Bris kože – bakteriološka/mikološka kultura

Šta je kultura brisa kože?

Kultura brisa kože je tehnika kultivacije uzoraka briseva kože na hranljivim podlogama na kojima posle 1 – 2 dana dolazi do porasta mikroorganizama koji mogu biti uzročnici bakterijske ili gljivične infekcije površine kože.

Kada se radi analiza bris kože ?

Preporučuje se da uradite ovu analizu ukoliko:

– imate promenu na otvorenoj površini kože (crvenilo, svrab, bolna osetljivost);

– imate promenu na koži prevoja (pazuh, pregib lakta, deo kože iza kolena – crvenilo, svrab, bolna osetljivost).

Uzimanje brisa kože

Bris kože se uzima pomoću sterilnog brisa tako što se pokupi materijal sa onog mesta gde postoji promena. Uzimanje brisa kože obavlja lekar, dermatolog, ili stručno obučen medicinski tehničar ili tehničarka u laboratoriji.

Gnoj iz gnojnih promena na koži (bubuljica, gnojni mehurić, čir) se uzima posle spontanog isticanja gnoja ili probijanjem tanke opne iznad gnojnog sadržaja sterilnom iglom. Mesto uzimanja se izbriše sterilnim tupferom nakvašenim alkoholom. Gnoj se lagano istisne pomoću sterilne gaze i pokupi sterilnim brisem. Gnoj može da bude sterilan zbog velikog broja belih krvnih zrnaca koja uništavaju bakterije.

Priprema za analizu bris kože

Bris kože se može uzeti bilo kada u toku dana.

Uzorak brisa kože radi mikrobiološkog ispitivanja ne treba uzimati ukoliko je pacijent pod antibiotskom terapijom jer prisustvo antibiotika usporava ili sprečava porast patogenih mikroorganizama.

Bris treba uzeti najmanje 12 sati nakon primene antiseptičkog sredstva (rastvora, masti).

Rezultat kulture brisa kože

Ukoliko se ustanovi prisustvo patogenih mikroorganizama ( safilokoka, streptokoka, enterokoka, crevnih bakterija) u značajnom broju, vrši se ispitivanje osetljivosti izolovanih mikroorganizama na antibiotike, po važećim propisima koje određuje EUCAST (Evropski komitet za ispitivanje osetljivosti na antibiotike).

Dodatne napomene

Na koži se normalno nalaze bakterije i gljivice koje čine normalnu mikrobiotu kože. To su uglavnom stafilokoke, korinebakterije, neke gljivice i anaerobne bakterije. Do infekcije patogenim mikroorganizmima najčešće dolazi kontaktom, pri čemu patogene bakterije prodiru kroz sitna oštećenja na koži i izazivaju upalu kože.

Često se u prevojima, u toku toplih meseci, zbog pojačanog znojena, mogu razmnožiti gljivice, koje su inače na površini kože prisutne u malom broju i dovesti do upale.

Infekciju kože može izazvati i posebna grupa gljivica – dermatofita, koje rastu samo na specijalnim podlogama, ako se kao uzorak uzme strugotina obolelog dela kože.

Takođe, infekciju kože, najčešće na licu, može izazvati parazit Demodex folliculorum koji se može identifikovti mikroskopskim pregledom otiska sa kože uzetog pomoću providne selotejp trake.