Call Centar: +381 11 3622888
Pretraga
Close this search box.
kortizol - hormon stresa analiza

Kako izmeriti nivo kortizola – hormona stresa, pri buđenju?

Stres, bilo da je fizički, emotivan ili mentalni, deluje na nadbubrežnu žlezdu i rezultat tog dejstva jeste oslobađanje kortizola u cirkulaciju.

Svaki put kad je naše telo pod stresom, kortizol se oslobađa u krvotok.

Ovaj hormon ima značajnu ulogu u procesu upale, učestvuje u regulisanju metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina i u različitoj meri deluje na brojne sisteme organa u telu čoveka.

Šta je kortizol?

Kortizol je steroidni hormon, iz grupe glukokortikoidnih hormona. Ukoliko se koristi kao lek, poznat je kao hidrokortizon. Najvažniji fiziološki efekat kortizola je povećanje nivoa glukoze u krvi (povećanje glukoneogeneze, katabolična aktivnost), a osim toga ima i antiinflamatornu i imunosupresivnu ulogu (zajedno sa adrenalinom pomaže telu da upravlja fizičkim i emocionalnim stresom).

Kada se probudite ili se suočite sa stresnim događajem-hipofiza reaguje tako što šalje signal nadbubrežnim žlezdama čime se pokreće alarmni sistem u telu. Kombinacijom nervnih i hormonalnih signala, ovaj sistem šalje signal žlezdama kore nadbubrega da krenu sa oslobađanjem hormona poput adrenalina i kortizola.

Adrenalin povećava broj otkucaja srca, podiže krvni pritisak i povećava zalihe energije. Kortizol, primarni hormon stresa, povećava koncentraciju šećera (glukozu) u krvi i poboljšava njenu iskoristljivost u mozgu (izoštrava kognitivnu funkciju i fokusiranost). Na taj način, adrenalin i kortizol pripremaju telo da bude u stanju pripravnosti i omogućavaju brzu i snažniju reakciju na stresnu situaciju.

Važno je napomenuti da, iako su adrenalin i kortizol korisni u akutnim stresnim situacijama, hronični stres može imati nepovoljne efekte na zdravlje.

Uloga kortizola u organizmu

Među važnim ulogama kortizola ubrajaju se:

Odlaganje glikogena u jetri: Kortizol podstiče pretvaranje glukoze u glikogen i njegovo skladištenje u jetri. Ovo pomaže održavanju nivoa glukoze u krvi, sprečavajući hipoglikemiju (nizak šećer u krvi)

Regulacija glukoneogeneze: Kortizol podstiče proces glukoneogeneze, što znači da telo stvara novu glukozu iz drugih izvora, kao što su aminokiseline. To takođe pomaže u održavanju nivoa glukoze u krvi.

Uticaj na metabolizam koštanog tkiva: Kortizol može imati negativan uticaj na koštano tkivo dugoročno. Visok nivo kortizola može smanjiti gustoću kostiju i povećati rizik od osteoporoze.

Uticaj na mišićnu aktivnost: Takođe, kortizol u visokim koncentracijama negativno utiče na mišićnu masu i mišićnu funkciju. Visok nivo kortizola povećava razgradnju mišićnog tkiva (katabolizam), a smanjuje sintezu proteina u mišićima što može dovesti do smanjenja mišićne mase, snage i funkcionalnosti mišića.

Uloga u imunološkom sistemu: Kortizol ima kompleksnu ulogu u imunološkom sistemu. U nekim situacijama, kortizol može delovati imunosupresivno, suzbijajući imunološki odgovor tako što smanjuje aktivnost imunološkog sistema, suzbijajući proliferaciju limfocita, smanjujući proizvodnju citokina i inhibirarajući upalne procese.Međutim, u drugim situacijama, kortizol može imati protivupalni učinak i pomoći u regulaciji imunološke ravnoteže tako što smanjuje upalne procese, inhibira otpuštanje upalnih medijatora, suzbija aktivnost imunoloških ćelija.

Danas je poznato da svakodnevni problemi izazivaju stres, zbog čega nadbubrežna žlezda luči još više ovog moćnog hormona stresa, koji je uzrok hroničnog umora, gojaznosti, depresije, oslabljenog pamćenja i srčanih bolesti.

Svakodnevni stres, hronični bol, poremećaj regulacije šećera u krvi, loše psihološko stanje mogu imati negativan uticaj na funkciju, i samim tim, promeniti HPA osovinu (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda).

