreće ili napad životinje su situacije koje izazivaju akutni stres.

Hronični stres. Hronični (dugoročni) stres se dešava kada doživljavate stalne situacije koje izazivaju frustraciju ili anksioznost. Na primer, težak ili frustrirajući posao ili hronična bolest mogu izazvati hronični stres.

Traumatski stres. Traumatski stres se dešava kada doživite događaj opasan po život koji izaziva strah i osećaj bespomoćnosti. Na primer, doživljavanje ekstremnog vremenskog događaja, kao što je tornado, ili iskustvo rata ili seksualnog napada može izazvati traumatski stres. U nekim slučajevima, ovi događaji mogu dovesti do posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Naše telo oslobađa kortizol kada doživimo bilo koju od ovih vrsta stresa.

Stres pokreće kombinaciju signala u telu i od hormona i od nerava. Ovi signali uzrokuju da vaše nadbubrežne žlezde oslobađaju hormone, uključujući adrenalin i kortizol. Rezultat je povećan broj otkucaja srca i energija kao deo odgovora bori se ili beži. To je način našeg tela da se pripremi za potencijalno opasne ili štetne situacije.

Kortizol takođe pomaže u ograničavanju svih funkcija koje nisu neophodne u situaciji borbe ili bekstva. Kada pretnja prođe, hormoni se vraćaju na svoje uobičajene nivoe, a telesne funkcije se vraćaju na tipične nivoe.

Međutim, kada ste pod stalnim stresom, ovaj odgovor se ne isključuje uvek.

Kako povišen kortizol utiče na naše zdravlje?

Dugotrajno izlaganje kortizolu i drugim hormonima stresa može negativno da utiče na skoro sve procese u našem telu i može da poremeti najvažnije funkcije našeg tela. Samim tim umereni do visoki nivoi kortizola mogu da dovedu do niza zdravstvenih problema kao što su:

  • Hronična bolest. Dugotrajno povećan kortizol može da poveća rizik od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, problema sa plućima, insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2, osteoporoze i drugih hroničnih bolesti.
  • Anksioznost i depresija.
  • Glavobolje.
  • Poteškoće sa pamćenjem i koncentracijom. Visoki nivoi kortizola mogu izazvati „maglu (mutno) u mozgu“ ili roblem sa fokusiranjem i nedostatak mentalne jasnoće.
  • Problemi sa varenjem (dijareja, povraćanje, usporava se varenje).
  • Nedostatak energije/problemi sa spavanjem. Visok nivo kortizola može da poveća osećaj umora. Pored toga, može da ometa hormone spavanja, utičući na kvalitet i dužinu sna.
  • Povećanje telesne težine, gojaznost. Kortizol može da poveća apetit i signalizira telu da promeni metabolizam kako bi uskladištio masti.
  • Oslabljen imuni system. Povećan kortizol može da oteža imunološkom sistemu da se bori protiv infekcija.
  • Kušingov sindrom. U retkim slučajevima, veoma visoki nivoi kortizola mogu dovesti do Kušingovog sindroma, retke, ali ozbiljne bolesti.

Povišen kortizol – uzroci i simptomi

Kortizol je važan za naše zdravlje, ali prevelika količina može da šteti našem telu i izazove različite neželjene simptome. Abnormalno visoki nivoi kortizola se nazivaju hiperkortizolizam, ili najčešće Kušingov sindrom (engl. Cushing’s Syndrome). Kratkoročne promene kortizola su potpuno normalne i svako će ponekad imati visok nivo kortizola. Međutim, ukoliko ovi nivoi ostanu visoki tokom dužeg vremenskog perioda, to obično ukazuje na osnovni problem, koji može da ima značajne negativne efekte na zdravlje.

Uzroci povišenog kortizola

Visok nivo kortizola može da bude posledica različitih problema, uključujući:

  • Visok nivo stresa: Stres uzrokuje da telo oslobađa širok spektar signala kroz hormone i nerve, što uključuje i kortizol. Poznato je kao odgovor na “borbu ili bekstvo” i u kratkim vremenskim okvirima (na primer, kada bežimo od predatora) pomaže našem preživljavanju. U takvim scenarijima, kada stresor nestane, nivoi kortizola će pasti. Međutim, u savremenom životu, ovi stresori možda neće nestati brzo i visoki nivoi kortizola mogu se nastaviti dugoročno.
  • Neželjeni efekti lekova: Određeni lekovi, kao što su kortikosteroidi, koji se često koriste za lečenje astme, artritisa ili određenih karcinoma i drugih stanja takođe mogu da izazovu povećanje nivoa kortizola. Na primer, neke studije primećuju vezu između oralnih kontraceptiva i nivoa kortizola u krvi. Do ovih neželjenih efekata najčešće dolazi kada se konzumiraju u velikoj dozi ili tokom dužeg vremenskog perioda. Kortikosteroidi koji se obično prepisuju uključuju: prednizon, kortizon, metilprednizolon, deksametazon. Važno je da razgovarate o svim neželjenim efektima uzimanja lekova sa lekarom pre nego što napravite bilo kakve promene. Pronalaženje prave doze i uzimanje kortikosteroida kako je propisano može pomoći u smanjenju rizika od razvoja visokog nivoa kortizola.

Važna napomena: Nikada ne bi trebalo da prestanete da uzimate steroidne lekove bez postepenog smanjivanja ili prethodnog razgovora sa lekarom. Naglo prestajanje može da izazove nizak nivo kortizola, što može da izazove nizak krvni pritisak ili šećer u krvi, komu i smrt.

  • Problemi sa hipofizom: Hipofiza se nalazi u dnu vašeg mozga. Ponekad je nazivaju „glavnom žlezdom“ jer ona nadgleda i pomaže u kontroli mnogih funkcija tela oslobađanjem hormona. Problemi sa hipofizom mogu da dovedu do toga da ona ne proizvodi hormone, ili ih previše proizvodi, uključujući ACTH, koji onda pokreće nadbubrežne žlezde da oslobađaju više kortizola. Stanja hipofize koja mogu izazvati visok nivo kortizola uključuju: hiperpituitarizam (preterano aktivna hipofiza), benigni tumori hipofize uključujući adenome, kancerozni tumori hipofize.
  • Tumori nadbubrežne žlezde ili prekomerni rast nadbubrežnog tkiva (hiperplazija): mogu dovesti do prekomerne proizvodnje kortizola. Nadbubrežne žlezde se nalaze iznad svakog bubrega. Tumori nadbubrežne žlezde mogu biti: benigni (nekancerozni) ili maligni (kancerogeni) i variraju u veličini. Obe vrste mogu lučiti visoke nivoe hormona, uključujući kortizol. Pored toga, ako je tumor dovoljno velik da vrši pritisak na obližnje organe, možda ćete primetiti bol ili osećaj punoće u stomaku.Tumori nadbubrežne žlezde su obično benigni i nalaze se kod otprilike 1 od 10 ljudi koji imaju slikovni test nadbubrežne žlezde. Maligni tumor nadbubrežne žlezde je mnogo ređi.
  • Ređe, tumori u drugim delovima tela kao što je karcinom malih ćelija pluća ili sitnoćelijski (mikrocelularni) karcinom pluća mogu izazvati povišen kortizol.

Simptomi povišenog kortizola

Visok nivo kortizola može izazvati različite simptome u našem telu. Simptomi se mogu razlikovati u zavisnosti od toga šta uzrokuje povećanje nivoa kortizola.

Opšti znaci i simptomi visokog nivoa kortizola tokom dužeg vremena uključuju:

  • stanja mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost i depresija
  • oslabljen imuni sistem
  • Kušingov sindrom, koji može izazvati:
  • povećanje telesne težine, uglavnom oko srednjeg dela i gornjeg dela leđa
  • masne naslage između lopatica
  • debljanje i zaokruživanje lica i stomaka
  • bubuljice
  • stanjivanje kože
  • lako stvaranje modrica ili ljubičaste strije na koži
  • zajapureno lice
  • usporeno zarastanje rana
  • slabost mišića
  • jak zamor
  • povećana žeđ
  • češće mokrenje
  • razdražljivost i promene raspoloženja
  • teškoće u koncentraciji
  • visok krvni pritisak
  • glavobolja
  • osteoporoza, povećan rizik od preloma i slabije kosti
  • dijabetes tipa 2
  • usporen rast kod dece
  • povećan rizik od krvnih ugrušaka.

Simptomi visokog kortizola kod žena

Za žene, hormoni igraju posebno ključnu ulogu u svakodnevnom životu, zdravlju i dobrostanju, što znači da hormonalni poremećaji mogu imati značajan uticaj. Povišen kortizol uključuje efekte i na druge hormone, uključujući nivoe estrogena koji mogu biti povećani u kombinaciji sa visokim kortizolom. Za žene u reproduktivnom dobu, visoki nivoi kortizola mogu da utiču na menstrualne cikluse i da dovedu do anovulacije, izostanka ili nerodovnih menstruacija, obilnijih menstruacija ili dužih menstrualnih ciklusa.

Pored ovih i redovnih simptoma, žene sa visokim nivoom kortizola mogu da imaju i sledeće:

  • Pojačani hormonalni simptomi kao što su noćno znojenje i promene raspoloženja.
  • Pojačana dlakavost, maljavost (hirzutizam).
  • Pojačana želja za slatkišima i drugom hranom koja može dovesti do gojenja.

Simptomi visokog kortizola kod muškaraca

Muškarci su jednako ranjivi na suočavanje sa visokim nivoima kortizola, kao i žene i takođe mogu patiti od svih prethodno navedenih redovnih simptoma povišenog kortizola. Međutim, pored ovoga, oni mogu imati i simptome koji su jedinstveni za njihov pol, uključujući:

Kako smanjiti nivo kortizola u krvi?

Kortizol je neophodan hormon koji, unutar normalnih nivoa, igra ključnu ulogu u regulisanju mnogih procesa u telu. Ovaj „hormon stresa“ takođe pomaže da se obezbedi dodatni podsticaj energije kada se pojave pretnje. Međutim, kada nivoi kortizola ostanu na nenormalno visokom nivou tokom dužeg perioda, to može da prouzrokuje značajnu štetu. Mozak i nadbubrežne žlezde mogu sami da regulišu kortizol. Kada stres nestane, telo će prestati da proizvodi kortizol i nivoi će se vratiti u normalu.Međutim, ljudi sa hroničnim stresom, određenim zdravstvenim stanjima ili koji uzimaju određene lekove mogu da imaju nivoe kortizola koji su viši nego obično. Zato je važno da učinite sve što možete da održite dobru ravnotežu hormona.

Na sreću, postoje saveti i koraci koje možete da preduzmete da biste upravljali visokim nivoima kortizola, koji uključuju:

1. Smanjenje stresa

Stres je okidač za proizvodnju kortizola, tako da smanjenje stresa takođe smanjuje kortizol u mnogim slučajevima. Ljudi koji žele da smanje nivo kortizola mogu da pokušaju:

  • Određivanje prioriteta: Da bi se smanjio stres, osoba može pokušati da izbegne stresore gde god je to moguće. Ljudi to mogu da urade tako što će razmišljati o stvarima u svom životu koje izazivaju stres i da li se one mogu izbeći ili su neizbežne. Za stresore koje možete izbeći, razmislite da li su oni prioriteti. Sve što nije prioritet može biti nešto čega se treba odreći.
  • Upravljanje nivoima stresa: Ovo uključuje učenje kako da se što bolje nosite sa stresom koji je neizbežan. Preduzimanje koraka za upravljanje stresom, od meditacije do jednostavnog izbegavanja stresora i upravljanja stresnim obrascima razmišljanja, može pomoći u smanjenju nivoa kortizola izazvanog visokim stresom.
  • Briga o mentalnom zdravlju: Kada je stres rezultat stanja mentalnog zdravlja[JV10] , kao što je anksioznost, onda tretman mentalnog zdravlja može da pomogne da se on smanji. Ljudi mogu da razgovaraju sa terapeutom kako bi naučili kako da identifikuju anksiozne misli i postepeno ih zamene uravnoteženijima.

2. Isprobavanje tehnika opuštanja

Ljudi koji doživljavaju stres takođe mogu da isprobaju različite tehnike opuštanja. To su prakse koje aktiviraju „relaksacijski odgovor“ za razliku od odgovora na stres. Ovo omogućava telu da prestane da proizvodi hormone stresa.

Neki primeri tehnika opuštanja koje treba isprobati uključuju:

  • Vežbe disanja. Kontrolisano disanje pomaže da stimuliše vaš parasimpatički nervni sistem, vaš sistem za „odmor i varenje“, koji pomaže u snižavanju nivoa kortizola.
  • vođena meditacija
  • meditacija u hodu
  • joga ili tai či
  • vizualizacija

3. Uravnotežena ishrana

Iako se u svakoj hrani može uživati u umerenim količinama, vodeći računa o hrani koju jedete može ublažiti simptome stresa i pomoći vam da bolje upravljate nivoima kortizola. Redovan unos visokog dodanog šećera može dovesti do povišenih nivoa kortizola. Zanimljivo je da ishrana bogata šećerom takođe može da potisne oslobađanje kortizola tokom stresnih događaja, što otežava vašem telu da se nosi sa stresnim situacijama. Jedna studija je otkrila da je ishrana sa visokim sadržajem šećera, rafinisanih žitarica i zasićenih masti dovela do značajno viših nivoa kortizola od ishrane bogate celim žitaricama, voćem, povrćem i polinezasićenim mastima.

