Značaj funkcionalne medicine kod poremećaja autističnog spektra

Poremećaj autističnog spektra (ASD) je neurološki i razvojni poremećaj koji počinje još u detinjstvu i traje čitavog života. Utiče na to kako osoba deluje komunicira sa drugima i uči.

Piše: dr med. sci Milka Popović – prakticionista funkcionalne medicine

Sadržaj članka:

• Poremećaj autističnog spektra simptomi
• Uzrok poremećaja autističnog spektra – autizma
• Kako se vrši procena autizma?
• Lečenje dece obolele od autizma
• Novo medicinsko razumevanje autizma
• Veza zdravlja creva, mozga i autizma
• Šta znači genetska predispozicija ka  autizamu?
• Šta možemo učiniti sada?
• Pristup funkcionalne medicine poremećajima autističnog spektra

Poremećaj autističnog spektra – simptomi

Poremećaj autističnog spektra nazvan je poremećajem „spektra“ jer osobe sa ASD mogu imati niz simptoma. Uobičajeni simptomi osobe sa ASD-om mogu biti:   

• Problemi u praćenju razgovora sa drugom osobom;
•  Možda neće imati kontakt očima dok komuniciraju sa drugima;
• Često imaju ograničene interese i ponašanja koja se ponavljaju;
• Mogu provesti puno vremena dovodeći u red stvari;
• Mogu izgovarati istu rečenicu višestrukim ponavljanjem;
• Čini se da se često nalaze u svom „svetu“.

Uzrok poremećaja autističnog spektra – autizma

Do kraja 1960. Medicinska zajednica je verovala da je poremećaj autističnog spektra uzrokovan „lošim majčinstvom“.

Danas većina ljudi i većina medicinske zajednice veruje da je autizam genetski poremećaj mozga.

Nijedna od ovih izjava nije sasvim tačna.

Činjenica je da su stope autizma naglo skočile tokom godina, od procenjenog jednog deteta od 3.000 posmatrane dece, do 1 od 59 dece danas. Svakako, širi kriterijumi za dijagnozu i bolje otkrivanje mogu objasniti neke od njih – ali ne i povećanje u ovoj meri.

Genetika sama po sebi ne opravdava epidemijski porast autizma i stanja slična njemu.  Naša genetika se nije promenila u poslednjih 40 godina.  Bolja dijagnostika može da objasni samo delimično astronomski rast dece sa ovim poremećajem.

Pravi razlog zbog kojeg vidimo sve veće stope autizma je sledeći: Autizam je sistemski poremećaj tela koji pogađa mozak. Toksično okruženje pokreće određene gene kod ljudi podložnih ovom stanju. Naučna istraživanja takođe podržavaju ovo mišljenje.

Kako se vrši procena autizma?

Uzroci ASD nisu sasvim poznati, ali, istraživanja pokazuju da geni i okolina igraju važnu ulogu. Smatra se da simptomi autističnog spektra potiču od složene, promenljive interakcije između genetike i životne sredine. Mada trenutno ne postoji nijedan genetski ili biološki test za dijagnostikovanje stanja.

Otuda, procena autističnog spektra vrši se detaljnim posmatranjem simptoma u kombinaciji sa analizom anamneze razvoja prema propisanim kriterijumima.

Lečenje dece obolele od autizma

Trenutno ne postoji nijedan standardni tretman za lečenje poremećaja autističnog spektra – ASD. Postoji mnogo načina da se poveća sposobnost deteta za razvoj i učenje novih veština. Rane intervencije daju bolje rezultate.

Tretmani uključuju terapije ponašanja, komunikacije i govora, a u težim slučajevima lekove za kontrolu simptoma.

Objasnićemo vam neka od novijih  istraživanja i kako odsustvo ravnoteže u ključnim sistemima organizma mogu biti pravi uzrok – a samim tim i pravi tretman.

Novo medicinsko razumevanje autizma

Dr. Martha Herbert, pedijatar neurolog sa medicinskog fakulteta Harvard, kaže da poremećaji u telesnim sistemima poput imuniteta, funkcije creva i detoksikacije, igraju centralnu ulogu u izazivanju simptoma ponašanja i raspoloženja kod autizma.

Takođe nam je dala novi način gledanja na mentalne bolesti (i bolest uopšte) koji se zasniva na biologiji sistema. Dolazeći iz najkonzervativnije medicinske ustanove na svetu, ovo je poziv toliko glasan i jasan da narušava naš normalan način gledanja na stvari.

Tretiranje autizma kao telesnog poremećaja koji utiče na mozak daje nam mnogo izbora za tretman. Deca koja se tretiraju na ovaj način često imaju dramatični i izvanredni napredak.

Veza zdravlja creva, mozga i autizma

Kompleksan sistem creva, sastavljen od nekoliko biliona bakterija, zajedno se naziva mikrobiom. Mikrobiom se takođe pokazao kao ključni igrač u uključivanju i isključivanju genetske ekspresije.

Nije neuobičajno što se creva nalaze u centru nekih istraživanja o autizmu, sa njihovim implikacijama na imunološko zdravlje i genetsku ekspresiju.

Jedno istraživanje je uporedilo mikrobiom dece sa i bez autizma. Otkrili su da autistična deca nemaju istu raznolikost crevne flore kao ostali.

Preovladavajuća teorija u medicinskoj literaturi je da neuravnoteženi mikrobiom i oslabljena sluznica creva ili „propusna creva“ mogu prouzrokovati upalni imuni odgovor protiv mozga i aktivirati genetsku predispoziciju.

Šta znači genetska predispozicija ka autizamu?

Metilacija je biohemijski proces koji se dešava više milijardi puta svake sekunde kako bi organizam pravilno funkcionisao. Proces metilacije štiti naš DNK, ključan je za kardiološko, neurološko, reproduktivno zdravlje kao i za pravilnu detoksikaciju organizma.   

Ukoliko metilacija ne funkcioniše dobro, zdravlje može biti ugroženo.

Postoji mnogo različitih gena koji su odgovorni za proces metilacije. Mutacije ili promene gena za metilaciju mogu ugroziti sposobnost našeg tela da metilira. Jedan od tih gena za metilaciju je MTHFR gen.

Mutacije gena MTHFR ne šalju sva uputstva kako bi važan enzim koji pretvara neaktivnu B vitaminsku folnu kiselinu u aktivni metil-folat. Neka istraživanja procenjuju da oni kod nas, sa promenama MTHFR-a čine i do 70% manje metil-folata!

Prema istraživanju Međunarodnog Društva za Autizam pokazalo se (Pu D, Shen Y, Wu J. 2013) da polimorfizam MTHFR C677T doprinosi povećanom riziku od poremećaja autističnog spektra- autizma.

Druga studija objavljena u „Translational Psychiatry“ otkrila je višestruke disregularne puteve metilacije DNK koji su zahvatili mozak pacijenata sa autizmom.

Šta možemo učiniti sada?

1. Laboratorijsko testiranje

Opsežno dijagnostičko laboratorijsko testiranje pružiće uvid u svaki slučaj posebno. Neke od laboratorijskih analiza koje se najčešće rade, su sledeće:

• Kompletna krvna slika, biohemija, imunohemija.
• Intolerancija na hranu i alego testovi ukoliko dete ima indikacije za ovaj test;
• Peptidurija- test kazeo i gluteomorfina u urinu (Test koji ne dijagnostikuje već samo ukazuje na to kako osoba vari proteine glutena i kazeina, samim tim ukazuje na to da li osoba treba da se podvrgne dijetetskim režimima);
• Organske kiseline iz urina – MAP metaboličko nutritivan test;
• Mineralna analiza kose (minerali i toksični metali).
• Detaljna analiza stolice (Stolica na bakterije, gljivice, disbioza (za najpreciznije rezultate preporučuje se trodnevno sakupljanje stolice);
• Stolica na svarljivost proteina, masti, šećera;
• GI Effects – detaljna analiza stolice na crevnu mikrobiotu.

2. Lečenje creva

Istraživanja su otkrila da davanjem korisnih probiotiskih kultura „autističnim“ miševima, postali su manje anksiozni i komunicirali su glasnije. Mnogi pacijenti takođe imaju poboljšanje autističnih simptoma kada se reše problemi na nivou creva.

3. Gluten i kazein

Pokazalo se da je dijeta bez glutena i kazeina korisna u poboljšanju nekih simptoma autizma.

Osobe iz autističnog spektra često imaju prisutne peptide kazeina i glutena u urinu što ukazuje na problem sa varenjem istih.  Takođe kod ovih osoba jednako može biti prisutnaiI senzitivnost /intolerancija na ove namirnice.

Pristup funkcionalne medicine poremećajima autističnog spektra

Pisati o poremećaju autističnog spektra je osetljiva tema.  Ne postoji jednostavan odgovor na višestruku mrežu genetskih i okolnih faktora koji mogu doprineti poremećajima spektra autizma. Svako dete je različito iako klinička slika može biti ista.

 Prema tome, za svaku osobu se predlaže individualni pristup u cilju uspostavljanja zdravstvene ravnoteže. 

dr med. sci Milka Popović – prakticionista funkcionalne medicine

Dr Milka Popović, prakticionista funkcionalne medicine Beo-lab laboratorija, na bazi detaljne anamneze pacijenta, istaknutih simptoma, njihove učestalosti pojavljivanja i /ili ozbiljnosi, prepoznaće potrebu za specijalizovanim analizama iz oblasti laboratorijske dijagnostike, za svakog pojedinačnog pacijenta.

Za više informacija i zakazivanje konsultacija prakticioniste funkcionalne medicine, pozovite Beo-Lab laboratorije call centar  +381 11 36 22 888 ili nas kontaktirajte na mail  funkcionalnamedicina@beo-lab.rs

Pročitajte više o Milki Popović – prakticionisti funkcionalne medicine.

Reference:

https://www.cdc.gov/ncbddd/autism/data.html

De Angelis M, Piccolo M, Vannini L, Siragusa S, De Giacomo A, et al. (2013) Fecal Microbiota and Metabolome of Children with Autism and Pervasive Developmental Disorder Not Otherwise Specified. PLOS ONE 8(10): e76993. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0076993

Mulle JG, Sharp WG, Cubells JF. The gut microbiome: a new frontier in autism research. Curr Psychiatry Rep. 2013;15(2):337. doi:10.1007/s11920-012-0337-0

https://drwillcole.com/why-a-leaky-gut-will-wreck-your-health-what-to-do-about-it/

Pu D, Shen Y, Wu J. Association between MTHFR gene polymorphisms and the risk of autism spectrum disorders: a meta–analysis. Autism Res. 2013 Oct