Neravnoteža u hormonima nadbubrežne žlezde može imati širok spektar negativnih posledica koje mogu negativno uticati na ukupan kvalitet života pacijenta.Svaki stres zahteva od organizma prilagođavanje novonastaloj situaciji.

Kako izmeriti nivo kortizola - hormona stresa, pri buđenju? 1

Dnevno – noćni (cirkadijalni) ritam kortizola

Za većinu populacije su tipične varijacije nivoa kortizola u zavisnosti od doba dana. Jutarnji nivo hormona stresa, kortizola, dostiže svoje najviše koncentracije 30 do 45 minuta nakon buđenja, zatim postepeno opada u toku dana i dostiže svoje najniže koncentracije u kasnijim noćnim časovima, između 24h i 04h.

Nivo jutarnjeg kortizola može dostići i do 10 puta veće vrednosti od večernjih vrednosti.

Ovaj ritam kortizola igra važnu ulogu u regulisanju brojnih bioloških procesa. Kortizol je uključen u regulaciju metabolizma, upalne procese, imunološki odgovor i održavanje organizma budnim. Jutarnji porast kortizola pomaže pri podizanju nivoa energije i pripremi tela za aktivnost tokom dana. Kasnije tokom dana, smanjenje nivoa kortizola dopušta telu da se opusti i pripremi za spavanje.

Cirkadijalni ritam kortizola može biti narušen u nekim stanjima. Na primer, kod osoba koje rade noćne smene ili koje imaju poremećaj spavanja, može se primetiti poremećaj u ritmu kortizola. Takođe, hronični stres kao bolest modernog doba, može dovesti do povišene koncentracije kortizola ili izmenjenog ritma izlučivanja.

Većina steroidnih hormona, samim tim i kortizol, se mogu određivati jednostavno i iz uzorka salive (pljuvačke). Testiranje salive je laka, neinvazivna opcija za merenje nivoa nevezanog, biološki aktivnog hormona.

Visok kortizol simptomi

Kada su nivoi kortizola stalno povišeni, to može dovesti do niza simptoma i zdravstvenih problema.

Neki uobičajeni efekti visokog nivoa kortizola uključuju:

  • Povećanje telesne težine: Kortizol može doprineti povećanju telesne težine, posebno u predelu stomaka, jer može povećati apetit i podstaći skladištenje masti.
  • Oslabljena imunološka funkcija: Produženi porast kortizola može potisnuti imuni sistem, čineći pojedince podložnijim infekcijama i odlažući proces zarastanja.
  • Povišen krvni pritisak: Kortizol može uticati na regulaciju krvnog pritiska, što dovodi do povećanog rizika od hipertenzije i kardiovaskularnih problema.
  • Oštećena kognitivna funkcija: Visoki nivoi kortizola su povezani sa problemima pamćenja, teškoćama u koncentraciji i oštećenim kognitivnim performansama.
  • Poremećaji raspoloženja: Kortizol može uticati na raspoloženje i emocije, a prekomerni nivoi mogu doprineti anksioznosti, razdražljivosti i depresiji.
  • Poremećaji spavanja: Povišen kortizol može poremetiti ciklus spavanja i buđenja, što dovodi do nesanice.
  • Narušeno zdravlje kostiju: Produžena izloženost visokim nivoima kortizola može doprineti smanjenju gustine kostiju i povećati rizik od osteoporoze.
  • Neredovne menstruacije i pojačanu maljavost lica (kod osoba ženskog pola)

Važno je napomenuti da visoki nivoi kortizola mogu biti uzrokovani različitim faktorima, uključujući hronični stres, određena medicinska stanja (kao što su Cushingov sindrom ili poremećaji nadbubrežne žlezde) ili upotreba kortikosteroidnih lekova.

Kortizol i ACTH

Kortizol i ACTH imaju simbiotski odnos u telu, jer zajedno rade na održavanju odgovora tela na stres i regulisanju različitih fizioloških procesa.

ACTH stimuliše proizvodnju kortizola: ACTH, koga oslobađa hipofiza, stimuliše proizvodnju i oslobađanje kortizola iz nadbubrežnih žlezda. Kada telo bude izloženo stresu, bilo da je fizički ili psihički, hipotalamus oslobađa hormon koji oslobađa kortikotropin (CRH), koji zatim signalizira hipofizi da oslobodi ACTH. ACTH putuje kroz krvotok do nadbubrežnih žlezda, gde se vezuje za receptore na površini nadbubrežnih ćelija, i na taj način pokreće sintezu i lučenje kortizola.

Negativna povratna informacija kortizola na ACTH: Kortizol, kada se jednom oslobodi, daje negativne povratne informacije hipotalamusu i hipofizi kako bi regulisao sopstvenu proizvodnju. Kako nivo kortizola raste u krvi, on inhibira oslobađanje CRH iz hipotalamusa i smanjuje proizvodnju i oslobađanje ACTH iz hipofize. Ova povratna sprega pomaže u održavanju nivoa kortizola u normalnom opsegu.

Sinergistički odgovor na stres: U stresnim situacijama, ACTH i kortizol rade zajedno kako bi odgovorili na stres. ACTH stimuliše proizvodnju kortizola, koji zatim deluje na različita tkiva i organe kako bi povećao dostupnost energije, poboljšao kardiovaskularnu funkciju i reguliše imune odgovore. Kortizol pomaže telu da mobiliše zalihe energije, poveća nivo glukoze u krvi i reguliše upalu, dok ACTH obezbeđuje adekvatnu proizvodnju i oslobađanje kortizola.

Koordinacija dnevnog ritma: Kortizol i ACTH takođe usklađuju svoje dnevne ritmove. Nivoi kortizola prate cirkadijalni obrazac, sa vrhuncem ujutru i nižim nivoom uveče. Ovaj dnevni ritam reguliše osovina hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HPA),  u kojoj je oslobađanje ACTH deo kaskade koja pokreće proizvodnju kortizola. Dnevni ritam pomaže u regulisanju ciklusa spavanja i buđenja, pri čemu nivoi kortizola promovišu budnost tokom dana, a niži nivoi pomažu u pripremi za san.

Normalno, koncentracija ACTH se povećava kada je kortizol nizak i opada kada je kortizol visok. Istovremeno određivanje koncentracija ACTH i kortizola može pomoći u diferencijaciji poremaćaja u radu hipofize i/ili nadbubrežnih žlezda jer se nivo ACTH normalno menja u suprotnom smeru od nivoa kortizola. Povišene vrednosti kortizola uzrokuju da hipofiza smanjuje proizvodnju i sekreciju ACTH, što usporava stvaranje kortizola u nadbubrežnim žlezdama.

Dugotrajna aktivacija sistema kao odgovora na stres i preterano izlaganje kortizolu i drugim hormonima stresa može poremetiti skoro sve procese u organizmu, što može dovesti do povećanog rizika za razvoj mnogih, drugih zdravstvenih problema.

Salivarni kortizol (kortizol iz pljuvačke)

Saliva je tečnost koju luče i izlučuju pljuvačne žlezde u ustima. Salivu čini u najvećem procentu voda ( 99,5% , zatim elektroliti, sluz, bela krvna zrnca (leukociti), epitelne ćelije (iz kojih se može izlučiti DNK), enzime značajne za varenje, antimikrobne agense kao što su sekretorni IgA i lizozimi.

Određivanje salivarnog kortizola postalo je veoma popularno ranih 80-tih godina prošlog veka. Salivarni kortizol je mera aktivnog slobodnog kortizola koji prati ritam serumskog ili kortizola iz plazme, u zavisnosti od doba dana.

Salivarni kortizol je realan indikator slobodnog oblika kortizola u krvnoj plazmi. Nevezani kortizol je biološki aktivan oblik cirkulišućeg hormona, a njegova koncentracija je nezavisna od promena koncentracije transportnog proteina.

Napomena: Merenja kortizola u noćnim uzorcima salive je posebno korisno kod dece, psihijatrijskih pacijenata kao i kod osoba izloženim različitim faktorima stresa koji mogu uticati na adrenalni korteks izazivajući povećanje koncentracije adrenalnih steroida.

Salivarni kortizol i prednost njegovog određivanja

Testiranje kortizola u uzorku pljuvačke ima svojih prednosti:

  • Koristi se za procenu reakcije organizma na stres.
  • Pruža uvid u nivoe stresa i može otkriti hronični stres.
  • Procenjuje dnevni ritam kortizola, što ukazuje na prirodne obrasce lučenja kortizola.
  • Pomaže u proceni funkcionisanja hipotalamus-hipofizno-nadbubrežne (HPA) ose.
  • Uzorkovanje pljuvačke za kortizol je zgodno, neinvazivno i lako se prikuplja.
  • Koristan je za praćenje efikasnosti lečenja i vođenje prilagođavanja stanja povezanih sa kortizolom.

