Šta su neorganski fosfati i zašto su važni za zdravlje pojedinca?

Fosfor je jedan od najzastupljenijih  elemenata u organizmu. U telu odrasle osobe prosečne težine se nalazi oko 600 grama fosfora u obliku neorganskih i organskih fosfata. Od celokupne količine 85% fosfata se nalazi u skeletu, 15% se nalazi u mekim tkivim, dok se <0,1 % nalazi u ekstracelularnoj tečnosti.

U krvi je fosfat prisutan u 3 oblika:

• Slobodni ili jonizovani oblik, na koji otpada 55%
• Vezan za proteine plazme, na koji otpada 10%
• Kompleksirani sa organskim i neorganskim jonima, na koji otpada 35%.

Uloga  fosfata u organizmu

Fosfati se prema mestu na kome se talože u organizmu dele na:

• intracelularne (nalazi se u ćeliji) i
•  ekstracelularne (nalazi se van ćelije).

Prema hemijskom obliku fosfati se dele na:

• neorganske i
• organske fosfate.

Važno je naglasiti da se iz krvi određuju samo neorganski fosfati.

Neorganski fosfat je glavna komponenta hidroksiapatita, minerala od koga su izgrađene kosti i zubi.

Njegova uloga je da pruža strukturnu podršku telu i da obezbeđuje fosfat za ekstracelularni i intracelularni pool.

U mekim tkivima se većina fosfata nalazi unutar ćelije.

Intraćelijski fosfat učestvuje u:

• regulaciji metabolizma proteina, masti i ugljenih hidrata,
• transkripciji gena i
• rastu ćelija.

 Iako se unutar ćelija nalaze i organski i neorganski fosfati, većina se nalazi u organskom obliku.

Organski oblik fosfata ulazi u sastav:

•  nukleinskih kiselina
• fosfolipida
• visokoenergetskim jedinjenjima ( ATP-a, kreatin-fosfat)
• kofaktora enzima.

Visokoenergatska jedinjenja su važna za obavljanje mnogih energetski zahtevnih fizioloških procesa kao što su neurološke funkcije, kontrakcija mišića i transport elektrolita. 

Regulacija metabolizma fosfata u organizmu

Regulacija metabolizma fosfata je komleksan proces koji uključuje bubrege, tanko crevo i skelet i za to su odgovorni PTH, vitamin D i kalcitonin.

Važno je napomenuti da se metabolizam fosfata ne može posmatrati odvojeno od metabolizma kalcijuma.

Uzroci niske koncentracije fosfata – hipofosfatemija

Blago sniženje koncentracije fosfata u krvi – hipofosfatemija se relativno često susreće kod hospizalizovanih pacijenata.

Međutim,  snižena koncentracija fosfata u krvi ne mora biti povezana sa sniženjem koncentracije fosfata u ćeliji (intraćelijskog).

Sniženu koncentraciju fosfata u krvi može da prati normalna koncetracija fosfata u ćelijii i obrnuto (snižena koncentracija fosfata u ćeliji može da postoji uz normalanu ili povećanu koncentraciju fosfata u krvi).

Snižena koncentracija fosfata u krvi može da bude posledica “pomeranja”fosfata iz ekstracelularnog prostora u ćeliju. Ovo je relativno čest uzrok hipofosfatemija i dešava se kod intravenskog ili oralnog davanja glukoze, posle injekcija insulina, kod soba koje su gladovale i nakon izvesnog vremena počele sa normalnim unosom hrane.

Drugi uzroci ovog stanja su:

• alkoholizam
• teške opektoine
• dijabetska ketoacidoza
• reapiratorna alkaloza i
• faza izlečenja koštanih oboljenja (sindrom gladnih kostiju).

Važno je naglasiti da sniženje koncentracije fosfata u krvi u ovim stanjima ne znači i stvarni nedostatak fosfata jer se po poboljšanju zdravstvenog stanja pacijenta i hipofosfatemija koriguje.

Najčešća stanja koji dovode do snižene koncentracije fosfata u krvi su:

• povećan gubitak fosfata preko bubrega zbog hiperparatireoidizma, poremećaja u funkciji bubrežnih tubula i onkogene osteomalacije;
• smanjena apsorpcija fosfata u digestivnom traktu usled smanjene apsorpcije fosfata (sindrom malabsprpcije, nedostatak vitamina D) ili  povećanog gubitka fosfata (povraćanje, dijareja, antacidi koji vezuju fosfate).  
• lekovi (diuretici, antikonvulzivi, antivirotici, adrenalin, bifosfonati, paracetamol, estrogeni)

Snižena intraćelijska koncentracija fosfata je povezana sa težim simptomima.

Stanja koja dovode do snižene koncentracije fosfata u ćelijama su:

• acidoza (ketoacidoza i laktatna acidoza)
• genetski defekti (hipofosfatemijski rahitisi, vitamin D rezistenti rahitis, Dentova bolest).

Posledice niske koncentracije fosfata-hipofosfatemija

Kliničke manifestacije snižene koncentracije fosfata zavise od stepena sniženja i dužine trajanja sniženja. Blaga i kratkotrajna sniženja nivoa fosfata su obično bez simptoma, dok dugotrajna blaga sniženja (hronična) nivoa fosfata dovode do promena na kostima (rahitis kod dece i osteomalacija kod odraslih).

Umerena sniženja dovode do:

• mišićne slabosti,
• akutne respiratorne insuficijencije,
• srčanih artimija i smanjenja minutnog volumena srca.

Izraženo niski nivoi fosfata dovode do rabdomijelize (razaranje mišićnih ćelija) i hipoksije tkiva što dovodi do mentalne konfuzije i kome.

Uzroci viske koncentracije fosfata – hiperfosfatemija

Povećan nivo fosfat u krvi ili hiperfosfatemija se najčešće dešava kada je “ulazak” fosfata u ekstracelularnu tešnost  iz tankog creva, skeleta i bubrega, veći od „izlaska” fosfata iz ekstracelularne tešnosti usled povećane razgradnje kostiju ili  povećane resorpcije u tankom crevu ili smanjene eliminacije preko bubrega.

Najčešća stanja koja dovode do povećane koncentracije fosfata jesu:

• hronično ili akutnog zatajenje bubrega (smanjene bubrežne filtracije fosfat)
•  hipoparatiroidizam, akromegalija, upotreba bisfosfonata u terapiji (povećanje bubrežne reapsorpcije)
• povećan unos fosfata (intravensko ili oralno davanje fosfata, intoksikacija vitaminom D, učestale fosfatne klizme)
• ”pomeranje” fosfata iz ćelije koje se dešava kod acidoze (laktatne, respiratorne i ketoacidoze)
• masivno razaranje ćelija koja se dešavaju kod: intravenskih hemoliza, rabdomijeliza (pucanje mišićnih ćelija), leukemija, limfoma, tumor-lizirajućeg sindroma, citotoksičnih terapija
• genetskih defekata (hipoparatiroidizam, tumoralne kalcinoze, Osteoglofonska displazija).

Posledice visoke koncentracije fosfata-hiperfosfatemija

Kliničke manifestacije povećane koncentracije fosfata-hiperfosfatemije zavise od brzine nastanka povećanja.

Naglo povećanje koncentracije fosfata je povezano sa sniženom koncentracijom kalcijuma, tako da su uobičajeni simptomi pojava:

• tetanija(ukočenost i trnci u prstima),
• grčeva u mišićima,
• konvulzija i
• hipotenzija.

Dugotrajno povećanje koncentracije fosfata je povezano sa kalcifikacijama u mekom tkivu bubrega, krvnih sudova, kože, rožnjače i za posledicu ima sekundarni hiperparatiroidizam  i promene na kostima.  

Izvori kalcijuma i fosfata

Normalna i izbalansirana ishrana je bogata kalcijumom i fosfatima i kod zdravih osoba koje nisu na specifičnom higijensko-dijetetskom režimu se retko sreće nedostatak kalcijuma i fosfata.

Namirnice bogate fosfatima su:

• meso (piletina, ćuretina, iznutrice)
• riba i morski plodovi
• mleko i mlečni proizvodi,
• semenka (suncokret i bundeva) i orašasti plodovi(brazilski orah, indijski   orah, bademi , pistaći),
• žitarice (celo zeno pšenice, ovsa i pirinča uključujući kinuo i amarant) i
• leguminoze (pasulj i sočivo).

Namirnice bogate kalcijumom su:

• mleko i mlečni prizvodi (naročito sir ),
• leguminoze (pasulj i sočivo)
• konzervirana riba (sardine i losos zbog jestivih kostiju),
• semeka (suncokret, sesama, celer),
• bademi i
• zeleno povrće (zelje,spanać i kelj).

Značajne analize u dijagnostici navedenih hipokalcemije i hiperkalcemije

Navedene analize dostupne svu vam u svim Beo-lab laboratorijama širom Srbije.

Analie možete poručiti i online preko E-laboratorije čime skraćujete vreme zadržavanja u laboratoriji prilikom dolaska na uzorkovanje.

Za više informacija oko navedenih analiza pišite nam na e-laboratorija@beo-lab.rs