Istraživanja su pokazala jaku vezu između zdravog mikrobioma creva (svih mikroba koji žive u crevima) i poboljšanog mentalnog zdravlja. Stoga, konzumiranje hrane koja podržava zdrava creva takođe može pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti i poboljšanju opšteg zdravlja.

Članak iz 2021. godine sugeriše da sledeći način ishrane može da pomogne da se smanji nivo stresa, čime se pomaže u održavanju stabilnog nivoa kortizola:

  • Dijetalna vlakna: uključiti u ishranu povrće, voće, pasulj, orašaste plodove, sočivo, semenke i integralne žitarice.
  • Cela zrna. Za razliku od rafinisanih žitarica, cela zrna su bogata polifenolima i vlaknima biljnog porekla, što može da podrži nivo stresa i zdravlje creva.
  • Celo voće i povrće sadrži mnogo antioksidanata i polifenolnih jedinjenja koja se bore protiv slobodnih radikala koji oštećuju ćelije i mogu pomoći u smanjenju nivoa kortizola.
  • Mahunarke i sočivo sa visokim sadržajem vlakana podržavaju zdrava creva i kontrolišu nivo šećera u krvi.
  • Zdrave masti. Ishrana bogata nezasićenim mastima i malo zasićenih masti povezana je sa boljim ukupnim zdravljem i mentalnim blagostanjem. Posebno, omega-3 masne kiseline su najbolje povezane sa zdravljem mozga i smanjenim stresom. Dobri izvori su masna riba, morski plodovi orasi i semenke. Ishrana na bazi biljaka (vegeterijanci, vegani) može da uključuje seme lana, čia seme, alge i morsko povrće.
  • Probiotici i prebiotici (Fermentisana i kultivisana hrana). Probiotici su prijateljske, simbiotske bakterije u hrani kao što su jogurt, kefir, kiseli kupus i kimči. Prebiotici, kao što su rastvorljiva vlakna, obezbeđuju hranu za ove bakterije. I probiotici i prebiotici su povezani sa boljim zdravljem creva i mentalnog zdravlja. Preporučuje se takođe i kombuha (gljiva), miso, tempeh i jabukovo sirće.
  • Tamna čokolada: Tamna čokolada sadrži mnogo flavonoida, koji mogu da ublaže stresnu reaktivnost nadbubrežnih žlezda, što rezultira manjim oslobađanjem kortizola.
  • Zeleni čaj sadrži katehine, druge polifenole i umirujuće jedinjenje poznato kao L-teanin, koje je povezano sa smanjenim stresom i povećanom mentalnom budnošću.
  • Voda. Dehidratacija može privremeno da poveća nivo kortizola, čineći vodu za piće tokom dana još važnijom.

Jedna druga studija iz 2019. godine pokazala je da povećanje unosa ugljenih hidrata u ishrani takođe može dovesti do snižavanja nivoa kortizola.

Hormon stresa kortizol 2

4. Izbegavanje, minimiziranje kofeina

Ljudi koji pokušavaju da smanje nivo kortizola treba da ograniče unos kofeina. Izbegavajte konzumiranje hrane i pića koja sadrže kofein oko 6 sati pre spavanja. Kofein može da ometa dobar san.

5. Dovoljno spavanja

Kvalitetan san: Redovano spavanja sa dovoljno kvalitetnog sna je ključno za pomoć vašem telu da upravlja nivoima kortizola. Samim tim davanje prioriteta spavanju može pomoći u smanjenju nivoa kortizola.

Loš noćni san ili duži nedostatak sna mogu da utiču na nivoe kortizola u krvotoku. Hronični problemi sa spavanjem, kao što su nesanica koja može biti rezultat mnogih stvari, uključujući stres i opstruktivnu apneju ili rad u noćnoj smeni, mogu da povećaju cirkulirajući kortizol, koji utiče na dnevne hormonske obrasce, nivoe energije i druge aspekte zdravlja. Takođe, pokazano je da oni koji rade u noćnim smenama mogu da imaju lošije zdravstvene rezultate (gojaznost, bolest srca, dijabetes tipa 2, pogoršano mentalno zdravlje), što su sve posledice povišenog kortizola.

Sa druge strane, adekvatan san i redovan raspored spavanja i buđenja mogu pomoći u smanjenju nivoa kortizola.

6. Održavanje dobre rutine odlaska na spavanje

Dobra rutina odlaska na spavanje može biti korisno sredstvo za duži i kvalitetniji san. Ona može da uključuje kombinaciju opuštajućih aktivnosti koje pomažu našem mozgu i telu da počnu da se opuštaju, kao što su:

  • Uspostavljanje dosledne rutine za spavanje (na primer: kupanje ili tuširanje, istezanje, čitanje knjige ili audio knjige, vođenje dnevnika, meditiranje).
  • Idite u krevet i budite se u isto vreme svakog dana. Redovan raspored spavanja je jedan od najefikasnijih načina za poboljšanje sna.
  • Vežbajte ranije tokom dana. Redovno vežbanje može da poboljša kvalitet sna, ali treba da se radi najmanje 2-3 sata pre spavanja.
  • Izbegavajte alcohol, pokazano je da može da utiče na kvalitet i trajanje sna.
  • Ograničite izlaganje jakom svetlu noću. Ljudi bi trebalo da steknu naviku da isključe sve ekrane (telefone, televizore, kompjutere) i opuste se pre odlaska u krevet. Otprilike 45–60 minuta pre spavanja, smanjite izlaganje jakom i plavom svetlu. Umesto da posegnete za telefonom u krevetu, pokušajte da čitate knjigu ili slušate podkast.
  • Idite u krevet u tihoj prostoriji. Ograničite ometanje pomoću belog šuma, čepića za uši i utišavanja telefona.
  • Dremajte: Rad u smenama skraćuje vaš san, dremanje može da smanji pospanost i spreči nedostatak sna. Međutim, dremanje može da pogorša kvalitet sna kod radnika koji ne rade u smenama.

7. Baviti se nekim hobijem

Hobiji mogu biti i opuštajući i nagrađujući, odvraćajući nečiji um od stresora i dajući mu nešto na šta da se fokusira. Na primer, jedna starija pilot studija o tretmanima zloupotrebe supstanci otkrila je da je baštovanstvo dovelo do smanjenja nivoa kortizola među veteranima. Takođe se pokazalo da baštovanstvo poboljšava kvalitet života više od konvencionalne radne terapije.

