Biohemija - Tumorski Markeri
TUMORSKI MARKERI
Tumorski markeri su specifični biomolekuli koje stvara organizam kao metabolički ili imunološki odgovor zdrave ćelije na prisutnost maligne ćelije ili ih produkuju same maligne ćelije kao sastavne biomolekule maligniteta. Tumorski markeri mogu biti: enzimi, specifični proteini, različiti antigeni, hormoni, specifični receptori i dr. Danas je otkriveno preko 100 različitih tumorskih markera,ali se u laboratorijskoj praksi za sada koristi oko dvadesetak.
POVIŠENE VREDNOSTI TUMORSKIH MARKERA
Najčešće povišene vrednosti tumorskih markera ukazuju na tumorsku proliferaciju (kako malignu, tako i benignu) u organizmu, ali se mogu javiti i u nekim zapaljenskim oboljenjima. Ako je uzrok povišene vrednosti tumorskog markera zapaljensko oboljenje kada inflamacija prođe vrednost tumorskog markera pada na normalu. Nasuprot, ako su povišene vrednosti posledica tumorske proliferacije vrednost ne pada, već konstantno raste, dok se tumorsko oboljenje ne otkrije i primeni adekvatna terapija.
KAKO I KADA SE ODREĐUJU TUMORSKI MARKERI
Tumorski markeri se najčešće određuju iz krvi, urina ili uzorka tkiva korišćenjem različitih laboratorijskih metoda.
Tumorske markere treba odrediti kad je osoba zdrava. Svaka osoba ima svoju etalonsku (osnovnu ili početnu) vrednost svakog tumorskog markera posebno.
Određivanje koncentracije tumorskih markera se može raditi u vreme postavljanja dijagnoze; pre, u toku ili nakon završetka terapije; i na kraju periodično da bi se ustanovilo eventualno ponovno jaljanje tumora.
Ako se tumorski marker određuje da bi se ustanovila uspešnost terapije ili da bi se videlo da li je došlo do pogoršanja osnovne bolesti i ponovnog javljanja tumora, njegovu koncentraciju treba određivati periodično u određenim vremenskim razmacima (da bi se videlo da li dolazi do povišenja ili smanjenja koncentracije istog). Ovakva SERIJSKA određivanja su svakako daleko značajnija u odnosu na pojedinačno merenje nivoa tumorskih markera.
DA LI SE TUMORSKI MARKERI MOGU KORISTITI KAO SKRINING TESTOVI ZA ODREĐIVANJE MALIGNIH TUMORA (KANCERA)
Skrining testovi su oni koji nam omogućavaju postavljanje dijagnoze pre pojave simptoma. Otkrivanje tumora u ranoj fazi je od velikog značaja, jer to ukazuje da se tumor još nije raširio i da nema metastaza, te da je lečenje lakše i uspešnije. Da bi neki test bio validan u smislu skrininga on mora imati visoku specifičnost i senzitivnost. Većina tumorskih markera nema niti dovoljnu specifičnost, ni neophodnu senzitivnost da bi se mogli koristiti za skrining malignih bolesti.
DA LI SE TUMORSKI MARKERI MOGU KORISTITI ZA DIJAGNOZU MALIGNIH TUMORA
Tumorski markeri se ne mogu koristiti za dijagnozu kancera. Zlatni standard za postavljanje dijagnoze maligniteta je BIOPSIJA (uzimanje dela tkiva tumora, nakon čega se različitim patohistološkim tehnikama dokazuje prisustvo tumorskih ćelija koje se mogu videti pod mikroskopom). U slučaju da je maligni proces već toliko uznapredovao u trenutku otkrivanja određivanje tumorskih markera može poslužiti za otkrivanje primarnog tumora (tj. gde je proces započeo). Npr. ukoliko žena ima maligni tumor koji prožima celu karlicu i trbuh i uz to povećan CA 125, najverovatnije je da je tumor ovarijalnog porekla (čak i u slučaju da hirurg ne može da razluči koje je izvorno mesto kancera). Ovo je od presudnog značaja za donošenje odluke o protokolu i vrsti terapije.
Alfa- feto protein (AFP) je primer tumorskog markera koji može pomoći dijagnostici kancera jetre. Nivo ovog tumorskog markera može biti povećan u raznoraznim bolestima jetre, ali ako dostigne određeni visoki nivo, doktor može biti poprilično siguran da je u pitanju maligni proces.
MOGU LI SE TUMORSKI MARKERI KORISTITI ZA ODREĐIVANJE AGRESIVNOSTI TERAPIJE I PROGNOZE ZA ODREĐENE VRSTE TUMORA
Neke vrste malignih tumora rastu i šire se brže od drugih. Čak i u okviru tumora istog tkivnog porekla određene vrste imaju veću agresivnost, sklonost ka rastu i metastaziranju (širenje u okolna i udaljena tkiva), ali i manje osetljivosti na određene terapijske procedure i protokole. Ponekad nivo tumorskog markera može predvideti ponašanje i "izgled" određenih vrsta tumora. Npr., kod testikularnih kancera, visoki nivoi tumorskih markera HCG i /ili AFP predviđaju agresivniji kancer i manju stopu izlečenja i preživljavanja. Terapija pacijenata sa ovako visokim nivoima tumorskih markera mora se započeti agresivnije i sa većim dozama hemoterapijskih lekova i zračenja.
KAKO SE TUMORSKI MARKERI MOGU KORISTIT ZA ODREĐIVANJE USPEŠNOSTI TERAPIJE
Jedna od najvećih uloga određivanja koncentarcije tumorskih markera jeste upravo u praćenju uspešnosti primenjenih terapijskih pocedura (pogotovo kod uznapredovalih maligniteta). Ako se tumorski marker odredi pre i posle primene terapije, i pri tome je došlo do značajnog pada njegove koncentracije znači da je primenjen protokol u lečenju bio jako uspešan. Sve ostale procedure za procenu uspešnosti terapije, kao što su rendgen, magnetna rezonanca, skener i sl. su mnogo skuplje i sa većim rizikom po čovekovo zdravlje. S druge strane, ako uz primenjenu terapiju tumorski marker raste, to je znak neadekvatnosti terapije i da ona mora biti modifikovana. Jedini izuzetak je slučaj ogromne osetljivosti na određene hemoterapijske lekove, kada taj lek uništi u kratkom roku veliki broj malignih ćelija i uzrokuje oslobađanje ogromnih količina markera u krv, što će dovesti do KRATKOTRAJNOG porasta njegove koncentracije.
MOGU LI SE TUMORSKI MARKERI KORISTITI ZA ODREĐIVANJE REKURENTNIH TUMORA (PONOVNO JAVLJANJE TUMORA)
Da, tumorski markeri mogu poslužiti otkrivanju rekurentnih tumora nakon završetka terapije i kada još ne postoje znaci, simptomi istog. Čak i pre nego što se isti tumor može dokazati imaging tehnikama. Ovo se najčešće odnosi na sledeće tumorske markere:
- Prostata specifičan antigen (PSA) za rak prostate
- Humani horionski gonadotropin (HCG) za gestacione tumore trofoblasta i neke tumore gestacionih ćelija
- Alfa- feto protein (AFP) za rak jetre i tumore germinativnih ćelija
- CA 125 za tumore jajnika
- Karcino embrionalni antigen (CEA) za kancere debelog creva
U ovakvim slučajevima periodično, serijsko određivanje tumorskog markera ima monogo veći značaj nego pojedinačno i nasumično rađenje istih analiza. Pri tom, preporučuje se POREĐENJE REZULTATA TESTOVA RAĐENIH U JEDNOJ, ISTOJ LABORATORIJI, a takođe uvek voditi računa da su koncentracije izražene u istim jedinicama (ng/mL, U/mL i sl).