Autor: mr ph Jana Vukadin, magistar farmacije-medicinski biohemičar
PMS koji ne prolazi, nadutost, hronični umor, razdražljivost, bolne ili obilne menstruacije, kao i poremećaji sna i telesne težine, često se pripisuju prekomernom stresu ili životnoj dobi. Međutim, u kliničkoj praksi, iza ovih simptoma se neretko krije funkcionalni hormonski disbalans poznat kao estrogenska dominacija.
Iako standardne analize hormona iz krvi mogu pokazati estradiol u referentnim vrednostima, simptomi kod određenog broja žena perzistiraju ili se vremenom pogoršavaju. Razlog leži u činjenici da hormonski balans ne zavisi isključivo od koncentracije hormona u jednom trenutku, već i od načina na koji se hormoni metabolišu i eliminišu iz organizma.
Estrogen, nakon što ostvari svoj biološki efekat, mora biti adekvatno razgrađen, a taj proces se primarno odvija u jetri i nastavlja u crevima. Ukoliko su metabolizam i detoksikacija estrogena neadekvatni, njegov biološki efekat može biti produžen, što zahteva pažljivo i ciljano sagledavanje u daljem dijagnostičkom i terapijskom pristupu.
U ovom tekstu ćete saznati šta se zapravo krije iza pojma estrogenske dominacije, i kako se može otkriti da li neka osoba ima izraženu dominaciju estrogena.
Možda ste se i vi našli u situaciji da mesecima, pa i godinama, slušate kako je sve u redu, da su hormoni uredni, da su tegobe prolazne, da je verovatno “samo” stres u pitanju. A vi se, uprkos tome, svakog meseca vraćate istim simptomima, kao i istom osećaju da nešto ipak nije kako bi trebalo.
Estrogenska dominacija nije mit, ali nije ni etiketa za „loš estrogen“. Ona je signal da organizam gubi finu ravnotežu. To znači da estrogen ostaje aktivan duže nego što bi trebalo, da se ne razgrađuje i ne eliminiše na vreme, i da telo na to reaguje. Kada se estrogen posmatra u širem kontekstu funkcije jetre, creva i hormonske regulacije, simptomi postaju razumljiviji, a dalje odluke se mogu donositi sa više jasnoće.
Estrogenska dominacija nije dijagnoza iz jednog nalaza, već funkcionalni disbalans koji se razvija tiho i postepeno. Razumevanje načina na koji se estrogen metaboliše i eliminiše nije samo još jedna informacija – to je prvi, ključni korak ka stvarnom hormonskom balansu i osećaju da telo ponovo radi sa vama, a ne protiv vas.
Estrogenska dominacija ne podrazumeva nužno povišen nivo estrogena u krvi. U velikom broju slučajeva, estrogen (estradiol) se nalazi u referentnim vrednostima, ali je njegov biološki efekat izraženiji u odnosu na progesteron ili traje duže nego što je fiziološki poželjno. Do toga može doći kada je narušen odnos između estrogena i progesterona, ali i kada procesi metabolizma i eliminacije estrogena nisu adekvatni.
U takvim okolnostima, estrogen nastavlja da deluje na ciljana tkiva, iako je njegova koncentracija u krvi formalno uredna. Posledica nije „višak hormona“, već poremećena hormonska regulacija, u kojoj organizam gubi sposobnost da pravovremeno smanji estrogenski signal. Telo na ovaj disbalans reaguje kroz različite simptome, koji često prethode jasno merljivim promenama u standardnim hormonskim analizama.
Jedna od najčešćih zabluda jeste ta da se estrogen posmatra kao „jedan hormon“ koji se može proceniti jednim nalazom. U praksi, pod pojmom estrogen podrazumeva se grupa srodnih hormona, pre svega estradiol (E2), estron (E1) i estriol (E3), koji se razlikuju po jačini biološkog dejstva i ulogama u različitim životnim periodima (reproduktivni period, perimenopauza i menopauza, trudnoća itd.).
Međutim, još važnije od osnovnih oblika estrogena jeste ono što se sa estrogenom dešava nakon što ostvari svoj efekat. U jetri se estrogen metaboliše u različite derivate (metabolite), koji zatim prolaze dalje procese „pakovanja“ i eliminacije.
Ovi metaboliti nemaju isti biološki značaj:
Drugim rečima, nije presudno samo koliko estrogena postoji u krvi, već i kakva je njegova razgradnja, kojim putem metabolizma se dominantno kreće i da li se finalno eliminiše iz organizma.
Zato je kod procene hormonskog balansa često korisno posmatrati nivo estrogena kao dinamičan proces, od sinteze i dejstva, preko metabolizma u jetri, do eliminacije putem žuči, stolice i urina, a ne kao jednu vrednost u laboratorijskom izveštaju.
Ovakav pristup, koji predstavlja osnovu funkcionalne medicine, omogućava jasnije razumevanje zbog čega kod određenog broja žena simptomi mogu biti prisutni uprkos „urednim“ hormonskim nalazima u krvi, kao i zašto se u pojedinim situacijama terapijski fokus pomera sa same koncentracije estradiola na njegov metabolizam i eliminaciju.
Većina toksina i hormona, uključujući estrogen, u organizmu cirkuliše u obliku supstanci rastvorljivih u mastima, koje telo ne može direktno da eliminiše. Zbog toga se u jetri odvijaju složeni, dvostepeni metabolički procesi detoksikacije čija je uloga da ove supstance učine pogodnim za bezbedno izlučivanje iz organizma.
U fazi I, uz pomoć enzima citohroma P450, ove supstance prolaze kroz procese poput oksidacije, redukcije, hidrolize i dehalogenacije. Tom prilikom nastaju takozvani intermedijarni metabolite – privremeni oblici koji mogu biti čak i reaktivniji od početnih supstanci. Da bi ova faza funkcionisala adekvatno, neophodno je prisustvo određenih nutrijenata, među kojima su najznačajniji vitamini B2, B3, B6 i B12, folna kiselina, glutation i flavonoidi.
Međutim, ključni deo procesa odvija se u fazi II, u kojoj dolazi do neutralizacije ovih metabolita. Kroz procese kao što su glukuronidacija, sulfatacija, metilacija i konjugacija sa glutationom ili aminokiselinama, štetne supstance postaju rastvorljive u vodi, čime se omogućava njihovo izlučivanje putem urina, žuči i stolice. Za pravilno funkcionisanje ove faze posebno su značajni metionin, cistein, magnezijum, glicin, taurin, glutamin, holin, kao i vitamini B5 i B12.
Kada je faza I preaktivna, a faza II usporena, što je čest slučaj kod hroničnog stresa, disbioze ili nutritivnih deficita, toksini i hormoni poput estrogena mogu se zadržavati u organizmu i doprinositi simptomima hormonskog disbalansa.
Slika 1: Šema faza detoksikacije jetre (Faza I i Faza II) – edukativni prikaz metabolizma toksina i hormona
Jetra se retko dovodi u vezu sa hormonskim tegobama, iako upravo ona ima centralnu ulogu u razgradnji estrogena. Ovaj proces se odvija kroz dva pažljivo usklađena koraka:
Kada ovaj sistem funkcioniše uravnoteženo, estrogenski signal se završava na vreme.
Problem nastaje onda kada se ravnoteža naruši i kada prva faza detoksikacije radi intenzivno, a druga ne uspeva da isprati taj tempo, ili kada jetra nema dovoljno kapaciteta da proces dovede do kraja. U takvim okolnostima estrogen može ostati biološki aktivan duže nego što je poželjno, što se klinički ispoljava različitim simptomima.
Creva predstavljaju važnu, ali često zanemarenu kariku u regulaciji hormonskog balansa. Nakon što se estrogen metaboliše u jetri i pripremi za izlučivanje putem žuči, njegova sudbina se u velikoj meri određuje upravo u crevima. Određene bakterije u crevnoj mikrobioti koriste enzim (beta-glukuronidazu) koji može ponovo da aktivira estrogen koji je već bio namenjen eliminaciji, čime mu se omogućava povratak u cirkulaciju. Ova bakterijska aktivnost, poznata u literaturi kao estrobolom, ima značajan uticaj na ukupno estrogensko opterećenje organizma.
Kada je mikrobiota u ravnoteži, ovaj proces je strogo kontrolisan i estrogen se efikasno izlučuje. Međutim, u prisustvu disbioze, zatvora, nadutosti ili hronične upale crevne sluznice, dolazi do pojačane reaktivacije estrogena i produženog estrogenskog dejstva. Upravo zbog toga digestivne tegobe i hormonski simptomi često koegzistiraju, ne kao odvojeni problemi, već kao deo istog funkcionalnog disbalansa.
Standardne analize hormona iz krvi pružaju dragocen uvid u hormonski status u jednom, tačno određenom trenutku ciklusa i predstavljaju važan deo rutinske laboratorijske dijagnostike. Međutim, one same po sebi ne mogu uvek da prikažu kako se estrogen ponaša tokom vremena, kojim putem se metaboliše, niti da li se nakon svog biološkog dejstva adekvatno eliminiše iz organizma. Zbog toga se u pojedinim situacijama može dobiti nalaz koji deluje uredno, ali ne daje potpun odgovor šta se krije iza simptoma koje žena oseća.
To ne umanjuje značaj standardnih analiza, već ukazuje na mogućnost da se, kada je to klinički opravdano, hormonski balans sagleda iz šire perspektive – one koja dopunjuje postojeće nalaze i prevazilazi okvir jedne vrednosti u laboratorijskom izveštaju.
