“Međunarodni balkanski kongres o autizmu” – video snimci prezentacija

“Međunarodni balkanski kongres o autizmu” – BIAC³ Zima 2021 održan je 27 i 28. novembra ONLINE putem live striming – na engleskom i srpskom jeziku, uz omogućen simultani prevod.

Kongres o autizmu predstavila je Svetska organizacija za autisam (World Autisam Organisation), a domaćin kongresa je bila dr Milka Popović ispred ”Beo-lab laboratorija”

Ponosni smo na činjenicu da nam je svoje poverenje ukazalo preko 2000 prijavljenih učesnika kongresa iz celoga sveta, među njima profesionalaca koji rade sa decom iz autističnog spektra: pedijatri, dečiji neurolozi, dečiji psihijatri, defektolozi, logopedi, vaspitači iz predškolskih ustanova, nutricionisti, ali i roditelji dece i studenti.

Cilj kongresa o autizmu

Kongres o autizmu je upoznao prisutnu javnost uljučenu u dijagnostiku i lečenje dece sa autizmom i same roditelje dece o najnovijim saznanjima i otkrićima na globalnom nivou, čija će primena povećati kvaltitet života dece iz autističnog spekta.

Na kongresu je učestvovalo 18 predavača (domaćih i stranih) što je omogućilo ukupno 17 sati edukativnih prezentacija na temu autizma.

Video snimci predavanja sa kongresa o autizmu

Snimci predavača kongresa (na srpskom jeziku ) postavljeni su na našem YouTube kanalu!

Kome je namenjen kongres o autizmu?

Kongres o autizmu je namenjen profesionalcima koji rade sa decom iz autističnog spektra: pedijatrima, dečijim neurolozima, dečijim psihijatrima, defektolozima, logopedima, vaspitačima iz predškolskih ustanova, nutricionistima, ali i roditeljima dece,  studentima…

Spisak predavača i teme održanog Međunarodnog kongresa o autizmu

Domaćin kongresa je bila dr Milka Popović ispred Beo-lab laboratorija

Dr Milka Popović je drugog dana kongrasa o autizmu održala predavanje na temu: MAP test (Urin organic Acid test). Prisutnima je dala odgovoire na pitanja: Šta je MAP test? Zašto je ovaj test izbor kod dece iz autističog spekra?

Pogledajte predavanje dr Milke Popović.

Više o dr Milki Popović možete pročitati na linku: www.beo-lab.rs/funkcionalna-medicina/

Mnoga deca sa autizmom ostaju nedijagnostikovana

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2020-te godine, jedno od 160 dece širom sveta pati od  nekog od poremećaja autističnog spektra (ASD- Autism Spectrun Disorders).

Međutim primećeno je da prevalencija ASD-a u mnogim zemljama, sa niskim i srednjim nacionalnim dohotkom, ostaje nepoznata tj. nedijagnostikovana.

Poremećaj iz spektra autizma (ASD) odnosi se na širok spektar stanja koja karakterišu izazovi sa socijalnim veštinama, ponavljajućim ponašanjem, govorom i neverbalnom komunikacijom.

Postoje tri vrste poremećaja iz spektra autizma: autistični poremećaj, Aspergerov sindrom, sveprisutni razvojni poremećaj, koji nije drugačije specificiran (PDD-NOS).

Prema jednoj studiji, uprkos sve većoj svesti o ovom stanju, jedna četvrtina dece mlađe od 8 godina sa autizmom ostaje nedijagnostikovana, Neki razlozi za ovu razliku uključuju komunikacijske ili kulturne barijere između roditelja i lekara, zabrinutost zbog komplikovanog dijagnostičkog procesa i strah od stigme.

Istraživači sugerišu da bi skrining svih mališana, dece predškolskog i školskog uzrasta na autizam mogao pomoći u smanjenju razlika u dijagnostici.

Roditelji takođe igraju važnu ulogu u popunjavanju ove praznine. Prema stručnjacima, znaci autizma obično se pojavljuju sa 2 ili 3 godine. Međutim, neka pridružena kašnjenja u razvoju mogu se pojaviti i ranije. Oni se mogu dijagnostikovati već sa 18 meseci.

Roditelji treba da znaju da prepoznaju rane znake autizma

Rana procena i intervencija mogu pomoći u smanjenju progresivnog razvoja simptoma. Rana intervencija takođe može dovesti do pozitivnih ishoda kasnije u životu za osobe sa autizmom – kažu istraživanja.

Osim jezičkih kašnjenja i razlika u ponašanju, način na koji dete komunicira sa vršnjacima može pomoći u identifikaciji autizma. Evo nekoliko ranih znakova koji mogu pomoći roditeljima da identifikuju decu sa autizmom.

• Dete sa autizmom možda neće reagovati na osmeh roditelja ili druge izraze lica.
• Čak i sa 12 meseci, ako se dete neće okrenuti da vas pogleda i nakon što ste nekoliko puta ponovili njegovo ime.
• Dete sa autizmom možda neće kontaktirati očima ili ima vrlo mali kontakt očima.
• Ako je vaše dete autistično, možda neće gledati predmete ili događaje na koje  mu ukazujete.
• Dete sa ASD-om obično ne može da se sprijatelji ili pokazuje manje interesovanje za  druženje i sklapanje prijateljstva.
• Autistično dete možda neće ukazivati na stvari da bi pokazalo šta želi ili deliti stvari sa drugima.
• Ako čak i do 16. meseca života vaše dete ne može da izgovori nijednu reč, to može biti znak autizma.
• Pogledajte da li vaše dete ponavlja tačno ono što drugi govore bez razumevanja značenja, poput papagaja.
• Dete sa autizmom može imati poteškoća sa promenom ili prelaskom iz jedne aktivnosti u drugu. Voli rutinu, red i rituale.
• Dete sa autizmom može biti opsednuto nekim ili neobičnim aktivnostima i ponavljati ih više puta tokom dana.
• Ako se vaše dete voli da se igra sa delovima igračaka umesto sa celom igračkom, to je znak o kojem treba da obavestite pedijatra.

Sponzori kongresa

Organizaciju Međunarodnog balkanskog kongresa o autizmu su podržali sledeći sponzori:

Prijatelji kongresa