Testiranje kortizola u pljuvački je dragocen laboratorijski alat u oblasti istraživanja, posebno u psihologiji i studijama u vezi sa stresom.

Protokoli uzorkovanja salive su jednostavni i omogućavaju često i jednostavno uzorkovanje.

  • Posebna pogodnost je ta što se saliva može uzorkovati u vremenskim intervalima kada se obavljaju uobičajne životne aktivnosti i na taj način se dobija realan, pouzdan uzorak (Ovo posebno važi za uzorkovanje u ponoć jer se organizam tada umiruje pa je ponoć pogodno doba dana za uzorkovanje salive za praćenje nivoa kortizola bez stresa).
  • Testiranje iz uzorka salive je naročito pogodno za decu i odrasle koji imaju strah od uboda iglom.
  • Koncentracija kortizola u salivi odražava koncentraciju nevezanog kortizola u krvi (usled nedovoljnih količina albumina i transkortina u salivi).
Kako izmeriti nivo kortizola - hormona stresa, pri buđenju? 2

Jutarnji kortizol-merenje odgovora kortizola na buđenje (OKB)

U ranim jutarnjim satima, 30-tak minuta nakon buđenja, dešava se nagli porast nivoa kortizola jer sam čin buđenja predstavlja stresnu situaciju za organizam koji je tokom noći bio u stanju mirovanja i relaksacije Ovaj fenomen se naziva “cortisol awakening response“(CAR) ili “odgovor kortizola na buđenje“ (OKB).

OKB je ono što sam naziv govori – fiziološki odgovor na buđenje. Ovo je diskretna komponenta kortizolskog dnevno-noćnog ciklusa i nije zavisna od lučenja kortizola tokom celog dana.

OKB predstavlja trenutak rasta nivoa kortizola koji počinje nekoliko sati pre buđenja i dodatno se povećava do 50% u periodu od 30 minuta nakon buđenja.

Početno povećanje kortizola započinje aktivnostima normalne hipotalamusno-hipofizne nadbubrežne osovine – HPA osovine.

HPA osovina je glavni deo neuroendokrinog sistema koji učestvuje u reakciji organizma na stres i kontroliše brojne telesne procese poput varenja, naših emocija i raspoloženja, skladištenja i potrošnje energije, imunog odgovora itd.

Dodatno povećanje OKB izazvano svetlosnim aktiviranjem centralnog nervnog sistema može da igra ulogu u tranziciji iz stanja spavanja do potpunog stanja budnosti, prevodeći informaciju imunom sistemu o dobu dana.

Dakle, odgovor kortizola na buđenje je NEZAVISNI marker funkcije centralnog biološkog sata.

OKB se smatra markerom spremnosti tela za dan i igra ulogu u pripremi tela za predstojeće izazove i aktivnosti.

Merenje OKB-a je privuklo pažnju u istraživanjima i kliničkim ispitivanjima kao potencijalni indikator reaktivnosti na stres, funkcionisanja HPA ose i opšteg stanja organizma. Abnormalni OKB obrasci ili prigušeni odgovori su povezani sa različitim stanjima, kao što su hronični stres, depresija, anksioznost itd. OKB može pružiti vredan uvid u dinamiku odgovora na stres pojedinca i može pomoći u pristupu tretmanu, kao što su intervencije upravljanja stresom ili terapije koje ciljaju regulaciju HPA ose.

Važno je napomenuti da postoje individualne varijacije u vrednostima OKB-a, pa bi tumačenje dobijenih rezultata trebalo da se vrši u kombinaciji sa drugim kliničkim informacijama i smernicama zdravstvenih radnika.

Fiziologija odgovora na stres i stresne situacije

Fiziologija odgovora na stres uključuje složen sistem bioloških promena koje se događaju kada organizam doživi stresnu situaciju.

Brojni mehanizmi utiču na pojavu bolesti tokom hroničnog stresa:

  • OKB igra važnu ulogu, sprečavajući lučenje gonadotropin oslobađajućeg hormona (GnRH).  Takođe, sprečava lučenje hormona rasta (GH), tireotropin oslobađajućeg hormona (TRH) i tireostimulirajućeg hormona. Prema tome, odgovor na stres smanjuje funkcije reprodukcije, rasta i rad tiroidne žlezde.
  • HPA (hipotalamus-hipofiza-adrenalna) je važan regulatorni mehanizam odgovora na stres. Kada se telo suoči sa stresom, hipotalamus oslobađa kortikotropin-oslobađajući hormon (CRH), što potiče hipofizu da oslobađa adrenokortikotropni hormon (ACTH). ACTH putuje do nadbubrežnih žlijezda, potičući ih da proizvode kortizol, hormon stresa.
  • Paralelno sa aktivacijom HPA osi, stres aktivira simpatoadrenalni sistem. Simpatički živčani sistem se aktivira, što dovodi do oslobađanja adrenalina i noradrenalina. Ovi hormoni podižu krvni pritisak, ubrzavaju otkucaje srca i dovode do oslobađanja energije. Fiziološki odgovor na stres takođe uključuje povećanu cirkulaciju krvi kako bi se više kiseonika i hranljivih materija dostavilo vitalnim organima i mišićima. Ovo se postiže povećanjem srčane frekvencije i širenjem krvnih sudova u određenim delovima tela. Tokom stresnog odgovora, telo obično privremeno smanjuje aktivnost neesencijalnih funkcija poput probave, reprodukcije i imuniteta. To je zbog usmeravanja resursa prema prioritetnim odgovorima na stres.
  • Kortizol direktno sprečava lučenje gonadotropina, GH i TSH čineći da njihova ciljna tkiva postanu rezistentna.
  • Kortizol smanjuje funkciju enzima koji prevodi neaktivan hormon štitne žlezde T4 u aktivan T3.
  • Kortizol stimuliše glukoneogenezu u jetri.  Takođe smanjuje aktivnost insulina u mišićima a pojačava aktivnost insulina u masnom tkivu. Ovo promoviše pojavu masnog tkiva u predelu trbuha i stanje metaboličkog sindroma (gojaznost).  Zbog pojačane glukoneogeneze i insulinske rezistencije, aktivacija HPA osovine može da utiče na smanjenu kontrolu dijabetesa u fazama emocionalnog stresa i inflamatornih bolesti.
  • Kortizol ima direktni efekat na kosti, smanjujući osteoblastnu aktivnost, što dovodi do osteoporoze.
  • Disfunkcija HPA osovine negativno utiče na sluzokožu gastrointestinalnog trakta, menjajući pokretljivost creva, imunitet, propustljivost creva i mikrobiom creva.
  • Kortizol smanjuje sve komponente imunog odgovora, što dovodi do povećanog rizika za infekcije ali štiti od autoimunih reakcija.
  • Hroničan loš odgovor na stres HPA osovine (nizak kortizol), oponaša stanje glukokortikoidnog deficita što dovodi do relativne rezistencije na infekcije ali povećanu sklonost ka autoimunim oboljenjima.

Kada prođe stresna situacija i opasnost, telo se vraća u ravnotežu. HPA osa i simpatoadrenalni sistem se smiruju, a nivo kortizola i drugih stresnih hormona se smanjuje.

Važno je napomenuti da su pojedinosti o fiziologiji odgovora na stres složene i mogu varirati u zavisnosti od pojedinaca i vrste stresa, kao i dužini i intenzitetu izlaganja istom.

Salivarni kortizol cena

Beo-lab laboratorijama možete uraditi određivanje kortizola iz uzorka salive (pljuvačke).

Za potrebe testa primenjujemo protokol uzorkovanja salive (pljuvačke) koji je jednostavan i omogućava često i jednostavno uzorkovanje bez stresa. Za testa pacijent dobija posebne bočice za sakupljanje salive koje se nazivaju salivete, kao i Uputstvo za pravilno sakupljanje uzorka salive.

Za sve dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate putem broja: 062 246 139 ili nam možete pisati na email: funkcionalnamedicina@beo-lab.rs

Ukoliko vam je potrebna konsultacija pre nego se odlučite da uradite test kortizol iz pljuvačke, možete zakazati stručne konsultacije sa dr Milkom Popović. Pročitajte više o doktorki Milki Popović – prakticionisti funkcionalne medicine Beo-lab laboratorija.

Reference: A Study to Learn More about Using Sensor Data-Streams and Salivary Cortisol Measurements for the Detection of High and Low-levels of Mental Stress. https://www.mayo.edu/research/clinical-trials/cls-20387133?_ga=2.218572496.854830572.1582062425-803299339.1578318172

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Facebook
LinkedIn
Podeli na mrežama:
Facebook
LinkedIn

Najnovije objave

Preventivni paneli

Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja

Poruči analize onlajn i ostvari popust od 10%

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice