Zdrav digestivni trakt u uslovima proglašene pandemije bolesti COVID-19, izazvane novim sojem korona virusa SARS- COV-2, mnogo vam može pomoći da izgradite i ojačate odbranu organizma od virusa.
To znači da, pored toga što činite preventivne mere da se zaštitite od virusa spolja, trebalo bi da preduzmete i mere da obezbedite zaštitu od virusa iznutra.
Kroz tekst saznajte:
- Zašto je važan zdrav digestivni trakt – crevna mikrobiota?
- Šta znači zdrav mikrobiom?
- Koja hrana podržava zdrav digestivni trakt?
- Najbolji izvori hrane bogate prebioticima
- Najbolji izvori probiotika za digestivni trakt
- Koja je hrana bogata antioksidantima?
- Kako da alkalizirate svoje telo?
- Koje antivirusno bilje preporučujemo?
- Šta još možete da uradite da podržite svoj imunitet?
Stručne savete kroz tekst, za zdrav digestivni trakt – mikrobiotu creva, vam daje Dr Milka Popović – stručnjak iz oblasti fukcionalne medicine.
Zašto je važan zdrav digestivni trakt – crevna mikrobiota?
Imuni sistem je složen i vrlo osetljiv, tako da nije čudno što na njegovu funkciju utiču mnogi faktori.
Faktori koji utiču na funkciju imunog sistema su:
- Hronična zdravstvena stanja
- San
- Ishrana
- Higijena
- Zdravlje digestivnog trakta
Pored hroničnih zdravstvenih stanja, koja gotovo uvek negativno utiču na imunitet, faktori kao što su (san, ishrana i svakodnevna higijena) mogu da utiču pozitivno ili negativno na funkcionisanje imuniteta.
Važno je znati da većina ovih faktora nije kodirana u našim genima, već da na njih utiču stil života i svet oko nas.
Stvar na koju možete sami da utičete, kontrolišete i unapredite, je zdravlje digestivnog trakta – mikroba koji žive u vašim crevima, koji su u celini poznati pod nazivom mikrobiom.
Nedavna istraživanja pokazala su da mikrobiom digestivnog trakta igra ključnu ulogu u imunološkom odgovoru organizma na infekciju i u održavanju ukupnog zdravlja.
Zdrav digestivni trakt, osim što podržava reakciju imunološkog sistema na infektivne patogene poput korona virusa, takođe pomaže i u sprečavanju potencijalno snažnih imunoloških reakcija koje oštećuju pluća i druge vitalne organe.
Ovi prejaki imunološki odgovori mogu izazvati respiratorni zastoj i smrt.
Zato akcenat u uslovima pandemije stavljamo na jačanje i održavanje dobrog imuniteta kroz jačanje zdravlja digestivnog trakta tj. mikrobiote creva.
Šta znači zdrav mikrobiom?
Raznovrsni mikrobiom je zdrav mikrobiom. To je mikrobiom koji sadrži mnogo različitih vrsta mikroba, a svaki ima svoju ulogu u regulaciji imuniteta i zdravlja.
Umesto da uzimate na svoju ruku velike količine suplemenata za koje se tvrdi da „jačaju vaš imuni sistem“ tj. bez konsultacije sa stručnjakom, ono što preporučujemo jeste da jedete hranu koja ima veliki uticaj na raznolikost i vrstu mikroba u vašim crevima.
Faktori koji utiču nepovoljno na zdravlje digestivnog trakta – mikrobioma creva su:
- Starost
- Česta upotreba lekova i antibiotika
- Nepravilna ishrana
Starenje. Razmnožavanje mikrobioma opada sa starenjem, što objašnjava određene promene koje se pripisuju starenju i koje vidimo u imunološkim odgovorima, tako da je važno održavati zdrav mikrobiom tokom celog života.
Sitni detalji interakcije mikrobioma creva i imunološkog sistema nisu u potpunosti jasni.
Čini se da postoji veza između sastava mikrobioma i upale, zapaljenskog procesa – jedan od karakteristika imunološkog odgovora.
Crevne bakterije proizvode mnoge korisne hemijske supstance, a takođe aktiviraju vitamin A iz hrane koji pomaže u regulisanju imunog sistema.
Koja hrana podržava zdrav crevni mikrobiom?
Jedite zdravo, konzumirajte raznovrsne namirnice kao bi nahranili i obogatili svoj mikrobiom.
Najbolji način za povećanje raznovrstnosti mikrobioma jeste da se hranite širokim spektrom namirnica kao što su biljna hrana i namirnice bogate biljnim vlakanima.
Ograničite unos prerađene hrane, uključujući brzu hranu (junk food).
Mediteranska ishrana se pokazala kao način ishrane koji poboljšava raznovrsnost mikrobioma creva i smanjuje upalu.
Preporučujemo vam da jedete:
- Puno voća
- Povrća
- Orašastih plodova
- Semenki
- Mahunarki
- Integralnih žitarica
- Zdrave masti poput visokokvalitetnog ekstra devičanskog maslinovog ulja
- Nemasno meso ili riba su takođe idealan izbor.
Pri tome izegavajte:
- Alkohol
- Previše zasoljenu hranu
- Slatkiše i slatke napitke
- Veštačke zaslađivače ili druge dodatke
Ukoliko ste zabrinuti da ćete teško nabaviti svežu hranu u periodu samoizolacije ili karantina, smrznuto bobičasto voće i povrće, su podjednako zdravi kao i ove namirnice u svežem obliku i trajaće mnogo duže kod preporučenog dvonedeljnog perioda izolacije.
Konzervirano voće, pasulj i mahunarke su još jedna dobra opcija.
Takođe, možete podržati svoj mikrobiom redovnim unosem kiselog mleka, jogurta koji sadrže žive korisne bakterije (probiotike).
Drugi izvor prirodnih probiotika su pića bogata bakterijama i kvascima kao što su kefir (fermentirano mleko) ili kombuha (fermentirani čaj).
Fermentirana hrana na bazi povrća, kiselog kupusa, turšije, je još jedna dobra opcija.
Bez obzira da li kupujete za sebe, porodicu, starije rođake ili prijatelje, obratite pažnju da uvrstite u korpu hranu koja podržava zdrav mikrobiom creva.
Najbolji izvori hrane bogati prebioticima (bogati vlaknima)
Najbolji izvori hrane bogate vlaknima su: jabuke, špargle, artičoke, banane, brokoli, karfiol, komorač, beli luk, mahunarke, praziluk, luk, ovas.
Najbolji izvori probiotika
Najbolje je uzeti probiotik sa najmanje 5-10 milijardi organizama po kapsuli. Lactobacillus plantarum i spore Bacillus su najbolji za imunitet.
Koja je hrana bogata antioksidantima?
Većina voća, povrća i bilja sadrži antioksidante kao što su vitamin C, vitamin E, lutein, beta-karoten, flavonoidi i likopen koji utiču pozitivno na zdravlje digestivnog trakta i podržavaju imunitet i adekvatnu imunološku odbranu.
Sledeća hrana je odličan izvor antioksidanata: borovnica, zeleno lisnato povrće (spanać i kelj), crni luk, origano, kurkuma, kumin, bosiljak, đumbir, beli luk, crni biber, tamna čokolada (70% najmanje kakao masti), zeleni i beli čaj.
Kako da alkalizirate svoje telo?
Šećer i prerađena hrana obično čine vaše telo malo kiselijim i prijemčljivijim za novi korona virus. Za alkalizaciju tela idealno je unositi bar porciju (šolju) biljne hrane dnevno.
Kuvanje supa od povrća i kostiju može takođe pomoći u poboljšanju vašeg pH organizma.
Preporučujemo antivirusno bilje
Prirodno antivirusno bilje obuhvata: origano, sage, komorač, bosiljak, ruzmarin, ehinacea, beli luk, sladić, žalfija.
Ohrabrujemo vas da ih dodajete kod pripreme jela u svežem obliku ili u obliku suvog začina.
Mnogo lekova ima antimikrobne efekte širokog spektra ili efekte jačanja imunološke komponente. Formule sadrže različite imunološke pojačivače kao što su: astragalus, ekstrakt zelenog čaja, andrographis i monolaurin.
Šta još možete da uradite da podržite svoj imunitet?
Upravljanje mentalnim zdravljem ( tehnike smanjena svakodnevnog stresa), upražnjavanje fizičke aktivnosti ili vežbanje u kućnim uslovima, redovno i dovoljno spavanje, će takođe pomoći da vaš digestivni trakt i imuni sistem budu u dobroj formi.
I ne zaboravite da redovno i detaljno perete ruke! Obavezno pre i nakon jela i pridržavate se ostalih preventivnih mera za suzbijanje širenja virusa.
SAZNAJ VIŠE
Reference:
Lazar V, Ditu LM, Pircalabioru GG, et al. Aspects of Gut Microbiota and Immune System Interactions in Infectious Diseases, Immunopathology, and Cancer. Front Immunol. 2018;9:1830. Published 2018 Aug 15. doi:10.3389/fimmu.2018.01830
Brodin P, Jojic V, Gao T, et al. Variation in the human immune system is largely driven by non-heritable influences. Cell. 2015;160(1-2):37–47. doi:10.1016/j.cell.2014.12.020
https://www.nytimes.com/interactive/2020/03/11/science/how-coronavirus-hijacks-your-cells.html
AlemanFDD, Valenzano DR (2019) Microbiome evolution during host aging. PLoS Pathog 15(7): e1007727.https://doi.org/10.1371/ journal.ppat.1007727
Brown University. „Gut microbiome regulates the intestinal immune system.“ ScienceDaily. ScienceDaily, 18 December 2018.