Ovim analizama se dokazuje prisustvo u krvi antitela na različite bakterije, mikoplazme, hlamidije, viruse i parazite. Utvrđuje se koncentracija specifičnih antitela određene klase imunoglobulina (IgM, IgG, IgA), na osnovu kojih se može steći uvid u fazu infekcije (akutna, hronična), stepen aktivnosti infekcije na lokalnom nivou, odnosno imunološki status (stečeni imunitet posle preležane infekcije).

Bakteriološke serološke analize

Ovim analizama utvrđuje se prisustvo antitela na bakterijske vrste: Helicobacter pylori , Borrelia burgdorferi, Listeria monocytogenes,Treponema pallidum, Mycoplasma pneumoniae, Chlamydia trachomatis i druge bakterije.

Serologija

Helicobacter pylori – ovom bakterijom, koja živi na sluzokoži želuca, zaraženo je bar 50% populacije, a procenat inficiranosti raste sa godinama života. Većina inficiranih ostaje bez kliničkih simptoma, dok se kod manjeg broja razvijaju dugotrajne stomačne tegobe praćene bolovima u želucu, mukom, otežanim varenjem, često sa pojavom čira i ostalih komplikacija koje prate ovo stanje. Ova infekcija ne prolazi spontano i uglavnom traje do kraja života. Umnožavanje ovih bakterija u želucu pokreće stvaranje specifičnih antitela koja se mogu dokazati u krvi obolelog. Na osnovu kliničkog, gastroskopskog i laboratorijskog nalaza ( izdisajni test,koncentracije antitela u krvi,detekcije antigena helikobakterija u stolici) kliničar propisuje odgovarajuću terapiju, koja je kompleksna, a sadrži i antibiotike koji deluju na uzročnika bolesti. Ovom terapijom se može efikasno iskoreniti helikobakter, a samim tim i otkloniti glavni faktor nastajanja upale želudačne sluzokože. Jedan od znakova uspešne terapije je i upadljiv pad koncentracije specifičnih antitela u krvi koji se javlja najmanje 6 nedelja posle sprovedene terapije.

Borrelia burgdorferi je izazivač Lajmske bolesti. Prenosi se na čoveka ubodom zaraženog krpelja, koji pripada rodu Ixodes i najčešća je vektorski prenosna bolest na severnoj hemisferi. Inkubacioni period, od trenutka infekcije do pojave simptoma, obično je 1 do 2 nedelje, mada može biti i nekoliko dana do nekoliko meseci. Rane manifestacije infekcije uključuju groznicu, glavobolju, slabost, depresiju i karakterističan kožni osip- eritema migrans. Blagovremeno postavljanje dijagnoze i započinjanje lečenja antibioticima je od velikog značaja za pacijenta, s obzirom da zbog izostanka lečenja ili neadekvatne terapija dolazi do kasnih manifestacija Lajmske bolesti, u kojima su terapijske mogućnosti ograničene. Klinički, bolest prolazi kroz tri stadijuma, koji su praćeni pojavom odgovarajućih klasa imunoglobulina u krvi pacijenta:

I stadijum je rana lokalizovana borelioza kada se javljaju eritema migrans, limfadenitis, limfangitis. Uglavnom su prisutna IgM antitela, dok su specifična IgG antitela detektibilna posle 2-3 nedelje od početka infekcije

II stadijum je rana diseminovana borelioza: neuroborelioza, uveitis, horioretinitis, miozitis, intersticijalna pneumonija. Uglavnom su prisutna IgG i IgM antitela.

III stadijum je hronična borelioza: mono i poliartritis, periferna neuropatija. Prisutna su IgG antitela, dok su IgM antitela odsutna. U dijagnostičkom smislu, pacijentu se savetuje da nakon dokazanih povišenih vrednosti antitela u serumu ELISA testom , obavezno uradi potvrdni Western blot test.

Treponema pallidum - Netreponemalni ili nespecifični testovi (VDRL, RPR) detekuju IgM i IgG antitela na lipoidni materijal oslobođen iz oštećenih ćelija domaćina i iz treponema (uzročnika sifilisa). Koriste se u dijagnostici sifilisa ,a dobri su za praćenje efikasnosti lečenja i kao indikatori reinfekcije. Titar određen na dan početka terapije je titar od koga se određuje pad titra. Titar >= 32 se retko zardžava nakon adekvatnog lečenja. Njihov nedostatak su lažno pozitivni rezultati ( kod febrilnih stanja, trudnoće, autoimunskih oboljenja, hroničnih oboljenja jetre, starosti, maligniteta, narkomanije...) kao i lažna negativnost kod 20-25% u ranoj i u oko 30% u kasnoj fazi bolesti.

Treponemalni ili specifični testovi (TPHA) koriste se u dijagnostičke svrhe kao skrining testovi. Kod obolelih od sifilisa mogu ostati reaktivni godinama bez obzira na primenjenu terapiju. Titar antitela određen treponemalnim testovima ne korelira sa aktivnošću bolesti.

Virusološke serološke analize

Ovim analizama utvrđuje se prisustvo antitela na brojne viruse : Adenovirus, Coxsackie B , Rubella, Varicella- zoster, Epstein- Barr, Hepatitis A-E , HIV, Herpes tip 1 i 2, Cytomegalovirus, Influenza A i B...

Coxsackie B - Virusi ove grupe su vrlo rasprostranjeni u zemljama sa umerenom klimom i prenose se fekalno-oralnim putem (umnožavaju se u digestivnom traktu čoveka) . Infekcije pokazuju sezonski karakter, sa pikom u leto i ranu jesen. Inkubacija je 6-14 dana (za to vreme se virus umnožava , a zatim se hematogeno širi). Antitela IgM klase (koja pokazuju svežu infekciju) se javljaju posle 7-10 dana. Smatra se da 75% odrasle populacije ima IgG antitela, kao znak preležane infekcije. Postoje virusi Coxsacki A (23 serotipa) i Coxsacki B (6 serotipova). Coxsacki B virusi obično uzrokuju asimptomatske ili relativno blage infekcije respiratornog ili gastrointestinalnog trakta (letnji grip) ali klinička slika može biti vrlo raznovrsna: faringitis (upala ždrela), konjuktivitis (upala sluzokože oka), pleurodinija (bolovi u predelu plućne maramice), mijalgija ( bolovi u mišićima) itd. Infekcije su teže kod novorođenčadi i dece. Retko, mogu izazvati miokarditis (upalu srčanog mišića), eksudativni perikarditis ( upalu srčane maramice) i meningitis (upalu moždanih opni). U našoj laboratoriji se rade testovi za detekciju antitela (IgM i IgG) u serumu ELISA metodom. Specifična terapija ne postoji , pa se obolelima savetuje odmaranje, podizanje imuniteta i simptomatska terapija.

Parazitološke serološke analize

Ove analize omogućavaju dokazivanje prisustva antitela na Toxoplasma gondii, Echinococcus granulosus, Trihinella spiralis, Tenia solium, Toxocara canis i druge parazite.

Mikološke serološke analize

Pomoću ovih analiza najčešće se dokazuje prisustvo antitela na glivice Candida albicans i Aspergillus fumigatus.