Drugi hobiji za oslobađanje od stresa mogu da uključuju:

  • crtanje ili slikanje
  • zanatstvo
  • kuvanje
  • kreativno pisanje
  • sviranje muzičkog instrumenta
  • slušanje muzike, plesanje

8. Smejanje i zabava

Teško je osećati se pod stresom kada se dobro provodite, tako da pronalaženje vremena za zabavu takođe može smanjiti nivo kortizola. Smeh ima mnoge terapeutske prednosti. On podstiče oslobađanje endorfina i potiskuje kortizol. Takođe, smeh može pomoći u smanjenju kortizola i povećanju serotonina (neurotransmiter i hormon u mozgu koji pomaže u regulisanju raspoloženja, “hormone sreće”) što je povezano sa boljim raspoloženjem i smanjenim stresom, nižim krvnim pritiskom i jačim imunološkim sistemom. Pored toga, na taj način možete poboljšati društvene odnose.

9. Redovno vežbanje

Biti fizički aktivan je korisno za zdravlje i može poboljšati raspoloženje osobe. Studije su pokazale da vežbanje može pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju kvaliteta sna, što može pomoći u smanjenju nivoa kortizola tokom vremena. Međutim, intenzivna vežba može da izazove povećanje nivoa kortizola, jer je to način na koji se telo nosi sa dodatnim stresom koji mu vežba stavlja. Kao rezultat toga, vežbanje sa malim ili umerenim intezitetom može biti dobra opcija za ljude sa visokim nivoom kortizola. Preporučuje se oko 150–200 minuta vežbi uglavnom niskog do umerenog intenziteta svake nedelje i ostavite sebi vremena za odmor između treninga. Najbolja vrsta i količina vežbanja zavisi od jedinstvenih fizičkih sposobnosti i uzrasta osobe, pa je preporučljivo da o tome konsultujete lekara.

10. Izgradnja i održavanje dobrih odnosa

Veze su značajan aspekt naših života. Napeti i nezdravi odnosi sa voljenim osobama ili saradnicima mogu da izazovu velik i čest stres i podignu nivo kortizola. Nasuprot, stabilni, dobri odnosi sa partnerima, prijateljima i porodicom mogu biti od vitalnog značaja kada je u pitanju srećan i ispunjen život i mogu pomoći osobi da prebrodi stresne periode.

11. Držanje kućnog ljubimca

Neke studije pokazuju da kućni ljubimac može da smanji nivo kortizola. Jedna skorašnja studija je merila nivoe kortizola kod 101 dece koja su bila podvrgnuta stres testovima. Deca su učestvovala zajedno sa roditeljem ili negovateljem i njihovim psima kućnim ljubimcima. Istraživači su ih podelili u više grupa: sa prisutnim psom, prisustvom roditelja ili sami. Deca su zatim u drugoj prostoriji radila testove kao u školi i dala uzorke pljuvačke. Rezultati su pokazali da prisustvo psa značajno ublažava porast percipiranog stresa kod dece u poređenju sa onima koji su bili sami ili sa roditeljem.

12. Prestanite da pušite

Postoje neki dokazi da pušenje može da utiče na nivo kortizola, kao i na kvalitet sna. Studija iz 2019. godine pokazala je da su učesnici koji su pušili imali viši nivo kortizola od učesnika koji nisu. Takođe su imali niži kontinuitet sna, što znači da su se češće budili.

13. Uzimanje suplemenata

Mnoge promene u načinu života mogu smanjiti nivoe kortizola. Međutim, ako ove promene nisu moguće ili ne dovode do očekivanog smanjenja nivoa, sledeći korak može biti razgovor sa lekarom o suplementima.

  • Omega 3 nezasićene masne kiseline. Riblje ulje je jedan od najboljih izvora omega-3 masnih kiselina, za koje se smatra da smanjuju kortizol. Mala studija iz 2019. godine pokazala je da uzimanje Omega-3 masnih kiselina smanjuje nivoe kortizola kod medicinskih sestara koje su mnogo radile na poslu. Učesnice su uzimali Omega-3 tokom 8 nedelja i prijavile poboljšanje emocionalne iscrpljenosti. Druga kohortna studija koja je uključivala 2.724 učesnika pokazala je da je visok nivo omega-3 u krvi povezan sa nižim nivoima inflamacije i kortizola.
  • Dodavanje više magnezijuma, bilo u obliku hrane bogate magnezijumom, vitaminskih suplemenata ili lokalne primene kao što su kupke sa solima magnezijuma.
  • Vitamin D . Neka skorašnja istraživanja su ukazala na to da suplementi vitamina D mogu da pomognu u snižavanju nivoa kortizola u krvi i urinu. Rezultati ovih istraživanja bi mogli da pomognu da se smanji riizik od kardiovaskularnih bolesti.
Hormon stresa kortizol 3
  • Uključivanje intravenozne vitaminske terapije za otklanjanje zamora nadbubrežne žlezde u vašu rutinu. Intravenozne infuzije su zgodan način za isporuku vitamina, minerala i drugih hranljivih materija direktno u vaš krvotok. Ova vrsta suplemenata pomaže vašem telu da se izleči dajući mu vitamine i minerale neophodne za popravku i restauraciju.
  • Ašvaganda jeadaptogena biljka koja potpomaže i povećava sposobnost organizma da se adaptira na različite stresne situacije.Dvostruko slepa studija iz 2019. godine takođe je otkrila da biljka ašvaganda smanjuje kortizol, posebno jutarnje nivoe kortizola. Međutim, važno je napomenuti da naučnici još uvek nisu sigurni u tome kako ašvaganda funkcioniše. Čini se da takođe utiče i na nivoe serotonina i GABA na sličan način kao i antidepresivi. Pored toga, postoji mogućnost da može izazvati povlačenje ako osoba prestane da ga koristi. Do sada, naučnici su takođe ustanovili da ašvaganda nije pogodna za one sa: autoimunim stanjem, poremećajem štitne žlezde, rakom prostate osetljivim na hormone. Ašvaganda takođe može da stupi u interakciju sa lekovima koji utiču na glukozu u krvi, krvni pritisak i štitnu žlezdu i nije prikladna tokom trudnoće ili dojenja.

14. Posetite svog lekara

Ukoliko verujete da osećate simptome visokog kortizola koji ne nestaju u kratkom periodu, ključno je da potražite pomoć. Zdravstveni radnik može da pomogne da se dijagnostikuje osnovni uzrok ovih simptoma i time pomogne u njihovom lečenju.

Snižen kortizol – uzroci i simptomi

Može li nizak nivo kortizola da negativno utiče na vaše zdravlje i dobrostanje? Prethodno je navedeno da je kortizol poznat kao hormon stresa pa se moglo pretpostaviti da je manje kortizola dobra stvar. Međutim, kortizol je u odgovarajućim količinama, kao što je već rečeno, neophodan za mnoge funkcije našeg tela: pomaže u regulisanju krvnog pritiska i šećera u krvi, u smanjenju upale i održavanju zdravog ciklusa spavanja. Normalni nivoi kortizola variraju u zavisnosti od doba dana. Na primer, ujutru normalni nivoi kortizola kreću se od oko 10 do 20 mikrograma po decilitru (mcg/dL) i oni se snižavaju kako se ide prema večeri kada ovi nivoi mogu pasti na oko 3 do 10 mcg/dL i najniži su oko ponoći. Nivoi koji su niži od ovog mogu biti opasni po zdravlje. Opasno nizak nivo kortizola bi bio niska jednocifrena očitavanja ili u suštini izostanak proizvodnje kortizola.

Koji su uzroci sniženog nivoa kortizola?

Nizak nivo kortizola, poznat i kao hipokortizolizam, može biti uzrokovan višestrukim problemima. Tokom dana i nedelja niskog nivoa kortizola, negativni efekti se mogu osetiti kao nuspojava ovih abnormalnih nivoa. Niži od normalnog nivoa kortizola smatra se insuficijencijom nadbubrežne žlezde.

Postoje dve vrste adrenalne insuficijencije: primarna i sekundarna.

Primarna insuficijencija nadbubrežne žlezde:

  • Adisonova bolest. Primarna adrenalna insuficijencija najčešće je uzrokovana autoimunom reakcijom u kojoj naš imuni sistem napada zdrave ćelije u nadbubrežnim žlezdama bez poznatog razloga. Ovo se zove Adisonova bolest i ona može da dovede do stanja opasnog po život poznatog kao akutna nadbubrežna kriza. Do ovog stanja može doći kada je telo dodatno pod stresom usled neke infekcije, povrede ili drugih vrsta traume kao što je operacija ili dehidratacija. Ovaj dodatni stres može da izazove glavobolju, slabost, visoku temperaturu i nizak krvni pritisak i ako se ne leči lekovima, može da dovede do šoka, a ponekad i smrti.
  • Nadbubrežne žlezde se takođe mogu oštetiti usled infekcije ili gubitka krvi u tkivima (krvarenje nadbubrežne žlezde). Sve ove situacije ograničavaju proizvodnju kortizola.

Sekundarna insuficijencija nadbubrežne žlezde:

  • Ukoliko imate neaktivnu hipofizu (hipopituitarizam) ili tumor hipofize, to može da ograniči proizvodnju ACTH. ACTH signalizira našim nadbubrežnim žlezdama da proizvode kortizol, tako da ograničeni ACTH dovodi do ograničene proizvodnje kortizola.
  • Takođe, možete da imate niže nivoe kortizola od normalnog nakon prestanka lečenja kortikosteroidnim lekovima, posebno ako prestanete da ih uzimate veoma brzo nakon dužeg perioda upotrebe.

Veruje se da “zamor”, iscrpljenje nadbubrežne žlezde može biti glavni krivac za nizak nivo kortizola. Iako se kortizol prirodno javlja kao esencijalni hormon povezan sa krvnim pritiskom, šećerom u krvi i ciklusima spavanja, kortizol takođe igra ulogu u regulisanju nivoa naše energije. Naša tela su dizajnirana da odgovore na preteće situacije reakcijom borbe ili bekstva koja se javlja zahvaljujući kortizolu. Ovo je bilo od suštinskog značaja za opstanak naše vrste i može nam dati nalet intenzivne energije i pojačana čula. Međutim, ovo može biti veoma opterećujuće za telo, ali pošto je obično rezervisano za izolovane trenutke opasnosti, može biti od velike pomoći. Kako su naši životi postali preopterećeniji i stresniji, taj odgovor na bekstvo ili borbu može postati preopterećen. To je ono što je poznato kao zamor nadbubrežne žlezde, koji je povezan sa niskim nivoom kortizola.

Hormon stresa kortizol 4

Simptomi niskog nivoa kortizola

Važno je razumeti simptome niskog nivoa kortizola da biste identifikovali problem, a zatim mogli da uradite nešto po tom pitanju.

Generalno nizak nivo kortizola može da izazove bilo koji od sledećih simptoma:

  • Umor i jutarnja tromost.
  • Nizak krvni pritisak (hipotenzija).
  • Nizak nivo glukoze u krvi (hipoglikemija).
  • Depresija.
  • Anksioznost.
  • Oslabljen imuni sistem i povećana podložnost infekcijama i bolestima.
  • Gubitak otpornosti u stresnim situacijama.
  • “Mutan” osećaj u glavi ili nedostatak fokusa sredinom dana.
  • Povećana želja za slanom ili slatkom hranom.

Kod osoba sa Adisonovom bolešu pored ovih mogu se javiti i simptomi koji uključuju:

  • Bol u stomaku.
  • Abnormalne menstrualne periode.
  • Gubitak apetita ili neobjašnjivi gubitak težine.
  • Dehidrataciju.
  • Razdražljivost.
  • Slabost mišića, posebno kod penjanja uz stepenice i češljanja kose.
  • Mučninu, povraćanje ili dijareju.
  • Mrlje tamne kože, zatamnjenje usana, desni i dlanova.

Simptomi niskog kortizola kod žena

Kao što većina žena može da potvrdi, hormoni igraju glavnu ulogu u velikom delu života žene, od zdravlja i dobrostanja do raspoloženja i psiholoških stanja. Samim tim, kada postoji hormonska neravnoteža, kao što je nizak nivo kortizola, simptomi mogu biti posebno ometajući za žene. Bez obzira da li ste u reproduktivnim godinama, kada menstrualni ciklusi mogu stalno da menjaju nivoe hormona ili ste u menopauzi , nizak nivo kortizola može da izazove čitav niz simptoma kod žena, kao što su:

  • Isprekidan san.
  • Abnormalni menstrualni periodi.
  • Gubitak libida.
  • Nove alergije.
  • Stalni osećaj hladnoće.
  • Neobjašnjivo povećanje telesne težine.

Simptomi niskog kortizola kod muškaraca

Kao i žene, i muškarci mogu jednako patiti od niskog nivoa kortizola. Mnoge od uobičajenih simptoma “zamora” nadbubrežne žlezde mogu da iskuse i muškarci. Pored opštih simptoma sniženog nivoa kortizola, muškarci mogu da osećaju i druge simptome koji su jedinstveni za njihov pol, kao što su:

  • Gubitak mišića.
  • Bolovi u zglobovima.
  • Osećaj nervoze ili jake anksioznosti.
  • Slabost ili „ostajanje bez energije“rano u toku dana.

Koji su efekti niskog nivoa kortizola

Kao što se vidi, nizak nivo kortizola može značajno da poremetiti vaš život. Iako malo stresa može biti dobro za nas, previše može izazvati zamor nadbubrežne žlezde i smanjenje nivoa kortizola što može direktno da utiče na ravnotežu vašeg tela i izazove fiziološke uticaje koji ga dodatno slabe.

Kada je potrebno testiranje na analizu kortizola?

Testiranje na analizu kortizol je potrebno uraditi ukoliko pokazujete simptome zdravstvenog stanja koje je posledica porasta ili pada nivoa kortizola. Odnosno, lekar može da preporuči testiranje nivoa kortizola ako postoji sumnja da ga telo proizvodi premalo ili previše. Testiranje kortizola takođe pomaže da se utvrdi da li nadbubrežne žlezde rade kako treba, odnosno, da li proizvode odgovarajuću količinu kortizola.

Meri se količina kortizola u svim telesnim tečnostima (krvi, pljuvački ili urinu).

Merenja kortizola se mogu koristiti za dijagnozu ili praćenje određenih zdravstvenih stanja i može pomoći u dijagnosticiranju ili isključivanju stanja koja uzrokuju abnormalne nivoe kortizola. Visok nivo kortizola, na primer, može da izazove različite simptome, kao što su povećanje telesne težine, glavobolja, razdražljivost i drugo. Međutim, u većini slučajeva ovi simptomi nisu specifični za povećan nivo kortizola. Moraćete da posetite lekara radi formalne dijagnoze, koja često zahteva test analize nivoa kortizola u krvi, pljuvački ili urinu.

Testiranje se koristi i za dijagnozu i praćenje zdravstvenih stanja koja utiču na zdravlje i funkciju nadbubrežne žlezde.

Priprema za analizu kortizol iz uzorka krvi

Koncentracije kortizola u serumu normalno pokazuju dve varijacije u toku jednog dana. Maksimum koncentracije obično se dostiže u ranim jutarnjim satima a potom, koncentracija opada tokom dana do nivoa u večernjim satima koji je otprilike upola manji od jutarnje koncentracije. Zbog toga je za interpretaciju rezultata neophodno znati vreme uzimanja uzorka seruma. Uzorak je venska krv. Potrebno je mirovati 20 do 30 minuta pre nego što izvadite krv za jutarnji kortizol.

Priprema za analizu nivoa kortizola u krvi obično uključuje sledeće korake:

  • Osoba će sedeti u stolici, a tehničar će im vezati gumenu traku oko nadlaktice tik iznad lakta. Ovo zaustavlja protok krvi i čini vene vidljivijim.
  • Tehničar će identifikovati venu i očistiti područje oko nje maramicom koja sadrži alkohol.
  • Tehničar će umetnuti iglu u otkrivenu venu.
  • Krv iz vene će putovati kroz iglu u jednu ili više malih epruveta za sakupljanje.
  • Tehničar će skinuti gumenu traku pre nego što ukloni iglu i izvrši pritisak na mesto.
  • Nakon otpuštanja pritiska, tehničar će često staviti mali lepljivi zavoj na to mesto.
  • Tehničar će zatim poslati krv u laboratoriju na obradu i pregled.

O čemu treba voditi računa prilikom tumačenja dobijenih rezultata testa analize nivoa kortizola

Kod zdrave osobe, kortizol raste i pada u različito doba dana. Obično je veći ujutro i niži noću osim ako osoba ne radi do kasno ili ima promene u smenama. Zbog toga je važno da pre testa obavestite svog lekara ako imate atipičan raspored spavanja.

Drugi događaji ili faktori koji mogu uticati na nivoe kortizola uključuju:

  • Vežbanje. Od vas može biti zatraženo da se uzdržite od intenzivnog vežbanja tokom dana koji prethodi testu.
  • Hipotireoza.
  • Infekcija, povreda ili bolest.
  • Lekovi kao što su hidrokortizon, prednizon ili pilule za kontrolu rađanja. Ukoliko ste pod određenom terapijom, lekar će možda sugerisati da privremeno prestanete da uzimate određene lekove koji mogu da ometaju dobijanje tačnih rezultata testa.
  • Gojaznost.
  • Trudnoća.
  • Fizički ili emocionalni stres.

Za testiranje putem pljuvačke, potrebno je pre testiranja isprati usta. Takođe, medicinsko osoblje koje uzima uzorak može zamoliti pacijenta da pre davanja uzorka žvaće žvakaću gumu, kako bi se stimulisala proizvodnja pljuvačke.

Testiranje kortizola u urinu obično zahteva 24-časovni uzorak urina.

Prolaktin i kortizol

Prolaktin (PRL) ima više od tri stotine različitih bioloških funkcija i dobro je poznat po svojim materinskim funkcijama. Čak i naziv ovog hormona potiče od njegove sposobnosti da stimuliše laktaciju kao odgovor na bebin stimulans sisanja. Međutim, uloga ovog hormona u odgovorima na stres nije bez značaja, zbog čega se često naziva hormonom stresa. Stres doprinosi mnogim poremećajima, posebno neuropsihijatrijskim poremećajima. Smatra se da PRL ima ulogu kod poremećaja povezanih sa stresom i da disregulacija PRL može da bude uzrok takvih poremećaja. Kako i kortizol i PRL spadaju u hormone stresa primećeno je da postoji interakcija između njih. Tako je kod pacijenata sa Kušingovim sindromom koji karakteriše visok nivo kortizola primećen i povišen nivo PRL.

Takođe, ustanovljeno je da interakcija kortizola i prolaktina doprinosi kliničkom izražavanju rane psihoze.

Jedna skorašnja studija pokazala je da povišena sekrecija kortizola i PRL kod neplodnih žena narušava menstrualni ciklus smanjenjem preovulacionog pika luteinizirajućeg hormona i nivoa estradiola i postovulatornog estradiola koji utiču na rast endometrijuma, i posledično smanjuju šanse za začeće. Rezultati ove studije ukazuju na to da su poremećaji ovulacije koji su uzrok ženske neplodnosti rezultat, između ostalog, interakcije između hormona osovine hipotalamus–hipofiza–gonada (engl. hypothalamic–pituitary–gonadal axis, HPG). Pored toga, pokazano je da hormoni koji su uključeni u stres kao što su kortizol i PRL utiču na HPG osovinu. Kako u toku stresne reakcije, pored ostalih pojava, dolazi do pojačanog lučenja kortizola i prolaktina njihova interakcija sa HPG osovinom mogla bi da bude objašnjenje za zapažene poremećaje ovulacije i žensku neplodnost.

Kako je regulisan nivo kortizola u našem telu?

Naše telo ima razrađen sistem za regulisanje nivoa kortizola. Oslobađanje kortizola je pod kontrolom osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HPA).

Hormon stresa kortizol 5

Kada nivoi kortizola u krvi padnu, hipotalamus (paraventrikularno jezgro (PVN) hipotalamusa) oslobađa kortikotropin-oslobađajući hormon (engl. corticotropin-releasing hormone, CRH), koji deluje na prednju hipofizu i usmerava je da proizvodi i oslobađa adrenokortikotropni hormon (engl. adrenocorticotropic hormone, ACTH). ACTH zatim putuje kroz krvotok do korteksa nadbubrežnih žlezda gde se vezuje za receptore na površini nadbubrežnih ćelija i stimuliše nadbubrežne žlezde da proizvode i oslobađaju kortizol koji potom utiče na rad i funkcionisanje različitih organe u našem telu.

Kroz mehanizam negativne povratne sprege, povećana količina kortizola inhibira oslobađanje i ACTH i CRH. Naime, kortizol, kada se jednom oslobodi, daje negativne povratne informacije hipotalamusu i hipofizi kako bi regulisao sopstvenu proizvodnju.

Koncentracija ACTH se povećava kada je kortizol nizak i opada kada je kortizol visok. Istovremeno određivanje koncentracija ACTH i kortizola može pomoći u diferencijaciji poremaćaja u radu hipofize i/ili nadbubrežnih žlezda jer se nivo ACTH normalno menja u suprotnom smeru od nivoa kortizola. Povišene vrednosti kortizola uzrokuju da hipofiza smanjuje proizvodnju i sekreciju ACTH, što usporava stvaranje kortizola u nadbubrežnim žlezdama.

HPA osa prati cirkadijalni ritam. Dakle, nivo kortizola će biti visok ujutru i nizak noću. Jutarnji nivo kortizola dostiže svoje najviše koncentracije 30 do 45 minuta nakon buđenja, zatim postepeno opada u toku dana i dostiže svoje najniže koncentracije kasno uveče između 24h i 04h. Jutarnji kortizol može da bude i 10 puta veći od večernjih vrednosti.

Da biste imali optimalne nivoe kortizola u vašem telu, hipotalamus, hipofiza i nadbubrežne žlezde moraju da pravilno funkcionišu.

Šta je salivarni kortizol?

Salivarni kortizol je realan indikator aktivnog slobodnog oblika kortizola u krvnoj plazmi, koji prati ritam serumskog ili kortizola iz plazme, u zavisnosti od doba dana. Testiranje salive (pljuvačke) je laka, neinvazivna opcija za merenje nivoa nevezanog, biološki aktivnog hormona, koja odražava koncentraciju nevezanog kortizola u krvi (usled nedovoljnih količina albumina i transkortina u salivi).

Biološki aktivna forma kortizola u pljuvački je oblik koji je aktivan, za razliku od hormona u serumu koji je uglavnom vezan za protein i u neaktivnom je obliku. Ovaj nevezani kortizol je biološki aktivan oblik cirkulišućeg hormona, a njegova koncentracija je nezavisna od promena koncentracije transportnog proteina.

Četiri uzorka salive merena tokom dana daju uvid u prirodni cirkadijalni dnevni ritam kortizola i pomažu kliničarima da se bave specifičnim dnevnim stresovima.

Kada se radi analiza kortizola iz uzorka pljuvačke?

Smatra se da su nivoi kortizola u pljuvački u korelaciji sa nivoima slobodnog kortizola u plazmi i serumu. U skladu sa tim ovaj test bi mogao da se koristi kao početni dijagnostički test za Kušingov sindrom za koji je karakterističan povišen nivo kortizola. Uzorak pljuvačke prikupljen noću se analizira da bi se utvrdilo da li je vaš nivo kortizola visok. Nivo kortizola raste i pada tokom dana i značajno pada noću kod ljudi bez Kušingovog sindroma. Visok nivo kortizola noću bi ukazivao na to da možda imate Kušingov sindrom. Studije pokazuju da je ovaj test oko 90% tačan u dijagnostici Kušingovog sindroma.

Sa druge strane, pošto bi nivoi kortizola trebalo da budu visoki ujutru kod zdravih osoba, test pljuvačke na kortizol (salivarni test) mogao bi da bude i jedan od početnih dijagnostičkih testova za Adisonovu bolest (nizak nivo kortizola). Ukoliko bi provera ranih jutarnjih nivoa kortizola u pljuvački pokazala nizak nivo onda bi ovaj rezultat ukazivao na to da možda imate Adisonovu bolest.

Vaš lekar će vam dati komplet (štapić i epruveta za skladištenje, salivete) i reći u koje vreme da obavite sakupljanje pljuvačke. Najverovatnije ćete to učiniti uveče pre nego što odete u krevet. To je zato što su nivoi kortizola najniži između 23 h i ponoći. Visok nivo kortizola blizu ponoći može da signalizira na neki poremećaj. Takođe, obično će vam biti rečeno da ne jedete, pijete, pušite ili perete zube 15-30 minuta pre testa.

Detaljno uputstvo za pravilno sakupljanje uzorka salive možete naći na https://www.beo-lab.rs/priprema-za-analize/sakupljanje-uzoraka-salive/  

Procedura je jednostavna i obuhvata sledeće korake:

  1. 0-15 minuta pre uzorkovanja salive (pljuvačke) pacijent ne treba da uzima hranu i piće, niti da puši. U tom periodu kontaminanti nestaju iz usne dublje gutanjem.
  2. Sakupljanje salive se vrši u predhodno obeleženim epruvetama za uzorkovanje (salivetama), redom brojevima, kako se sakupljaju uzorci (1, 2 …).
  3. Kada je pacijent spreman da počne sa prikupljanjem salive, ispere usta vodom za piće i ispljune je. Ne treba kašljati jer uzorak posle kašljanja nije validan za rezultat.
  4. Pacijent popunjava salivetu sa pljuvačkom (do 2 mL). Ukoliko se pojavi pena prilikom sakupljanja treba je razbiti lupkanjem dna epruvete.
  5. Uzorci koji nemaju dovoljno pljuvačke ne mogu da se analiziraju!
  6. Po završenom sakupljanju uzorka, saliveta se dobro zatvori i vrati u kesicu.
  7. Uzorke salive je potrebno zamrznuti ukoliko se ne donose odmah u laboratoriju.

Testovi kortizola dostupni u Beo-lab laboratorijama

U BeoLab laboratorijama je dostupan čitav niz panela i pojedinačnih skrining testova i analiza koji mogu da pomognu u određivanju nivoa kortizola u krvi, pljuvački i urinu.

Određivanje nivoa kortizola u krvi:

U serumu merimo količinu hormona (ukupnu) od koje je velika porcija u neaktivnom obliku jer je vezana za transportne proteine.

Hormon stresa kortizol 6

Kortizol

Uzorak je venska krv.

Priprema za analizu: Potrebno je mirovati 20 do 30 minuta pre nego što izvadite krv za jutarnji kortizol.

Koncentracije kortizola u serumu normalno pokazuju dve varijacije u toku jednog dana. Maksimum koncentracije obično se dostiže u ranim jutarnjim satima a potom, koncentracija opada tokom dana do nivoa u večernjim satima koji je otprilike upola manji od jutarnje koncentracije. Zbog toga je za interpretaciju rezultata neophodno znati vreme uzimanja uzorka seruma. Detaljnije o ovom testu (zašto i kod koga se radi, o pripremi uzorka i tumačenje dobijenih rezultata, kao i cenu testa) možete pogledati na https://www.beo-lab.rs/analiza/kortizol/

Salivarni kortizol

Salivarni kortizol – Adrenocortex test DHEA

U Beo-lab laboratorijama možete uraditi određivanje kortizola iz uzorka salive (pljuvačke). Adrenokorteks Stres Profil test (ASP) pruža procenu osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezde (HPA) koristeći pažljivo tempirane uzorke pljuvačke hormona kortizola i DHEA.

Kada se radi navedena analiza?

Simptomi disfunkcije HPA osovine mogu biti nejasni i veoma varijabilni, ali mogu da uključuju:

  • Umor
  • Nesanicu
  • Povećanje telesne težine
  • Depresiju
  • Gastrointestinalne tegobe
  • Hronični bol

Svakodnevni stres, hronični bol, poremećaj regulacije šećera u krvi, loše psihološko stanje mogu promeniti HPA osovinu.

Neravnoteža u hormonima nadbubrežne žlezde može imati širok spektar negativnih posledica koje mogu negativno uticati na ukupan kvalitet života pacijenta.

Disfunkcija HPA osovine je povezana sa mnogim stanjima uključujući hipertenziju, kardiovaskularne bolesti, gastrointestinalnu i imunološku disregulaciju, dijabetes i metabolički sindrom, depresiju, hronični umor, bol, neurodegenerativne bolesti i kognitivni pad.

Za potrebe testa primenjuje se protokol uzorkovanja salive (pljuvačke) koji je jednostavan i omogućava često i jednostavno uzorkovanje bez stresa. Za test pacijent dobija posebne bočice za sakupljanje salive koje se nazivaju salivete, kao i Uputstvo za pravilno sakupljanje uzorka salive.

Test adrenalnog stresa (salivarni kortizol -dva ili 4 uzorkovanja)

Određivanje nivoa kortizola u urinu:

Hormon stresa kortizol 7

Kortizol – 24h urin i Free Kortizol -24h urin

Za sve informacije u vezi sa analizama pomenutim u prethodno navedenom tekstu, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošaljite na mail office@beo-lab.rs

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Literatura

https://my.clevelandclinic.org/health/articles/22187-cortisol

https://my.clevelandclinic.org/health/diagnostics/22417-cortisol-test

https://my.clevelandclinic.org/health/articles/23151-adrenocorticotropic-hormone-acth

https://www.yourhormones.info/hormones/cortisol

https://www.webmd.com/a-to-z-guides/what-is-cortisol

https://www.webmd.com/a-to-z-guides/cortisol-test

https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body

https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body

https://www.healthline.com/health/high-cortisol-symptoms

https://www.healthline.com/health/dexamethasone-suppression-test

https://www.healthline.com/nutrition/ways-to-lower-cortisol

https://www.healthline.com/health/cortisol-level

https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body

https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body

https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body

https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body

Thau L, Gandhi J, Sharma S. Physiology, Cortisol [Updated 6 Sept 2021]. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK538239/

Naidoo U. Eat to Beat Stress. Am J Lifestyle Med. (2020) Dec 8;15(1):39-42. doi: 10.1177/1559827620973936. PMID: 33456419; PMCID: PMC7781050. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7781050/

Wdowiak A, Raczkiewicz D, Janczyk P, Bojar I, Makara-Studzińska M, Wdowiak-Filip A. Interactions of Cortisol and Prolactin with Other Selected Menstrual Cycle Hormones Affecting the Chances of Conception in Infertile Women. Int J Environ Res Public Health. 2020 Oct 16;17(20):7537. doi: 10.3390/ijerph17207537. PMID: 33081268; PMCID: PMC7588978. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7588978/

Soltani H, Keim NL, Laugero KD. Increasing Dietary Carbohydrate as Part of a Healthy Whole Food Diet Intervention Dampens Eight Week Changes in Salivary Cortisol and Cortisol Responsiveness. Nutrients. (2019); 11(11):2563. https://doi.org/10.3390/nu11112563

Labad J.The role of cortisol and prolactin in the pathogenesis and clinical expression of psychotic disorders. Psychoneuroendocrinology, (2019); 102, 24-36,ISSN 0306-4530. https://doi.org/10.1016/j.psyneuen.2018.11.028

Lopresti AL, Smith SJ, Malvi H, Kodgule R. An investigation into the stress-relieving and pharmacological actions of an ashwagandha (Withania somnifera) extract: A randomized, double-blind, placebo-controlled study. Medicine (Baltimore). (2019) Sep;98(37):e17186. doi: 10.1097/MD.0000000000017186. PMID: 31517876; PMCID: PMC6750292.

https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body

Carisha S. Thesing, Mariska Bot, Yuri Milaneschi, Erik J. Giltay, Brenda W.J.H. Penninx. Omega-3 polyunsaturated fatty acid levels and dysregulations in biological stress systems. Psychoneuroendocrinology (2018) 97, 206-215, ISSN 0306-4530,

https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body

Kertes DA, Liu J, Hall NJ, Hadad NA, Wynne CDL, Bhatt SS. Effect of Pet Dogs on Children’s Perceived Stress and Cortisol Stress Response. Soc Dev. 2017 May;26(2):382-401. doi: 10.1111/sode.12203. Epub 2016 Jul 28. PMID: 28439150; PMCID: PMC5400290. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5400290/

Al-Dujaili EAS, et al. (2016). Effect of vitamin d supplementation on cardiovascular disease risk factors and exercise performance in healthy participants: a randomized placebo-controlled preliminary study. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4973406/

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Facebook
LinkedIn
Podeli na mrežama:
Facebook
LinkedIn

Najnovije objave

Preventivni paneli

Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja

Poruči analize onlajn i ostvari popust od 10%

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice