Mikrobiota i detaljne analize stolice

Šta je mikrobiota, a šta mikrobiom?

Mikrobiota je zajednički naziv za sve mikroorganizme koji žive i u telu čoveka.

Mikrobiota uključuje bakterije, arheje, protozoe gljivice i virusie. Postoji mikrobiota želudca, tankog creva, debelog creva, kao i mikrobiota kože, vagine, itd. Pri tome, najveći broj mikroorganizama koji se nalaze u telu čoveka, žive u debelom crevu. U debelom crevu se nalazi preko 70% svih mikroba koji se nalaze u telu čoveka i crevnoj flori.

Genetska komponenta mikrobiote naziva se Mikrobiom. Mikrobiom je integralan deo mikroorganizma i neophodan je za pravilnu funkciju organa.

Individualne vrste mikroorganizama u mikrobioti su dugo smatrane „komensalnim“ organizmima – što bukvalno znači „za istim stolom“ – sa implikacijom da takvi mikroorganizm nisu ni patogeni, ni štetni kada su na svom fizičkom mestu i u dobrom odnosu sa drugim mikroorganizmima.

U ovom članku saznaćete:

Milka Popovic - konsultant Funkcionalne medicine

Članak pripremila: Dr med. biohemije Milka Popović – praktičar funkcionalne medicine 

Da li se optimalna mikrobiota razlikuje kod pojedinaca?

Sa rođenjem, naš probavni sistem je nerazvijen i nestabilan. Nakon što dete dostigne 2 – 3 godine života, dostiže se relativna stabilnost u vidu sastava mikrobiote u debelom crevu . Bogatstvo i raznovrsnost crevne mikrobiote oblikovane u ranim godinama života, karakteriše zdrav crevni mikrobiom.

Međutim, kompozicija optimalne, zdrave mikrobiote je drugačija za svakog pojedinca.

Sastav mikrobioma osobe je veoma promenljiv i može se promeniti u zavisnosti od starosti, etničkog porekla, geografske lokacije življenja, ishrane, životnog stila, lekova i ekoloških faktora.

Kakav je bakterijski sastav normalne mikrobiote creva?

Iako se ranije smatralo da se crevna mikrobiota sastoji od 500-1000 vrsta mikroba, na bazi nedavno sprovedenog velikog istraživanja, procenjeno je da je ukupna mikroflora ljudskih creva sačinjena od preko 35000 vrsta bakterija [1].

Bakterijski sadržaj normalne makrobiote – opšti profil:

Mikrobiom zdravih odraslih osoba dominantno sačinjavaju četiri grupe bakterija:

  • Firmicutes,
  • Bacteriodetes,
  • Proteobacteria  i
  • Actinobacteria.

Tradicionalno, odnos Firmicutes vs. Bacteriodetes ukazuje na predispozicije za bolesna stanja [3].

Iako je ovaj opšti profil ostaje konstantan, mikrobiota creva pokazuje vremenske i prostorne razlike u distribuciji, u rodu, nivou i šire.

Počev od jednjaka distalno do rektuma, može se identifikovati razlika u raznolikosti i broju bakterija u rasponu od 10 1 do 1012 bakterija po gramu sadržaja tj. fecesa.

Streptokok (Streptococcus) je dominantan rod u distalnom jednjaku, dvanaestopalačnom crevu.

Helicobacter je dominantni rod u želudcu i određuje mikrobni pejzaž želučane flore. Kada Helicobacter pylorinastanjuje želudac kao komensalna bakterija, postoji bogata raznolikost koju čine drugi dominantni rodovi kao što su Streptococcus, Prevotella, Veillonella i Rothia [2].

Ova raznolikost se smanjuje kada Helicobacter pylori stekne patogen karakter.  

Koje su glavne funkcije crevne mikrobiote?

Mikrobiota creva održava simbiotski odnos sa sluznicom creva i kao takva ima značajanu metaboličku, imunološku i crevno-zaštitnu funkciju kod zdravog pojedinca.

Mikrobiota creva, koja dobija hranjive sastojke iz ishrane domaćina, je organ sama po sebi koja ima široku metaboličku sposobnost i funkcionalni značaj.

 Mikrobiota creva ima sledeće funkcije:  

  • Metaboličku funkciju u regulaciji deponovanja masti, produkciji kratkolančanih masnih kiselina (SCFA), sintezi vitamina K i folate.
  • Učestvuje u metabolizmu lekova i dekonjugaciji žučnih kiselina.
  • Sprečava kolonizaciju patogena.
  • I učestvuje u razvoju imunog sistema.

Metabolička funkcija mikrobiote

Mikrobiota creva u velikoj meri proizvodi hranjive sastojke od ugljenih hidrata koje dobija od svog domaćina.

Fermentacija ugljenih hidrata koji se nisu svarili i nesvarljivi oligosaharidi se vrši uz pomoć bakterija kao što su Bacteroides, Roseburia, Bifidobacterium, Fecalibacterium i Enterobacteria.

Kao product proizvode se kratkolančane masne kiseline (SCFA), kao što su butirat, propionat i acetat, koji su bogati izvori energije za domaćina.

Takođe je dokazano da mikrobiota creva pozitivno utiče na metabolizam masti suzbijanjem inhibicije aktivnosti lipoprotein lipaze u adipocitima, kao i da Bacteroides podspešuju varenje lipida [4].

Isto tako, efikasno učestvuje u metabolizmu proteina koristeći svoje enzime koji razlažu proteine.

Nekoliko transportera aminokiselina na ćelijskom zidu bakterija olakšava ulazak aminokiselina iz crevnog lumena u bakterije, pri čemu bakterije dalje pretvaraju amino kiseline u male antimikrobne molekule zvane bakteriocini.

Sinteza vitamina K i nekoliko komponenti vitamina B je još jedna glavna metabolička funkcija mikrobiote creva.

Pripadnici roda Bacteroides su pokazali da sintetišu konjugovanu linoleinsku kiselinu (CLA) za koju se zna da ima antidijabetična, antiaterogenična, antigojazna, hipolipidemična i imunomodulatorna svojstva [5].

Mikrobiota creva, naročito Bacteroides intestinalis, u nekoj meri I Bacteroides fragilis i E. coli imaju sposobnost dekonjugacije i dehidracije primarne žučne kiseline i pretvaraju ih u sekundarne žučne kiseline u debelom crevu [6].

 Takođe, normalna mikrobiota creva pozitivno utiče na energetski metabolizam ćelija i time doprinosi celokupnom zdravlju čoveka [7].

Metabolizam ksenobiotika i lekova

Sposobnost mikrobioma creva da metabolišu ksenobiotike i lekove je prvi put prepoznato pre više od 40 godina. Sada imamo mnogo više dokaza i možemo reći da poznajemo ulogu crevne mikrobiote u metabolizmu ksenobiotika.

Ksenobiotik je hemijska supstanca koja je prisutna u organizmu, ali se u njemu ne proizvodi niti se očekuje da bude prisutna. U ksenobiotike se mogu svrstati i supstance koje su u organizmu prisutne u mnogo većoj koncentraciji od uobičajene. Konkretno, lekovi kao što su antibiotici su ksenobiotici za ljude, jer ih ljudsko telo ne proizvodi, niti su deo njihove normalne ishrane.

 Njihova uloga u ovom metabolizmu može da ima veliki uticaj na terapiju raznih bolesti u budućnosti. Istraživanja Claitona i drugih [8] su pokazala da pojedini substance koje proizvode crevne bakterije, mogu da smanje sposobnost jetre da metaboliše neke lekove kao npr.acetaminophen. 

Antimikrobna, zaštitna funkcija mikrobiote

Kako bi gastrointestinalni trakt bio zdrav, neophodno je da crevna mikrobiota bude u zdravoj ravnoteži. Ovo je veoma izazovna situacija u kojoj je neophodno biti tolerantan na korisnu floru a sprečiti kolonizaciju patogenih mikroorganizama.

Jedan od najjednostavnijih mehanizama antimikrobne zaštite je prisustvo dvoslojnog sloja sluzi, koji drži luminalne mikrobe udaljenie od kontakta sa epitelom, pretežno u debelom crevu.

 Sluz se sastoji od različitih vrsta mucin glikoproteina koje izlučuju peharaste ćelije u crevima i protežu se do 150 µm od epitela debelog creva [9].

 Unutrašnji sloj je gušći i ne sadrži nijedan organizam, dok je spoljni sloj dinamičan i sadrži glikone kao izvor hrane za mikro organizme [10].

