Srce i krvni sudovi rade neprekidno, obezbeđujući da svaki organ dobije kiseonik i hranljive materije potrebne za normalno funkcionisanje. Ipak, o njihovom zdravlju često razmišljamo tek kada se pojave tegobe ili kada laboratorijski nalaz pokaže odstupanje.
Briga o kardiovaskularnom sistemu počinje mnogo ranije. Povišen krvni pritisak, poremećaji masnoća u krvi i povišena glukoza mogu dugo ostati neprimećeni. Prepoznavanje ovih faktora, zdrave navike i odgovarajuće praćenje omogućavaju da se na rizik utiče pre pojave komplikacija. Svetski dan srca 29. septembar, prilika je da se podsetimo zašto prevencija treba da bude deo svakodnevne brige o zdravlju.
U ovom tekstu saznaćete:
Srce je mišićni organ koji svojim kontrakcijama pokreće krv kroz dva međusobno povezana krvotoka. Desna strana srca šalje krv u pluća, gde se ona obogaćuje kiseonikom i oslobađa ugljen-dioksida. Leva strana potom pumpa krv bogatu kiseonikom ka ostatku organizma.
Arterije odvode krv od srca, vene je vraćaju ka srcu, a u najsitnijim krvnim sudovima, kapilarima odvija se razmena kiseonika, hranljivih materija i produkata metabolizma između krvi i tkiva. I sam srčani mišić ima sopstveno snabdevanje krvlju, preko koronarnih arterija.
Kardiovaskularne bolesti obuhvataju različita oboljenja srca i krvnih sudova. Jedan od važnih procesa u njihovom nastanku jeste ateroskleroza: stvaranje naslaga, odnosno plakova, u zidovima arterija. Plakovi mogu suziti arterije i ograničiti protok krvi.
Ako dođe do pucanja plaka i stvaranja krvnog ugruška, protok može biti naglo prekinut, što ukoliko se desi u koronarnim arterijama može dovesti do infarkta miokarda.Međutim, nisu sva srčana oboljenja posledica ateroskleroze. Poremećaji srčanog ritma, bolesti zalistaka i druga stanja zahtevaju drugačiju procenu i pristup lečenju.
Faktor rizika povećava verovatnoću nastanka bolesti, ali ne znači da će se bolest sigurno razviti. Lekar procenjuje kako različiti faktori deluju zajedno, uzimajući u obzir i koliko dugo su prisutni.
Povišen krvni pritisak. Dugotrajno povišen pritisak opterećuje srce i oštećuje krvne sudove. Može biti prisutan bez jasnih simptoma, pa je merenje pritiska važan deo procene zdravlja, čak i kada nema tegoba.
Povišen LDL holesterol. LDL čestice prenose holesterol kroz krv i učestvuju u nastanku aterosklerotskih plakova. Povišen LDL predstavlja važan faktor rizika na koji se može uticati promenama navika i kada je potrebno lekovima. Njegova ciljna vrednost zavisi od ukupnog rizika osobe.
Dijabetes. Dugotrajno povišena glukoza povezana je sa oštećenjem krvnih sudova. Kod osoba sa dijabetesom često istovremeno postoje hipertenzija i poremećaji masnoća, zbog čega praćenje mora obuhvatiti više od same vrednosti šećera u krvi.
Pušenje, gojaznost i nedovoljno kretanja. Duvanski dim oštećuje krvne sudove i doprinosi kardiovaskularnom riziku. Gojaznost, naročito nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka, često je povezana sa povišenim pritiskom i poremećajima metabolizma. Nedovoljna fizička aktivnost dodatno povećava rizik.
Godine i porodična istorija. Rizik se menja sa godinama, a podatak da su bliski srodnici imali kardiovaskularnu bolest u mlađem životnom dobu važan je za individualnu procenu. Nasleđe ne možemo promeniti, ali možemo pravovremeno prepoznati i lečiti druge faktore rizika.
Hronični stres. Dugotrajna izloženost stresu povezana je sa povećanim kardiovaskularnim rizikom. Tokom stresne reakcije aktiviraju se mehanizmi koji mogu ubrzati rad srca i privremeno povisiti krvni pritisak. Stres može delovati i posredno: otežati kvalitetan san, podstaći pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola ili hrane i smanjiti motivaciju za fizičku aktivnost i redovno uzimanje terapije. Zbog toga je procena psihološkog stanja važan deo sveobuhvatne brige o srcu.
Doslednost u pravilnoj ishrani
Za zdravlje srca važnije je kako se hranimo tokom dužeg perioda nego izbor jedne namirnice ili pojedinačnog obroka. Osnovu ishrane treba da čine povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke i odgovarajuće količine orašastih plodova, uz ribu i druge izvore proteina.
Zamena dela zasićenih masti nezasićenim mastima, na primer korišćenjem maslinovog ulja umesto putera, može doprineti povoljnijem lipidnom profilu. Ograničavanje soli pomaže kontroli krvnog pritiska. Pritom treba računati i so koja se već nalazi u suhomesnatim proizvodima, grickalicama, sirevima i gotovim jelima.
Nijedna namirnica niti dodatak ishrani ne može samostalno „očistiti krvne sudove“ ili zameniti propisanu terapiju.
Fizičku aktivnost prilagođena vašim mogućnostima
Redovno kretanje doprinosi kontroli krvnog pritiska, telesne mase i metabolizma glukoze. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, odrasli bi trebalo da ostvare 2 do 5 sati aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, ili 1 do 2 sata intenzivne aktivnosti, uz vežbe jačanja mišića najmanje dva dana nedeljno.
Brže hodanje, vožnja bicikla i plivanje mogu biti praktični izbori. Korisno je i prekidati dugo sedenje kratkim periodima kretanja. Osobe koje su neaktivne treba da počnu postepeno, a kod postojećih bolesti ili tegoba vrstu i intenzitet aktivnosti treba uskladiti sa lekarom.
Nekonzumiranje cigareta i kvalitetan san
Prestanak pušenja važan je korak u smanjenju kardiovaskularnog rizika. Značajno je i smanjenje izloženosti duvanskom dimu u okruženju.
San je takođe deo brige o srcu. Nedovoljan ili nekvalitetan san povezan je sa nepovoljnim uticajima na krvni pritisak i metabolizam. Redovan ritam spavanja može pomoći očuvanju zdravlja, dok izraženo hrkanje, prekidi disanja tokom sna i dnevna pospanost zahtevaju razgovor sa lekarom.
Upravljanje stresom: deo brige o srcu
Stres nije uvek moguće izbeći, ali možemo prepoznati situacije koje nas opterećuju i razvijati načine da se sa njima lakše nosimo. Redovna fizička aktivnost prilagođena zdravstvenom stanju, dovoljno sna, kratke pauze tokom dana, tehnike opuštanja i podrška bliskih ljudi mogu pomoći u njegovom ublažavanju.
Kada napetost, zabrinutost ili osećaj preopterećenosti traju i remete svakodnevno funkcionisanje, važno je potražiti podršku lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje. Briga o psihičkom zdravlju deo je kardiovaskularne prevencije i podrške osobama koje već imaju srčano oboljenje.
Bol u grudima, otežano disanje ili druge nove tegobe ne treba samostalno pripisivati stresu. Njihov uzrok potrebno je medicinski proceniti.
Laboratorijske analize pomažu da se prepoznaju pojedini faktori rizika, prate pridružena oboljenja i proceni efekat terapije. Ne postoji jedna analiza koja može da pokaže celokupno stanje srca niti univerzalan skup testova koji je podjednako potreban svima.
Lipidni status: više informacija od ukupnog holesterola
Osnovni lipidni status obuhvata ukupni holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol i trigliceride. Da bismo razumeli nalaz, važno je razlikovati njihovu ulogu u organizmu.
Holesterol je supstanca neophodna za izgradnju ćelijskih membrana, stvaranje određenih hormona i žučnih kiselina. Kroz krv se prenosi u česticama koje se nazivaju lipoproteini. LDL i HDL označavaju različite vrste tih čestica, dok laboratorijske analize LDL i HDL holesterola mere količinu holesterola koju one prenose.
Ukupni holesterol: zbirna informacija o holesterolu u krvi
Ukupni holesterol predstavlja ukupnu količinu holesterola sadržanu u različitim lipoproteinskim česticama, uključujući LDL, HDL i druge čestice. Daje početnu informaciju o lipidnom statusu, ali sam ne pokazuje kako je holesterol raspoređen između njih.
Zato dve osobe sa istom vrednošću ukupnog holesterola mogu imati različite vrednosti LDL i HDL holesterola i različit kardiovaskularni rizik. Ukupni holesterol uvek se procenjuje zajedno sa ostalim parametrima i podacima o zdravlju osobe.
LDL holesterol: važan pokazatelj rizika od ateroskleroze
LDL je skraćenica za lipoprotein male gustine. Ove čestice prenose holesterol do tkiva. Kada se zadržavaju u zidu arterije, mogu doprineti stvaranju aterosklerotskog plaka. Zbog te povezanosti LDL holesterol često se naziva „lošim“ holesterolom.
Povišen LDL jedan je od ključnih faktora rizika za aterosklerotske kardiovaskularne bolesti i glavni cilj terapije za snižavanje lipida. Koliko nisku vrednost treba postići zavisi od ukupnog rizika, uključujući postojanje ranijeg infarkta, dijabetesa, bubrežne bolesti i drugih faktora.
HDL holesterol: učestvuje u vraćanju holesterola ka jetri
HDL je skraćenica za lipoprotein velike gustine. HDL čestice učestvuju u preuzimanju viška holesterola iz tkiva i njegovom prenosu ka jetri, gde se dalje obrađuje i može izlučiti putem žuči. Zbog ove uloge HDL se često naziva „dobrim“ holesterolom.
Nizak HDL može biti povezan sa povećanim kardiovaskularnim rizikom, ali visoka vrednost ne predstavlja garanciju zaštite. Visok HDL ne poništava rizik povišenog LDL-a, niti je samo povećavanje HDL holesterola dokazani cilj lečenja za smanjenje kardiovaskularnih događaja. Njegova vrednost tumači se u sklopu celokupnog nalaza.
Trigliceridi: masti koje služe kao izvor i rezerva energije
Trigliceridi nisu vrsta holesterola, već druga vrsta masti u krvi. Organizam ih koristi kao izvor energije i skladišti u masnom tkivu za kasniju upotrebu.
Povišene vrednosti mogu biti povezane sa viškom telesne mase, nedovoljno regulisanim dijabetesom, većim unosom alkohola, naslednim poremećajima i drugim uzrocima. Često se javljaju zajedno sa niskim HDL holesterolom i drugim metaboličkim poremećajima. Veoma visoke vrednosti povećavaju i rizik od akutnog pankreatitisa, odnosno zapaljenja pankreasa, pa zahtevaju posebnu procenu lekara.
Laboratorijski referentni interval nije isto što i individualna ciljna vrednost. Osobi koja već ima aterosklerotsku kardiovaskularnu bolest može biti potreban niži LDL nego osobi sa manjim rizikom. Zato se odluke o praćenju i lečenju ne donose samo na osnovu oznake da je rezultat „u granicama“.
Glukoza i HbA1c: procena metabolizma šećera
Glukoza pokazuje nivo šećera u krvi u trenutku uzorkovanja. HbA1c, odnosno glikozilirani hemoglobin odražava prosečnu izloženost glukozi tokom približno prethodna dva do tri meseca.
Ove analize mogu pomoći u otkrivanju poremećaja regulacije šećera i praćenju dijabetesa. HbA1c ima i ograničenja: određene vrste anemije i poremećaji hemoglobina mogu uticati na njegovu pouzdanost, pa se nalaz procenjuje u kliničkom kontekstu.
Dobra regulacija glukoze jeste važna, ali kod osoba sa dijabetesom istovremeno treba pratiti krvni pritisak, lipide i ostale faktore rizika.
Lipoprotein(a) i ApoB: dodatne informacije za procenu rizika
Lipoprotein(a), odnosno Lp(a), čestica je čiji je nivo pretežno genetski određen. Povišena koncentracija može doprineti riziku od aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti. Ako ste imali u porodičnoj istoriji kardiovaskularnih oboljenja pogotovo u mlađem dobu provera Lipoproteina (a) može biti korisna avaliza i važan podatak vašem lekaru.
Apolipoprotein B, odnosno ApoB, pruža informacije o broju lipoproteinskih čestica koje mogu doprineti aterosklerozi. Može dopuniti procenu, naročito kod povišenih triglicerida, dijabetesa i određenih metaboličkih poremećaja. O potrebi za ovom analizom odlučuje lekar. Ovi testovi dopunjuju procenu; ne prikazuju direktno postojanje ili stepen suženja arterija.
Funkcija bubrega: važan deo šire procene
Kod osoba sa hipertenzijom, dijabetesom ili sumnjom na bubrežnu bolest lekar može uključiti kreatinin sa procenjenom glomerularnom filtracijom (eGFR) i odnos albumina i kreatinina u urinu (uACR).
eGFR služi proceni sposobnosti bubrega da filtriraju krv, dok albumin u urinu može ukazati na njihovo oštećenje. Ove analize nisu neposredni testovi funkcije srca, ali pružaju važne podatke za planiranje praćenja i lečenja, jer su zdravlje bubrega, krvni pritisak i kardiovaskularni rizik povezani.
Pored analiza koje pomažu u proceni kardiovaskularnog rizika, postoje i biomarkeri koje lekar koristi kada postoji sumnja na oštećenje srčanog mišića ili srčanu slabost. Ove analize imaju drugačiju namenu od lipidnog statusa i glukoze: ne predstavljaju univerzalni preventivni „paket za srce“, već se biraju prema simptomima, nalazu pregleda i kliničkoj proceni.
Troponin I i T – pokazatelji oštećenja srčanog mišića
Srčani troponini su proteini koji učestvuju u regulaciji kontrakcije srčanog mišića. Pri oštećenju njegovih ćelija njihova koncentracija u krvi može porasti. Visokoosetljivi testovi za srčani troponin predstavljaju preferirane biomarkere u proceni sumnje na akutno oštećenje miokarda.
Povišen troponin nije sam po sebi dokaz infarkta. Može biti povišen i kod drugih stanja, poput zapaljenja srčanog mišića ili srčane slabosti. Za dijagnozu infarkta lekar procenjuje promenu troponina tokom vremena zajedno sa simptomima, EKG-om i drugim dokazima nedovoljnog snabdevanja srčanog mišića krvlju. Zbog toga je često potrebno ponovljeno određivanje prema odgovarajućem medicinskom protokolu.
BNP i NT-proBNP – pokazatelji opterećenja srca
BNP i NT-proBNP nastaju iz istog prekursora, a njihove koncentracije mogu porasti kada su srčani zidovi izloženi povećanom istezanju i opterećenju. Za razliku od troponina, nisu prvenstveno pokazatelji oštećenja ćelija srčanog mišića.
Koriste se kao pomoć u proceni sumnje na srčanu insuficijenciju, odnosno srčanu slabost, naročito kod osoba sa otežanim disanjem, zamaranjem ili oticanjem nogu. Mogu imati ulogu i u proceni težine i prognoze već utvrđene bolesti.
Rezultati se tumače uz pregled i, prema potrebi, ultrazvuk srca. Na njihove vrednosti utiču i drugi faktori, uključujući godine, funkciju bubrega i gojaznost, pa povišen ili nizak rezultat ne treba posmatrati izolovano.
CK-MB – marker sa ograničenijom ulogom u savremenoj dijagnostici
CK-MB je oblik enzima kreatin-kinaze zastupljen u srčanom, ali i u skeletnim mišićima. Zbog toga njegova povišena vrednost nije potpuno specifična za oštećenje srca.
Ranije je imao značajnu ulogu u dijagnostici infarkta. Danas, kada je dostupan srčani troponin, rutinsko dodavanje CK-MB ne pruža dodatnu korist u dijagnostici akutnog oštećenja miokarda prema AHA/ACC smernicama.
Ukupna kreatin-kinaza (CK) i LDH – nespecifični pokazatelji
Ukupna CK pretežno potiče iz skeletnih mišića. Može biti povišena posle intenzivnog fizičkog napora, povrede ili kod bolesti mišića, pa se na osnovu nje ne može zaključiti da je oštećen srčani mišić.
LDH, odnosno laktat-dehidrogenaza, enzim je prisutan u brojnim tkivima. Njegovo povećanje može pratiti različita oštećenja, ali ne pokazuje pouzdano gde je oštećenje nastalo. Zbog te nespecifičnosti ne treba ga predstavljati kao analizu koja samostalno procenjuje stanje srca.
Izbor i tumačenje srčanih biomarkera pripadaju kliničkoj proceni. Kod iznenadnog bola ili pritiska u grudima, otežanog disanja, hladnog znojenja ili nesvestice potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć. Samostalni odlazak na laboratorijsko testiranje ne treba da odloži pregled.
Uredne laboratorijske vrednosti ne isključuju sve bolesti srca i krvnih sudova. Isto tako, odstupanje jednog parametra ne predstavlja samo po sebi konačnu dijagnozu. Rezultati se povezuju sa simptomima, pregledom, krvnim pritiskom, porodičnom istorijom i kada je potrebno, EKG-om ili drugim ispitivanjima.
Najkorisniji sledeći korak jeste razgovor sa lekarom o ličnim faktorima rizika i odgovarajućem planu kontrola. Pripremu za uzorkovanje treba proveriti sa laboratorijom, a propisanu terapiju ne menjati samostalno.
Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu niti individualni savet lekara.
Literatura
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
4,550.00din
7,600.00din
3,350.00din
2,100.00din
6,150.00din
Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.