Savremeni laboratorijski pristup omogućava da se estrogen sagleda onako kako zaista deluje u telu – ne samo kroz nivo hormona u jednom nalazu, već kroz način na koji se razgrađuje, koliko dugo ostaje aktivan i da li se uspešno izbacuje iz organizma. Umesto da se posmatra samo jedan trenutak, dobija se šira slika celog hormonskog toka: od dejstva estrogena, preko njegovog metabolizma, do načina na koji telo završava taj proces. Upravo takav uvid može pomoći u razjašnjenju zašto simptomi postoje čak i kada su hormoni u granicama normale.
Praksa pokazuje da promene koje podržavaju prirodne procese u telu, kao što su adekvatan rad jetre, uravnotežena mikrobiota, dovoljan unos vlakana, kvalitetan san i smanjenje hroničnog stresa, mogu imati značajniji efekat od pokušaja da se hormoni naglo i agresivno „poprave“.
Slika 3: Šematski prikaz modulacije estrogena i njihovih metabolita u cirkulaciji pomoću estroboloma. Steroidni hormoni C-18, estrogeni (E1, E2 i E3), cirkulišu u krvotoku bilo u slobodnom ili vezanom obliku za proteine, vršeći različite biološke funkcije. Hepatični metabolizam estrogena E2 i E1 nepovratno hidroksiliše pozicije C2, C4 ili C16 steroidnog prstena, proizvodeći metabolite estrogena sa različitom hormonskom aktivnošću, bioraspoloživošću i poluživotom. Estrogeni i njihovi metaboliti se zatim konjuguju u jetri putem glukuronidacije i sulfonacije kako bi se omogućilo izlučivanje putem žuči. Dok se većina konjugovanih estrogena izlučuje urinom ili fecesom, značajan deo se reapsorbuje u cirkulaciju. Crevne bakterije koje poseduju b-glukuronidaznu aktivnost mogu dekonjugovati konjugovane estrogene, što dovodi do reapsorpcije u cirkulaciju. Pored toga, crevni mikrobi sintetišu jedinjenja slična estrogenu iz izvora ishrane.
Na ovo pitanje ne postoji univerzalan odgovor, jer estrogenska dominacija ne nastaje preko noći, te se samim tim i ne popravlja brzo. U pitanju je postepeni proces koji zavisi od toga koliko dugo disbalans traje, kako funkcionišu jetra i creva, kakvo je stanje mikrobiote, nivo stresa, kao i opšte nutritivno stanje organizma. Kod nekih žena prvi pomaci mogu se primetiti već nakon nekoliko nedelja ciljane podrške metabolizmu estrogena, dok je za stabilnije i dugotrajnije promene najčešće potrebno nekoliko meseci. Važno je razumeti da cilj nije kratkoročno „utišavanje simptoma“, već uspostavljanje ravnoteže u načinu na koji se estrogen razgrađuje, eliminiše i prestaje da deluje kada je to fiziološki potrebno.
Kada se organizmu pruži vreme i adekvatna podrška, hormonski balans se ne „forsira“, već se prirodno vraća u okvir u kome telo može da funkcioniše stabilno i predvidivo.
U Beo-lab laboratoriji dostupne su specijalizovane laboratorijske analize koje omogućavaju procenu funkcionalnih aspekata hormonskog statusa i pružaju detaljniji uvid u hormonsku ravnotežu organizma.
Za individualni pristup i personalizovane preporuke, moguće je zakazati stručne konsultacije sa dr Milkom Popović, koje su namenjene tumačenju nalaza i definisanju daljih koraka u skladu sa potrebama pacijenta.
Zakazivanje konsultacije kod dr Milke Popović možete obaviti slanjem upita na mail funkcionalnamedicina@beo-lab.rs ili pozivom na broj telefona +381 62 207 246[JV6] radnim danima od 08h-16h.
Sve testove dostupne u Beo-lab laboratorijama, možete poručiti i platiti online putem E-laboratorije
Za više informacija o svim laboratorijskim testovima dostupnim u Beo-lab laboratorijama, možete nam pisati na mail office@beo-lab.rs ili nas pozvati na broj telefona našeg call centra 011 36 22 888 svakog radnog dana od 07h-22h, subotom od 07h-20h, kao i nedeljom od 08h-15h.
Povezani tekstovi:
Literatura:
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC8637678
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6901331
https://www.mdpi.com/2073-4409/8/12/1642
https://www.mdpi.com/1467-3045/47/7/502
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/perimenopause/symptoms-causes/syc-20354666
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/menopause/symptoms-causes/syc-20353397
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
22,900
5,500
9,950
17,500
Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.