Suprotno debelom crevu u kome sluz igra važnu ulogu, u tankom crevu veću ulogu imaju antimikrobni proteini, jer je sloj sluzi ovde neprekidan i neadekvatan.

Mikrobiota creva, preko svojih strukturnih komponenti i metabolita indukuju sintezu antimikrobnih proteina (AMP), poput katelicidina, lektina tipa C od strane Panetovih ćelija domaćina.

Funkcija mikrobiote u razvoju imunog sistema

Mikrobiota creva doprinosi imunomodulaciji zajedno sa urođenim i sa adaptivnim imunim sistemom.

Korisne bakterije u crevima igraju ključnu ulogu u razvoju urođenih imunih ćelija – posebno makrofaga, monocita i neutrofila – specijalnih belih krvnih zrnaca koji pružaju prvu liniju odbrane protiv invazivnih patogena.

Interesantno je videti da ovi mikrobi imaju imuni efekat izvan mesta gde žive u crevima. Utičuju na mesta poput krvi, slezine i koštane srži – mesta gde ne bi trebalo da bude nikakvih bakterija.

Veza između naših bakterija u crevima i imunog sistema je složena i presudna za naše zdravlje.

Nedavne studije su počele da otkrivaju delove ove veze, ali mnogo toga ostaje neotkriveno. Na primer, pronađene su određene dobre bakterije koje regulišu reakciju našeg tela i mozga na stres.

Bakterije creva takođe moduliraju reakciju tela na rak, a studije zumiraju kako podstiču imuni odgovor na malignitete u jetri ili pankreasu.

Kao što neki lekari kažu „ogroman deo vašeg imunološkog sistema je zapravo u vašem gastrointestinalnom traktu“.

Faktori koji utiču na varijacije u normalnoj mikrobioti

 Nekoliko faktora doprinosi oblikovanju zdrave mikrobiote creva i to se dinamički odvija tokom celog života pojedinca.

Starost

Početni milje od dečije mikrobiote creva posle primarne inokulacije deluje nestabilno i bez raznolikosti, ali sa vremenom se stabilizuje, diverzifikuje i stiče 40% – 60% sličnost sa mikrobiotom odrasle osobe i to do 3. godine života [11].

Naprotiv, pokazala su i istraživanja da bi mala deca i adolescenti mogli da demonstriraju značajne razlike u proporcijama bakteroida i Bifidobacterium u poređenju sa odraslima [12]. 

Mikrobiota je uglavnom u stabilnom stanju 3. do 7. decenija života, iako proporcija Bifidobacteria, Firmicutes i Fecalibacterium prausnitzii imaju tendenciju smanjenja sa porastom E. coli, Proteobakterije i Stafilokoka [13]. 

Neke od funkcionalnih uticaja koje vremenom mogu da utiču na promene normalne crevne flore uključuje smanjenu sposobnost da sintetišu vitamin B12, smanjuju aktivnost mikrobne reduktaze, povećana tendencija ka izmeni DNK, povišen stresni odgovor i imunološka disfunkcija [14].

Iako se mikrobiota u početku razvija uglavnom pod uticajem vrste hrane (majčino mleko ili formula) nakon primarne inokulacije, vremenom promene flore zavise od načina ishrane, stila života, životnih događaja (npr stresa) i faktora životne sredine uključujući korišćenje lekova kao što su antibiotici.

Kod novorođenčadi, bakterije koje koloniziraju creva uključuju Bifidobacterium i Lactobacillus i u osnovi, one se razlikuju u zavisnosti od vrste hranjenja.

Kod onih koji su hranjeni mlečnom formulom (adaptirano mleko), Enterokok, Enterobakterije, Bacteroides, Clostridia i drugi anaerobni Streptococcus dominira u crevnoj niši; dok, kod novorođenčadi koja su dojena, Bifidobacterium i Lactobacillus dominiraju.

Stoga usled nenormalne crevne kolonizacije mikrobiote, može doći do pedijatrijskih bolesti usled lošeg imuniteta (15).

Ishrana i mikrobiota

Ishrana je i dalje najvažnija odrednica u oblikovanju kompozicije, raznolikosti mikrobiote čak i kod odraslih.

Više od 50% varijacija crevne mikrobiote je vezano za promene u ishrani u odrasloj dobi se na ovaj način može menjati mikrobiota u roku od nekoliko dana.  Generalno, unos hrane bogate voćem, povrćem i vlaknima je povezan sa većim bogatstvom i raznolikošću mikrobiote creva.

Pojedinci koji konzumiraju ovu vrstu hrane imaju veće količine mikroorganizama koji metabolišu nesvarljive ugljene hidrate kao što su bakterije iz roda Firmikuta: Ruminococcus bromii, Roseburia i Eubacterium rectale [16].

U jednoj studiji pokazano je da 4-dnevna primena ishrane zasnovane na životinjskim proizvodima je uticala na smanjenje broja firmikuta i porast broja organizma koji tolerišu žučne sokove kao što su Alistipes sp. i Bacteroides sp. iz filuma Bacteroidetes i Bilophila sp. iz filuma Proteobacteria.

Ovo ukazuje da čak i vrlo kratka primena  dijetetskog režima može da ima značajan pozitivan  uticaj na mikrobiotu creva [17].

Nekoliko studija je pokazalo da postoje značajne geografske i sezonske razlike u mikrobiomima creva. Međutim, ove razlike su bile takođe povezane sa razlikom u načinu ishrane.

Efekat primene antibiotika na mikrobiotu

Jedno od glavnih svojstava zdrave crevne mikrobiote je sposobnost da konkurentno isključuje patogene. [18].

Još pre četiri decenije je pokazano da bi antibiotici mogli da poremete normalnu floru i time da prekinu konkurencije za isključenje patogena, što je dovelo do infekcije npr.salmonelom odmah nakon antibiotske terapije.

Jedan od mogućih razloga za ovakav događaj može biti gubitak široke mreže interakcije među bakterijskim vrstama, koje su podstakle proizvodnju sialne kiseline pogodne za rast  patogena poput Salmonella typhimurium i Clostridium difficile [19].

Velike promene mikrobiote creva kao odgovor na antibiotike uključuje smanjene taksonomske raznolikosti i dugotrajne promene u znatnom delu crevne flore pojedinaca.

Dokazano je da čak i kratkotrajna antibiotska terapija (od 7 dana) širokog spectra anaerobnog delovanja (npr. Clindamicin) može da utiče na promenu mikrobiote creva i do 2 godine sa nepovratnim diverzitetom Bacteriodes-a [20].

Slično tome, terapija za Helicobacrter pylori koja uključuje najčešće trostruku terapiju antibioticima jedan od njih je klaritromicin, pokazalo je da dramatično smanjuje raznolikost Aktinobakterije sa povećanjem rezistentnog gena erm B  od hiljadu puta [21].

Efekat ciprofloksacina koji ima pretežno gram-pozitivna pokrivenost naglo smanjuje broj ruminokoka u crevima [22].

Probiotici i prebiotici

Svetska zdravstvena organizacija definiše probiotike kao žive mikroorganizme koji mogu da pruže korist ljudskom zdravlju ako se daju na adekvatan način i u pravim količinama.

Nekoliko vrsta poput Lactobacillus casei, Lactobacillus planatarum, Lactobacillus bulgaricus, Lactobacillus acidophilus, Bifidobacterium longum, Bifidobacterium infantis, Streptococcus thermophilus, E. coli sojNissle 1917, su pokazali da imaju imunomodulatornu efekat kao efekat na crevnu barijeru.

Probiotici se koriste komercijalno kao dodatak za kontrolisanje ili tretiranje određenih zdravstvenih stanja npr. iritabilan kolon (IBS), inflamatorna bolest creva (IBD), proliv povezan sa antibioticima itd.

Pobiotici sprečavaju dejstvo patogenih bakterija tako što ometaju vezivanje ovih bakterija za sluznicu creva, menjaju pH creva i podstiču lučenje bakteriocina, supstance koja direktno uništava patogene bakterije u crevima.

Takođe probiotici smanjuju stvaranje citokina koje dovode do zapaljenja, a stimulišu sintezu antitela u crevima i to sekretornog IgA. Dodavanje prebiotika bi eventualno moglo pojačavaju efekat probiotika.

Prebiotici su nesvarljive materije (fermentisani oligosaharidi) koji su posebno dizajnirani da promene sastav i aktivnost crevne flore sa namerom da se promoviše zdravlje domaćina.

Bakterije creva selektivno fermentiraju ova vlakna proizvodeći kratkolančane masne kiseline (SCFA), koja zauzvrat daje pozitivan efekat na zdravlje creva.

Detaljna analize stolice

Kada dođe do narušavanja crevne mikrobiote usled različitih faktora (bilo da je to hronično bolesno stanje, česta upotreba antibiotika,  stila života, načina ishrane), najvažnije je pristupiti problemu individualno.

Pre primene određene terapije idealno bi bilo uraditi analizu gastrointestinalne funkcije i  sastava crevnog mikrobioma.

Šta uključuje test detaljna analiza stolice CDSA?

Detaljna analiza stolice (CDSA) je napredni test koji nudi sveobuhvatan pregled celokupnog zdravlja gastrointestinalnog (GI) traktata. Ovaj profil stolice pruža informativan i fleksibilan pregled gastrointestinalnih funkcija.

Analizom se ocenjuje:

  • Varenje / Absorpcija:
  • Himotripsin
  • Kratkolančane masne kiseline (SCFA)
  • Vlakna iz mesa i povrća
  • Masti
  • Metabolički markeri creva
  • Blagotvorne masne kiseline kratkog lanca (SCFA) sa n – butiratom
  • n – butirat
  • Beta-glukuronidaza
  • pH
  • SCFA distribucija
  • Fecalni Laktoferin
  • Makroskopski pregled stolice (boja, sluz)
  • Okultno krvarenje
  • Mikrobiološki markeri creva
  • Korisne bakterije
  • Dodatne bakterije
  • Gljivice

CDSA ™ analiza je procena odabranog skupa biomarkera stolice. Ova analiza stolice procenjuje: Markere za varenje / apsorpciju, metaboličke markere creva mikrobiološke markere creva. 

CDSA može otkriti važne kliničke informacije o uzrocima mnogim uobičajenim simptomima kao što su: gasovi, nadimanje, bol u stomaku, diareje i opstipacije.

Analiza “ Detaljna analiza stolice (CDSA)“ vam je dostupna u svim Beo-lab laboratorijama.

Koji uzorak je potreban za analizu i da li postoji posebna priprema?

Test ne zahteva nikakvu posebnu pripremu. Analiza se vrši na bazi jednog uzorka stolice.

Uzorak je potrebno dostaviti u posebnu posudicu za fekalni uzorak (dobićete specijalni komplet za uzorkovanje).

Na rezultate analiza se čeka do 21 dana.

Cenu testa “ Detaljna analiza stolice (CDSA) možet proveriti u našem online cenovniku.

Koju prednost nudi CDSA ™ u poređenju s drugom dijagnostikom?

Tradicionalno GI testiranje zahteva napredne postupke za obradu slika i neprijatne postupke ispitivanja koji mogu biti skupi.

Mikrobiota i detaljna  analiza stolice CDSA nudi jednostavan način da se kliničarima pruži vredan uvid u neravnoteže gastrointestinalnog trakta.

Šta kliničari i pacijenti mogu očekivati od CDSA ™ u poređenju s drugim dijagnostikama?

CDSA test stolice pruža trenutne, primenljive kliničke informacije za pacijente koji se žale na gastrointestinalne probleme. Pomaže kliničarima u utvrđivanju uzroka probavnih tegoba i podržava identifikaciju ciljanih tretmana.

Šta uključuje GI Effects test – sveobuhvatni profil stolice

GI Effects® sveobuhvatni profil stolice je napredni test stolice koji pruža trenutne, delotvorne kliničke informacije za upravljanje gastrointestinalnim zdravljem. Koristeći vrhunske tehnologije i biomarkere, ovaj test nudi dragocen uvid u probavne funkcije, crevne upale i crevni mikrobiom. 

Sveobuhvatni profil stolice GI Effects može pružiti važne informacije o osnovnom uzroku mnogih uobičajenih gastrointestinalnih simptoma kao što su gasov, nadimanje, probavne smetnje, bol u stomaku, diareje i opstipacije.

Ova analiza stolice koristi biomarkere kao što je kalprotektin da bi se razlikovala inflamatorna bolest creva (IBD) i sindrom iritabilnog creva (IBS) ili disbioza.

Intestinalni mikrobi su zavisni jedan od drugog kao i od ljudskog domaćina, a zdravlje jednih utiče na drugo. Znatan obim istraživanja povezuje disbiozu ili neuravnotežen i mikrobiom creva s višestrukim stanjem bolesti unutar i izvan GI trakta.

Različite metaboličke aktivnosti mikrobioma na kraju utiču na ljudsko zdravlje i ljudsko zdravlje na kraju utičue na zdravlje mikrobiote.

GI Effect ( mikrobiota) analiza stolice detaljno testira bakterije, gljivice, parazite GI trakta koristeći PCR, kultivaciju i mikroskopske metode.

Određuju se marker i mikroorganizmi koji precizno daju informaciju o gastrointestinalnoj funkciji:

  • Markeri varenja i absorpcije
  • Inflamatorni i imunološki marker
  • Metabolički markeri GI mikroorganizama
  • Korisna flora
  • Komensalna flora
  • Gljivice
  • Paraziti

GI Effect (mikrobiota) analiza stolice vam je dostupna u svim Beo-lab laboratorijama .

Koji uzorak je potreban za analizu i da li postoji posebna priprema?

Test ne zahteva nikakvu posebnu pripremu. Analiza se radi na 3 uzastopna uzorka stolice.

Za uzorak stolice dobićete specijalni komplet za uzorkovanje sa uputstvom za korišćenje.

Na rezultate analiza se čeka do 21 dana.

Cenu testa GI Effects (mikrobiota) možet proveriti u našem online cenovniku.

SAZNAJ VIŠE

Preporučujemo vam da pročitate i o testu „ Analiza stolice sa disbiozom“

disbioza kao uzrok digestivnih smetnji.

Za dodatne informacije vezane za gore pomenute testove, možete nas kontaktirati putem call centra na 011 36 22 888 ili pisati na mail funkcionalnamedicina@beo-lab.rs

Pročitajte više o Milki Popović – prakticionisti funkcionalne medicine.

Reference:

  1. Frank DN, St Amand AL, Feldman RA, Boedeker EC, Harpaz N, Pace NR. Molecular phylogenetic characterization of microbial community imbalances in human inflammatory bowel diseases. Proc Natl Acad Sci USA 2007; 104: 13780-13785
  2. Blaser MJ. Hypothesis: the changing relationships of Helicobacter pylori and humans: implications for health and disease. J Infect Dis1999; 179: 1523-1530
  3. Ley RE, Turnbaugh PJ, Klein S, Gordon JI. Microbial ecology: human gut microbes associated with obesity. Nature 2006; 444:1022-1023.
  4. Bisgaard H, Li N, Bonnelykke K, Chawes BL, Skov T, Paludan- Müller G, Stokholm J, Smith B, Krogfelt KA. Reduced diversity of the intestinal microbiota during infancy is associated with increased risk of allergic disease at school age. J Allergy Clin.
  5. Devillard E, McIntosh FM, Paillard D, Thomas NA, Shingfield KJ, Wallace RJ. Differences between human subjects in the composition of the faecal bacterial community and faecal metabolism of linoleic acid. Microbiology 2009; 155: 513-520
  6. Fukiya S, Arata M, Kawashima H, Yoshida D, Kaneko M, Minamida K, Watanabe J, Ogura Y, Uchida K, Itoh K, Wada M, Ito S, Yokota A. Conversion of cholic acid and chenodeoxycholic acid into their 7-oxo derivatives by Bacteroides intestinalis AM-1 isolated from human feces. FEMS Microbiol Lett 2009; 293: 263-270
  7.  Velagapudi VR, Hezaveh R, Reigstad CS, GopalacharyuluP, Yetukuri L, Islam S, Felin J, Perkins R, Borén J, Oresic M, Bäckhed F. The gut microbiota modulates host energy and lipid metabolism in mice. J Lipid Res 2010; 51: 1101-1112.
  8. Clayton TA, Baker D, Lindon JC, Everett JR, Nicholson JK. Pharmacometabonomic identification of a significant hostmicrobiome metabolic interaction affecting human drug metabolism. Proc Natl Acad Sci USA 2009; 106: 14728-14733
  9. Kim YS, Ho SB. Intestinal goblet cells and mucins in health and disease: recent insights and progress. Curr Gastroenterol Rep 2010;12: 319-330
  10. Johansson ME, Larsson JM, Hansson GC. The two mucus layers of colon are organized by the MUC2 mucin, whereas the outer layer is a legislator of host-microbial interactions. Proc Natl Acad Sci USA 2011; 108 Suppl 1: 4659-4665.
  11. Yatsunenko T, Rey FE, Manary MJ, Trehan I, Dominguez-Bello MG, Contreras M, Magris M, Hidalgo G, Baldassano RN, Anokhin AP, Heath AC, Warner B, Reeder J, Kuczynski J, Caporaso JG, Lozupone CA, Lauber C, Clemente JC, Knights D, Knight R, Gordon JI. Human gut microbiome viewed across age and geography. Nature 2012; 486: 222-227.
  12. Ringel-Kulka T, Cheng J, Ringel Y, Salojärvi J, Carroll I, Palva A, de Vos WM, Satokari R. Intestinal microbiota in healthy U.S. young children and adults–a high throughput microarray analysis. PLoS One 2013; 8: e64315
  13. Biagi E, Nylund L, Candela M, Ostan R, Bucci L, Pini E, Nikkïla J, Monti D, Satokari R, Franceschi C, Brigidi P, De Vos W. Through ageing, and beyond: gut microbiota and inflammatory status in seniors and centenarians. PLoS One 2010; 5: e10667
  14. Lan Y, Kriete A, Rosen GL. Selecting age-related functional characteristics in the human gut microbiome. Microbiome 2013; 1:2.
  15. Groer MW, Luciano AA, Dishaw LJ, Ashmeade TL, Miller E, Gilbert JA. Development of the preterm infant gut microbiome: a research priority. Microbiome 2014; 2: 38.
  16. Walker AW, Ince J, Duncan SH, Webster LM, Holtrop G, Ze X, Brown D, Stares MD, Scott P, Bergerat A, Louis P, McIntosh F, Johnstone AM, Lobley GE, Parkhill J, Flint HJ. Dominant and diet-responsive groups of bacteria within the human colonic microbiota. ISME J 2011; 5: 220-230.
  17. David LA, Maurice CF, Carmody RN, Gootenberg DB, Button JE, Wolfe BE, Ling AV, Devlin AS, Varma Y, Fischbach MA, Biddinger SB, Dutton RJ, Turnbaugh PJ. Diet rapidly and reproducibly alters the human gut microbiome. Nature 2014; 505: 559-563.
  18. Bohnhoff M, Miller CP. Enhanced susceptibility to Salmonella infection in streptomycin-treated mice. J Infect Dis 1962; 111:117-127.
  19. Ng KM, Ferreyra JA, Higginbottom SK, Lynch JB, Kashyap PC, Gopinath S, Naidu N, Choudhury B, Weimer BC, Monack DM, Sonnenburg JL. Microbiota-liberated host sugars facilitate postantibiotic expansion of enteric pathogens. Nature 2013; 502: 96-99
  20. Jernberg C, Löfmark S, Edlund C, Jansson JK. Long-term ecological impacts of antibiotic administration on the human intestinal microbiota. ISME J 2007; 1: 56-66
  21.  Jakobsson HE, Jernberg C, Andersson AF, Sjölund-Karlsson M, Jansson JK, Engstrand L. Short-term antibiotic treatment has differing long-term impacts on the human throat and gut microbiome. PLoS One 2010; 5: e9836.
  22. Dethlefsen L, Huse S, Sogin ML, Relman DA. The pervasive effects of an antibiotic on the human gut microbiota, as revealed by deep 16S rRNA sequenc
Datum objave 7.2.2020

Ukoliko vam se sviđa članak, podelite ga sa prijateljima.

beolab-white-180

Ako se vratimo u istoriju i pogledamo unazad, sve značajne kompanije u svetu su krenule sitnim koracima, kombinujući viziju, upornost, strpljenje, šanse i inovacije.

Istorija razvoja Beo-lab laboratorija u tom smislu, nije izuzetak.

Vraćamo se unazad samo da bi videli koliko nas je fokus na srce Beo-Laba odveo napred.
Srce naše kompanije su pacijenti i njihove potrebe iz oblasti laboratorijske dijagnostike.

Beo-lab laboratorije, Medicover/Synevo , pripadajući logotip i sve povezane Beo-lab marke su registrovani zaštitni znakovi kompanije Beo-lab laboratorije. Sve oznake trećih strana - ® i ™ - vlasništvo su njihovih vlasnika. © 2000-2019 Beo-lab laboratorije. Sva prava zadržana