Osteoporoza – značaj laboratorijskih analiza u dijagnozi oboljenja

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je „tiha“ bolest, jer nastaje i napreduje bez izraženih simptoma, dok posledice osteoporoze bitno narušavaju kvalitet života obolelog.

Kod osteoporoze dolazi do progresivnog gubitka koštane mase, gustina kostiju se smanjuje postepeno, kosti  postaju krhke i lako lomljive.

Rizik od preloma kostiju u slučaju osteoporoze je veliki. Najosetljiviji su  kukovi i kičmeni pršljenovi ili druge kosti koje trpe veliko opterećenje. Prelomi se događaju bez povreda, gotovo pri svakodnevnim, uobičajenim aktivnostima.

Simptomi osteoporoze najčešće izostanu, te se ona otkrije, uglavnom, nakon nekog preloma.

Kod manjeg broja ljudi javljaju se određeni simptomi: šetajući bolovi u leđima (izraženi u uspravnom položaju tela koji nestaju kada osoba legne), povijeno držanje, smanjenje telesne visine  vremenom i dr.

Simptomi neretko liče  na simptome  artritisa, pa izostane  pravovremena dijagnoza oboljenja. 

Identifikovani faktori rizika za razvoj osteoporoze

Veliki je broj  faktora rizika koji mogu uticati  na razvoj osteoporoze. Među značajnijima su: pol, starenje,  manjak polnih hormona, životni stil, opšte zdravstveno stanje osobe i dr.

Faktore za osteoporozu možemo podeliti u dve grupe – nepromeljive i promeljive faktore rizika.

Nepromeljivi faktori rizika su:

Pol – žene su sklonije osteoporozi u odnosu na muškarce;

Starost – što je osoba starija, veća je šansa da se osteoporoza razvije;

Rasa – istraživanja ukazuju da je najveći rizik zastupljen kod pripadnika bele rase i osoba Azijatskog porekla;

Porodična istorija – ukoliko je u vašoj užoj porodici bilo osoba obolelaih od osteoporoze veći je rizik za nastanak iste;

Faktori rizika na koje možemo uticati:

Hormoni kao faktori rizika – osteoporoza je češća kod ljudi koji imaju višak ili manjak određenih hormona u organizmu, na prvom mestu polnih hormona.

Snižen nivo polnih hormona utiče na na slabljenje kostiju. Smanjen nivo estrogena kod žena u menopauzi je jedan od najznačajnijih faktora za razvijanje osteoporoze. Smanjen nivo testosterona kod muškaraca, takođe, predstavlja faktor rizika.

Terapije koje utiču na smanjenje koncentracije ovih hormona predstavljaju faktor rizika ( terapija za maligni tumor prostate – koje snižavaju nivo testosterona, kao i terapija za maligni tumor dojke koja snižava nivo estrogena).

Hiperfunkcija štitaste žlezde je, takođe, faktor rizika za  osteoporozu.

Osteoporoza se dovodi u vezu i sa prekomernom funkcijom nadbubrežnih i paratiroidnih žlezda.

Faktori vezani za ishranu – nizak unos kalcijuma doprinosi smanjenju gustine kostiju, kao i razni poremećaji u ishrani poput neuhranjenosti i restriktivnih dijeta.

Upotreba steroida i drugih lekova – dugotrajna upotreba kortikosteroida ometa proces obnavljanja kosti.

Zdravstvena stanja – uočeno je da je rizik od osteoporoze veći ukoliko osoba boluje od drugih hroničnih bolesti:celijakije, inflamatorne bolesti creva, gastroezofagealnog refluksa, reumatoidnog artritisa, lupusa, i dr.

Loše životne navike – prekomerno sedenje i nedovoljna fizička aktivnost predstavljaju dodatne rizike za  osteoporozu.

Dodatno, prekomerno unošenje alkohola u organizam, kao i pušenje doprinose slabljenju kostiju.

Značaj laboratorijske dijagnostike u pravovremenoj dijagnozi osteoporoze

Radi blagovremnog otkrivanja poroznih promena na kostima potrebno je uraditi denzitometriju (merenje gustine kostiju) i određene laboratorijske analize. Laboratorijske analize koje mogu da ukažu na promene u kostima uključuje sledeće parametre:

Vitamin D

Vitamin D se može uneti u organizam hranom ili se stvara u koži pod uticajem sunčevih zraka. Da bi bio biološki aktivan, mora proći hidroksilaciju u jetri i potom u bubrezima.

Uloga vitamina D je da zajedno sa paratiroidnim hormonom (PTH) održava konstantne koncentracije kalcijuma i fosfata u krvi.

Određivanje koncentracije vitamina D primjenjuje se u diferencijalnoj dijagnostici hipokalcijemija i hiperkalcijemija, te koštanih bolesti.

Vitamin D se najčešće određuje u slučaju sumnje na bolesti koje utiču na gustinu kostiju (osteoporoza, osteomalacija, povišen PTH), ali i kod osoba koje se ne smeju izlagati suncu, osoba s malapsorpcijom masti, povećanim gubitkom vitamina D (nefrotski sindrom, upotreba lekova koji ubrzavaju metabolizam vitamina D), bolestima jetre i sl.

Povišene vrednosti vitamina D

Povišene vrednosti se mogu javiti kod terapija D vitaminom (hipervitaminoza D).

Snižene vrednosti vitamina D

Snižene vrednosti se mogu javiti kod nedovoljne izloženosti suncu, nedovoljnog unosa hranom, malapsorpcije masti, insuficijencije bubrega i oštećenja parenhima jetre, rahitisa, smanjene gustine kosiju i čestih fraktura kostiju.

Više o značaju vitamina D pročitajte u tekstu  „Vitamin D – važan za sveukupno zdravlje“.

