Kako izmeriti nivo kortizola – hormona stresa, pri buđenju?

Stres, bilo da je fizički, emotivan ili mentalni, deluje na nadbubrežnu žlezdu i rezultat tog dejstva jeste oslobađanje kortizola u cirkulaciju.

Svaki put kad je naše telo pod stresom, kortizol se oslobađa u krvotok.

Ovaj hormon ima značajnu ulogu u procesu upale, učestvuje u regulisanju metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina i u različitoj meri deluje na brojne sisteme organa u telu čoveka.

• Šta je kortizol?
• Uloga kortizola u organizmu
• Dnevno – noćni (cirkadijalni) ritam kortizola
• Visok kortizol simptomi
• Salivarni kortizol (kortizol iz pljuvačke)
• Salivarni kortizol i prednost njegovog određivanja
• Jutarnji kortizol-merenje odgovora kortizola na buđenje (OKB)
• Fiziologija odgovora na stres i stresne situacije
• Salivarni kortizol cena

Šta je kortizol?

Kortizol je steroidni hormon, iz grupe glukokortikoidnih hormona. Ukoliko se koristi kao lek, poznat je kao hidrokortizon. Najvažniji fiziološki efekat kortizola je povećanje nivoa glukoze u krvi (povećanje glukoneogeneze, katabolična aktivnost), a osim toga ima i antiinflamatornu i imunosupresivnu ulogu (zajedno sa adrenalinom pomaže telu da upravlja fizičkim i emocionalnim stresom).

Kada se probudite ili se suočite sa stresnim događajem-hipofiza reaguje tako što šalje signal nadbubrežnim žlezdama čime se pokreće alarmni sistem u telu. Kombinacijom nervnih i hormonalnih signala, ovaj sistem šalje signal žlezdama kore nadbubrega da krenu sa oslobađanjem hormona poput adrenalina i kortizola.

Adrenalin povećava broj otkucaja srca, podiže krvni pritisak i povećava zalihe energije. Kortizol, primarni hormon stresa, povećava koncentraciju šećera (glukozu) u krvi i poboljšava njenu iskoristljivost u mozgu. Na taj način, adrenalin i kortizol pripremaju telo da bude u stanju pripravnosti.

Uloga kortizola u organizmu

Među važnim ulogama kortizola ubrajaju se:

• odlaganje glikogena u jetri
• održavanje glukoneogeneze- regulisanje nivoa glukoze u krvi (sprečavanje hipoglikemije)
• delovanje na metabolizam koštanog tkiva
• učešće u hematopoezi ( formiranju krvnih ćelija) i misićnoj aktivnosti
• kao i u funkciji imunološkog sistema

Danas je poznato da svakodnevni problemi izazivaju stres, zbog čega nadbubrežna žlezda luči još više ovog moćnog hormona stresa, koji je uzrok hroničnog umora, gojaznosti, depresije, oslabljenog pamćenja i srčanih bolesti.

Svakodnevni stres, hronični bol, poremećaj regulacije šećera u krvi, loše psihološko stanje mogu imati negativan uticaj na funkciju, i samim tim, promeniti HPA osovinu (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda).

Neravnoteža u hormonima nadbubrežne žlezde može imati širok spektar negativnih posledica koje mogu negativno uticati na ukupan kvalitet života pacijenta.Svaki stres zahteva od organizma prilagođavanje novonastaloj situaciji.

Dnevno – noćni (cirkadijalni) ritam kortizola

Za većinu populacije su tipične varijacije nivoa kortizola u zavisnosti od doba dana. Jutarnji nivo hormona stresa, kortizola, dostiže svoje najviše koncentracije 30 do 45 minuta nakon buđenja, zatim postepeno opada u toku dana i dostiže svoje najniže koncentracije u kasnijim noćnim časovima, između 24h i 04h.

Nivo jutarnjeg kortizola može dostići i do 10 puta veće vrednosti od večernjih vrednosti.

Većina steroidnih hormona, samim tim i kortizol, se mogu određivati jednostavno i iz uzorka salive (pljuvačke). Testiranje salive je laka, neinvazivna opcija za merenje nivoa nevezanog, biološki aktivnog hormona.

Visok kortizol simptomi

Simptomi povećanog oslobađanja kortizola mogu biti:

• povećanje telesne težine (posebno u predelu stomaka i lica)
• pojavu tanke kože koja sporo zarasta
• pojavu bubuljica
• neredovne menstruacije i pojačanu maljavost lica (kod osoba ženskog pola)

Normalno, koncentracija ACTH se povećava kada je kortizol nizak i opada kada je kortizol visok. Istovremeno određivanje koncentracija ACTH i kortizola može pomoći u diferencijaciji poremaćaja u radu hipofize i/ili nadbubrežnih žlezda jer se nivo ACTH normalno menja u suprotnom smeru od nivoa kortizola. Povišene vrednosti kortizola uzrokuju da hipofiza smanjuje proizvodnju i sekreciju ACTH, što usporava stvaranje kortizola u nadbubrežnim žlezdama.

Dugotrajna aktivacija sistema kao odgovora na stres i preterano izlaganje kortizolu i drugim hormonima stresa može poremetiti skoro sve procese u organizmu, što može dovesti do povećanog rizika za razvoj mnogih, drugih zdravstvenih problema.

Salivarni kortizol (kortizol iz pljuvačke)

Saliva je tečnost koju luče i izlučuju pljuvačne žlezde u ustima. Salivu čini u najvećem procentu voda ( 99,5% , zatim elektroliti, sluz, bela krvna zrnca (leukociti), epitelne ćelije (iz kojih se može izlučiti DNK), enzime značajne za varenje, antimikrobne agense kao što su sekretorni IgA i lizozimi.

Određivanje salivarnog kortizola postalo je veoma popularno ranih 80-tih godina prošlog veka. Salivarni kortizol je mera aktivnog slobodnog kortizola koji prati ritam serumskog ili kortizola iz plazme, u zavisnosti od doba dana.

Salivarni kortizol je realan indikator slobodnog oblika kortizola u krvnoj plazmi. Nevezani kortizol je biološki aktivan oblik cirkulišućeg hormona, a njegova koncentracija je nezavisna od promena koncentracije transportnog proteina.

Napomena: Merenja kortizola u noćnim uzorcima salive je posebno korisno kod dece, psihijatrijskih pacijenata kao i kod osoba izloženim različitim faktorima stresa koji mogu uticati na adrenalni korteks izazivajući povećanje koncentracije adrenalnih steroida.

Salivarni kortizol i prednost njegovog određivanja

Protokoli uzorkovanja salive su jednostavni i omogućavaju često i jednostavno uzorkovanje.

• Posebna pogodnost je ta što se saliva može uzorkovati u vremenskim intervalima kada se obavljaju uobičajne životne aktivnosti i na taj način se dobija realan, pouzdan uzorak (Ovo posebno važi za uzorkovanje u ponoć jer se organizam tada umiruje pa je ponoć pogodno doba dana za uzorkovanje salive za praćenje nivoa kortizola bez stresa).

• Testiranje iz uzorka salive je naročito pogodno za decu i odrasle koji imaju strah od uboda iglom.
• Koncentracija kortizola u salivi odražava koncentraciju nevezanog kortizola u krvi (usled nedovoljnih količina albumina i transkortina u salivi).

Jutarnji kortizol-merenje odgovora kortizola na buđenje (OKB)

U ranim jutarnjim satima, 30-tak minuta nakon buđenja, dešava se nagli porast nivoa kortizola jer sam čin buđenja predstavlja stresnu situaciju za organizam koji je tokom noći bio u stanju mirovanja i relaksacije Ovaj fenomen se naziva “cortisol awakening response“(CAR) ili “odgovor kortizola na buđenje“ (OKB).

OKB je ono što sam naziv govori – fiziološki odgovor na buđenje. Ovo je diskretna komponenta kortizolskog dnevno-noćnog ciklusa i nije zavisna od lučenja kortizola tokom celog dana.

OKB predstavlja trenutak rasta nivoa kortizola koji počinje nekoliko sati pre buđenja i dodatno se povećava do 50% u periodu od 30 minuta nakon buđenja.

Početno povećanje kortizola započinje aktivnostima normalne hipotalamusno-hipofizne nadbubrežne osovine – HPA osovine.

HPA osovina je glavni deo neuroendokrinog sistema koji učestvuje u reakciji organizma na stres i kontroliše brojne telesne procese poput varenja, naših emocija i raspoloženja, skladištenja i potrošnje energije, imunog odgovora itd.

Dodatno povećanje OKB izazvano svetlosnim aktiviranjem centralnog nervnog sistema može da igra ulogu u tranziciji iz stanja spavanja do potpunog stanja budnosti, prevodeći informaciju imunom sistemu o dobu dana.

Dakle, odgovor kortizola na buđenje je NEZAVISNI marker funkcije centralnog biološkog sata.

Fiziologija odgovora na stres i stresne situacije

Važno je razumeti fiziologiju odgovora na stres. Brojni mehanizmi utiču na pojavu bolesti tokom hroničnog stresa:

• OKB igra važnu ulogu, sprečavajući lučenje gonadotropin oslobađajućeg hormona (GnRH).  Takođe, sprečava lučenje hormona rasta (GH), tireotropin oslobađajućeg hormona (TRH) i tireostimulirajućeg hormona. Prema tome, odgovor na stres smanjuje funkcije reprodukcije, rasta i tiroidne žlezde.

• Kortizol direktno sprečava lučenje gonadotropina, GH i TSH čineći da njihova ciljna tkiva postanu rezistentna.
• Kortizol smanjuje funkciju enzima koji prevodi neaktivan hormon štitne žlezde T4 u aktivan T3.
• Kortizol stimuliše glukoneogenezu u jetri.  Takođe smanjuje aktivnost insulina u mišićima a pojačava aktivnost insulina u masnom tkivu. Ovo promoviše pojavu masnog tkiva u predelu trbuha i stanje metaboličkog sindroma (gojaznost).  Zbog pojačane glukoneogeneze i insulinske rezistencije, aktivacija HPA osovine može da utiče na smanjenu kontrolu dijabetesa u fazama emocionalnog stresa i inflamatornih bolesti.
• Kortizol ima direktni efekat na kosti, smanjujući osteoblastnu aktivnost, što dovodi do osteoporoze.
• Disfunkcija HPA osovine negativno utiče na sluzokožu gastrointestinalnog trakta, menjajući pokretljivost creva, imunitet, propustljivost creva i mikrobiom creva.
• Kortizol smanjuje sve komponente imunog odgovora, što dovodi do povećanog rizika za infekcije ali štiti od autoimunih reakcija.
• Hroničan loš odgovor na stres HPA osovine (nizak kortizol), oponaša stanje glukokortikoidnog deficita što dovodi do relativne rezistencije na infekcije ali povećanu sklonost ka autoimunim oboljenjima.

Salivarni kortizol cena

U Beo-lab laboratorijama možete uraditi određivanje kortizola iz uzorka salive (pljuvačke) jer su vam dostupne sledeće opcije testiranja:

Za potrebe testa primenjujemo protokol uzorkovanja salive (pljuvačke) koji je jednostavan i omogućava često i jednostavno uzorkovanje bez stresa. Za testa pacijent dobija posebne bočice za sakupljanje salive koje se nazivaju salivete, kao i Uputstvo za pravilno sakupljanje uzorka salive.

Za sve dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate putem broja: 062 246 139 ili nam možete pisati na email: funkcionalnamedicina@beo-lab.rs

Ukoliko vam je potrebna konsultacija pre nego se odlučite da uradite test kortizol iz pljuvačke, možete zakazati stručne konsultacije sa dr Milkom Popović. Pročitajte više o doktorki Milki Popović – prakticionisti funkcionalne medicine Beo-lab laboratorija.

Reference: A Study to Learn More about Using Sensor Data-Streams and Salivary Cortisol Measurements for the Detection of High and Low-levels of Mental Stress. https://www.mayo.edu/research/clinical-trials/cls-20387133?_ga=2.218572496.854830572.1582062425-803299339.1578318172