Uticaj hrane i lekova na određivanje laboratorijskih parametara

Laboratorijska dijagnostika je značajna pomoć lekaru u donošenju blagovremene i precizne dijagnoze, za praćenje toka bolesti i uspešnosti primenjene terapije u lečenju pacijenata. Iz tog razloga, poseban akcenat se stavlja na upoznavanje i edukaciju pacijenta sa pripremom za različite laboratorijske analize, sve u cilju dobijanja tačnog i pouzdanog rezultata ispitivanja.

Ukoliko se priprema pacijenta ne sprovede na odgovarajući način, mogu se dobiti rezultati koji nisu validni i u skladu sa postojećom kliničkom slikom.

Više o pripremi pacijenata za određena laboratorijska ispitvanja možete naći na linku: Pripreme za analize.

Uticaj hrane i lekova na određivanje laboratorijskih parametara

U ovom tekstu poseban akcenat stvaljamo na to kako hrana koju konzumiramo, tokom perioda pripreme, utiče na rezultate analiza, kao i pojedini lekovi koje uzimamo bilo za akutna ili hronična stanja.

Dokazano je da konzumiranje određene vrste hrane, pića i suplemenata tokom perioda pripreme za laboratorijsku analizu, može dovesti do pojave odstupanja u rezultatima.

Takođe, informisanost o mogućem uticaju pojedinih lekova na određene laboratorijske parametre  je od velikog značaja za pravilnu interpretaciju dobijenih rezultata laboratorijskih analiza,  jer lekovi mogu dovesti do smanjenja ili povećanja dobijene vrednosti određenih parametara.

Dalje iz teksta saznajte kako pojedina hrana i lekovi utiču na:

1. Određivanje parametara krvne slike
2. Određivanje nivoa glukoze
3. Određivanje lipidnog statusa
4. Određivanje uree
5. Određivanje kreatinina
6. Određivanje bilirubina
7. Određivanje parametara hemostaze
8. Praćenje oralne antikoagluantne terapije

Uticaj hrane i lekova na određivanje parametara krvne slike

Kompletna krvna slika podrazumeva određivanje ukupnog broja svih ćelijskih elemenata krvi (eritrociti RBC, leukociti WBC i trombociti PLT), količine hemoglobina(Hb), određivanje hematokrita(Hct), leukocitarne formule, širine distribucije zapremine eritrocita (RDW), retikulocita (Rtc),  kao i parametara MCV (srednja zapremina eritrocita), MCH (srednja količina hemoglobina u eritrocitu) i MCHC (prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita).

Određeni parametri krvne slike mogu fiziološki da variraju zavisno od životnog doba pacijenta, fizičkog vežbanja, u trudnoći, pod uticajem stresa i dr.

Hrana i suplementi koji utiču na rezultate krvne slike su:

• Konzumiranje velikih količina ribe u ishrani može dovesti do smanjenja broja trombocita.
• Takođe, prekomerno unošenje vitamina C i vitamina E, kao i đumbira i luka mogu dovesti do poremećaja u agregaciji trombocita. Konzumiranje belog lika i preparata koji sadrže biljku Ginko bilobu povećavaju broj trombocita.
• Lekovi poput acetilsalicilne kiseline, aciklovira, antibiotika iz gupe cefalosporina, ibuprofen, paracetamol, prirodni penicilini, propranolol su samo neki od lekova koji snižavanju koncentraciju hemoglobina.
• Lekovi poput aciklovira, amoksicilina, dikolfenaka, ibuprofena, enalaprila, ranitidina, prirodnih penicilina su samo neki od lekova koji snižavaju broj leukocita (belih krvnih zrnaca).
• Lekovi poput acikolvira, ampicilina, aspirina, digitalisa, lokalnih anestetika, ibuprofena, oralnih kontraceptiva,omeprazola, penicilina, radiokativnih agenasa snižavaju broj eritrocita (crvenih krvnih zrnaca).
• Lekovi poput acetilsalicilne kiseline, ampicilina, određenih cefalosporina, diklofenaka, ibuprofena, paracetamola, prirodnih penicilina, metotreksata snižavaju broj trombocita (krvnih pločica).

Jako je važno da prilikom dolaska u našu laboratoriju uvek napomenete medicinskom osoblju koje ste lekove nedavno (u poslednjih nedelju dana) popili ili o hroničnoj terapiji na kojoj ste, kako bi bio uzet u obzir njihov uticaj na rezultate ispitivanja.

 Hrana i lekovi koji utiču na određivanje nivoa glukoze u krvi

Za određivanje glukoze na tašte (prazan stomak), potrebno je gladovanje, kao i izbegavanje unosa pića (sem vode) najmanje 8 sati pre uzorkovanja.

Za određivanje glukoze u slučajnom uzorku krvi nije potrebna posebna prethodna priprema.

• Nedelju dana pre uzorkovanja krvi bi trebalo smanjiti unos većih količina borovnica jer to smanjuje koncentraciju glukoze i fruktozamina u krvi što povećava izlučivanje insulina i time koncentraciju glukoze u krvi.
• Beli luk, preparati Aloe vere, grejpfrut, kao i preparati koji sadrže askorbinsku kiselinu (vitamin C) mogu sniziti koncentraciju glukoze.
• Lekovi poput aminokiselina(paraenteralna ishrana), atenolola, acetilsalicilne kiseline, vitamina C, enalaprila, hloramfenikola, propranola, omeprazola mogu uticati na smanjenje koncentracije glukoze u krvi.

Određivanje postprandijalne glukoze

• Test se radi u jutarnjim časovima, između 7h i 12h, nakon 12 sati gladovanja.
• Tri dana pre izvođenja testa, ishranu bi trebalo bazirati na zasićenim ugljenim hidratima(krompir, pirinač, testenine).
• Ako je osoba na terapiji oralnim antihiperglikemicima, uzima ih nakon prvog uzorkovanja(kada i doručak).

OGTT test (Test opterećenja glukozom)

Test se radi u jutarnjim časovima, nakon 12-16 sati gladovanja.

Tri dana pre izvođenja testa, ishranu bi trebalo bazirati na zasićenim ugljenim hidratima (krompir, pirinač, testenine).

Detaljnu pripremu za OGTT test pročitajte u članku: Test opterećenja glukozom OGTT test.

Izvođenje prenatalnog testa opterećenja glukozom

Kod sumnje na postojanje gestacionog dijabetesa, lekar može uputiti trudnicu da uradi OGTT test između 24. i 29. nedelje trudnoće. Tada se radi 120  ili 180 minutni OGTT test sa nivoom glukoze koju odredi vaš lekar. Obavezno se preporučuje:

• Gladovanje od najmanje 8 sati
• Test se izvodi ujutru, nakon trodnevne ishrane bogate zasićenih ugljenim hidratima
• Najpre se uzima glukoza natašte
• Zatim se pije rastvor u kome je ratvoreno 75 grama glukoze
• U naredna dva sata, uzorci krvi se uzimaju u 30,60,90 i 120 minutu nakon ispijanja cele doze rastvora glukoze.
• Prema preporuci Mayo Clinic, kada je glukoza u 60 minutu OGTT>7,8 mmol/L, radi se tročasovni test opterećenja sa 100 gr glukoze.

Uticaj hrane i lekova na određivanje lipida u krvi

Uzrokovanje krvi se radi između 7h i 9h ujutru, nakon 10h-12h gladovanja.Ne bi trebalo menjati navike u ishrani niti držati dijetu bar 2 nedelje pre određivanje lipidnog statusa u krvi.Jaka fizička aktivnost može dovesti do sniženja koncentracije triglicerida a stres do povećanja koncentracije.

• Kafa takođe može sniziti koncentraciju triglicerida a dovesti do povećanja nivoa holesterola.
• Preparati na bazi soja proteina, kao i Aloa vera, mogu uticati na vrednost lipidnog statusa tako što smanjuju ukupni holesterol a povećavaju HDL-holesterol.
• Lekovi poput askorbinske kiseline, glukagona, heparina, insulina, lovastatina, nifedipina snižavaju koncentraciju triglicerida u krvi
• Lekovi kao što su androgeni hormoni, enalapril, eritromicin, vitamin C, takrolimus, jod, nikotinska kiselina snižavanju ukupan holesterola u krvi

Ukoliko je moguće, uz saglasnost izabranog lekara, trebalo bi izbegavati 48h lekove koji mogu dati lažno povišene, ili lažno snižene vrednosti lipida u krvi.

Uticaj hrane i lekova na određivanje uree u krvi

Uzrokovanje krvi se radi između 7h i 9h ujutru, nakon 10h-12h gladovanja.

• Par dana pre uzorkovanja krvi bi trebalo konzumirati umereno visokoproteinsku ishranu.
• Lovor, divlji kesten, preparati na bazi morskih algi, koren sladića, bobice kleke bi trebalo izbegavati nekoliko dana pred venepunkciju jer se mogu dobiti lažno povećane vrednosti uree.
• Lekovi poput hloramfenikola, streptomicina, dekstroze, amikacina mogu uticati na sniženje koncentracije uree u krvi.

Određivanje kreatinina u krvi

Uzrokovanje krvi se radi između 7h i 9h ujutru, nakon 10h-12h gladovanja.

• Nekoliko dana pre uzorkovanja krvi smaniti unos hrane bogate mesom.
• Nekoliko dana pre uzorkovanja krvi bi trebalo smanjiti unos namirnica, pića, vitaminskih napitaka koji su bogati askorbinskom kiselinom.
• Lovor, divlji kesten, preparati na bazi morskih algi, koren sladića, bobice kleke bi trebalo izbegavati nekoliko dana pred venepunkciju jer se mogu dobiti lažno povećane vrednosti kreatinina.
• Ibuprofen, atenolol, levotiroksin, nifedipin, prednizon, valproinska kiselina su lekovi koji mogu uticati na pojavu sniženih vrednosti kreatinina u krvi.

Određivanje bilirubina

Uzrokovanje krvi se radi između 7h i 9h ujutru, nakon 10h-12h gladovanja.Gladovanje duže od 12h dovodi do povećanog stvaranja nekonjugovanog i ukupnog bilirubina.

• Stres, kao i jaka fizička aktivnost dovode do lažnog povećanja vrednosti bilirubina u krvi.
• 24 h pre uzorkovanja krvi za određivanje bilirubina izbegavati sprovođenje radiografske dijagnostike kontrasnim sredstvima.
• Preparati na bazi kantariona, valerijane, kava-kava, gaveza, imele mogu dovesti do povećanja vrednosti bilirubina pa bi trebalo njihov unos smanjiti par dana pred dolazak u laboratoriju.
• Lekovi poput benzopenicilina, fenobarbitona, ranitidina, prednizona, mogu sniziti koncentraciju bilirubina.

Određivanje parametara hemostaze

Uzrokovanje krvi za određivanje parametara hemostaze se radi između 7h i 9h ujutru, nakon 10h-12h gladovanja.

• Takođe, ukoliko pijete 2 sata pre vađenja krvi kafu i napitke koji sadrže kofein, oni mogu uticati na vrednosti ispitivanih parametara hemostaze jer kofein utiče na fibrinolitički potencijal tj. na aktivnost PAI-I.
• Smatra se da crna čokolada povećava agregaciju trombocita.

Za laboratorijsko ispitivanje parametara hemostaze, od ključnog je značaja da pacijent navede sve bitne kiliničke podatke poput postojeće dijagnoze ili dijagnoze na koju se sumnja, zatim podatke o postojanju prethodno dijagnostikovanih poremećaja hemostaze, postojanje venskih tromboza.

Pored podataka o postojećoj dijagnozi, na uputi za laboratorijska ispitivanja potrebno je navesti i podatak o terapiji i lekovima koje je pacijent popio tokom nedelje pre uzorkovanja krvi.

Plazminogen aktivator inhibitora

• Za određivanje plazminogen aktivator inhibitora I (PAI-I), pacijent ne bi trebalo da bude na terpaiji lekovima koji utiču na insulinsku rezistenciju (naravno, ukoliko je to uopšte izvodljivo u dogovoru sa izabranim lekarom). Velike količine kafe (više od 5 šoljica dnevno) mogu značajno da snize aktivnost ovog parametra.

Određivanje vremena krvarenja

• Biljni preparati poput lanenog semena, kantariona, Ginko Biloba povećavaju efikasnost asprina pa mogu produžiti vreme krvarenje. Zato, ukoliko je to moguće, za određivanje vremena krvarenja bi bilo poželjno izbegavati upotrebu aspirina 3-5 dana pre uzorkovanja krvi.

• Upotreba oralnih kontrceptiva i supstitucione terapije hormonima mogu dovesti do brojnih interferencija, povećanja koncentracije fibrinogena, protrombina, faktora koagulacije VII, VIII i X itd.

Homocistein

• Homocistein(koji nije parametar hemostaze ali se često koristi u skladu sa kliničkom dijagnozom) se određuje nakon 48h sprovođenja dijete bez vitaminskih dodataka ishrani, i bez konzumiranja proteinskih obroka jer povišen unos proteina lažno povećava koncentraciju homocisteina.

Uticaj hrane i lekova na praćenje oralne antikoagluantne terapije

OAT treba uzimati uveče (uvek u isto vreme) a uzorkovanje krvi za praćenje učinkovitosti terapije,treba obavljati ujutru pre uzimanje sledeće doze leka. Vremenski interval između uzimanja poslednje doze leka i uzorkovanja krvi treba da bude 12h.

Jako je značajna i informacija o postojanju drugih bolesti koje mogu da utiču na određivanje parametara hemostaze.

• Unos hrane sa većim sadržajem vitamina K može da smanji efekat OAT. Zato se preporučuje pacijentima koji su na ovoj terapiji da tokom cele godine unose ujednačene količine lisnatog povrća koje obiluje vitaminom K. Na ovaj način se izbegavaju fluktuacije u vrednostima INR-a.

Namirnice bogate vitaminom K su: kelj, prokelj, spanać, brokoli, zelena salata, jabuke, kupus.

• Pušenje snižava vrednost INR-a a povećava koncentraciju fibrinogena i v WF.
• Nedelju dana pre određivanja INR-a izbegavati upotrebu preparata na bazi ribljeg ulja, đumbir, brusnicu, matični mleč, beli luk, veće količine čaja od kamilice, mango, nar, ginko bilobu jer povećavaju efekat OAT.
• S druge strane, namirnice poput kantariona, preparati čička i bele rade, sojino mleko, ginseng preparati, brokoli smanjuju efekat OAT.
• Alkohol može uticati na aktivnost varfarina.

Poželjno je INR uvek kontrolisati u istoj laboratoriji.

U Beo-lab laboratorijama svakog dana možete uraditi preko 3000 različitih analiza i testova iz oblasti biohemije, hematologije, hemostaze, imunohemije, mikrobiologije, serologije, histopatologije, genetike…

Pregled svih testova i proveru cene možete lako pogledati u našem online cenovniku.

Reference: Doc.dr sc. med. Zorica Šumarac, Doc.dr sc. med. Snežana Polovina,Mr ph. Biljana Glišić, Prim. dr sc. ph. Emina Čolak