ẞ-crosslaps – peptid kolagena

Većinu koštanog matriksa čini protein kolagen. Tokom normalnog metabolizma kostiju, kolagen se pod delovanjem osteoklasta (ćelija koje razgrađuju kosti) razgrađuje i otpušta u krvotok u obliku kratkih lanaca peptida. Jedan od tih peptida je i ẞ – crosslaps (ẞ CTX).

Povećana koncentracija ẞ-crosslapsa u krvi rezultat je pojačane razgradnje kostiju.

Ovu analizu je važno raditii kod žena kad uđu u menopauzu i muškaraca starijih od 50 godina.

Povišene vrednosti ẞ-crosslaps

Povišene vrenosti ẞ-crosslaps su prisutne kod boljenja paratiroidnih žlezda (povišen PTH), nedostatka vitamina D, karcinoma s metastazama u kostima, osteoporoze, hipertireoze,dugotrajnog mirovanje.

Snižene vrednosti ẞ-crosslaps

Smanjene koncentracije  se mogu javiti nakon terapije nekim lekovima (hormoni u menopauzi, estrogeni nakon menopauze, bifosfonati)

Osteokalcin

Osteokalcin, najvažniji nekolageni protein u koštanom matriksu, je koštano-specifični, kalcijum vezujući protein koji je zavisan od vitamina K i stimulisan od vitamina D.

Za vreme nastanka kostiju, osteokalcin se stvara u osteoblastima, a onda se delom veže u koštani matriks, a delom ulazi u krvotok.

Koncentracija osteokalcina u krvi zavisi od modeliranja kostiju u različitim poremećajima koštanog metabolizma; npr. osteoporozi, primarnom i sekundarnom hiperparatiroidizmu ili Paget-ovoj bolesti.

Određivanje osteokalcina može biti korisno kod praćenja terapije antiresorptivnim lekovima ili kod hormonske terapije.

Povišene vrednosti

Povišene vrednosti osteokalcina prisutne su kod stvaranja kosti i veće aktivnosti kosti (hiperparatireoiditis, metastaze u kostima, osteoporoza, rahitis).

Snižene vrednosti

Često se javljaju  kod reumatoidnog artritisa.

Kalcijum

Kalcijum je jedan od najvažnijih minerala u telu . Približno 99% kalcijuma se nalazi u kostima, a samo mali deo u krvi.

Povišene vrednosti kalcijuma u krvi

Visoke koncentracije kalcijuma u serumu su uočene kod hiperparatireoidizma (povećane koncentracije parathormona), kod metastatskih tumora kostiju, predoziranja vitaminom D, kod osteoporoze…

Snižene vrednosti kalcujuma u krvi

Snižene vrednosti kalcijuma se javljaju kod hipoparatireoidizma (smanjene koncentracije parathormona), akutne upale pankreasa, ciroze jetre, nedostatka vitamina D, malnutricije…

Neorganski fosfat

Fosfat je esencijalni mineral za formiranje kostiju i potreban je svakoj ćeliji  za njenu normalnu funkciju. Oko 85% fosfata u organizmu nalazi se u kostima i zubima.

Povišene vrednosti fosfata

Visoke koncentracije fosfata u serumu se javljaju kod hipoparatireoidizma, hipervitaminoze D, bubrežnih bolesti.

Snižene vrednosti fosfata

Snižene vrednosti fosfata u serumu se javljaju kod hiperparatireoidizma, nedostatka vitamina D (zbog smanjenog unosa hranom ili smanjene apsorpcije u crevima), gastrointestinalnih bolesti, osteoporoze.

Panel za osteroporozu u Beo-lab laboratorijama

Preventivni panel za osteroporozu u Beo-lab laboratorijama obuhvata sve značajne parametre:

  • Vitamin D
  • Beta-Cross Laps
  • Osteokalcin
  • Kalcijum
  • Neorganski fosfat

Panel  je dostupan u svim Beo-lab laboratorijama širom Srbije. Puna cena panela je 4.810 rsd. Cena sa popustom od 20% , koji traje do 30.11.2019.godine, je 3.850 rsd.

Rezultati se čekaju 1 radni dan.

Panel navedenih analiza za osteoporozu se preporučuje svim ženama koje su ušle u menopauzu, muškarcima nakon 50 godine života i svim ostalim osobama koje usled navedenih faktora rizika imaju povećanu sklonost za nastanak osteoporoze.

Osnovni cilj preventivne laboratorijske dijagnostike je da se pravovremenom dijagnozom preveniraju mogući prelomi, zaustavi dalja razgradnja i slabljenje kostiju.

Za sva dodatna pitanja možete nas kontaktirati putem call centra na broj: +381 11 36 22 888 ili nam pisati putem Beo-lab kontakt forme.

Tim stručnjaka Beo-Lab laboratorija će vam dati odgovore na sva vaša pitanja vezana za laboratorijsko-dijagnostičke usluge koje pružamo.

Datum objave 15.10.2019

Ukoliko vam se sviđa članak, podelite ga sa prijateljima.

beolab-white-180

Ako se vratimo u istoriju i pogledamo unazad, sve značajne kompanije u svetu su krenule sitnim koracima, kombinujući viziju, upornost, strpljenje, šanse i inovacije.

Istorija razvoja Beo-Lab laboratorija u tom smislu, nije izuzetak.

Vraćamo se unazad samo da bi videli koliko nas je fokus na srce Beo-Laba odveo napred.
Srce naše kompanije su pacijenti i njihove potrebe iz oblasti laboratorijske dijagnostike.

Beo-lab, Synevo, the associated logo and all associated Beo-lab marks are the registered trademarks of Beo-lab Laboratorije. All third party marks — ® and ™ — are the property of their respective owners. © 2000-2018 Beo-lab Laboratorije. All rights reserved.