Krpeljni encefalitis (TBEV): Opasnost koja vreba iz prirode

Priroda nudi mir, lepotu i osveženje za dušu – ali ponekad i upozorenje. Krpelji, gotovo nevidljivi saputnici svih naših šetnji, mogu preneti TBEV – virus koji izaziva krpeljni encefalitis. Krpeljni encefalitis može izgledati bezazleno u početku, ali komplikacije mogu biti ozbiljne i dugoročne.

U ovom tekstu ćemo saznati:

• Šta je TBEV i gde se javlja?
• Simptomi krpeljnog encefalitisa
• Kolika je smrtnost krpeljnog encefalitisa i kakve su posledice?
• Kako se postavlja dijagnoza krpeljnog encefalitisa?
• Kako se leči krpeljni encefalitis?
• Kako se zaštititi od ujeda krpelja?
• Najčešća pitanja o krpeljnom encefalitisu

Šta je TBEV i gde se javlja?

TBEV (Tick-Borne Encephalitis Virus) je RNK virus iz roda Flavivirus, prvi put otkriven 1937. godine u bivšem Sovjetskom Savezu. Danas se smatra jednim od glavnih uzroka virusnih infekcija centralnog nervnog sistema u istočnoj, centralnoj, severnoj, a sve više i zapadnoj Evropi, kao i u severnoj Kini, Mongoliji i Ruskoj Federaciji.

Postoje tri glavna podtipa virusa:

• Evropski (najblaži oblik, ali i dalje može izazvati teške neurološke posledice)
• Sibirski (srednje težkog toka, sa izraženijom učestalošću hroničnih oblika)
• Dalekoistočni (najteži oblik bolesti, sa najvećom smrtnošću)

Virus se najčešće prenosi ubodom zaraženog krpelja, a moguć je i prenos putem nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda zaraženih koza, ovaca i krava.

Do sada nije zabeležen nijedan slučaj prenosa sa osobe na osobu.

Procenjuje se da se godišnje prijavi između 10.000 i 12.000 kliničkih slučajeva, mada se pretpostavlja da je stvarni broj infekcija znatno veći.

Krpelji koji prenose virus najaktivniji su od aprila do novembra, a najveći rizik imaju osobe koje borave u šumskim i planinskim predelima do 2000 metara nadmorske visine.

Simptomi krpeljnog encefalitisa

Većina ljudi zaražena TBEV-om nema simptome ili ima blagu afebrilnu bolest.

Kada se simptomi pojave, bolest često podseća na grip i ima dvofazni tok.

Prva faza:

• Povišena telesna temperatura
• Glavobolja
• Umor, slabost
• Bolovi u mišićima, mučnina, povraćanje
• Anoreksija
• Nakon nekoliko dana dolazi do afebrilnog perioda (5–7 dana), koji kod nekih pacijenata prelazi u drugu, težu fazu.

Druga faza:

• Upala centralnog nervnog sistema
• Meningitis, encefalitis, meningoencefalomijelitis
• Ukočenost vrata
• Izmenjeno mentalno stanje, kognitivna disfunkcija
• Tremor, ataksija, slabost mišića, paraliza
• Napadi, paraliza kranijalnih nerava, parcijalna ili potpuna pareza ekstremiteta

Inkubacija TBEV virusa traje u proseku 7 do 14 dana, ali može biti od 4 do 28 dana.

Kod dece bolest često ima blaži tok (obično u obliku meningitisa), dok su najizraženije komplikacije zabeležene kod starijih osoba.

Kolika je smrtnost krpeljnog encefalitisa i kakve su posledice?

Smrtnost i posledice TBEV zavise od podtipa virusa:

• Evropski podtip: 1–2% smrtnosti
• Sibirski podtip: 6–8% smrtnosti, često izaziva hronične oblike bolesti
• Dalekoistočni podtip: do 20% smrtnosti, najteži oblik

Neurološke posledice (poput hronične slabosti, pareza, tremora ili kognitivnih smetnji) zabeležene su kod 10 do 50% pacijenata.

Kako se postavlja dijagnoza krpeljnog encefalitisa?

Ako se sumnja na krpeljni encefalitis (TBEV), lekar će najpre pitati da li ste bili u prirodi, da li vas je ujeo krpelj i koje simptome imate – poput temperature, glavobolje, ukočenosti vrata, mučnine, ili smetnji sa ravnotežom i govorom.

Zatim, dijagnoza se postavlja pomoću laboratorijskih analiza:

• Test krvi – traže se antitela na virus TBEV (IgM i IgG).
• Uzorak likvora (cerebrospinalne tečnosti) – u težim slučajevima, posebno ako se sumnja na upalu mozga ili moždanih ovojnica, da bi se proverilo da li ima znakova infekcije.
• PCR test iz krpelja – ako ste sačuvali krpelja koji vas je ujeo, moguće je testirati da li je bio zaražen virusom krpeljnog encefalitisa.

Kako se leči krpeljni encefalitis?

Ne postoji specifičan antivirusni lek za TBEV.

Lečenje je simptomatsko i podrazumeva:

• Hospitalizaciju i nadzor
• Primenu infuzije, antipiretika i analgetika
• U težim slučajevima: intenzivna nega, respiratorna podrška

Kako se zaštititi od ujeda krpelja?

Prevencija je najbolja zaštita protiv ujeda krpelja.

Evo nekoliko praktičnih saveta za putnike i ljubitelje prirode:

• Nosite duge rukave i pantalone, najbolje svetlije boje kako biste lakše primetili krpelje.
• Koristite repelente kao zaštitu od ujeda insekata.
• Nakon boravka napolju, pažljivo pregledajte celo telo – naročito iza kolena, oko pojasa, iza ušiju, preponama.
• Ne konzumirajte nepasterizovano mleko i mlečne proizvode ako putujete u endemska sela i planinske regione.

Ako planirate put u zemlje sa visokom učestalošću TBEV (npr. Alpi, baltičke zemlje), razmislite o potencijalnoj vakcinaciji – barem mesec dana pre putovanja.

U svetu trenutno postoji nekoliko vakcina namenjenih imunizaciji protiv TBEV-a, ali se sama vakcinacija sprovodi u dogovoru sa lekarom.

Zašto je vakcinacija protiv TBEV važna?

Iako se TBEV ne prenosi s čoveka na čoveka, njegova neurološka slika može biti ozbiljna, pa čak i opasna po život.

Imunizacija svakako nudi najefikasnu zaštitu, naročito za one koji:

• Često borave u prirodi (planinari, kamperi, šumari, biolozi)
• Žive u endemskim područjima (npr. područja uz Dunav, Fruška gora, delovi zapadne i jugoistočne Srbije)
• Putuju u zemlje gde je virus rasprostranjen (Austrija, Slovenija, Švajcarska, Nemačka, baltičke zemlje, Rusija)

Kako izgleda šema vakcinacije?

• Odrasli (16+): 2 doze u razmaku od 14 dana do 3 meseca, treća doza 5–12 meseci nakon druge.
• Deca (1–15 godina): 2 doze u razmaku od 1–3 meseca, treća doza 5–12 meseci kasnije.
• Dopunska doza (četvrta doza) se može dati najmanje 3 godine nakon završetka primarne serije vakcinacije ako se očekuje stalna izloženost ili ponovno izlaganje virusu krpeljnog encefalitisa.

SZO preporučuje vakcinaciju za sve starosne grupe u visoko endemskim područjima.

Najčešća pitanja o krpeljnom encefalitisu

Povezani tekstovi: