Podrška pacijentima

Poštovani pacijenti,

Kako bi Vaši laboratorijski rezultati bili pouzdani neophodno je da se adekvatno pripremite i uputite u procedure pravilnog sakupljanja, čuvanja određenih vrsta uzoraka. Naša uloga je da Vam pomognemo u tome!

Saveti za pravilnu pripremu pacijenta za venepunkciju (vađenje krvi)

Za većinu laboratorijskih ispitivanja krvi neophodna je priprema koja podrazumeva uzimanje uzorka (na prazan stomak) ujutru, 12 sati nakon poslednjeg obroka. Ovo je neophodno zato što hranjenje u kraćem periodu pred vađenje krvi dovodi po porasta koncentracije glukoze, holesterola, lipida, proteina, gvožđa i drugih metabolita.
Da bi se dobio verodostojan rezultat, u dogovoru sa lekarom, vađenje krvi treba obaviti nakon prekida terapije i wash out perioda (vremena neophodnog da se sav lek izbaci iz organizma i realno odrede nove bazalne vrednosti)- ovo se naročito odnosi na terapiju gvožđem, vitaminskim preparatima, hormonsku terapiju i dr.
Pre vađenja krvi trebalo bi izbegavati veću fizičku aktivnost, zato što utiče na povećanje nivoa pojedinih enzima (pre svega CK i LDH).
Treba znati da se vađenje krvi za prolaktin, kortizol, ACTH, kateholamine mora izvesti u stanju potpune relaksacije i mirovanja (ležanja) od 20-30 minuta. Ovo su i hormoni koji pokazuju izrazito dnevno variranje, te vreme i profil za vađenje krvi i njihovo određivanje treba da odredi sam lekar.
Za pacijente koji su na ORALNOJ ANTIKOAGULANTNOJ TERAPIJI preporučuje se vađenje krvi u jutarnjim časovima i da uobičajenu terapiju uzmu nakon vađenja krvi. Ovo važi i za pacijente koji su na bilo kojoj hroničnoj terapiji.

Saveti za pravilno uzimanje i skupljanje mokraće (urina)

Za pregled urina i/ili urinokulture neophodno je uzeti, nakon lične higijene (toaleta tolpom vodom i sapunom), prvi jutarnji urin (srednji mlaz) u sterilnu posudu i u najkraćem roku doneti ga u laboratoriju. Ako ste u tome sprečeni urin se do dolaska u laboratoriju može držati u frižideru neko vreme.
Pregled uzorka urina treba da se uradi najkasnije 2 sata od njegovog uzimanja, a maksimalno 4 ako je urin čuvan u frižideru.
Za analize koje se određuju iz 24h urina (celodnevnog) treba da popijete 6 do 8 čaša vode (oko 1,5 L). Urin možete sakupljati u čiste plastične boce (najbolje od flaširane vode). Prvo jutro skupljanja mokraće, najpre kompletno ispraznite bešiku, ODBACITE taj urin i zabeležite vreme. Sakupljajte SVE uzorke urina tokom dana i noći u plastičnu bocu. Tačno 24 sata od početka sakupljanja, kompletno ispraznite bešiku i sav urin dodajte prethodnoj količini. Ovaj poslednji uzorak kompletira Vaš 24h urin.

Pojedine analize 24h urina zahtevaju da se urin sakuplja uz dodatak konzervansa. Analize koje zahtevaju dodavanje konzervansa pri sakupljanju prve porcije urina su:
1. 5- HIAA, VMA
2. Adrenalin, noradrenalin, dopamin (kateholamini)
3. 17- kortikosteroidi i 17- ketosteroidi
4. Metanefrin i normetanefrin

Za gore navedene analize bočicu konzervansa ćete dobiti u laboratoriji (pre sakupljanja mokraće).

Sa nadležnim lekarom se treba dogovoriti oko prekida tekuće terapije (preporuka je da se jedan dan pre i na dan sakupljanja urina terapija ne uzima). Ne bi trebalo jesti banane, ananas, avokado, lešnike, bademe i ne bi trebalo piti kafu.

TEST OPTEREĆENJA GLUKOZOM

Test opterećenja glukozom se izvodi u laboratoriji, u trajanju od 120-180 minuta (u zavisnosti od protokola koji je zahtevao Vaš lekar). Za vreme izvođenja samog testa pacijent treba da miruje, ne može da jede, pije i puši. Par dana pre izvođenja testa pacijent treba da je na uravnoteženoj ishrani i ne bi trebalo da se izlaže većim fizičkim naporima. Trebalo bi prekinuti uzimanje pojedinih lekova koji utiču na metabolizam glukoze (npr. kortikosteroida), ali samo uz dogovor sa ordinirajućim lekarom.

PREPORUKA ZA PRIPREMU PACIJENTA ZA IZVOĐENJE UREAZA IZDISAJNOG TESTA

Pre izvođenja izdisajnog testa trebalo bi konsultovati ordinirajućeg doktora, koji bi shodno istoriji bolesti i individualnim karakteristikama, mogao modifikovati dole navedeni protokol.
1. Pacijent NE SME ništa da jede i da pije najmanje 6h pre izvođenja testa. Najbolje je test izvoditi ujutru, kada pacijent ne uzima hranu u toku noći i za doručak. Pacijentima sa dijabetesom je dozvoljen lak obrok (npr. tost i čaj).
2. Test se radi najmanje 4 nedelje nakon prestanka uzimanja antibiotika, odnosno 2 nedelje od prestanka uzimanja lekova za smanjenje lučenja želudačne kiseline: inhibitora protonske pumpe (Omeprol, Controloc, Lanzul, Nexium) i H2 blokatora (Ranisan, Ranital, Ranitidin, Famotidin).
3. Pacijenti na nekoj hroničnoj terapiji svoje lekove treba da uzmu nakon testa.
4. Izdisajni test mogu raditi trudnice i doilje.
5. Testiranje se jedino ne preporučuje kod osoba sa delimičnom gastrektomijom, a kod osoba mlađih od 18 godina se može raditi jedino uz izričitu preporuku lekara.
Vreme koje je potrebno provesti u laboratoriji u toku izvođenja testa je oko 30 minuta!

OPTIMALNA PRIPREMA I SAVETI ZA PRIPREMU PACIJENATA ZA MIKROBIOLOŠKA ISPITIVANJA

Priprema pacijenta za uzimanje uzoraka za mikrobiološku obradu je od posebnog značaja, jer može bitno uticati na rezultat ispitivanja. Sve uzorke treba uzimati pre započinjanja antibiotske terapije ili nekoliko dana (najmanje 48 sati) po prestanku primene antibiotika.

Urinokultura je najčešća analiza u mikrobiologiji. Priprema za davanje urina za urinokulturu, naročito značajna kod žena i male dece. Potrebno je oprati spoljne genitalije mlakom vodom i sapunom, tako da mlaz ide od napred prema nazad. Zatim osušiti kožu čistim peškirom ili papirnim ubrusom, bez mazanja bilo kakvih krema..
Priprema za davanje urina za urinokulturu kod muškaraca takodje podrazumeva pranje genitalija mlakom vodom i sapunom. Naročito kod dece treba obratiti pažnju da se vrati koža prepucijuma i onda opere okolina uretre. Budući da prvi mlaz urina praktično spira bakterije sa kože i bakterijsku floru uretre, u sterilnu posudu uzima se isključivo srednji mlaz, pri čemu je dovoljno čašicu napuniti do jedne trećine njene zapremine.
Prilikom sakupljanja urina u urikult, potrebno je prvo napuniti posudu urinom, a zatim uroniti hranljive podloge u urin, izvaditi ih posle nekoliko sekundi, odliti sav urin iz posude, pa vratiti podloge u posudu i zatvoriti je poklopcem.
Kod dece je takodje poželjno obezbediti uslove da mokre direktno u sterilnu posudu, ali ako to nije moguće, takodje treba obaviti higijenu spoljnih genitalija staviti kesicu i kontrolisati kada je dete mokrilo. Tada treba skinuti kesicu i doneti je u laboratoriju.

Kad god je moguće, uzorak urina treba dati ujutru, tako da u toku noći pacijent ne urinira pre nego što da uzorak.
S obzirom da je urin dobra hranljiva podloga za razvoj bakterija, treba ga što pre dostaviti u laboratoriju ili držati u frižideru do donošenja u laboratoriju..

Ukoliko higijena spoljnih genitalija nije dobro obavljena ili ako je urin dugo stajao na sobnoj temperaturi u kulturi će se pojaviti veliki broj mešanih bakterija kožne, vaginalne ili crevne flore.

Za ispitivanje prisustva hlamidije, mikoplazme ili ureaplazme u urinu potrebno je dati prvi mlaz (prvog jutarnjeg urina) koji obično pokupi epitelne ćelije iz uretre u kojima se nalaze ovi mikroorganizmi.
Ovo se pre svega odnosi na muškarce, pošto se ženama za izolaciju ovih mikroorganizama uzima cervikalni bris.

Kod sumnje na uretritis bilo da je izazvan bakterijama, hlamidijom, mikoplazmom ili ureaplazmom, uzima se uretralni bris i to ujutru pre mokrenja, a ako to nije moguće onda bilo kada u toku dana, ali tako da između poslednjeg mokrenja i uzimanja brisa prođe najmanje 2 sata.

Bris ždrela (grla) treba uzeti ujutru, pre pranja zuba i unošenja hrane ili vode.Ukoliko se mora uzeti u toku dana, potrebno je da prođe bar 2h od poslednjeg uzimanja hrane i pića..

Bris nosa treba uzeti pre primene antibiotske terapije i truditi se da od poslednjeg ispiranja nosa prođe bar 3-4 sata. Najbolje bi bilo da se za mikrobiološki pregled sakupi sekret iz nosa, naročito ako je gust i obojen., jer to govori u prilog bakterijskoj infekciji., za razliku od providnog, vodenastog sekreta koji obično prati virusnu infeciju.

Kod uzimanja brisa grla i nosa deci, roditelj treba dete da drži u krilu, jednu ruku da stavi preko obe njegove ruke, a drugu ruku da mu stavi na čelo i tako pridržava glavu dok mu stručno lice uzima briseve.

Ispljuvak (sputum) za mikrobiolosku analizu najbolje je uzeti ujutru, pre uzimanja hrane ili ispiranja usta dezinfekcionim sredstvom i, naravno, pre započinjanja antibiotske terapije. Usta se prethodno isperu običnom vodom koja se izbaci, a zatim pacijent,iskašlje iz dubine što više sputuma u sterilnu posudu. Uporedo sa analizom sputuma treba uraditi i bris usne šupljine. Postoje kriterijumi na osnovu kojih mikrobiolog posmatranjem uzorka pod mikroskopom zaključuje da li je uzorak adekvatan, odnosno da li je umesto sekreta iz bronha data pljuvačka, a takav uzorak ne može dati validan rezultat, pa ga ne bi trebalo dalje obrađivati.

Genitalni brisevi :

Vaginalni i cervikalni brisevi
Pacijentkinja ne bi trebalo da ima seksualne odnose 24 časa pre uzimanja brisa
Uretralni brisevi
Pacijent ne bi trebalo da urinira bar 1-2 h pre uzimanja brisa.

Spermogram i spermokultura

Za spermogram analizu neophodna je apstinencija u trajanju od 3-5 dana.
Uzorak sperme se daje u laboratoriji ili se donosi u laboratoriju u specijalnim transportnim koferima na 37°C u roku od 20 minuta.
Za spermokulturu pacijent pre davanja uzorka sperme treba da urinira.

Perianalni otisak se uzima selotejp trakom sa nabora čmara, pri čemu se pokupe jaja male dečje gliste, koje je ženka u toku noći tu položila. Dete treba prethodno veče oprati, ali ne treba stavljati bilo kakve kreme niti talk, a ujutru uzorak uzeti pre nego što pacijent ima stolicu.

NAJČEŠĆE POSTAVLJENA PITANJA

Naučite više o nama i našoj organizaciji kroz najčešće postavljena pitanja

1. Šta se radi u biohemijskim laboratorijama?
Rade se testovi i analize koje zahteva lekar (a, koje ćete moći uraditi i na lični zahtev) i koje su neophodne za dijagnozu, lečenje i praćenje zdravstvenog stanja pacijenta.

2. Gde ste locirani?
Resavska 60, Tadeuša Košćuška 30, 11 000 Beograd

3. Koje je radno vreme?
Od 7 – 20h svakog radnog dana I subotom od 7- 14h.

4. Kako treba da se pripremim pre izvođenja testa? Mogu li da jedem pre testiranja?
Svaki pacijent zahteva posebne režime u zavisnosti od vrste analiza koje treba da uradi.

5. Da li postoji patronažna služba za pacijente koji nisu u mogućnosti da dođu u laboratoriju?
Da! Planirana patronaža- da bi sistem dobro funkcionisao i da bismo mogli da izađemo u susret svakom Vašem zahtevu poželjno je da nam se javite bar jedan dan unapred! Hitna patronaža- u svim hitnim situacijama daćemo sve od sebe da do Vas dođemo u najkraćem mogućem periodu.

6. Mogu li da se zarazim hepatitisom i AIDS virusom dok mi se uzima krv na analizu?
Apsolutno ne! Sterilne igle, pakovane pojedinačno, idu direktno u krvni sud nakon čega se bacaju. Kada radite test iz krvi, ništa ne ulazi u Vaš organizam. Naime, krv se uzima u specijalne epruvete u kojima je vakum, tako da kad sterilna igla uđe u krvni sud, krv direktno iz vene ulazi i popunjava epruvetu.

7. Zašto tražite puno informacija o pacijentu?
Moramo biti sigurni da identifikujemo svakog pacijenta po imenu, datumu rođenja, adresi,... Vrednosti laboratorijskih analiza imaju različite referentne okvire u zavisnosti od pola i godina, te ih je neophodno znati. Npr., laboratorijski rezultat neke analize koji je normalan za 60-to godišnjaka može ispadati iz ovira normalnih vrednosti za 5-to godišnjaka. Ukoliko lekar traži da se urade određene analize, mi moramo imati informacije o vašem poslednjem obroku kao i o poslednjem terminu uzimanja lekova.

8. Na koji način se obrađuju i čuvaju podaci u laboratoriji?
Po Vašem dolasku u laboratoriju naše osoblje unosi sve Vaše podatke, informaciju o ustanovi i lekaru koji Vas upućuje na analize. Svaki put ćete dobiti svoj jedinstveni laboratorijski broj protokola koji je praćen jedinstvenim barkodom (kojim se i obeležavaju svi Vaši uzorci). Analize se rade iz primarnog uzorka krvi i preko bar koda, čime se postiže puna automatizacija i kontrola analitičkog procesa, a mogućnost greške (ljudski faktor) svodi na minimum. Velika baza podataka nam omogućava da čuvamo sve Vaše rezultate i dugoročno, sistematski pratimo Vaše zdravstveno stanje! Rezultati se šalju elektronskom poštom ili ih možete lično preuzeti.

9. Koliko dugo se čekaju rezultati?
U zavisnosti od vrste testa koje je doktor odredio je potrebno različito vreme za dobijanje rezultata. Većina rezultata se izdaje istoga dana, dok neke analize zahtevaju duži period. Npr., rutinske analize krvi mogu biti završene za par sati, dok npr. hemokultura zahteva 48h.

10. Da li ćete mi saopštiti rezultate?
Zbog mogućnosti greške I pogrešne interpretacije rezultati se ne saopštavaju telefonom.Rezultate možemo proslediti direktno na Vaš mail, mail Vašeg doktora ili ih možete podići lično. Ako tražite objašnjenje rezultata rezultata naši specijalisti će Vam izaći u susret I evaluirati nalaze urađenih analiza.

11. Šta analize znače lekaru?
Vi možete biti testirani zbog raznih razloga, a u vezi problema koji ste saopštili doktoru- da proverite stanje koje je već dijagnostifikovano ili možda da se proveri kako reagujete na već propisanu terapiju. Ovo su samo neki razlozi zbog kojih lekar zahteva laboratorijsko testiranje. Postoji veliki broj testova koji se rade , kao i različite kombinacije testova. Iz tih razloga, naši zaposleni ne mogu davati nikakve informacije o razlozima doktorovog upućivanja na testiranje. Vaš lekar je jedina osoba koja Vam može dati sve potrebne i validne informacije.

12. Šta se može zahtevati u laboratoriji da treba da uradim?
Laboratorijski testovi se najčešće rade iz uzorka krvi i urina. Potrebno je uzeti malu količinu krvi i treba da sakupite neophodnu količinu urina. Za većinu laboratorijskih ispitivanja krvi neophodna je priprema koja podrazumeva uzimanje uzorka(na prazan stomak) ujutru, 12 sati nakon poslednjeg obroka. Ovo je neophodno zato što hranjenje u kracem periodu pred vađenje krvi dovodi po porasta koncentracije glukoze, holesterola, lipida, proteina, gvožđa i drugih metabolite.

13. Koliko dugo treba da se zadržim u laboratoriji?
Najčešće, zadržavanje u laboratoriji je od 10 do 20 minuta. Za izvođenje nekih testova morate ostati duže ili Vam se zakazuje ponovni dolazak u laboratoriju.

14. Da li treba da kažem doktoru da nikada pre nisam radio testiranje iz krvi ili da sam nervozan u vezi izvođenja ovog testa?
Molimo Vas, da. Učinićemo sve da Vam bude komforno i reći unapred sve što treba da očekujete od samog uzorkovanja. Danas su procedure vađenja krvi veoma jednostavne, bezbolne i brze.

15. Ako sam ranije vadio krv i ako je to bilo otežano, da li treba da napomenem?
Molimo Vas, da. Naše osoblje je visoko profesionalno, ali ne zanemarujemo činjenicu da Vi najbolje poznajete svoj organizam. Molimo Vas da nam skrenete pažnju ukoliko ste imali bilo kakvih problema u prošlosti. Učinićemo sve da budete sigurni da će sve biti na najbolji mogući način urađeno.

16. Koliko krvi treba da se uzorkuje? Da li ću biti umoran posle vađenja krvi?
Količina krvi koju treba uzeti zavisi od broja i vrste analiza koju je tražio lekar. Moderna laboratorijska oprema nam omogućava da za većinu testova analize uradimo iz minimalne zapremine krvi. Upravo zato, Vi cete se osećati dobro i nakon vađenja krvi i moći ćete da nastavite sa normalnim dnevnim aktivnostima.

17. Na koji način vodite računa o otpadu?
Naša laboratorija poštuje striktna pravila otklanjanja otpadnog materijala. Ova pravila obezbeđuju sigurnost u radu i zaštiti životnog okruženja. Kontaminiran laboratorijski otpad se po posebnim procedurama pakuje i transportuje na za to određeno mesto.

Procenu merne nesigurnosti u Poliklinici Beo-lab možete preuzeti kao: " pdf " dokument

Procenu merne nesigurnosti u Poliklinici Beo-lab-HEMATOLOŠKI PARAMETRI
možete preuzeti kao: " pdf " dokument