Štitna žlezda – hormoni štitne žlezde utiču na rad svih ćelija

Šta je štitna žlezda? Koji su simptomi povećanog i smanjenog rada štitne žlezde? Kad se analiziraju hormoni štitne žlezde? Hipertireoidizam. TSH, FT4, T4, T3.

U tekstu koji je za vas pripremio stručni tim Beo-lab laboratorija, saznaćete:

• Šta je štitna žlezda?
• Značaj i funkcija hormona štitne žlezde
• Oboljena štitne žlezde
• Simptomi oboljenja štitne žlezde
• Uzroci poremećaja rada štitne žlezde
• Štitna žlezda i genetika
• Faktori rizika za nastanak hipertireoze/hipotireoze
• Dijagnoza oboljenja štitne žlezde
• Hormoni štitne žlezde- kada se analiziraju?
• Analize hormona štitne žlezde FT4 i TSH nakon uvođenja terapije
• Ženama se preporučuju češće kontrole rada štitne žlezde
• Priprema za analizu hormona štitne žlezde
• Tumačenje dobijenih rezultata

Šta je štitna žlezda?

Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu, specifičnog izgleda oblika leptira, koja se nalazi u donjem, prednjem delu vrata. Poznata je još i pod nazivima štitasta ili tiroidna žlezda (tiroidea).
Hormoni štitne žlezde, koje stvara i luči u krvotok, direktno utiču na rad skoro svake naše ćelije u organizmu.
Hormoni štitne žlezde su:

• T4 (Tiroksin)
• T3 (Trijodtironin)
• Kalcitonin

Hormon štitne žlezde T4 sadrži četiri, a T3 tri atoma joda, za čije je stvaranje neophodan jod iz hrane, kao i endogena jedinjenja poput proteina tireoglobulina, tireostimulirajućeg hormona (TSH) i enzima tireoidne peroksidaze. Tiroksin (T4) je hormon čiju sekreciju tiroidna žlezda vrši u najvećem obimu.

Štitna žlezda je vitalna hormonska žlezda jer igra glavnu ulogu u metabolizmu, rastu i razvoju ljudskog tela. Pomaže u regulisanju mnogih telesnih funkcija stalnim otpuštanjem stabilne količine hormona štitne žlezde u krvotok.

Značaj i funkcija hormona štitne žlezde

Hormoni štitne žlezde neophodni su za pravilan rad svih ćelija organizma.
Posebno su važni za:

• Pravilan metabolizam – pospešuju stvaranje toplote, podstiču sintezu proteina, stimulišu razgradnju masti, utiču na nivo šećera, rad srca.
• Doprinose seksualnoj funkciji kod oba pola i održavanju trudnoće.
• Podstiču sposobnost učenja i pamćenja, utiču na emocije.
• Ključni su i za razvoj nervnog sistema u fetalnom periodu.

Oboljenja štitne žlezde

Kada dođe do smanjenjog ili povećanog lučenja hormona štitne žlezde, tiroidna žlezda pokušava da kompenzuje nastalo stanje tako što povećava odnosno smanjuje svoj rad.
Najčešća oboljena štitaste žlezde su:

• Hipertireoza -pojačan rad usled povećanog lučenja hormona
• Hipotireoza – smanjen rad usled smanjenog lučenja hormona

Simptomi oboljenja štitne žlezde

Hipertireoza – pojačan rad štitne žlezde

Hipertireoza nastaje kada se pojačano luče hormoni štitne žlezde, a karakterišu ga simptomi kao što su:

• gubitak u težini sa povećanim ili čak očuvanim apetitom
• umor
• slabost mišića
• pojačano znojenje i pojačana osetljivost na toplotu
• ubrzan rad srca (tahikardija), paltipacija (lupanje srca) i aritmije (nepravilan rad srca)
• suvoća kože i kose
• poremećaj menstrualnog ciklusa
• nesanica, anksioznost, razdražljivost, emocionalna napetost
• gušavost (uvećanje štitne žlezde)

U slučaju pojačanog rada štitne žlezde snižen je TSH, a povišeni su nivoi hormona T4 i T3.

Hipotireoza – smanjen rad štitne žlezde

Hipotireoza predstavlja stanje u kome je smanjeno lučenje hormona štitne žlezde.

Većina simptoma nastaje kao posledica usporenosti metabolizma, a simptomi po kojima se prepoznaje smanjen rad štitne žlezde su:

• porast težine uz slab apetit i zatvor (opstipaciju)
• zamor i pojačan osećaj pospanosti
• povećana osetljivost na hladnoću,
• zaboravnost (problem sa pamćenjem)
• promene raspoloženja
• usporen rad srca
• ukočenost i bol (slabost) u mišićima
• ukočenost, bol i otečeni zglobovi
• otok lica i kože
• poremećaj menstrualnog ciklusa

U slučaju smanjenog rada štitne žlezde je TSH povišen, dok su hormoni T4 i T3 sniženi.

Saznaj o uticaju ishrane na rad štitne žlezde – Štitna žlezda i ishrana.

Uzroci poremećaja rada štitne žlezde

Glavni uzrok hipotireoze je nedovoljna proizvodnja tireoidnih hormona od strane štitne žlezde. Stanja koja izazivaju smanjenu sekreciju hormona štitne žlezde su:

• Čest uzročnik smanjene funkcije tireoidne žlezde jeste hronični autoimuni tireoiditis Hašimotov sindrom, kada se stvaraju antitela tiroidne peroksidaze (TPO) i tireoglobulina (Tg) koja napadaju sopstvene ćelije u organizmu.
• Pored autoimunog procesa i nedovoljan unos joda putem hrane jedan je od najčešćih mogućih uzročnika hipotireoze. Manjak joda je najčešći identifikovani uzročnik hipotireoze širom sveta, naročito u planinskim područjima.
• Dejstvo pojedinih lekova i prisustvo infektivnih bolesti, kao što su: fibrozna upala šrtitne žlezde, hemohromatoza, sklerodermija, amiloidoza, mogu da uzrokuju hipotireozu.

Retko, hipotireoza može biti i posledica urođenog hipotireoidizma (oštećenje štitne zlezde kod odojčadi), kao i poremećaj u radu hipofize ( kada hipofiza ne proizvodi hormon TSH).

Hipertireoza je posledica razlićitih faktora i stanja koja dovode do pojačanog lučenja hormona.

• Autoimuna bolest poznata kao Grejvsova bolest (Bazedovljeva bolest) je najčešći uzročnik hipertireoze u svetu, posebno kod kod dece i adolescenata. Antitela na TSH receptore bi trebalo određivati ukoliko se posumnja na Grejvsovu bolest.
• Zapaljenje štitne žlezde tj. tireoiditis (pojačana je sekrecija hormona štitne žlezde).
• Plamerova bolest (toksična struma i toksični adenom) – čvorići na štitnoj žlezdi koji mogu izazvati njeno uvećanje.

Štitna žlezda i genetika

Što se tiče genetskih uzroka poremećaja štitne žlezde, oni definitivno postoje. Mnoge bolesti štitaste žlezde uključujući i hipotireoidizam se javljaju u porodici. U oko 75% slučajeva osoba sa oboljenjem, pacijenti prijavljuju srodnike bar sa jedne strane kod kojih je utvrđen poremećaj štitaste žlezde.

Geni mogu odrediti nivoe hormona tiroksina (T4) i TSH.

NGS u Beo-lab laboratorijama

Prema nekim studijama, oko 67% nivoa T4 i TSH je genetski određeno, varijacijama više gena na svim nivoima hipotalamo-hipofizno-tiroidne osovine. Sami hormoni zavise od aktivnosti i funkcionalnosti enzima fosfodiesteraza i dejonidaza, kao i transportnih proteina.

Genetski uzroci karcinoma tiroidne žlezde su bolje proučeni i ovo su najzastupljeniji endokrini tumori. Dobro diferencirani tumori štitne žlezde su najčešći (90-95%) i imaju odličnu prognozu uz primenu klasičnih metoda lečenja.

U okviru naslednih panela gena-predispozicija za endokrine tumore može se uraditi genetsko testiranje iz krvi. U panelu od 14 gena posebno je značajan za štitastu žlezdu RET gen koji uzrokuje multiplu endokrinu neoplaziju tip 2 (MEN2).

Faktori rizika za nastanak hipertireoze/hipotireoze

Faktori povezani sa pojavom pojačanog rada štitne žlezde:

• Postojanje istorije hipertireoze u porodici (autoimuna oboljenja)
• Pripadnice ženskog pola su sklonije razvoju hipertireoze
• Druge hronične bolesti ( dijabetes tip 1, anemija)

Faktori povezani sa pojavom smanjenog rada štitne žlezde:

• Hipotireoza se češće javlja kod osoba ženskog pola
• Porodična anamneza hipotireoze
• Češće se razvija kod osoba u poznijim godinama
• Autoimuna bolest
• Terapija (radioaktivni jod i/ili zračenje)
• Operacija štitne žlezde
• Trudnoća

Dijagnoza oboljenja štitne žlezde

Postavljanje konačne dijagnoze bolesti, bilo da se radi o pojačanom ili smanjenom radu štitne žlezde, obuhvata:

• Pregled lekara specijaliste (endokrinologa)
• Ultrazvuk štitne žlezde
• Laboratorijske analize hormona štitne žlezde

Lekarski pregled podrazumeva, pre svega, uzimanje osnovnih podataka od pacijenta (porodična anamneza, uvid u simptome i tegobe, fizički pregled pacijenta). Fizički pregled obično podrazumeva palpitaciju (opipavanje) štitne žlezde, kako bi lekar ustanovio da li postoji uvećanje tj. prisustvo čvorića (nodusa) na štitinoj žlezdi pacijenta.

Ukoliko lekar sumnja na postojanje oboljenja štitne žlezde, dalje će uputiti pacijenta da uradi potrebne laboratorijske analize (hormone štitne žlezde), kao i ultrazvuk štitne žlezde.

Hormoni štitne žlezde- kada se analiziraju?

Laboratorijske analize hormona štitne žlezde, mogu obuhvatati određivanje sledećih parametara:

• TSH
• T4 (ukupni T4)
• FT4 (slobodni oblikT4)
• T3 (ukupni T3)
• FT3 (slobodni oblik T3)
• Anti TPO antitela
• Anti TG antitela
• Antitela na TSH receptore
• Kalcitonin
• Tireoglobulin

Ako osetite bilo koji od gore navedenih simptoma povećanog ili smanjenog rada štitne žlezde, nakon pregleda lekara bićete upućeni da uradite potrebne analize hormona štitne žlezde.

Obično, dovoljno je da najpre uradite hormone TSH i FT4. Ovo su parametri koji najpreciznije govore lekaru o stvarnoj, trenutnoj funkciji i aktivnosti vaše štitne žlezde.
Hormoni štitne žlezde T4 i T3 u krvi mogu biti slobodni i vezani za proteine. Kako su samo slobodni hormoni aktivni, preporuka je da se laboratorijski određuje koncentracija slobodne frakcije, dakle – FT4 i FT3.
Savremene analitičke metode omogućavaju merenje slobodnih hormona, međutim, međulaboratorijska varijabilnost metoda prilično je velika, što treba imati u vidu pri tumačenju nalaza.

Kad se posumnja na poremećaje u radu štitne žlezde, neophodno je prvo uraditi analize TSH i FT4. Tek ukoliko je nalaz FT4 u granicama referentne vrednosti, a postoje simptomi koji ukazuju na hipertireozu, trebalo bi uraditi i FT3, jer koncentracija FT3 raste u cirkulaciji pre nego dođe do porasta nivoa FT4.

Antitela usmerena protiv receptora za TSH (TRAb antitela) detektuju se kod pacijenata sa Grejvsovom bolešću, koja je najčešći uzročnik hipertireoze. Antitela na TSH receptore bi trebalo određivati ukoliko se posumnja na Grejvsovu bolest, kao i radi procene efikasnosti primenjene terapije. Dalje, ova analiza je korisna kako bi se napravila razlika između autoimunih od neautoimunih oboljenja štitne žlezde.

Kako je najčešći uzročnik hipotireoze autoimuno oboljenje Hašimotov tireoiditis, značajno je odrediti i anti TPO antitela na tiroid-specifičnu peroksidazu.

50-80% pacijenata sa autoimunim tireoiditisom (uključujući i Hašimoto tireoiditis) i 30-50% pacijenata sa Gravesovom bolešću ima povećan titar anti TG antitela (antitela na tireoglobulin) u serumu.

Određivanje anti TPO antitela i anti TG antitela kod osoba sa subkliničkim hipotireoidizmom pomaže u proceni rizika za razvoj kliničkog oblika. Pri tome, treba imati u vidu da čvorići (nodusi) na štitnoj žlezdi mogu postojati i uz povišene, snižene, ali i normalne nivoe hormona.

Analize hormona štitne žlezde FT4 i TSH nakon uvođenja terapije

Što se tiče analiza tokom lečenja hipertireoze, po uvođenju terapije, na četiri do 8 nedelja treba određivati FT4 i TSH. Kad se postigne stabilno stanje, to jest kad TSH bude u okviru referentnih vrednosti, analiza se radi na 8 do 12 nedelja.
Ukoliko je osoba na supstitucionoj terapiji, testove bi trebalo ponoviti za 6 do 8 nedelja, uvek kad se menja doza leka. Kad se stanje stabilizuje, kontrola se radi na šest meseci.

Ženama se preporučuju češće kontrole rada štitne žlezde

Učestalije kontrole se više preporučuju ženama nego muškarcima, jer smanjena funkcija štitne žlezde može nepovoljno uticati na menstrualni ciklus i mogućnost začeća.

Priprema za analizu hormona štitne žlezde

Za analizu hormona štitne žlezde koristi se venska krv, a unos hrane (umeren) nema uticaja na parametre.
Ukoliko osoba nije na supstitucionoj terapiji, krv se ne mora uzorkovati ujutru, već može i tokom dana, a najbolje je da to bude pre 17 sati.
Rezultati analiza budu gotovi u toku istog radnog dana.
Supstituciona terapija tireoidnim hormonima utiče na rezultate, te je bitno da se sintetski hormon ne pije pre dolaska u laboratoriju, već nakon davanja krvi na analizu.

Tumačenje dobijenih rezultata

Rezultate dobijenih nalaza hormona štitne žlezde tumači lekar koji vas je poslao na testiranje, na osnovu kojih će vam propisati potrebnu terapiju.
Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate putem našeg call centra na broj:+381 11 36 22 888 ili pozivanjem neke od vama najbliže Beo-lab laboratorije.
Reference: https://www.synevo.bg/shtitovidna-zhleza/