Call Centar:
Pratite nas
Call Centar +381 11 36 22 888
zdrava jetra

Zdrava jetra za zdrav život

Jetra je isto tako vitalan organ kao i srce i bez funkcionalne jetre osoba ne može da preživi, ali ljudi često ne shvataju važnost održavanja njenog zdravlja.  Ona je filter koji pročišćava naš organizam i oslobađa ga od toksičnih materija – naša centralna laboratorija. Koliko je zdrava jetra važna za kvalitet našeg života više informacija dobićete u tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U ovom tekstu saznaćete:

 Jetra – anatomija

Jetra (lat. hepar) se nalazi u gornjem desnom delu trbušne duplje, odmah ispod pluća i dijafragme i naleže na prednju stranu želuca, desni bubreg i creva. Ako stavite desnu ruku preko područja ispod rebara na desnoj strani tela, ona će skoro pokriti područje vaše jetre. Sloj vlaknastog tkiva koji se zove Glisonova kapsula pokriva spoljašnji deo jetre, a potom je prekrivena peritoneumom, membranom koja oblaže trbušnu duplju. Pričvršćena je za dijafragmu i prednji trbušni zid što pomaže da se drži na mestu i štiti je od fizičkog oštećenja.

Da li ste znali da je posle kože jetra najveći i najteži organ u ljudskom telu? Njena veličina varira u zavisnosti od toga koliko ste visoki i koliko težite i u odraslom dobu otprilike je veličine fudbalske lopte. Kod odraslih muškaraca teži oko 1.8 kg, a 1.3 kg kod žena.

Anatomija jetre

Jetra je trouglasta, tamnocrvenkasto-braon boje i gumaste strukture. Podeljena je na dva glavna režnja (oko 6 puta veći desni i manji levi), koji su dalje podeljeni na 8 segmenata koji se sastoje od 1.000 lobula (malih režnjeva). Ovi lobuli su povezani sa malim kanalima (cevčicama) koji se povezuju sa većim kanalima i formiraju zajednički jetreni kanal. Zajednički jetreni kanal prenosi žuč koju stvaraju ćelije jetre do žučne kese i duodenuma (prvi deo tankog creva) preko zajedničkog žučnog kanala. Režnjevi su odvojeni falciformnim ligamentom, trakom tkiva koja je drži povezanom za dijafragmu. Lobule su funkcionalne jedinice jetre i većinski (oko 60%) sastoje se od miliona ćelija koje se nazivaju hepatociti, koje apsorbuju hranljive materije i detoksikuju i uklanjaju štetne supstance iz krvi. Prosečan životni vek hepatocita je 150 dana. Ima ih oko 202.000 u svakom miligramu tkiva jetre. Druge vrste ćelija, Kupferove ćelije, raspoređene su uz zidove jetrenih sinusoida, pripadaju retikuloendotelnom sistemu i imaju sposobnost fagocitiranja.

Za razliku od većine organa, jetra ima dva glavna izvora krvi: portalnu venu koja dovodi krv bogatu hranljivim materijama iz digestivnog sistema i jetrenu arteriju koja donosi krv zasićenu kiseonikom iz srca. U bilo kom trenutku sadrži otprilike 13% (oko 0.57 litara) naše ukupne zalihe krvi. Naša jetra filtrira više od 1.5 litara krvi svakog minuta, što je oko 22 galona (83 litra) krvi na sat i više od 250 galona (946 litara) krvi u vremenskom periodu od 24 sata. Krv se uklanja iz jetre kroz tri jetrene vene. U limfnim sudovima jetre stvara se 50% ukupne limfe u telu.

Uloga i funkcija jetre u organizmu

Jetra je najveća žlezda u ljudskom organizmu i ima vrlo važnu ulogu u nizu metaboličkih, kako kataboličkih tako i anaboličkih procesa, pa se stoga naziva „centralnom laboratorijom“ organizma. Metaboličke funkcije se obavljaju u hepatocitima.  Iako je teško dati precizan broj, jer se ovaj organ još istražuje, smatra se da jetra obavlja preko 500 različitih vitalnih uloga. Samo mozak ima više funkcija od jetre.

Glavne funkcije jetre uključuju:

  • Proizvodnju žuči:  Žuč pomaže tankom crevu da razgradi i apsorbuje masti, holesterol i neke vitamine. Sastoji se od žučnih soli, holesterola, bilirubina, elektrolita i vode. Jetra dnevno proizvede 800 do 1.000 mililitara (mL) žuči.
  • Apsorbovanje i metabolizam bilirubina: Bilirubin nastaje razgradnjom hemoglobina. Gvožđe oslobođeno iz hemoglobina se skladišti u jetri ili koštanoj srži i koristi se za pravljenje sledeće generacije krvnih zrnaca.
  • Klirens bilirubina – uklanja bilirubin iz crvenih krvnih zrnaca. Ako postoji akumulacija bilirubina, koža i oči postaju žute.
  • Podržavanje zgrušavanja krvi: Vitamin K je neophodan za stvaranje određenih koagulanata (faktora koagulacije) koji pomažu u zgrušavanju krvi. Žuč je neophodna za apsorpciju vitamina K i stvara se u jetri. Ako jetra ne proizvodi dovoljno žuči, faktori zgrušavanja krvi se ne mogu proizvesti.
  • Metabolizam masti: Žuč razlaže masti i čini ih lakšim za varenje.
  • Metaboliziranje ugljenih hidrata: Ugljeni hidrati se skladište u jetri, gde se razlažu u glukozu i upućuju u krvotok da bi se održao normalan nivo glukoze u krvi između obroka. Oni se skladište kao glikogen i oslobađaju se kad god je potrebno brzo oslobađanje energije. U jetri se odvijaju i procesi kao što su: glukoneogeneza – stvaranje glukoze iz aminokiselina i glicerola; pretvaranje fruktoze i galaktoze u glukozu. Ljudi sa oštećenjem jetre ponekad mogu da izgube sposobnost da kontrolišu koncentraciju glukoze u krvi i treba im redovno snabdevanje šećerom.
  • Skladištenje vitamina i minerala: Jetra skladišti vitamine rastvorjive u mastima (A, D, E i K) i B12. Ona čuva pohranjene značajne količine ovih vitamina. U nekim slučajevima, vitamini potrebni za nekoliko godina čuvaju se kao rezerva. Jetra skladišti gvožđe iz hemoglobina u obliku feritina, spremnog za stvaranje novih crvenih krvnih zrnaca. Jetra takođe skladišti i oslobađa bakar.
  • Pomaže u metabolizmu proteina: Žuč pomaže u razgradnji proteina. Amonijak je toksičan nusproizvod metabolizma proteina. Jetra pretvara amonijak u ureu, koja se zatim izlučuje urinom. U jetri se stvaraju brojni proteini plazme, odvijaju se reakcije u kojima se iz jednih aminokiselina stvaraju druge.
  • Filtrira krv: Jetra filtrira i uklanja jedinjenja koja su nastala u telu, uključujući hormone, kao što su estrogen i aldosteron, kao i jedinjenja koja su uneta u telo, uključujući alkohol i razne lekove. Lekovi i alkohol se neutrališu ili pretvaraju u druge oblike pomoću posebnih enzima jetre.
  • Imunološka funkcija: Jetra igra vitalnu ulogu u borbi protiv infekcija, posebno infekcija koje nastaju u crevima. To radi tako što mobiliše deo odbrambenog mehanizma našeg tela koji se zove sistem makrofaga (sistem mononuklearnih fagocita, retikuloendotelni sistem). Jetra sadrži više od polovine zaliha makrofaga u telu, poznatih kao Kupferove ćelije, koje fagocitiranjem uništavaju sve uzročnike bolesti sa kojima dođu u kontakt, a koji mogu ući u jetru iz creva. Ako je jetra na bilo koji način oštećena, njena sposobnost da se bori protiv infekcija je smanjena.
  • Proizvodnja albumina: Albumin je najčešći protein u krvnom serumu. On transportuje masne kiseline i steroidne hormone kako bi pomogao u održavanju ispravnog pritiska i sprečio “curenje” krvnih sudova.
  • Sinteza angiotenzinogena: Kada padne krvni pritisak u bubrezima se produkuje enzim renin koji prevodi neaktivni angiotenzinogen (proizvodi ga jetra) u angiotenzin I, a ovaj se potom konvertuje u angiotenzin II – hormon koji podiže krvni pritisak sužavanjem krvnih sudova.

Nakon što jetra razgradi štetne supstance, njeni nusproizvodi se izlučuju u žuč ili krv. Nusproizvodi žuči ulaze u creva i napuštaju telo u obliku fecesa, dok nusprodukte krvi filtriraju bubrezi i oni napuštaju telo u obliku urina.

Enzimi jetre

Enzimi jetre su proteini koji ubrzavaju hemijske reakcije u vašem telu. U jetri ove hemijske reakcije uključuju proizvodnju žuči i supstanci koje pomažu u zgrušavanju krvi, razlaganje hrane i toksina i borbu protiv infekcije. Ključni enzimi koje proizvodi jetra su: ALT (alanin transaminaza), AST (aspartat aminotransferaza), ALP (alkalna fosfataza) i gama-glutamil tansferaza (GGT).

Transaminaze (aminotransferaze)

Aminotransferaze su unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. Visoke koncentracije ovih enzima se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Određivanje njihove katalitičke aktivnosti značajno je u dijagnostici bolesti jetre i infarkta miokarda, kao i u diferencijalnoj dijagnostici bolesti jetre, pankreasa i drugih bolesti. Povišena koncentracija transaminaza najčešće ukazuje na propadanje ili oštećenje prvenstveno jetre, (akutna infekcija ili toksična ošćtećenja jetre, ciroza ili rak jetre) i na infarkt miokarda.  Transaminaze se u krvi nalaze u dva oblika: kao ALT (ili SGPT) i AST (ili SGOT).

  • Alanin aminotransferaza (Engl. Alanine Aminotransferase  – ALT)ALT se ranije zvala serumska glutaminsko-piruvična transaminaza ili SGPT. Ovaj enzim se nalazi u ćelijama više organa, uglavnom u jetri, ali ga ima i u bubrezima, dok je nešto manje zastupljen u ćelijama srca i mišića. Naše telo koristi ALT da razgradi hranu u energiju. Normalno, nivoi ALT u krvi su niski i mogu da se kreće od 7 do 55 jedinica po litru (U/L). Nivoi su obično viši kod muškaraca. Ako je jetra oštećena, ona će osloboditi više ALT u krv i nivoi će porasti.  Povišen ALT pomaže u identifikaciji bolesti ili oštećenja jetre iz bilo kog uzroka.
  • Uzroci blago visokih nivoa ALT mogu biti: zloupotreba alkohola; ciroza (dugotrajno oštećenje i ožiljci na jetri); mononukleoza; lekovi kao što su statini, aspirin i neka sredstva za spavanje.
  • Uzroci umereno visokog nivoa ALT mogu biti: hronična (tekuća) bolest jetre; zloupotreba alkohola; ciroza; blokada žučnih kanala; srčani udar ili srčana insuficijencija (kada srce ne može da pumpa dovoljno krvi u telo); oštećenje bubrega; povreda mišića; oštećenje crvenih krvnih zrnaca; toplotni udar; previše vitamina A.
  • Uzroci veoma visokih nivoa ALT mogu biti: akutni virusni hepatitis; predoziranje lekovima kao što je acetaminofen (Tilenol); rak jetre; sepsa.

Pored za dijagnostiku ALT se koristi i za praćenje toka bolesti jetre, naročito da se prati oštećenje ćelija jetre (hepatocita).Više o određivanju ALT pročitajte na https://www.beo-lab.rs/analiza/alt-sgpt/

  • Aspartat aminotransferaza (Engl. Aspartate Aminotransferase – AST).  AST se ranije zvala serumska glutamat-oksalacetat- transaminaza ili SGOT.  AST je enzim koji proizvodi jetra, ali i drugi organi, poput srca, bubrega, mozga i mišića, takođe proizvode manje količine ovog enzima. Zajedno sa ALT se koristi za dijagnostiku i praćenje bolesti jetre, naročito da se prati oštećenje ćelija jetre (hepatocita). Normalno, nivoi AST u krvi su niski. Kada je jetra oštećena, ona otpušta više AST u krv i nivoi rastu. Visok nivo AST je znak oštećenja jetre, ali takođe može značiti da imate oštećenje nekog drugog organa, poput srca ili bubrega. Rezultati se dobijaju za oko jedan dan i vrednosti su date u jedinicama po litru (U/L) i zavise od laboratorije i testa koji se koristi. Više o određivanju AST pročitajte na https://www.beo-lab.rs/analiza/ast-sgot/

Normalne vrednosti AST su: muškarci: 10 do 40 U/L, žene: 9 do 32 U/L

  • Uzrok nivoa AST koji je viši od normalnog može biti: hronični (u toku) hepatitis; ciroza (dugotrajno oštećenje i ožiljci na jetri); blokada u žučnim kanalima koji prenose digestivnu tečnost od jetre do žučne kese i creva; rak jetre.
  • Veoma visoki nivoi AST mogu biti uzrokovani: akutnim virusnim hepatitisom; oštećenjem jetre od lekova ili drugih toksičnih supstanci; blokadom dotoka krvi u jetru.

Vaš lekar bi takođe mogao da uporedi vaše nivoe AST i ALT. Ako imate bolest jetre, obično će vaš nivo ALT biti veći od nivoa AST.

  • Postoje druga stanja koja nisu vezana za jetru, ali koja takođe mogu povećati nivo AST: opekotine; srčani napad; intenzivno vežbanje; povreda mišića; trudnoća; pancreatitis; epileptični napadi; hirurška intervencija.
  • Pored toga, neke bolesti ili lekovi koje uzimate mogu izazvati „lažno pozitivan” rezultat na AST testu. To znači da je vaš test pozitivan, iako nemate oštećenje jetre. Bilo koji od sledećih uzroka može izazvati lažno pozitivan rezultat: dijabetička ketoacidoza (Vaše telo ne može da proizvede dovoljno insulina, što pomaže da šećer uđe u vaše ćelije.); neki antibiotici, kao što su eritromicin estolat ili para-aminosalicilna kiselina (Paser)

Iako se oba testa koriste za određivanje funkcionalnog stanja jetre ALT je tačniji od AST u otkrivanju bolesti jetre. Može preciznije da pokaže da li je problem u vašoj jetri ili u drugom delu tela, na pr. srcu ili mišiću. Vaš lekar može da uporedi količinu ALT sa AST u vašoj krvi da bi utvrdio da li imate oštećenje jetre ili problem sa nekim drugim organom, kao što je srce.

  • Alkalna fosfataza (Engl. Alkaline phosphatase – ALP). ALP se koristi za dijagnostiku i praćenje bolesti jetre (naročito da se prati hepatobilijarno oštećenje) i bolesti kostiju. Alkalna fosfataza je prisutna u ćelijama koje luče žuč u jetri. Visoki nivoi ovog enzima često znače da je protok žuči iz jetre blokiran. Takođe je nađena i u probavnom sistemu (tankom crevu), leukocitima, bubrezima, slezini, prostati, placenti i kostima. U krvi se nalazi 4 genetski različite varijante enzima od kojih je najvažniji jetra-kosti-bubrezi tip. Ako vaša jetra ne radi kako treba, količina ALP u krvi može biti visoka. Lekari često koriste ALP test da traže začepljene žučne kanale. Prilikom pripreme za ALP test možda ćete morati da ograničite hranu i tečnost nekoliko sati pre testa. Normalne vrednosti ALP u krvi: 78 – 217 U/L za muškarce; 68 – 234 U/L za žene. Neki lekovi ometaju rezultate, pa se uverite da vaš lekar zna za sve lekove koje uzimate, uključujući lekove bez recepta, vitamine i suplemente. Takođe, obavezno obavestite svog lekara da li ste trudni, jer će to povećati nivo ALP u krvi. Više o određivanju ALP pročitajte na https://www.beo-lab.rs/analiza/alkalna-fosfataza-alp/
  • Druga stanja koja mogu izazvati probleme sa vašom jetrom uključuju: rak jetre; ciroza; hepatitis; blokada u žučnim kanalima.
  • ALP test takođe može uočiti probleme sa vašim kostima, uključujući: karcinome koji su se proširili na vaše kosti; Pagetovu bolest, koja utiče na rast kostiju; problemi koji su uzrokovani nedostatkom vitamina D.
  • Nivoi ALP viši od normalnog za vaše godine i pol ne moraju nužno značiti da imate problem. (Deca i tinejdžeri prirodno imaju više nivoe od odraslih jer se njihove kosti još uvek razvijaju).
  • Ako je vaš nivo ALP visok, vaš lekar može da vam kaže da uradite još jedan test, koji se zove ALP izoenzimski test, da biste utvrdili da li alkalna fosfataza u vašoj krvi dolazi iz vaše jetre ili kostiju.
  • Nizak nivo ALP ukazuje na nedostatak cinka i magnezijuma, ali takođe može biti pokazatelj retke genetske bolesti zvane hipofosfatazija (HPP), koja utiče na kosti i zube.
  • Gama-glutamil tansferaza (Engl. Gamma-glutamyl transpeptidase ili gamma-glutamyl transferase – GGT). Gama-glutamil transferaza (GGT) se koristi za dijagnostiku i praćenje bolesti jetre, smatra se najosetljivijim pokazateljem hepatobilijarnih oboljenja, jer i mali poremećaj ćelijskog integriteta ili minimalne holestaze dovodi do značajnog porasta aktivnosti GGT u serumu. GGT ima više imena: y-GT, ili gama glutamil transpeptidaza (GGTP), takođe γ-glutamiltransferaza, gama-GT. GGT je membranski enzim iz grupe peptidaza koji katalizuje prenos hidrolizom oslobođenog ostatka glutaminske kiseline na neku aminokiselinu, peptid ili vodu. Takođe je uključena u metabolizam glutationa (značajnog ćelijskog antioksidansa) i leukotriena i ksenobiotičku detoksikaciju. U organizmu se javlja pretežno vezana za ćelijske membrane i uključena je u prenosu aminokiselina preko ćelijske membrane. Pretežno je lokalizovan u membrani žučnih puteva i u endoplazmatskom retikulumu hepatocita. Najviše GGT ima u bubrezima, prostati, jetri, mozgu, epitelu tankog creva, žučnim putevima, pankreasu, žučnoj kesi, slezini, srcu, ćelijskoj membrani semenih vezikula i u malim količinama u krvi. Nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina. GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutna i u pankreasu i bubrezima. Aktivnosti GGT u serumu je najosetljiviji pokazatelj oštećenja jetre, a naročito je izražena ako su oštećenja uzrokovana alkoholom. Dobar je pokazatelj u diferencijalnoj dijagnostici hepatocelularne i opstruktivne žutice. Više o određivanju GGT pročitajte na https://www.beo-lab.rs/analiza/gama-gt-glutamil-transferaza/

Kod odraslih normalne vrednosti su 8 – 40 U/L za muškarce i 5 – 35 U/L za žene. Sve iznad može biti znak da vaša jetra ne radi kako bi trebalo.

  • Nekoliko vrsta bolesti jetre može da izazove porast GGT uključujući: cirozu jetre, akutni virusni hepatitis, hronični hepatitis, pankreatitis, infarkt miokarda, postojanje opstrukcije (prepreke) u žučnim kanalima, primarni ili metastatski tumori jetre i zloćudni tumor pankreasa.
  • GGT test takođe može pomoći u dijagnostici nekoliko drugih zdravstvenih problema kao što su: oštećenje jetre izazvano alkoholizmom, bolest kostiju, kongestivna srčana insuficijencija i dijabetes.
  • Neki lekovi mogu da povećaju nivoe GGT: lekovi protiv epileptičnih napada (fenitoin, karbamazepin i barbiturati npr. fenobarbital), nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), lekovi za snižavanje lipida, antibiotici, blokatori histaminskih receptora (koji se koriste za lečenje viška proizvodnje želudačne kiseline), antifungalni agensi, antidepresivi, oralni kontraceptivni lekovi i hormoni kao što je testosteron. Određeni antikoagulansi (npr. heparin) i imunosupresivni lekovi (npr. metotreksat) takođe povećavaju nivoe GGT u serumu. Stoga je neophodno da pre GGT testa, obavestite svog lekara o svim lekovima ili suplementima koje uzimate.

Testovi za GGT se često koriste kao povezana analiza za ALP, za verifikaciju da li je povšeni ALP posledica bilijarnog oboljenja, pošto ALP može biti povećan u nekim bolestima kostiju, a GGT nije.

Značaj jetre za zdravlje kože, kose i noktiju

Prethodno smo naveli da jetra filtrira našu krv i na taj način uklanja toksine iz organizma, ali je i skladište masti, šećera, vitamina i minerala i odgovorna je za sintezu različitih proteina. Samim time svaka neregularnost u njenom radu, utiče i odražava se na opšte zdravlje pa i izgled kože, kose i noktiju.

Jetra i koža

Disfunkcija drugog najvećeg organa u telu, jetre, često dovodi do promena u najvećem organu tela, koži. Uticaj jetre na kožu najpre se vidi kad funkcija jetre počne da usporava ili je promenjena usled neke bolesti ili oštećenja. Dermatološki znaci specifičnih bolesti jetre se manifestuju promenama na koži kao što su akne, ekcemi i ostali upalni procesi i iritacije. Ove promene nastaju zbog toga što jetra, usled nepotpunog ili preteranog rada, nije u stanju da eliminiše toksine koji onda moraju da pronađu alternativne načine izbacivanja, putem znoja, koji izlazi kroz kožu. Takođe, ako je krvotok opterećen toksinima i svim onim što unosimo kroz hranu, piće, alkohol, lekove, pušenje, ili udisanjem otrovnih isparenja nekih hemikalija, oni moraju da izađu kroz pore, što često dovodi do njihovog začepljenja, čime se izazivaju iritacije i različiti upalni procesi. Ranije identifikovanje ovih znakova može dovesti do brze dijagnoze i efikasnog lečenja osnovne bolesti jetre, čime se sprečavaju dalje komplikacije.

  • Pacijenti sa hroničnim oboljenjem jetre mogu imati širok spektar kožnih manifestacija koje mogu biti prvi znak oboljenja jetre od kojih su najvažnije: suva koža (kseroza), pigmentne promene (vitiligo), žutica (obojenost kože i beonjače oka), infekcije, svrab kože (pruritus), striae distensae (striae atrophicae, linearne atrofije kože, pojavljuju se pretežno na mestima gde je koža izložena mehaničkom rastezanju), palmarni eritem (palmar erythema, crveni dlanovi, Lane-ova bolest, javlja se kod ciroze jetre, Wilsonove bolesti, hemohromatoze) i paukov angiom (spider telangiectasias, pauk naevus, je vrsta telangiektaze – otečeni krvni sudovi).
  • Postoje određene dermatoze koje se često povezuju sa hepatobilijarnim poremećajima uključujući: lichen planus (autoimuna bolest, hronični, upalni osip koji svrbi, pogađa kožu, nokte, kosu i sluzokože), urtikariju (koprivnjaču), porphiria cutanea tarda (“vampirska bolest”, odložena kožna porfirija, redak poremećaj, karakterišu ga bolne lezije kože sa plikovima na koži izloženoj suncu – fotosenzitivnost), vitiligo, malakoplakiju (karakteriše je prisustvo papule, plaka ili ulceracije, zahvata urogenitalni sistem), Behčetova bolest (zapaljenje krvnih sudova u celom telu, zahvaćene su sluzokoža i koža), multiformni eritem (crvene mrlje i plikovi na dlanovima, tabanima i licu) i nodozni eritem (Erythema nodosum, bolni potkožni čvorovi crvene ili ljubičaste boje). Ksantelazma očnih kapaka (naslaga masti i holesterola na kapcima žućkaste boje).
  • Druge manifestacije koje se vide kod infekcije virusom hepatitisa B i hepatitisa C uključuju: osip, papularni akrodermatitis (syndroma Gianotti – Crosti, uzrokuje ga virus hepatitisa B, čest kod dece, karakteriše se pojavom lihenoidnog osipa, generalizovanim uvećanjem limfnih čvorova i anikteričnim hepatitisom).
  • Promene na koži izazvane virusom hepatitisa C: trombocitopenijska purpura (Werlhofova bolest, izražena krvarenja po koži i sluzokoži usne duplje, nosa, digestivnog i urogenitalnog sistema), lichen planus, Morenov ulkus (bolna periferna ulceracija rožnjače), porphiria cutanea tarda, kožni nekrotizirajući vaskulitis (rani znak infekcije virusom hepatitisa C, uzrokuje promene na koži stopala ili na rukama koje izgledaju kao psorijaza). Žutica se može pojaviti ubrzo nakon što ste zaraženi hepatitisom C (koža i beonjače su žućkaste. Jetra ne razgrađuje bilirubin i ako se previše nakupi u vašoj krvi, vaša koža može postati žuta. Pruritus (svrab kože, suv osip koji svrbi na rukama i stopalima). Urtikarija (koprivnjača) često se pojavljuju kod hepatitisa. Za razliku od alergijske reakcije, mogu trajati duže od nekoliko sati i ostaviti za sobom smeđu mrlju. Paukov angiom (paukov nevus, grupe proširenih krvnih sudova blizu površine vaše kože. Mogu se pojaviti bilo gde na vašem telu, ali su najčešće na licu i trupu). Jedno od stanja koja su povezana sa hepatitisom C je i Rejnoov (Raynaudov) sindrom (ako vam prsti postanu beli ili plavi na hladnoći, to je znak da imate ovo stanje. Nožni prsti, nos ili uši takođe mogu biti pogođeni. To se dešava kada se krvni sudovi grče na hladnoći, a protok krvi se usporava. Možete osetiti bol, utrnulost i peckanje).

Jetra i kosa

Pored normalne metaboličke funkcije, jetra obavlja stotine različitih funkcija uključujući varenje i unos vitamina rastvorljivih u mastima, detoksikaciju hormona i regulaciju šećera u krvi. Sve ovo je posebno važno za normalano održavanje ciklusa rasta kose, od faze rasta (Anagena faza), preko regresivne faze (Katagena faza) do faze mirovanja (Telogena faza).

Više o fazama rasta kose možete saznati na

Nepravilno funkcionisanje jetre i bolesti jetre, zbog toga, mogu da utiču na rast kose i pokrenu početak gubitka kose. Pokazano je da proređena kosa ili gubitak kose može da ukaže na već uznapredovalu bolest jetre. Kod pacijenata sa hroničnim oboljenjem jetre čak može doći i do gubitka pubičnih i aksilarnih dlaka (trepavice, obrve, ispod pazuha, na rukama, nogama, telu).

Funkcije jetre koje su povezane sa gubitkom kose:

  • Jetra je mesto za biosintezu hormona kao što je estrogen, koji je povezan sa rastom i gubitkom kose. Kada je nivo estrogena dovoljan, žene imaju punu, gustu kosu. Međutim, kada njegov nivo opadne, kosa ulazi u fazu „odmaranja“, gde ubrzo opada i dolazi do proređivanje kose, pa čak i ćelavosti.
  • Jetra takođe razlaže testosteron iz kojeg nastaje DHT (dihidrotestosteron – aktivna forma testosterona) koji se nalazi i kod muškaraca i žena, a čiji poremećaj koncentracije dovodi do gubitka kose. U slučaju poremećaja rada jetre, DHT se oslobađa u krvotok i tako dolazi do kože, uzrokujući opadanje kose.
  • Konverzija amonijaka u ureu je neophodna za normalan metabolizam. Hepatociti (ćelije jetre) preuzimaju amonijak iz krvi i pretvaraju ga u ureu. Amonijak je toksičan nusproizvod razgradnje aminokiselina, a poremećaji ciklusa amonijak/urea mogu dovesti do nedostatka gvožđa. Osobe sa visokim nivoima amonijaka u krvi najverovatnije će zbog toga imati grubu kosu sa zadebljanjima na kojima se dlaka lako lomi (Trichorexis nodosa).
  • Regulacija šećera u krvi je povezana sa gubitkom kose, a nizak nivo šećera u  krvi može dovesti do proređivanja kose i prevremenog opadanja kose. Iako se masne kiseline i ketonska tela mogu oksidirati u folikulu dlake, oni su slabe energetske zamene za glukozu. Folikuli dlake zahtevaju adekvatnu količinu glukoze da bi ostali u anagenoj fazi (fazi rasta) i periodi niskog šećera u krvi mogu poremetiti normalan ciklus folikula.
  • Jetra skladišti vitamine rastvorljive u mastima: A, D, E i K. Žuč koja se luči tokom varenja je neophodna za njihovu apsorpciju kako bi telo moglo da ih koristi. Oni putuju kroz limfni sistem tankog creva u krvotok u telu. Ako je proizvodnja žuči ugrožena oštećenjem jetre, to može uticati na pravilnu apsorpciju ovih vitamina. Ovi vitamini su neophodni za normalni ciklus folikula dlake.

Sa druge strane, zdrava jetra pomaže rastu kose. Jetra sadrži impresivnih 560 µg folne kiseline (B9) što je važno za zdravu kosu i kožu. Ostali vitamini B pomažu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, koja prenose kiseonik i hranljive materije do kože glave i folikula kose. Pored toga, u jetri su pohranjene značajne količine vitamina D za koji se zna da je za kosu jedan od najvažnijih vitamina koji omogućava brži rast vlasi, ima ključnu ulogu u stvaranju novih folikula dlake i pomaže u održavanju ciklusa rasta kose. Više informacija o značaju vitamina D za zdrav izgled kože i rast kose možete saznati na https://www.beo-lab.rs/znacaj-vitamina-d-za-zdrav-izgled-koze-i-rast-kose/ .

Jetra i nokti

Promene u boji, teksturi i obliku noktiju takođe mogu ukazivati i na izvesne probleme sa jetrom. Zdravi nokti su ružičaste boje. Međutim, kod pacijenata sa hroničnim oboljenjem jetre može doći do pojave belih mrljica i pruga na noktima (Meesove pruge) ili belo obezbojenih noktiju (Leukonihija).

„Terijevi nokti“(Terri’s Nails) je stanje koje je povezano sa uznapredovalom cirozom jetre prouzrokovanom infekcijom virusom hepatitisa C, u kojem proksimalne dve trećine nokatne ploče postaju praškasto bele, neprozirne sa ružičastim ili crvenkasto smeđim linijama na vrhu.

Kod pacijenata sa hepatocelularnom disunkcijom na rukama ili nogama može doći i do pojave savijanja noktiju nadole. Nokti su neprozirni, beli, ispupčeni i zakrivljeni nadole (kao kašika). Mogu biti meki kada se pritisnu i ova pojava se često javlja zajedno sa oticanjem ili ispupčenjem vrhova prstiju na rukama ili nogama. Savijanje noktiju na gore (koilonihija) nastaje usled nedostatka gvozđa  ili vitamina B12 , što može uzrokovati anemiju. Imajući u vidu da je jetra odgovorna za regulaciju njihove koncentracije u krvi ova pojava može da ukaže na poremećaj u njenom radu ili na neko oboljenje jetre.

Pojava zakrivljenih noktiju je česta kod pacijenata sa Rejnoovim sindromom koji je povezan sa hepatitisom C. Kod ovih pacijenata se mogu javiti i poprečne linije i tačkasta udubljenja na noktima.

Kod pacijenata sa oboljenjem jetre može doći i do pojave oniholize koja se karakteriše distalnim odvajanje nokatne ploče od ležišta, a u ozbiljnijim slučajevima nokat otpadne i nikada više ne izraste. Kao posledica oniholize može doći do pojave belih mrlja ili čak belih noktiju usled odvajanja nokta od ležišta. Mogu se, takođe, pojaviti tamne mrlje ili linije na, ili ispod nokta. Pojava oniholize zapažena je u nekim slučajevima lichen planusa koji se povezuje sa hepatobilijarnim poremećajima i hepatitisom C.

Kao posledica različitih oboljenje jetre može doći do promena boje lunule (polumeseca, bledog područja u obliku polumeseca pri korenu nokta). Plavičasta boja polumeseca nokta (azurna lunula) može biti znak Wilsonove bolesti, nasledne degenerativne bolesti jetre do koje dolazi zbog taloženja bakra u tkivima, najčešće u jetri i mozgu.

Jetra i probava

Iako jetra (zajedno sa pankreasom i žučnom kesom) nije zvanično deo probavnog sistema, ona igra važnu ulogu dok se hrana vari. Sve što se jede ili pije, bilo da je u pitanju hrana, alkohol, lekovi ili toksini, filtrira se u jetri. Kada unesemo hranu, ona se obrađuje i vari u želucu i crevima, apsorbuje u krv i odlazi u jetru na finalnu obradu i detoksikaciju. Zato je važno da sve ono što unosimo u svoj organizam bude zdravo, nutritivno ispravno i bogato hranljivim vitaminima i mineralima. Nezdrava hrana može dovesti do neregularnost u njenom radu pojave upalnih procesa usled nagomilanih toksina koje jetra ne stiže da razloži što se odražava i na pravilan rad sistema za varenje i tako dovodi do probavnih tegoba. Usled toga, mogu se pojaviti sledeći simptomi: zatvor, nadimanje i dijareja.

Unutar probavnog sistema, glavna uloga jetre je da obrađuje supstance koje apsorbuje tanko crevo i stvara neophodne hemikalije. U suštini, jetra je “hemijska fabrika tela” koja prerađuje hranljive materije tako da ih ostatak tela može da koristi. Takođe, ona stvara albumin, protein u krvi koji prenosi hormone, lekove i masne kiseline kroz telo.

Pored svoje uloge “hemijske fabrike”, jetra je i neka vrsta “fabrike masti”. Kada se konzumiraju masti, ili hrana koja u sebi ima masti jetra ih razgrađuje. Pored toga, ona stvara žuč, koja pretvara višak ugljenih hidrata i proteina i skladišti ih za kasniju upotrebu. Žuč je apsolutno neophodna za varenje. Pomenuli smo već da svakog dana ćelije jetre prave skoro litar žuči, tamnozelene tečnosti koja se uliva u žučni kanal. Odatle, žuč prolazi u duodenum, deo tankog creva, gde razbija masnoće na manje čestice. Ovo omogućava našim ćelijama da bolje apsorbuju hranljive materije koje hrana sadrži. Na taj način jetra pomaže telu da apsorbuje masti u krvotok i omogućava da se neupotrebljivi otpadni proizvodi i toksini izbace iz tela kroz feces.

Pored toga što jetra pomaže u procesuiranju većeg dela onoga što se kreće kroz naš probavni sistem, ona je takođe glavni “graditelj”. Ona stvara širok spektar proteina koji su potrebni telu. Ovi proteini uključuju faktore zgrušavanja krvi koji pomažu da se zaustavi krvarenje, kao i protein koji se zove albumin, koji osigurava da tečnost iz krvi ne uđe u druga tkiva u telu. Jetra, kao što smo pomenuli, takođe proizvodi i veliki broj proteina koji pripadaju porodici enzima, koji razlažu različite molekule kako bi ih telo bolje koristilo.

Pored proteina jetra stvara oko polovine holesterola u našem telu, koji je neophodan za proizvodnju hormona kao što su estrogen i testosteron.

Jetra takođe razlaže toksične supstance koje unesemo ishranom ili preko pluća i kože kao što su razne hemikalije, aerosoli, lekovi, alkohol i sredstva za čišćenje. Uklanja ih izlučivanjem otpada u krv koji se zatim čisti preko bubrega. Otpad koji filtriraju bubrezi će se zatim ukloniti iz tela kroz urin.

Nakon obroka, jetra zajedno sa pankreasom kontroliše nivo šećera (glukoze) u krvi i obezbeđuje zdrav nivo šećera u krvi uklanjanjem viška šećera skladištenjem u obliku glikogena da bi se kasnije koristio. Kada je nivo šećera u krvi nizak, jetra će pretvoriti glikogen u glukozu i osloboditi je u krvotok. Ovo čini više šećera dostupnim vašim ćelijama za energiju. Na taj način jetra omogućava da nivo šećera u krvi bude konstantan. U slučaju poremećene funkcije jetre, dolazi do neregularnog nivoa šećera u krvi, što dovodi do smanjenog ili povišenog nivoa energije, hroničnog umora, poremećaja spavanja i apetita.

Kako sačuvati i održati zdravlje jetre?

Kao što smo prethodno naveli, zdrava jetra je neophodna za zdrav život i ima ogroman uticaj na sveukupno zdravlje svakog čoveka.

Postoji mnogo koraka koje možete preduzeti da bi vaša jetra dobro funkcionisala i kako bi smanjili rizik od oboljenja jetre:

  • Često perite ruke, posebno nakon korišćenja kupatila, dodirivanja kućnih ljubimaca, pre jela ili pripreme hrane. Pravilno koristite hranu. Ako putujete u zemlje u razvoju, pijte samo flaširanu vodu, perite ruke i perite zube.
  • Ograničite svoju izloženost toksinima, kao što su sredstva za čišćenje, hemikalije i duvanski proizvodi. Posebno vodite računa o aerosolnim sprejevima, koristite ih samo u dobro provetrenom prostoru i nosite masku prilikom prskanja insekticidima, fungicidima, bojama i drugim otrovnim hemikalijama. Uvek sledite uputstva proizvođača.
  • Zaštitite svoju kožu. Kada koristite insekticide i druge toksične hemikalije, nosite rukavice, duge rukave, kapu i masku kako se hemikalije ne bi apsorbovale kroz vašu kožu.
  • Održavajte svoj holesterol u granicama normale.
  • Ako imate dijabetes, održavajte šećer u normalnom opsegu.
  • Ne delite igle, brijače, četkice za zube ili druge lične predmete. Ukoliko morate da koristite igle, uvek ih koristite nove i samo za jednokratnu upotrebu.
  • Nemojte pušiti niti koristiti druge duvanske proizvode.
  • Izbegavajte upotrebu nedozvoljenih droga. Prema podacima Američke Fondacije za jetru (American Liver Foundation) u 2012. godini, skoro 24 miliona Amerikanaca starijih od 12 godina bili su trenutni korisnici nedozvoljenih droga, što znači da su koristili zabranjenu drogu tokom meseca pre anketnog intervjua. Ova procena predstavlja 9.2 odsto stanovništva starijeg od 12 godina. Nedozvoljene droge uključuju: marihuanu/hašiš, kokain (uključujući krek), heroin, halucinogene, inhalante ili psihoterapeutike koji se izdaju na recept (lekovi protiv bolova, sredstva za smirenje, stimulansi i sedativi) koji se koriste nemedicinski.
  • Jedite zdravu, dobro izbalansiranu hranu. Uravnoteženo se hranite. Izbegavajte visokokalorične obroke, zasićene masti, rafinisane ugljene hidrate (kao što su beli hleb, beli pirinač i obične testenine) i šećere. Ne jedite sirove ili nedovoljno kuvane školjke. Za dobro prilagođenu ishranu jedite vlakna koja možete dobiti iz svežeg voća, povrća, hleba od celog zrna, pirinča i žitarica. Takođe jedite meso (ali ograničite količinu crvenog mesa), mlečne proizvode (malomasno mleko i male količine sira) i masti („dobre“ masti koje su mononezasićene i polinezasićene kao što su biljna ulja, orasi, semenke i riba) . Hidratacija je neophodna, pa pijte puno vode.
  • Održavajte zdravu (optimalnu) telesnu težinu. Ako ste gojazni ili čak donekle gojazni, u opasnosti ste da imate masnu jetru koja može dovesti do nealkoholne bolesti masne jetre (Eng. Nonalcoholic fatty liver disease – NAFLD), jednog od najbrže rastućih oblika bolesti jetre. Gubitak težine može igrati važnu ulogu u smanjenju masti u jetri.
  • Ograničite količinu alkohola koju pijete. Konzumirajte alkohol u umerenim količinama. Prema preporukama stručnjaka sa Mayo klinike za zdrave odrasle osobe to znači do jedno piće dnevno za žene i do dva pića dnevno za muškarce. Prekomerni unos alkohola definisan je kao više od osam pića nedeljno za žene i više od 15 pića nedeljno za muškarce.
  • Budite oprezni kada koristite lek ili suplemente. Razgovarajte sa svojim lekarom o lekovima koje uzimate, uključujući proizvode bez recepta, kao što su sredstva protiv bolova. Lekove na recept i bez recepta uzimajte samo po potrebi i samo u preporučenim dozama. Obavezno sledite uputstva za sve lekove. Pre upotrebe dijetetskih suplemenata ili lekova bez recepta konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom.
  • Oprez pri mešanju lekova: Neki lekovi na recept i prirodni lekovi mogu negativno da deluju kada se mešaju. Ne mešajte lekove i alkohol. Mešanje lekova sa alkoholom stvara značajan pritisak na jetru. Na primer, kombinovanje alkohola i acetaminofena može dovesti do akutnog otkazivanja jetre.
  • Vakcinišite se. Ako imate povećan rizik od zaraze hepatitisom ili ako ste već zaraženi bilo kojim oblikom virusa hepatitisa, razgovarajte sa lekarom o dobijanju vakcine protiv hepatitisa A i hepatitisa B. Vakcinacija je posebno neophodna ako putujete u oblast u kojoj bi hepatitis A ili B mogao biti problem. Takođe, virus malarije raste i umnožava se u jetri, a žuta groznica može dovesti do otkazivanja jetre. Obe bolesti se mogu sprečiti oralnim lekovima i vakcinacijom.
  • Izbegavajte kontakt sa krvlju i telesnim tečnostima drugih ljudi. Virusi hepatitisa mogu se širiti preko krvi i krvnih produkata, ali i preko drugih telesnih tečnosti ukoliko dođu u dodir sa nekom ranicom na koži ili na neki način uđu u organizam.
  • Praktikujte bezbedan seks kako biste smanjili rizik od zaraze hepatitisom ili drugim zdravstvenim stanjem. Koristite kondom tokom seksa. Ako odlučite da imate tetovaže ili pirsinge na telu, budite izbirljivi prema čistoći i bezbednosti prilikom odabira salona za tetovažu.
  • Redovno vežbanje je ključno za zdravu jetru. Kada redovno vežbate, pomažete u sagorevanju triglicerida, smanjujete masnoću jetre i povećavate nivo energije. O značaju fizičke aktivnosti za zdrav i dugovečan život pročitajte na https://www.beo-lab.rs/fizicka-aktivnost-preduslov-za-zdrav-i-dugovecan-zivot/

Jetra – analize i cena

Testovi funkcije jetre pomažu u određivanju zdravlja jetre merenjem nivoa enzima jetre, proteina i bilirubina u krvi.

U Beo-lab laboratorijama dostupni su vam sledeći testovi za dijagnostiku i praćenje zdravlja jetre:

  • ALT: (alanin aminotransferaza): povišena vrednost ALT pomaže u identifikaciji bolesti ili oštećenja jetre iz bilo kog uzroka, uključujući hepatitis.
  • AST: (aspartat aminotransferaza): Zajedno sa povišenim ALT, AST proverava oštećenje jetre.
  • Alkalna fosfataza: je prisutna u ćelijama koje luče žuč u jetri; takođe je u kostima. Visoki nivoi često znače da je protok žuči iz jetre blokiran.
  • Gama GT: Za praćenje hepatobilijarnog oštećenja.
  • Bilirubin: Visok nivo bilirubina ukazuje na problem sa jetrom.
  • Albumin: Kao deo ukupnog nivoa proteina, albumin pomaže da se utvrdi koliko dobro radi jetra.
  • Amonijak : Nivo amonijaka u krvi raste kada jetra ne funkcioniše ispravno.
  • Testovi na hepatitis A: Ako se sumnja na hepatitis A, lekar će testirati funkciju jetre, kao i antitela da bi otkrio virus hepatitisa A.
  • Testovi na hepatitis B: Vaš lekar može da testira nivoe antitela da utvrdi da li ste inficirani virusom hepatitisa B.
  • Testovi na hepatitis C: Pored provere funkcije jetre, testovi krvi mogu da utvrde da li ste inficirani virusom hepatitisa C.
  • Protrombinsko vreme, ili PT, se obično radi da bi se videlo da li neko uzima ispravnu dozu varfarina za razređivanje krvi (Coumadin). Takođe proverava probleme sa zgrušavanjem krvi.
  • Delimično protrombinsko vreme PTT se radi da bi se proverili problemi sa zgrušavanjem krvi.

Za sve informacije u vezi sa analizom funkcije jetre, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošlajite na mail office@beo-lab.rs

Povezani tekstovi:

Literatura

https://my.clevelandclinic.org/health/articles/21481-liver

https://www.medicalnewstoday.com/articles/305075

https://britishlivertrust.org.uk/information-and-support/liver-health-2/abouttheliver/

https://britishlivertrust.org.uk/information-and-support/liver-health-2/love-your-liver/love-liver-health-screener/love-liver-health-screener/

https://www.betterhealth.vic.gov.au/health/conditionsandtreatments/liver

https://www.hopkinsmedicine.org/health/conditions-and-diseases/liver-anatomy-and-functions

https://www.webmd.com/digestive-disorders/picture-of-the-liver

https://www.webmd.com/digestive-disorders/alanine-aminotransferase-test

https://www.webmd.com/a-to-z-guides/aspartate_aminotransferse-test

https://www.webmd.com/digestive-disorders/alkaline_phosphatase_test

https://www.webmd.com/hepatitis/ggt-test

https://www.testing.com/tests/gamma-glutamyl-transferase-ggt/

https://www.healthline.com/human-body-maps/liver

https://www.nhs.uk/conditions/liver-disease/

https://www.niddk.nih.gov/health-information/liver-disease

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/liver-problems/symptoms-causes/syc-20374502

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/liver-problems/multimedia/the-liver/img-20007443

https://liverfoundation.org/for-patients/about-the-liver/the-progression-of-liver-disease/

https://liverfoundation.org/for-patients/about-the-liver/

https://www.webmd.com/hepatitis/hepatitis-c-skin-problems

https://www.ccjm.org/content/ccjom/76/10/599.full.pdf

https://needahairmakeover.blog/2020/02/03/how-hair-loss-can-be-related-to-liver-dysfunction-by-diane-shawe/

https://www.hepalife.net/blog/uticaj-jetre-na-kozu-i-svakodnevni-zivot/

http://www.dermagj.com/dermatologija/bolesti-noktiju/

https://miss7zdrava.24sata.hr/zdravlje/nokti-su-semafori-zdravlja-1069

https://www.hopkinsmedicine.org/health/conditions-and-diseases/the-digestive-process-the-liver-and-its-many-functions

https://liverfoundation.org/resource-center/blog/13-ways-to-a-healthy-liver/

Choudhury BN, Jain A, Baruah UD. Dermatological manifestations of chronic liver disease. Int J Res Dermatol. 2018 May;(2): 224-229. Doi:

Dogra S, Jindal R. Cutaneous manifestations of common liver diseases. J Clin Exp Hepatol. 2011 Dec;1(3):177-84. doi: 10.1016/S0973-6883(11)60235-1. Epub 2012 Jan 2.

Poljački Mirjana, Gajinov Zorica, Ivkov Milana, Matić Milan, Golušin Zoran. Oboljenja koža i infekcija virusom hepatitisa C. Medicinski pregled, 2000, vol. 53, br. 3-4, str. 141-145

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Facebook
LinkedIn

Podeli na mrežama:

Facebook
LinkedIn

Najnovije objave

Preventivni paneli

Pošaljite poruku

Poruči analize onlajn

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice
polno prenosive bolesti
POTREBAN VAM JE ANTIGEN TEST ZBOG PUTOVANJA?​

Poručite ga putem e-laboratorije ili dođite direktno u jednu od tri laboratorije u Beogradu u kojima se vrši uzorkovanje: Resavska 60, Ratka Mitrovića 148 i Pjarona de Mondezira 30/5.
Proverite radno vreme lokacija na kojima je dostupan brzi Antigen test na COVID-19.
Prilikom dolaska u laboratoriju, ponesite sa sobom popunjen ANTIGEN UPITNIK i ubrzajte proceduru uzorkovanja.
Rezultat brzog antigen testa (SARS-Cov-2 rapid test) u Beo-lab laboratorijama sadrži i QR code, koji vam omogućava da jednostavno u svakom trenutku imate brz pristup vašem rezultatu antigen testa i po potrebi ga pokažete nadležnoj osobi, prilikom prelaska granice tokom putovanja. 

YOU NEED AN ANTIGEN TEST FOR TRAVEL?

Order via E-labs or come directly to one of the three Beo-lab laboratories in Belgrade where the antigen test is available: Resavska 60, Ratka Mitrovića 148, and Pjarona de Mondezira 30/5.
Check the working hour of locations in Belgrade where COVID-19 antigen testing is available.
Please, bring a completed ANTIGEN QUESTIONNAIRE with you and make faster the sampling procedure.

The result of the Antigen test (SARS-Cov-2 rapid test) in Beo-lab laboratories contains a QR code, which allows you to have quick access to your antigen test result at any time and show it to the responsible officer when crossing the border.