Pratite nas

saveti za roditelje

Saveti za roditelje školskog psihologa u uslovima varednog stanja

Saveti za roditelje školskog psihologa u uslovima proglašenog varednog stanja i epidemije COVID-19. Tipične dečije reakcije u kriznim situacijama i kako pomoci deci.

Poslednjih dana preplavljeni smo različitim sadržajima i inforamacijama o oboljenju COVID-19, izazvanog novim korona virusom SARA- CoV-2, koji je gotovo čitav svet doveo u varedno stanje.

Sasvim je normalno da se osećamo zabrinuto, tužno, uznemirano pa i besno, isto važi i za naše mališane.

Deca nekada mogu pogrešno da shvate i interpretiraju ono što vide i čuju od odraslih, putem interneta, televizije, zato ste im Vi značajan resurs za prevazilaženje novonastale situacije i osećaja zabrinutosti.

Tipične dečije reakcije u kriznim situacijama mogu biti:  

  • Bes i razdražljivost, često prema bliskim odraslim osobama;
  • Dosada usled pritiska da se dnevna rutina uskladi sa školskim obavezama koje se sada obavljaju onlajn kod kuće;
  • Zabrinutost koja u zavisnosti od uzrasta može da se izražava: usmeno, putem crteža ili kao problem sa koncentracijom, kroz opsednuto igranje video igara, mogu pokazati ponašanja specifična za raniji, mlađi uzrast, aktivirati stare ili razviti sasvim nove strahove;
  • Poteškoće sa snom i/ili ishranom, nedostatak apetita i sna, prejedanje ili prekomerno spavanje, često buđenje tokom noći;
  • Nedostatak energije, umor, ili pak hiperaktivnost;
  • Povlačenje u sebe, izbegavanje komunikacije sa drugima;
  • Veća potreba za pažnjom roditelja i drugih zanačajnih odraslih ( teško odvajanje zbog straha da će se nekom članu porodice nešto desiti, itd.).

Saveti za roditelje školskog psihologa

Deca kao i odrasli imaju sposobnosti prilagođavanja i mogu razviti veštine reagovanja u kriznim situacijama. Otvoren razgovor sa vama može im pomoći da bolje razumeju situaciju i savladaju poteškoće koje su iz nje nastale.

Deca imaju pravo da znaju istinu. Pričajte otvoreno sa decom, držeći se činjenica. Ne pokušavajte da umanjite značaj onoga što se dešava, ali vodite računa o uzrastu deteta.

Koristite jezik koji je razumljiv detetu, uz jednostavne reči, poštedite ih traumatičnih detalja. Započnite razgovor otvorenim pitanjima. Omogućite detetu da otvoreno razgovara, da se izrazi kroz crtež.

Ukoliko je dete u mlađem uzrastu, možda nećete morati da razgovarate sa njih, dovoljno je da se postarate  da bude u bezbednom okruženju i pojačati higijenske navike.

Objasnite deci da su na sigurnom, da ćete Vi brinuti o njima. Držite se istinitih činjenica. Objasnite im da postoje lekari i drugi stručnjaci koji se u slučaju potrebe mogu pobrinuti za njih i /ili za vas.  Da i ako se razbole da mogu da ozdrave.   

Budite dostupni deci, negujte fizičku bliskost i provodite vreme sa decom.

Neka deca znaju da je osećaj zabrinutosti i uznemirenosti normalna reakcija, pomozite im da to prihvate kao nešto uobičajeno i normalno. Sve emocije su OK i prihvatljive.

Kako pomoći deci?

Pokažite im svoje emocije

Ne uskraćujte im svoje emocije i promene raspoloženja, pokažite im da ih imate, jer ćete na taj način dati detetu dobar primer i osećaj da zajedno možete rešavati problema. Deca će dobiti „dozvolu“  da se kao i odrasli, ponekad osećaju loše, uplašeno i zabrinuto.

Ohrabrujete decu da pričaju o svojim osećanjima

Ohrabrujte decu da pričaju o svojim osećanjima i uverite ih da čak iako stvari izgledaju loše, možete sve probleme rešiti zajedno.

Ako dete ima ispad besa, pokušajte da ga izrazite rečima i pomognete mu da uspostavi kontrolu besa (npr. Jesi li ljut/ljuta? Znaš li da je i mama/tata jako ljut/a?

Ako dete ima osećaj krivice, bitno je da mu objasnite da nije krivo niti odgovorno ni za šta što mu se dešava njemu i njegovoj porodici.

Uspostavljanje rutine u novonastalim uslovima

Ne ponašajte se kao da se ništa ne dešava. Povratak u rutinu je važan i umirujući, zato je bitno da dete obavlja što više stvari koje je obavljalo i nekada.

Ne uvodite previše novih aktivnosti. Dok povratak starim navikama i rutini ne bude moguć, bitno je umirivati dete i što više se držati ustaljene porodične dinamike.

Kontrolišite informacije koje dolaze do dece

Ne ostavljajte decu samu ispred televizora ili za računarom jer je jako važno da kontrolišete inforamcije koje dolaze do dece. Nemojte ih potpuno lišiti informacija, ali odaberite u toku dana deset minuta ili najviše pola sata da zajedno pogledate neki prilog, a zatim da detetu objasnite šta tačno gledate i zašto.

Obratite pažnju na pozitivne stvari ( npr. Lekare koji stalno pomažu pacijentima, ljude koji su se izlečili, itd.) i dajte detetu vremena da razmisli i postavi pitanje.

Ukoliko procenite da ne možete sami da se nosite sa svojim ili dečijim brigama i dilemama obratite se stučnom licu za pomoć!

Izvor: Tekst napisala školski psiholog Milena Crnatović

INFO:

Potražite psihosocijalnu podršku putem SOS linije

Od  23. marta zaposleni u prosveti, roditelji i učenici mogu da dobiju psihosocijalnu podršku putem SOS linije 0800-200-201 kako je saopštilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Telefon za podršku  je dostupan svakog radnog dana od 9 do 14 časova, a cilj ove mere je prevencija i umanjenje stresa u situaciji vanrednog stanja.

Savete daju psiholozi, pedagozi i savetnici, ukupno njih 22.

Savetnici, ukoliko postoji potreba, upućuju dalje na linije Ministarstva zdravlja, Linije za prevenciju suicida i posebne linije za roditelje i decu do 18 godina Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.

Dodatno, zaposleni zaduženi za zaštitu od nasilja 9-14 časova pružaju podršku i superviziju savetnicima.

Ps. Ova linija prethodno je služila za prijavu nasilja u školama i podršku učenicima.

I na kraju najvažniji savet za roditelje – Čuvajte sebe da bi ste sačuvali svoju decu. Preduzimajte preproručene preventivne mere, brinite o higijeni prostora i ličnoj higijeni, ali i o svom mentalnom zdravlju.

SAZNAJ VIŠE:

ishrana kod dece u cilju prevencije gojaznosti

Preporučujemo vam da pročitate i članak: Ishrana kod dece u cilju prevencije gojaznosti.

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Share on facebook
Facebook
Share on linkedin
LinkedIn

Podeli na mrežama:

Najnovije objave

Preventivni paneli

Osnovni preventivni panel analiza
Osnovni preventivni panel analiza

2,785din

Panel analiza za štitnu žlezdu
Panel analiza za štitnu žlezdu

2,090din

Muški panel analiza
Muški panel analiza

5,105din

Panel za trudnice
Panel za trudnice

1,605din

TORCH panel za trudnice
TORCH panel za trudnice

10,710din

Pošaljite poruku

Poruči analize onlajn

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice

U Beo-lab laboratorijama možete uraditi napredne, potpuno automatizovane serološke testove novije generacije:

CMIA (IgG antitela)
CLIA (IgM antitela)
ECLIA (IgG, IgA i IgM antitela)

Ukoliko vam je serološki test na SARS-CoV-2 antitela potreban radi putovanja u inostranstvo, molimo vas da proverite sa ambasadom date zemlje, da li postoji zahtev za posebnom vrstom serološkog testa, kako bi bili sigurni da je zahtevani test u skladu sa testovima dostupnim u Beo-lab laboratorijama.